Uvod u tipove podataka i promenljive u programiranju

Writing a basic program. Basics of data types, variables and conditional statements

U ovom videu, želeo bih da vas upoznam

sa pojmom "kompjuterski program".

Preporučujem vam da me pratitie dok radim

je da probate stvari samostalno.

Ovo je Python okruženje. Programiranje ću raditi

u programskom jeziku zvanom Python (Pajton).

Ovo okruženje se naziva PyScripter. Besplatano je,

To je "open-source" softver i ja verujem da

ću koristiti Python 2.6 ili 2.7. Sve dok vi koristite

Python 2, vaši primeri će biti isti kao i moji,

radiće na isti način. Ali ako koristite Python 3, poveremeno moraćete da

koristite malo drugačija rešenja da bi (Python 3)

te izuzetke kada se dogode. Hajde da počnemo pisanje

programa. Ono što je dobro u ovome je da mi možemo

tako što ćemo samo menjati tekstualni dokument. To je sve.

To je grupa instrukcija (naredbi). Kompjuter će početi

sa vrha ovog dokumenta (od početka) i ići naniže

čitajući naredbe. Iako ćete kasnije videti

da postoje nacini da se "kaže" kompjuteru da preskoči neke naredbe

Imajući u vidu rečeno, hajde da napišemo jednostavan program

i dok ovo radimo mi ćemo se upoznati sa nekim

Dopustite mi da vam napišem veoma jednostavan program.

Jedan veoma jednostavan program

bio bi bukvalno samo izraz.

Stoga, napisaću samo "*print 3+7*" (prikaži 3+7). Ovaj program će bukvalno da

uzme "3+7" i prikaže na ekranu. Program će proslediti

"3+7" print funkciji koja dolazi u okviru Python jezika.

Napisaću ovako: print(3+7).

Sačuvaću dokument. Dakle postoji samo jedna naredba ovde

na početnoj liniji dokumenta koja kaže *print 3+7*

Zapravo, hajde da dodamo još jednu naredbu,

da biste videli da će program da se izvrši od početka do kraja (od prve do poslednje komande).

Dodaću još jednu liniju: print(2-1)

i uradimo ovo: *print("ovo je deo teksta")*

Sada, hajde da vidimo šta će ovaj kompijuterski program da uradi.

Sačuvaću ga. Sačuvao sam ga kao dokument "testarea.py".

.py ekstenzija oznacčva Python dokument.

Sada, hajde da izvršimo program. Ono što je lepo kod ovog

možete da pišete i izvršavate program na istom mestu.

Takođe, ono kodira u boji vas tekst, tako da možete da vidite šta je

funkcija, šta nije funkcija, različite tipove podataka...

Pokrenimo program da vidimo šta će se desiti.

Evo nas, izvršavamo program!

Program je prikazao 10, zatim 1 i na kraju

"*ovo je deo teksta*".

Dakle program je uradio tačno ono sto šmo mu rekli da uradi.

I uradio je to u odgovarajućem redosledu.

Počeo je ovde, sabrao 3+7 i dobio 10,

odštampao rezultat, program je odštampao 10 ovde.

Zatim je odštampao 2-1, i na kraju "*ovo je deo teksta*".

Sada jedna stvar sa kojom sam želeo da vas upoznam,

dosta jednostavno, je ideja o tipovima podataka.

Možda kada ste videli ovaj primer,

možda ste imali osećaj da postoji nešto drugačije

između 3 [tri] ili 2 [dva] ili 1 [jedan] ili 7 [sedam]
i ovog parčeta tkesta.

Ovo je broj. Ja mogu da sabiram brojeve. Oni predstavljaju

neku količinsku vrstu. Dok ovo ispod predstavlja

tekst. I vaša intuicija bi trebalo da bude ispravna.

Postoje različite vrste podataka. 3, 7, 1 su

brojevne (numeričke) vrednosti. Oni su celi brojevi.

A ovo ispod, dole, je zapravo String, koji ste često

čuli u kompijuterskoj nauci, a odnose se na niz slovnih karaktera.

U Python-u možemo da pitamo koji se tip

podataka prosleđuje nekoj funkciji. Na primer, ako ih prosledite funkciji "type"

onda će se prikazati i tip podataka od 3+7, ne samo 10.

Hajde da probamo. Samo ću prikazati 2-1 da vam pokažem razliku.

Zatim ću prikazati tip od ovog parčeta teksta.

Sačuvajmo dokument. Pritisnuci CTRL+S na tastaturi, što je prečica za čuvanje.

Zatim ću pokušati da izvršim ovaj program. Evo ga.

Kompjuter je analizirao ovaj izraz. Počinje sa unutrašnjim zagradama.

3+7 je 10. Zatim pokušava da dobije tip (vrstu podataka) od 10, koji je int,

tip int, zatim prikazuje da je tip int.

Vidite baš ovde. Kaže: tip int.

int je skraćenica od Integer (celi brojevi).

Zatim kaže print(2-1). Kaže to na ovoj liniji ovde,

prikazuje 1, a zatim prikazuje tip od ovog čitavog dela

baš ovde. Dakle, umesto prikazivanja teksta,

prikazuje njegov tip (vrstu). I njegova vrsta je String.

Sledeća stvar sa kojom želim da vas upoznam

dok eksperimentišemo sa ovim programom je

ideja o promenljivama. Zbog toga što ćemo želeti

da čuvamo ove vrednosti na različitim mestima.

U sledećim klipovima naučićemo da u Python-u,

imamo nešto nalik na etikete za ove vrednosti,

i etikete se mogu menjati.

Hajde da napišemo totalno drugačiji program

korišćenjem promenljivih. Ono što je dobro kod Python-a, iako se

nekim ljudima ne dopada, je da se bilo koji tip podataka može

staviti u bilo koji tip promenljive.

Može se reći *a = 3 + 5*, zatim možemo reći

*b = a * a - a - 1*

zabeleška: * znaci "puta", koristi se da označi operaciju množenja.

zatim moze se reci c=a*b (c je jednako a puta b).

Stavicu malo prostora ovde da program napravim malo "cistijim" (preglednijim).

Konacno, odstampajmo c. Ukoliko zelitie, mozete da pokusate

da razumete kako ce c da izgleda

ili mozemo samo da izvrsimo ovaj program.

Hajde da izvrsimo program i onda

da se vratimo nazad i vidimo ukoliko je program odradio ispravnu stvar.

Sacuvacu program i potom ga izvrsiti.

Dobili smo 440 za c. Pogledajmo ukoliko ovaj rezultat ima smisla.

3+5 je 8. Dakle, etiketa "a" ce se odnositi na 8.

Svako mesto u programu, sve dok ne predefinisemo "a",

svaki put kada koristimo "a" program ce znati da to znaci 8.

Tako da kada krenemo dalje, ovde dole, i definisemo "b" program kaze

a*a. Program koristi redosled operacija, tako da prvo izvrsava

mnozenje. a*a=64.

64-a je 64-8, sto je jednako 56. 56 minus 1 je 55.

Dakle "b" je 55. I "c" je a*b,

sto je 8 puta 55, so je upravo 440.Tako je sve razradjeno.

Mozda zelite da vidite sta se dobije kada

dobijete razlicite vrednost "a". Mozete pokusati to da odradite.

Mozete pokusati da napravite da je "a" jednako -6

i izvrsite program da vidite sta ce se desiti.

Dobili smo -246. I sada mozete to da potvrsite i sami.

Idite liniju po liniju, i pogledajte na sta se odnose

i kako su definisane promenljive,

i vidite da li mozete da dobijete ovaj odgovor ovde.

Sada, ako su programi samo grupa naredbi

kroz koje se prolazi pravolinijski,

ne biste bili u mogucnost da radite zaista zanimljive stvari.

Da biste radili zaista interesantne stvari, pocecete

da vidjate stvari kao sto su uslovi i petlje.

hajde da pogledamo uslov. Ostavicu prve linije koda ne promenjene.

I kucacu "if(a<0):". U ovom slucaju, zadacemo print(c) naredbu

zatim odkucati "else", i u ovom slucaju zadacemo print (c-a).

ovo je interesantno. Mozda vec imate ideju

sta ce se dogoditi ovde. Ali sacuvajmo dokument.

Neverovatno je koliko mozete da uradite samo

sa ovim islovima. Dakle, ovo nam govori da

ako je "a" manje od nule, uradi ovo, u suprotnom

ako "a" nije manje od 0, uradi ovo ovde.

Primetite da ne idemo direktno nadole.

U zavisnosti od "a", da li je vece ili manje od 0,

program ce da izvrsi ili ovu liniju ovde,

ili ce da izrvrsi ovu liniju ovde.

Naci na koji Python zna da izvrsi samo

"print(c)" ako je"a" manje od 0 je zato sto je

print(c) uvuceno. Uvucen je ovaj deo uslova.

Nacin na koji Python zna da postoje novi uslove za njega

je zbog ove kolone ovde.

Ukoliko "a" nije manje od 0, onda program izvrsava ovaj 'else" uslov.

Ukoliko zelite da uradite nesto drugo nakon ovoga,

bez obzira da li je "a" vece od 0 ili ne,

mozete da se oslobodite ovog uslova tajo sto cete se osloboditi

uvlacenja. Dakle, sada mozemo samo da odstampamo niz.

Zapravo, hajde da dodamo nesto vise ovom uslovu.

Hajde da odstampamo ovde "a<0"

Obratite paznju: ovo nece biti ocenjivano (analizirano).

Imamo ovo u okviru niza, tako da ce program samo

to odstampati. na ovom mestu, recicemo

print("a nije manje od 0").

Ovo je interesantan program. Hajde da ga pokrenemo sad.

Nadajmo se da ce se pokrenuti. Sacuvao sam fa. Sada, hajde da izvrsimo program.

I odstampao je 'a<0", tako da pokazuje da smo unutar ovog uslova.

Zatim je odstampao "c", koji iznosi -246.

program ne izvrsva ovo, zato sto bi to bilo izvrseno samo

ako "a" nije bilo manje od 0.

Ali kada izbegne ovaj uslov, tada stampa

"gotovi smo sa ovim programom" bez obzira na sve.

Hajde sada da promenimo "a" i vidimo sta cemo dobiti kada

pokrenemo ovaj drugi uslov. Hajde da napravimo da je "a" vece od 0.

Hajde da stavimo da je "a" jednako 9 i pokrenemo program.

Dakle, "a" je 9. Program proverava "da li je a manje od 0?",

pa, "a" nije manje od 0, pa nece

izvrsiti ovo, vec ce preci na else uslov.

Dakle, odstampace "a nije manje od 0",

koje sam ja uradio ovde, zatim ce odstampati c-a

sto je 630. Preskace ovaj uslov,

i bez obzira da li je "a" manje od 0 ili ne,

stampa "gotovi smo sa ovim programom".