Evo zašto tehnologija nije promenila ljubav

U našem svetu, kojim upravlja tehnologija i koji je međusobno povezan, razvili smo nove načine i pravila udvaranja, ali temeljni principi ljubavi su ostali isti, kaže antropološkinja Helen Fišer. U ovom energičnom razotkrivanju iz prvih redova ljubavi, saznajte kako naša sve ubrzanija povezanost, zapravo vodi ka sporijim, prisnijim ljubavnim vezama. Ostanite do kraja govora zbog žustre diskusije sa ekspertkinjom za ljubav - Ester Perel.

Nedavno sam putovala
u visoravni Nove Gvineje

i razgovarala sam sa čovekom
koji ima tri supruge.

Upitala sam ga: "Koliko žena
bi voleo da imaš?"

I usledila je duga pauza,

i pomislila sam u sebi:

"Hoće li da kaže pet?

Da li će reći 10?

Da li će reći 25?"

A on se nageo prema meni

i prošaputao: "Nijednu."

(Smeh)

Osamdeset šest procenata ljudskih društava
dozvoljava muškarcu da ima više supruga -

poligamiju.

Ali u značajnoj većini ovih kultura

svega pet do deset procenata muškaraca
zapravo ima nekoliko supruga.

Imati nekoliko partnera
može da bude zubobolja.

Zapravo, supruge mogu
međusobno da se svađaju,

ponekad čak mogu
i da potruju jedna drugoj decu.

I morate da imate mnogo krava, mnogo koza,

mnogo novca, mnogo zemlje

kako biste sagradili harem.

Mi smo vrsta koja se sparuje.

Devedeset sedam procenata sisara
se ne sparuje kako bi podizali svoje mlade

a ljudska bića to rade.

Ne sugerišem da nismo -

da smo nužno
seksualno verni našim partnerima.

Posmatrala sam preljubu u 42 kulture,

zapravo razumem delom genetiku iza nje,

kao i neke od njenih moždanih tokova.

Veoma je uobičajena širom sveta,

ali stvoreni smo da volimo.

Kako tehnologija menja ljubav?

Reći ću da skoro uopšte ne menja.

Izučavam mozak.

Moje kolega i ja smo stavili
preko 100 ljudi na skener mozga -

ljude koji su se upravo srećno zaljubili,

ljude čiju su ljubav upravo odbili

i ljude koji su već dugo zaljubljeni.

I moguće je ostati "zaljubljen" na duže.

I davno sam utvrdila

da su kod nas evoluirala tri
vidno različita moždana sistema

za parenje i razmnožavanje:

nagon za seksom,

osećanja snažne romantične ljubavi

i osećanja duboke kosmičke
vezanosti za dugogodišnjeg partnera.

A ova tri moždana sistema zajedno -

uz mnoge druge delove mozga -

upravljaju našim seksualnim,
romantičnim i porodičnim životima.

Međutim, nalaze se daleko ispod korteksa,

daleko ispod limbičkog sistema
gde osećamo naše emocije,

gde nastaju naše emocije.

Oni leže u najprimitivnijim delovima
mozga povezanim s energijom,

usredsređenošću, žudnjom,
motivacijom, željom i nagonom.

U ovom slučaju

to je nagon da se dođe
do najveće životne nagrade:

partnera za parenje.

Evoluirali su pre više od 4,4 miliona god.
kod naših prvih predaka,

i neće se promeniti ako prstom povučete
nalevo ili nadesno na Tinderu.

(Smeh)

(Aplauz)

Nesumnjivo je da tehnologija
menja način na koji se udvaramo:

imejlovi, poruke,

emotikoni za izražavanje emocija,

seksualne poruke,

"sviđanje" fotografija, selfiji...

Svedoci smo novih pravila
i tabua udvaranja.

Međutim, znate -

da li ovo zapravo drastično menja ljubav?

Šta je sa kasnim 1940-im,

kad je automobil postao veoma popularan

i kad smo iznenada dobili
pokretne spavaće sobe?

(Smeh)

Šta je sa dolaskom kontraceptivne pilule?

Oslobođene velike opasnosti
trudnoće i društvene propasti,

žene su konačno mogle da ispolje
svoju primitivnu i iskonsku seksualnost.

Čak ni sajtovi za zabavljanje
ne menjaju ljubav.

Ja sam glavna naučna savetnica
na Match.com-u,

to sam već skoro 11 godina.

Stalno im govorim, i oni se slažu sa mnom,

da to nisu sajtovi za zabavljanje,

to su sajtovi za upoznavanje.

Kad sedite u baru,

u kafiću,

na klupi u parku,

vaš drevni mozak namah kreće u akciju
kao kad se uspavana mačka probudi

i smešite se

i smejete se

i slušate

i šepurite se na isti način
kao i naši preci pre 100 000 godina.

Možemo vam ponuditi više ljudi -

svi sajtovi za zabavljanje mogu -

ali jedini istinski algoritam
je vaš vlastiti ljudski mozak.

Tehnologija to neće promeniti.

Tehnologija takođe neće promeniti
koga birate da volite.

Izučavam biologiju ličnosti

i stigla sam do uverenja

da su kod nas evoluirala četiri veoma
široka načina razmišljanja i ponašanja,

u vezi sa sistemima dopamina, serotonina,

testosterona i estrogena.

Pa sam napravila upitnik
direktno na osnovu nauke o mozgu

kako bih izmerila stepen
do kog ispoljavate osobine -

skupine osobina -

povezane sa svakim
od ova četiri moždana sistema.

Potom sam postavila taj upitnik
na više sajtova za zabavljanje

u 40 država.

Za sad je više od 14 miliona ljudi
ispunilo upitnik,

i mogla sam da imam uvid u to
koga prirodno privlači ko.

I ispostavilo se

da su oni kod kojih je izražen
dopaminski sistem

više znatiželjni, kreativni,
spontani, energični -

pretpostavljam da ima poprilično
sličnih ljudi u ovoj prostoriji -

privlače ih ljudi slični njima.

Znatiželjnim, kreativnim ljudima
su potrebni ljudi nalik njima.

Ljudi kod kojih je izražen
serotoninski sistem

su više tradicionalni, konvencionalni,
oni poštuju pravila,

poštuju autoritete,

često su religiozni - religioznost
je u serotoninskom sistemu -

a tradicionalne ljude
privlače tradicionalni ljudi.

U tom slučaju se sličnosti privlače.

U druga dva slučaja
se suprotnosti privlače.

Ljudi kod koji je izražen
testosteronski sistem

su često analitični,
logični, direktni, odlučni

i privlače ih suprotnosti:

privlače ih oni sa izraženim estrogenom,

oni koji imaju veoma dobre
verbalne veštine

i vešti su s ljudima,

koji su izuzetno intuitivni

i koji su veoma brižni
i emotivno izražajni.

Imamo prirodne obrasce izbora za parenje.

Moderna tehnologija neće promeniti
koga biramo da volimo.

Ali tehnologija proizvodi
jedan savremeni trend

koji smatram naročito važnim.

Povezan je sa konceptom paradoksa izbora.

Milionima godina

smo živeli u malim grupama
za lov i sakupljanje.

Niste imali mogućnost da birate

između 1000 ljudi na sajtu za zabavljanje.

Zapravo, ovo sam nedavno istraživala,

i zapravo smatram da postoji
nekakva tačka zasićenosti u mozgu;

ne znam o čemu se radi, ali očito,
iz uvida u mnoštvo podataka,

možemo da prigrlimo između pet
i devet alternativa i nakon toga

zapadate u ono što akademici nazivaju
"kognitivnim preopterećenjem",

i uopšte ne odabirate bilo koga.

Pa sam shvatila da zbog ovog
kognitivnog preopterećenja

ulazimo u novi oblik udvaranja

koji nazivam "spora ljubav".

Do ovog sam stigla
radeći sa Match.com-om.

Svake godine u proteklih šest godina

smo radili istraživanje pod nazivom
"Samci u Americi".

Ne anketiramo populaciju sa Match-a,

anketiramo američku populaciju.

Koristimo više od 5000 ljudi,

reprezentativan uzorak Amerikanaca
zasnovan na popisu SAD-a.

Trenutno imamo podatke
za preko 30 000 ljudi

i svake godine

gledam iste obrasce.

Svake godine kad postavim pitanje,

preko 50 procenata ljudi
koji su imali šemu za jednu noć -

ne nužno u poslednjih godinu dana,
već u njihovom životu -

50% je imalo prijatelje
sa kojima imaju seks

tokom svog života,

a preko 50 procenata
je živelo dugo godina s nekim

pre venčanja.

Amerikanci ovo smatraju nesmotrenošću.

Dugo sam sumnjala u to;

obrasci su tako dosledni.

Mora da postoji nekakvo
darvinovsko objašnjenje -

Ne može toliko ljudi da bude ludo.

I onda sam nabasala na statistiku
koja mi je bila bliska.

Radilo se o zanimljivom akademskom članku

iz kog sam saznala da 67 procenata
samaca u Americi danas,

koji dugo žive s nekim,

još uvek se nisu venčali
jer se užasavaju razvoda.

Užasavaju se društvenih,

pravnih, emotivnih,

ekonomskih posledica razvoda.

Pa sam shvatila da ne verujem
da se radi o nesmotrenosti;

Mislim da se radi o oprezu.

Današnji samci žele da znaju
sve živo o svom partneru

pre nego što se venčaju.

Saznate mnogo ispod jorgana,

ne samo o tome kako neko vodi ljubav,

već i da li su srdačni,

znaju li da slušaju,

i u mojim godinama,

imaju li smisla za humor.

(Smeh)

A u dobu u kom imamo
isuviše velik izbor,

imamo neznatan strah
od trudnoće i bolesti

i ne stidimo se zbog seksa pre braka,

mislim da ljudi ne srljaju u ljubav.

A zapravo se događa sledeće,

ono što viđamo je istinska ekspanzija
faze pred vezivanje,

pre nego što stanete na ludi kamen.

Nekad je brak bio početak veze -

sad je finale.

No ljudski mozak -

(Smeh)

Ljudski mozak uvek trijumfuje,

i zaista u SAD-u danas

86 procenata Amerikanaca
će se venčati do 49 godine,

pa čak i u kulturama širom sveta
gde se tako često ne venčavaju,

kad-tad se skrase sa dugoročnim partnerom.

Pa sam počela da uviđam:

tokom ove duge ekstenzije
faze pred vezivanje,

ako možete da se otarasite
loših veza pre nego što se venčate,

možda ćemo da otkrijemo
više srećnih brakova.

Pa sam uradila istraživanje
na 1100 venčanih ljudi u Americi -

ne sa Match.com-a, naravno -

i postavila sam im mnogo pitanja.

No jedno od pitanja je glasilo:

"Da li biste se ponovo venčali
sa osobom s kojom ste trenutno?"

I 81 procenat je odgovorilo: "Da".

Zapravo, najveća promena
u savremenoj ljubavi i porodičnom životu

nije tehnologija.

Nije čak ni spora ljubav.

Već žene koje popunjavaju tržište rada

u kulturama širom sveta.

Milionima godina,

naši preci su živeli
u malenim grupama za lov i sakupljanje.

Žene su krećale na rad
kako bi brale voće i povrće.

Vraćale su se kući
sa 60 do 80 posto večernjeg obroka.

Uobičajene su bile
porodice sa dvoje zaposelnih.

I žene su smatrane
podjednako ekonomski, društveno

i seksualno moćne kao i muškarci.

Onda se okruženje promenilo,
pre nekih 10 000 godina,

počeli smo da se skrašavamo na imanjima,

te su i muškarci i žene
postali primorani, zaista,

da se venčaju s pravom osobom,

iz odgovarjućeg okruženja,

odgovarajuće religije

i odgovarajućeg porekla,
kao i društvenih i političkih veza.

Muški poslovi su postali važniji:

morali su da pomeraju stene,
obaraju drveće, oru zemlju.

Nosili su proizvode na lokalne pijace
i vraćali se kući

s nečim nalik novcu.

S ovim

vidimo uspon gomile uverenja:

ubeđenje u bračnu nevinost,

ugovorene brakove -
strogo ugovorene brakove -

uverenje da je muškarac glava domaćinstva,

da je ženi mesto u kući,

i najvažnije

poštuj svog muža
i dok nas smrt ne rastavi.

Ovoga više nema.

Ovo nestaje, a na mnogim mestima

je nestalo.

Trenutno je u toku revolucija braka.

Oslobađamo se 10 000 godina
poljoprivredne tradicije

i približavamo se egalitarnom
odnosu među rodovima -

nešto što doživljavam kao veoma saglasno
sa drevnim ljudskim duhom.

Nisam optimistično dete;

ima tu štošta za žaljenje.

Izučavala sam razvod u 80 kultura,

izučavala sam, kao što rekoh,
prevaru u mnogim -

ima tu čitava hrpa problema.

Kako je pesnik Vilijam Batler Jejts
jednom rekao:

"Ljubav je nepoštena stvar."

Dodala bih: "Niko se živ neće izvući."

(Smeh)

Svi imamo probleme.

Ali zapravo mislim da je pesnik
Rendal Džerel to najbolje sročio.

Rekao je: "Mračni, nespokojni svet
porodičnog života -

gde najveći omanuti mogu,
a najkrotkiji uspevaju."

Međutim, ostaviću vas s ovim:

ljubav i privrženost će da opstanu,

tehnologija to ne može da promeni.

I završiću rečima,

bilo kakvo razumevanje ljudskih odnosa,
mora da uzme u obzir

jednu od najmoćnijih odrednica
ljudskog ponašanja:

neutoljivi,

prilagodljivi

i iskonski nagon ljudi da vole.

Hvala vam.

(Aplauz)

Keli Stecel: Mnogo ti hvala,
za ovo, Helen.

Kao što znaš, sa nama
je još jedan govornik

koji radi u tvojoj oblasti.

Ona joj prilazi iz drugačije perspektive.

Ester Perel je psihoterapeutkinja
koja radi s parovima.

Ti izučavaš podatke,

Ester izučava priče
koje joj parovi pričaju,

kada zatraže od nje pomoć.

Neka nam se pridruži na sceni.

Ester?

(Aplauz)

Pa, Ester,

dok si gledala Helenin govor,

da li ti je neki njegov deo

zvučao poznato kroz perspektivu
tvog sopstvenog rada

koji bi želela da prokomentarišeš?

Ester Perel: Zanimljivo je jer
s jedne strane,

potreba za ljubavlju
je sveprisutna i univerzalna.

Međutim, način na koji volimo -

značenje koje pripisujemo -

pravila koja uređuju
naše odnose, ja mislim

da se temeljno menjaju.

Proistekli smo iz modela koji je do sad

primarno bio regulisan
oko dužnosti i obaveza,

kolektivnih potreba i odanosti.

I preokrenuli smo to

u model slobode izbora
i individualnih prava

i samoispunjenosti i sreće.

I dakle, prvo sam to pomislila,

kako se potreba nije promenila,

ali kontekst i način na koji
upravljamo tim odnosima

su se mnogo promenili.

U vezi sa paradoksom izbora -

znate, s jedne strane,
naslađujemo se novinom

i razigranošću, verujem,

time što imamo toliki izbor.

A istovremeno,

dok govoriš
o kognitivnoj preopterećenosti,

vidim mnoge, mnoge ljude koji...

koji strepe od neizvesnosti i nesigurnosti

koja proističe iz ovolikog izbora,

uzrokujući stanje "SOPP"

i koja nas vodi -

SOPP, strah od propuštene prilike,
ili strah od propusta -

poput: "Kako da znam
da sam pronašla pravog -

odgovarajućeg?"

Pa smo stvorili nešto što nazivam
"stabilnom nedoumicom".

Stabilna nedoumica je kad ste
preplašeni od usamljenosti,

ali takođe niste voljni
da se uključite u izgradnju prisnosti.

To je skup taktika koje nekako odlažu
neizvesnost ljubavne veze,

ali i neizvesnost raskida.

Pa, na internetu
imate tri značajnije taktike.

Prva je zaleđivanje i krčkanje,

a to su sjajne taktike odugovlačenja

koje nude obrazac zadržavanja,

koji naglašava neodređenu
prirodu ljubavnog odnosa,

ali vam istovremeno nudi
dovoljno utešne doslednosti

i dovoljno slobode
neodređenih ograničenja.

(Smeh)

Je l' da?

A onda sledi fantom taktika.

A fantom je u suštini,

kad na licu mesta nestanete
iz sve te mase tekstova

i ne morate da se bavite
bolom koji ste naneli drugome,

jer ste se postarali
da bude nevidljiv i vama samima.

(Smeh)

Je l' da?

Pa sam razmišljala - ove reči
sam smislila dok sam te slušala,

u smislu kako rečnik
takođe stvara realnost,

a istovremeno,

ovo je moje pitanje za tebe:

da li smatraš da kad se kontekst izmeni

da i dalje znači da je priroda
ljubavi ostala ista?

Ti izučavaš mozak, a ja izučavam
ljudske odnose i priče,

te ja mislim da stoji
sve što si rekla i više.

Ali ja uvek ne znam stepen
do kog izmena konteksta...

Da li istovremeno počinje da menja -

ako se značenje promeni,
da li to menja potrebu,

ili je potreba nezavisna
od čitavog konteksta?

HF: Opa! Pa -

(Smeh)

(Aplauz)

Pa, ovde imam tri zaključka, u redu?

Pre svega, što se tiče prvog,

nesumnjivo da smo se promenili,
da sada želimo osobu koju ćemo da volimo

dok smo hiljadama godina morali
da se venčavamo pravom osobom,

odgovarajućeg porekla
i odgovarajućih veza.

I, zapravo, u mojim istraživanjima
5000 ljudi svake godine,

pitam ih: "Za čim tragate?"

I svake godine, preko 97 procenata kaže -

EP: Lista raste -

HF: Ne baš.

Osnovno za 97 procenata ljudi

je da žele nekoga ko ih poštuje,

nekoga kome mogu da veruju
i da se poveravaju,

nekoga ko ih zasmejava,

nekoga ko ima dovoljno vremena za njih

i nekoga koga smatraju fizički privlačnim.

To se nikad ne menja.

I izvesno - znate - imamo dva dela -

EP: Ali znaš kako ja to nazivam?

Ljudi nekad nisu tako govorili -

HF: To je tačno.

EP: Govorili su da žele nekoga
s kim imaju drugarstvo,

ekonomsku podršku, decu.

Prešli smo sa proizvodne ekonomije
na uslužnu ekonomiju.

(Smeh)

Uradili smo to uopšteno u kulturi
i uradili smo to u braku.

HF: Naravno, to je nesumnjivo.

Ali je zanimljivo da milenijalci
zapravo žele da budu dobri roditelji,

dok je generacija pre njih
želela da ima ugodne brakove,

ali se nisu usredsređivali
na dobro roditeljstvo.

Vidite sve te nijanse.

Imamo dva osnovna dela ličnosti:

imamo kulturu - sve sa čime
ste odrasli, u šta verujete i govorite -

i imamo temperament.

U suštini ja sam govorila o temperamentu.

A taj temperament će se izvesno
menjati s vremenom promena

i promenom uverenja.

A što se tiče paradoksa izbora,

nesumnjivo se radi o začkoljici.

Milionima godina
ste pronalazili tog simpatičnog dečaka

s druge strane bare

i išli ste mu u susret.

EP: Da, ali -

HF: Želim da kažem još nešto.

U krajnjoj liniji, u društvima
lovaca i sakupljača,

imali su dva ili tri partnera
tokom njihovog života.

Nisu bili nepustolovni!

I ne sugerišem da mi jesmo,

ali u krajnjoj liniji,
oduvek smo imali alternative.

Čovečanstvo je oduvek -

zapravo, mozak je stvoren
za nešto što zovemo "uravnoteživanjem",

da pokuša da odluči:

da li da dođem i ostanem?
Da li da odem ili ostanem?

Kakve su mi šanse tamo?

Kako da se snađem s ovim ovde?

Stoga smatram da sad gledamo
još jednu manifestaciju toga.

KS: Pa, hvala vam obema mnogo.

Mislim da ćete večeras imati
milion partnera za večeru!

(Aplauz)

Hvala vam, hvala vam.