Moda koja slavi afričku snagu i duh

„Biti Afrikanac znači biti inspirisan kulturom i biti ispunjen besmrtnom nadom za budućnost“, kaže dizajner i TED Fellow, Vale Ojeđide. Svojom markom Ikiré Jones (možete pogledati njihov rad u Marvelovom „Crnom Panteru“), on koristi klasični dizajn kako bi prikazao eleganciju i gracioznost često marginalizovanih grupa, u prelepo iskrojenoj odeći koja priča priču.

Često se kaže da priče
iz istorije pišu pobednici,

ali ukoliko je ovo istina,

šta se dešava sa ugnjetavanima

i kako oni mogu da se nadaju
da teže ka nečemu većem

ukoliko im nisu pričali priče
o njihovoj sopstvenoj slavnoj prošlosti?

Prividno stojim ispred vas
samo kao izrađivač odeće,

ali u naborima, drevnim materijalima
i modernom tekstilu

ja sam našao više zvanje.

Putem mog rada kao dizajnera,

otkrio sam važnost
da omogućim predstavljanje

za marginalizovane članove našeg društva

i važnost pričanja
i najosetljivijima među nama

da više ne moraju da kompromituju sebe

samo da bi se uklopili
u beskompromisnu većinu.

Ispada da moda,

disciplina za koju mnogi od nas
smatraju da je trivijalna,

može zapravo biti moćan alat
za raskrinkavanje pristrasnosti

i poboljšanja sopstvene slike
nedovoljno zastupljenih populacija.

Moje interesovanje za korišćenje dizajna
kao vozila za društvenu promenu

slučajno je lične prirode.

Kao nigerijski Amerikanac,
znam kako lako termin „afrički“

može skliznuti od toga
da je uobičajen geografski opisni termin

do toga da postane pogrdan.

Za one među nama
sa ovog prelepog kontinenta,

biti Afrikanac znači
biti inspirisan kulturom

i biti ispunjen besmrtnom
nadom za budućnost.

Pa, u pokušaju da promenim
pogrešne percepcije koje mnogi imaju

o mestu mog rođenja,

koristim dizajn
kao sredstvo da pričam priče,

priče o radosti,

priče o trijumfu,

priče o istrajnosti
svuda širom afričke dijaspore.

Pričam ove priče

kao objedinjeni napor
da ispravim istorijski zapis,

zato što, bez obzira na to
odakle je bilo ko od nas,

svakog od nas su dotakle
komplikovane istorije

koje su dovele naše porodice
u stranu zemlju.

Ove istorije oblikuju način
na koji vidimo svet

i one su kalupi pristrasnosti
koje nosimo sa sobom.

Kako bi pobedio te pristrasnosti,

moj rad privlači estetiku
iz različitih delova sveta

i gradi narativ o važnosti

borbe za inkluziju.

Promenom slika
iz klasične evropske umetnosti

i njihovim venčanjem
sa afričkom estetikom,

uspeo sam da spojim obojene ljude
sa uglednim ulogama,

pruživši im stepen dostojanstva

koje oni nisu imali ranije.

Ovaj pristup podriva istorijski prihvaćene
priče o afričkoj inferiornosti

i služi kao inspiracija obojenim ljudima

kojima je dosta da viđaju sebe
prikazane bez sofisticiranosti

i bez gracioznosti.

Svaka od ovih tapiserija
koja menja kulturu

postaje skrojena odeća ili svileni šal,

nalik ovom koji ja
sasvim slučajno nosim upravo sada.

(Smeh)

Čak i kada smo okruženi
strukturom evropskog klasicizma,

ove priče hrabro veličaju
zasluge afričkog osnaživanja.

Na ovaj način, alat u rukama majstora
postaje majstorski rad

kako bi slavio one
koji su nekada bili podređeni.

Ova metafora se pruža
širom oblasti umetnosti

i izlazi u stvaran svet.

Bilo da ih nose izbeglice
ili preduzetnici koji menjaju svet,

kada je ljudima dozvoljena
sloboda da predstavljaju sebe

na način koji slavi njihove
sopstvene jedinstvene identitete,

magična stvar se dešava.

Mi ponosno stojimo.

Ponosniji smo i samosvesniji

zato što predstavljamo
naše istinsko, autentično biće.

I oni među nama koji se nalaze oko njih
zauzvrat postaju obrazovaniji,

otvoreniji i tolerantniji prema njihovim
drugačijim tačkama gledišta.

Na ovaj način, odeća koju nosimo

može biti velika ilustracija
diplomatske blage moći.

Odeća koju nosimo
može nam poslužiti kao most

između naših naoko različitih kultura.

I tako, da, prividno stojim
ispred vas kao izrađivač odeće.

Ali moj rad je uvek
bio nešto više od mode.

Moja svrha je postala
prepravljanje kulturoloških narativa

tako da obojeni ljudi mogu biti viđeni
pod novim i nijansiranim svetlom

i da mi,

ponosna deca podsaharske Afrike,

možemo preći svet

ponosni na sebe.

Zaista je istinito da priče iz istorije

pričaju njeni pobednici,

ali ja sam predstavnik nove generacije.

Moj rad govori za one

koji neće više dozvoliti da njihovu
budućnost diktira problematična prošlost.

Danas, stojimo spremni
da pričamo naše sopstvene priče

bez kompromisa, bez izvinjenja.

Ali pitanje i dalje ostaje:

da li ste spremni
za ono što ćete da čujete?

Nadam se da jeste, zato što
mi dolazimo bez obzira na to.

(Aplauz)