Oblikovanje talasa u drvetu i vremenu

Ruben Margolin je kinetički vajar koji stvara predivna dela koja se kreću po šablonu kapljica koje padaju i talasa koji se združuju. Izdvojite devet minuta da vas opčini njegova meditativna umetnost, koja jednako inspirisana matematikom i prirodom.

Obično mi se dopada da radim
u mojoj radionici.

ali kada pada kiša
i prilaz se pretvori u reku,

onda to obožavam.

I samo ću seći neko drvo
i izbušiti neke rupe i posmatrati vodu,

i možda ću morati da šetam okolo
i tražim matice.

Nema pojma koliko vremena
provedem radeći to.

Ovo je "Dupla kišna kap."

Od svih mojih skulptura,
ova je najpričljivija.

Ona povezuje ometajući šablon

dve kišne kapi koje padnu blizu
jedna drugoj.

Umesto širećih krugova
one stvaraju šireće šestougle.

Sve skulpture se pokreću mehanički.

Da li vidite da postoje tri vrha
na žutom sinusnom talasu?

Ovde dodajem sinusni talas
sa četiri vrha i palim ga.

Osam stotina dvolitarskih flaša od soka -

o da.

(Smeh)

Četiri stotine aluminijumskih limenki.

Tule-trska je trska
poreklom iz Kalifornije,

i najbolja stvar kod nje
je to što miriše predivno.

Jedna kap kiše

povećava amplitudu.

Spiralni vrtlog koji prati
veslo na raftingu.

Ovo povezuje četiri različita talasa.

I ovde ću da izvučem dve talasne dužine

i povećam jedinstvenu.

Mehanizam koji ga pokreće
ima devet motora

i oko 3000 kotura.

445 žica u trodimenzionalnom tkanju.

Prenešeno na veću razmeru -

u stvari mnogo veću, uz dosta pomoći -

14 064 reflektora sa bicikala -

dvadesetodnevna postavka.

"Povezani" je saradnja

sa koreografom Gideonom Obarzanekom.

Niti zakačene za plesače.

Ovo je snimak veoma rane probe,

ali završeno delo je na turneji

i zapravo će proći kroz Los Anđeles
za nekoliko nedelja.

Par spirala i 40 drvenih lajsni.

Uzmi svoj prst i nacrtaj ovu liniju.

Leto, jesen, zima, proleće,

podne, sumrak, mrak, jutro.

Da li ste ikada videli stratusne oblake

koji idu paralelnim prugama preko neba?

Da li ste znali da je to beskrajni
prekrivač od oblaka

koji zaranja u i van kondenzacionog sloja?

Šta ako je svaki
naizgled izolovani objekat

u stvari samo neprestani talas tog objekta

koji je provirio u naš svet?

Zemlja nije ni ravna ni okrugla.

Talasasta je.

Zvuči dobro, ali kladim se da vam osećaj
govori da to nije kompletna istina,

i reći ću vam zašto.

Imam dvogodišnju ćerku
koja je najbolja na svetu.

I samo ću vam reći:

moja ćerka nije talas.

I vi ćete možda reći: "Stvarno Rubene,
da si makar napravio jedan korak unazad,

ciklusi gladi i hranjenja,

šetanja i spavanja, smeha i plača

bi se izdvojili kao šablon."

Ali ja bih rekao: "Ako bih to uradio,

previše bi se izgubilo."

Ova tenzija između potrebe
da se dublje pogleda

i lepote i trenutnosti sveta,

gde i ako pokušate da pogledate dublje,
već ste izgubili ono što tražite,

ova tenzija je ono što pokreće skulpture.

I za mene, putanja između
ova dva ekstrema

dobija oblik talasa.

Dozvolite da vam pokažem još jednu.

Hvala vam veliko. Hvala.

(Aplauz)

Hvala.

(Aplauz)

Džun Koen:
Gledajući svaku od tvojih skulptura,

izazivaju toliko različitih slika.

Neke su kao vetar, a neke kao talasi,

i nekada one izgledaju živo,
a nekada izgledaju kao matematika.

Da li postoji stvarna inspiracija
iza svake?

Da li si mislio o nečemu fizičkom ili
nečemu opipljivom dok si ih dizajnirao?

RM: Pa neke od njih
definitivno imaju direktnu opservaciju

bukvalno kao dve kišne kapi koje padaju,

i samo posmatranje šablona je prelepo.

I zatim samo pokušavanje da skapiram
kako da napravim to koristeći stvari.

Ja volim da radim sa svojim rukama.

Nema ništa bolje od sečenja parčeta drveta

i pokušavanja da ga pokrenete.

DžK: Da li se to ikada menja?

Misliš li da dizajniraš jedno,

i zatim kada je proizvedeno
to izgleda drugačije?

RM: Na "Duploj kišnoj kapi" sam radio
devet meseci,

i kada sam je na kraju najzad upalio,

zapravo sam je mrzeo.

Istog trenutka kad sam je upalio,
zamrzeo sam je.

To je bio duboki instinkt,
i želeo sam da je bacim.

I zadesilo se
da mi je prijatelj bio u poseti,

i on je rekao: "Zašto samo ne sačekaš?"

I ja sam sačekao i sledećeg dana
mi se malo više sviđala,

sledećeg dana još malo više,
i sad je stvarno volim.

I zato pretpostavljam, pod jedan,
instinkt pomalo greši nekada,

pod dva, ne izgleda kako sam očekivao.

DžK: Odnos evoluira vremenom.

Puno ti hvala.
To je bila prelepa poslastica za nas.

RM: Hvala. DžK: Hvala ti, Rubene.

(Aplauz)