< Return to Video

Neuronauka mašte - Andrej Višedskij (Andrey Vyshedskiy)

  • 0:08 - 0:11
    Zamislite, na sekund,
    patku koja drži čas francuskog,
  • 0:11 - 0:15
    ping-pong partiju u orbiti oko crne rupe,
  • 0:15 - 0:17
    delfina kako balansira ananas.
  • 0:17 - 0:21
    Verovatno nikada niste zapravo videli
    nijednu od ovih stvari,
  • 0:21 - 0:24
    ali ste mogli odmah da ih zamislite.
  • 0:24 - 0:27
    Kako naš mozak može da proizvede
    sliku nečega što nikada nismo videli?
  • 0:27 - 0:29
    To možda ne izgleda teško,
  • 0:29 - 0:32
    ali samo zato što smo navikli
    da to radimo.
  • 0:32 - 0:35
    Ispostavlja se da je ovo u stvari
    kompleksan problem
  • 0:35 - 0:39
    koji zahteva sofisticiranu koordinaciju
    unutar našeg mozga.
  • 0:39 - 0:42
    Jer da bismo stvorili
    te nove, čudne slike,
  • 0:42 - 0:46
    mozak uzima poznate delove
    koje spaja na nove načine,
  • 0:46 - 0:50
    kao kolaž sastavljen od fragmenata slika.
  • 0:50 - 0:53
    Mozak mora da žonglira
    gomilom od hiljadu električnih signala,
  • 0:53 - 0:58
    postavljajući ih na njihovu destinaciju
    u tačno određeno vreme.
  • 0:58 - 1:00
    Kada pogledate neki predmet,
  • 1:00 - 1:04
    aktiviraju se hiljade neurona
    u vašem posteriornom korteksu.
  • 1:04 - 1:07
    Ovi neuroni kodiraju
    razne karakteristike predmeta:
  • 1:07 - 1:11
    šiljato, voće, braon, zeleno i žuto.
  • 1:11 - 1:16
    Sinhronizovano aktiviranje
    pojačava veze između tog skupa neurona,
  • 1:16 - 1:20
    povezujući ih u nešto
    što nazivamo neuronski ansambl,
  • 1:20 - 1:22
    u ovom slučaju, ansambl za ananas.
  • 1:22 - 1:25
    U neuronaukama,
    ovo se naziva Hebov princip -
  • 1:25 - 1:29
    neuroni koji se zajedno aktiviraju,
    zajedno se umrežavaju.
  • 1:29 - 1:31
    Ako kasnije pokušate da zamislite ananas,
  • 1:31 - 1:36
    ceo ansambl će se aktivirati,
    stvarajući celokupnu mentalnu sliku.
  • 1:36 - 1:39
    Delfini su kodirani
    drugačijim neuronskim ansamblom.
  • 1:39 - 1:41
    Zapravo, svaki predmet koji ste videli
  • 1:41 - 1:45
    kodiran je neuronskim ansamblom
    koji se vezuje za njega,
  • 1:45 - 1:49
    neuronima koji su zajedno umreženi
    tim sinhronizovanim aktiviranjem.
  • 1:49 - 1:53
    Ali ovaj princip ne objašnjava
    beskonačan broj predmeta
  • 1:53 - 1:57
    koje možemo da prizovemo maštajući,
    a da ih prethodno nismo videli.
  • 1:57 - 2:02
    Neuronski ansambl za delfina
    koji balansira ananas ne postoji.
  • 2:02 - 2:05
    Pa, kako ga možete onda ipak zamisliti?
  • 2:05 - 2:08
    Jedna hipoteza,
    zvana teorija mentalne sinteze,
  • 2:08 - 2:11
    kaže da je vreme ključno.
  • 2:11 - 2:14
    Ako se neuronski ansambli
    za delfina i ananas
  • 2:14 - 2:16
    aktiviraju u isto vreme,
  • 2:16 - 2:19
    možemo da opazimo dva različita predmeta
  • 2:19 - 2:21
    kao jednu sliku.
  • 2:21 - 2:24
    Ali nešto u našem mozgu
    mora da koordiniše to aktiviranje.
  • 2:24 - 2:28
    Jedan verodostojan kandidat
    je prefrontalni korteks,
  • 2:28 - 2:31
    koji je uključen u sve
    kompleksne kognitivne funkcije.
  • 2:31 - 2:35
    Neuroni prefrontalnog korteksa
    su povezani sa posteriornim korteksom
  • 2:35 - 2:40
    tankim i dugim ćelijskim produžetkom
    koji se naziva neuronsko vlakno.
  • 2:40 - 2:44
    Teorija mentalne sinteze predlaže
    da kao što lutkar vuče konce,
  • 2:44 - 2:48
    neuroni prefrontalnog korteksa
    šalju električne signale
  • 2:48 - 2:50
    niz ova neuronska vlakna
  • 2:50 - 2:53
    do višeslojnih ansamblova
    u posteriornom korteksu.
  • 2:53 - 2:56
    Ovo ih aktivira usklađeno.
  • 2:56 - 2:59
    Ako se neuronski ansambli
    aktiviraju u isto vreme,
  • 2:59 - 3:04
    dobijamo složenu sliku
    kao da smo je zapravo i videli.
  • 3:04 - 3:07
    Ova svesna svrsishodna sinhronizacija
  • 3:07 - 3:10
    neuronskih ansambala
    u prefrontalnom korteksu
  • 3:10 - 3:12
    naziva se mentalna sinteza.
  • 3:12 - 3:14
    Kako bi mentalna sinteza funkcionisala,
  • 3:14 - 3:19
    signali bi morali da stižu
    na oba neuronska ansambla u isto vreme.
  • 3:19 - 3:21
    Problem je u tome što su neki neuroni
  • 3:21 - 3:25
    mnogo udaljeniji
    od prefrontalnog korteksa nego drugi.
  • 3:25 - 3:28
    Ako signali putuju
    niz oba vlakna istom brzinom,
  • 3:28 - 3:31
    ne stižu u isto vreme.
  • 3:31 - 3:34
    Ne možemo promeniti dužinu veze.
  • 3:34 - 3:37
    No, posebno jer se razvija
    u detinjstvu, naš mozak,
  • 3:37 - 3:41
    ima način da promeni brzinu prenosa.
  • 3:41 - 3:46
    Neuronska vlakna su obmotana
    masnom supstancom koja se naziva mijelin.
  • 3:46 - 3:47
    Mijelin je izolator
  • 3:47 - 3:52
    i ubrzava električne signale
    koji jure niz nervno vlakno.
  • 3:52 - 3:56
    Neka neuronska vlakna imaju
    čak 100 slojeva mijelina.
  • 3:56 - 3:58
    Drugi imaju samo nekoliko.
  • 3:58 - 4:00
    Vlakna sa debljim slojevima mijelina
  • 4:00 - 4:04
    mogu da sprovode signale
    stotinu ili još više puta brže
  • 4:04 - 4:06
    od onih sa tanjim slojevima.
  • 4:06 - 4:10
    Neki naučnici sada veruju
    da ta razlika u mijelinizaciji
  • 4:10 - 4:14
    može biti ključna u ujednačavanju
    vremena provođenja u mozgu,
  • 4:14 - 4:17
    a posledično i za našu sposobnost
    mentalne sinteze.
  • 4:17 - 4:20
    Veliki deo mijelinizacije
    se događa u detinjstvu,
  • 4:20 - 4:22
    tako da od ranog uzrasta,
  • 4:22 - 4:26
    naša živopisna mašta može
    da ima dosta veze sa razvijanjem mozga
  • 4:26 - 4:28
    čije pažljivo mijelinizovane veze
  • 4:28 - 4:32
    mogu da stvore kreativne simfonije
    tokom naših života.
Title:
Neuronauka mašte - Andrej Višedskij (Andrey Vyshedskiy)
Speaker:
Andrey Vyshedskiy
Description:

Zamislite na sekund patku koja drži čas fracuskog. Ping-pong partiju u orbiti oko crne rupe. Delfina koji balansira ananas. Verovatno nikada niste zapravo videli nijednu od ovih stvari. No, mogli ste odmah da ih zamislite. Kako naš mozak stvara sliku nečega što nikada nismo videli ranije? Andrej Višedskij se bavi neuronaukom mašte.

Lekciju pripremio: Andrej Višedskij, animacija: Tomas Pikardo-Espajat
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
04:49

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.