Сви смо звездана прашина и зашто треба да се осећате дивно због тога | др Натали Хинкел (Dr. Natalie Hinkel) | TEDxNashville

Према планетарној астрофизичарки, др Натали Хинкел, истраживање свемира чини да схватимо све могућности за галаксије, звезде, планете, па чак и живот. Требало је да основни елементи који настају у звездама или сирови састојци који су потребни за живот на Земљи буду присутни у право време да би људи настали, а то баш даје снагу, када размислите о томе.

Овај говор одржан је на локалном TEDx догађају који користи формат TED конференције, али га независно организује локална заједница. Сазнајте више на http://ted.com/tedx.

Ја сам планетарни астрофизичар.

(Овације) (Аплауз)

Хвала вам.

Али, одмах ћу вам рећи
да сам измислила то звање.

(Смех)

Видите, морала сам да измислим звање
да бих описала чиме се бавим.

Добила сам докторат из астрофизике

јер посматрам особине звезда
које се налазе близу Сунца.

Али, посматрам и планете
и интеракцију између планета и звезда.

Видите, до пре око 25 година,
термин „планетарни научник“

означавао је само људе који су проучавали
планете у нашем Сунчевом систему.

Али, 1992. године је откривена
прва планета ван нашег Сунчевог система

или егзопланета.

Дакле, није постојао назив за неког
ко проучава оно што ја проучавам,

а данас постоји
3 593 откривених егзопланета.

(Публика) Опа!

То је пуно.

Дакле, моје поље науке је веома младо.

Да је особа, било би једва
довољно старо да пије.

(Смех)

Док астрономија уопште,
или проучавање небеских тела,

постоји хиљадама година.

Најстарија је међу природним наукама.

Тако, данас тек почињемо да учимо

о свим могућим лудим
планетама које постоје.

Постоје планете које заправо деле звезду,

па имају две звезде за једну планету.

А постоје и неке,
као ова коју видите на слици,

које су толико близу својим планетама
да њихов период износи 10 сати.

Земљин период износи 365 дана.

Дакле, то је прилично лудо.

Тек сада заиста почињемо да схватамо

сва чудна физичка и геометријска својства

која постоје између звезде и планете.

Али, ја не посматрам само
како се звезда и планета крећу

једна у односу на другу.

Проучавам и њихову хемијску интеракцију.

Али, дозволите ми да објасним.

Из Великог праска, једини елементи
које смо добили били су водоник и хелијум.

Дакле, уопште није било угљеника,
кисеоника или гвожђа.

Ничега од тих елемената.

Дакле, Велики прасак се догодио,

а водоник и хелијум
су се распршили свуда по свемиру.

Али, то се десило на неједнак начин

док то није створило огромне џепове гаса,

нешто слично овоме
што видите на овом снимку.

На крају се овај гас урушио сам у себе
и формирао звезде.

Али ове звезде су биле масивне,
невероватно велике.

Биле су око хиљаду пута веће од Сунца.

(Смех)

Ово је као да кажемо
да је наше Сунце грозд,

а ове масивне звезде су биле као мачка.

(Смех)

Осим што су биле мање длакаве.

А у овим првим звездама
могли сте да пронађете

довољно високе температуре и густину
да бисте добили фузију.

Дакле, по први пут су се елементи
сударали и повезивали.

Дакле, имате водоник,
који има један протон,

и хелијум, који има два протона,

а они се сударе и изненада
добијете литијум,

а затим берилијум, а онда и угљеник.

Али ове прве звезде
живеле су лудо и брзо и умрле младе,

па су експлодирале на све стране.

Али, преузеле су све ове нове елементе
које су створиле у својој унутрашњости,

и избациле их у универзум.

Тако је друга генерација звезда
углавном настала од водоника и хелијума,

али је укључивала и делиће угљеника

уз помоћ којих ће се
наставити процес фузије.

Наш периодни систем елемената
је изграђен кроз посматрање звезда

које су постојале и нестале
у различито време.

Овај овде је обележен бојама, а направила
га је моја колегиница, Џенифер Џонсон,

а она је искористила различите боје

да покаже различите начине
на које ови елементи могу настати.

Видите да је неколико њих означено
плавом бојом јер потичу од Великог праска,

али већина њих потиче

из кружења две звезде једне око друге,
након чега су експлодирале,

или само из експлозије
једне звезде као супернове.

Дакле, наше Сунце је настало од изворног
водоника и хелијума из Великог праска,

али и од многих од ових елемената.

А у исто време када је настало Сунце,
настале су и планете.

То обухвата све, од Меркура до Нептуна,

па чак и патуљасту планету Плутона.

Али, на Земљи је настао живот,

а из тог живота човечанство.

Али, човечанство заправо има корене
у особинама наше планете.

Када размислите о томе,
људе чине сирови састојци,

елементи који су основни за живот,
а који су настали у звездама.

Ми смо створења заснована на угљенику,
са костима од калцијума.

Ходамо по тлу од силиката гвожђа,

удишемо кисеоник

као, рецимо сада - дишете.

Видела сам то.

(Смех)

То је дошло из звезде.

Дакле, сви смо ми звездана прашина.

Буквално.

А можемо да радимо и ствари
које су сличне другим звездама,

у смислу да можемо
да стварамо друге елементе.

[Тенесин]

(Аплауз) (Овације)

На пример, тенесин,
за који сте можда чули.

Дакле, ово је Ts 117, а добио је име
по великој држави Тенеси

јер је неколико научника са Вандербилта
било део тима који га је открио.

Често ме питају:

„Како можеш да гледаш у свемир

када постоји толико проблема
овде, на Земљи?

Зар се не осећаш мајушно?“

А мој одговор на то питање
увек је негативан.

Не осећам се мајушно због тога;
осећам се оснажено.

Зато што познајем све ствари,

све догађаје који су се можда десили

и све оне који су се заиста десили
да би настао живот.

Видите, за нас као људе је важно
да знамо одакле смо потекли,

било да се ради о нашим родитељима,
прецима, нашој планети,

звезди од које смо настали
или о звезданом расаднику.

Познавање сопствених корена
је основни порив, тако важан човечанству.

А коришћењем научног метода

успели смо да изнедримо хипотезу
која може да објасни

како је Сунчев систем
доспео на данашње место.

Тако, на пример, данас се мисли
да мора да је дошло до супернове

пре 4,6 милијарди година,
док се формирао Сунчев систем.

Онда смо успели да сакупимо податке
о околним звездама и планетама

који су такви да нам омогућавају
разумевање њихових основних својстава.

Тако, открили смо да постоје
специфични елементи у метеоритима,

али и на дну океана,

који су можда проистекли из супернове.

Тамо смо, уз помоћ колега
који су прегледали наше податке,

успели да дођемо до закључка

да ова супернова мора да се понашала
као огромни блендер.

Дакле, узела је гас, прашину
и све ове нове елементе

и заковитлала их заједно
док није направила нешто

што је било прихватљиво
или насељиво за живот.

Кроз посматрање неколико хиљада планета

и милиона звезда,

успели смо да увидимо какав је јединствени
коктел основних елемената био потребан

за стварање планете
на којој би се живот могао одржати.

Затим, постојале су још уникатније
околности које су биле потребне

да би тај живот настао.

Другим речима,
ми смо математичка аномалија,

ретка појава у универзуму.

Иако живот у свемиру вероватно постоји,

можда чак и у Млечном путу,
нашој галаксији,

тај живот ће се суштински
разликовати од нашег

јер су на њега утицали догађаји
који се нама никада нису десили.

И биће потребно доста времена
да се тај облик живота открије

јер је потребно да нађемо,
финансирамо и развијемо нове технологије.

Дакле, размишљање о статистичкој
вероватноћи нашег постојања

не чини да се осећам мајушно;

подсећа ме на све могућности
које постоје у свемиру.

Док смо били студенти, шетали смо ноћу
од библиотеке до студењака

и гледали смо у звезде.

А ја сам посебно гледала у сазвежђе Орион.

На предавањима смо учили да се две звезде
које исијавају кроз свемир

вероватно никада неће сударити,
без обзира на то какве су околности.

И да унутрашњост звезде
има структуру црног лука;

слична је омотачима.

Тако сам временом схватила
да су се ова сазвежђа променила

из тачкица на небу у различите личности.

Могла сам да их видим,
на различитој удаљености од нас,

светлеле су у различитим бојама

и окретале се различитим брзинама.

Неке од њих су имале планете
које су им биле толико близу

да је то било тешко појмити.

Друге су делиле своју планету
са другом звездом.

Када погледате у небо,

као да увећано посматрате свемир са Земље.

Осим што, уместо да видите
податке или слике,

видите питања и могућности.

Ако редовно гледате изван нашег света,

то вам пружа гледиште
које је тако лако заборавити.

Толико је ствари морало да се деси

тачно одређеним редоследом
да бих данас била са вама.

Да је само једна
од ових ствари била другачија,

рецимо, да је Земља ближа Сунцу

или да Месец не постоји,
живот се можда не би појавио.

Разумевање статистичких могућности
везаних за наше постојање

помаже да све наше свакодневне драме,

нервозе и несигурности
једноставно нестану.

То вас подсећа на то ко сте.

Математичка аномалија
у мору гаса, звезда и планета.

А ја проучавам ове звезде и планете
да бих покушала да разумем

како су настале и како су се развиле.

И можда, само можда, да откријем живот.

Међутим, не морате бити
планетарни астрофизичар

да би свемир у вама изазвао
инспирацију или да би вас оснажио.

Све што треба је да погледате навише
и сетите се да се много ствари дешава

поред ових које се дешавају овде и сада.

Звезде се рађају,

планете сударају,

галаксије окрећу,

а све то је дивно, као што видите.

И немају никакве везе са вама.

(Смех)

Или бар ви то мислите.

Али, ово су управо ствари
које су се морале десити

да би настала галаксија Млечни пут -

да дође до супернове,

да се Земља окреће око Сунца

и да ми постојимо.

Хвала вам.

(Аплауз) (Овације)