Šta vaš dah može otkriti o vašem zdravlju

Nema boljeg načina da se bolest zaustavi nego da se rano uoči i leči, pre nego što se simptomi pojave. To je cela poenta medicinske tehnike skrininga, kao što su radiografija, magnetna rezonanca i testovi krvi. Ali postoji jedno sredstvo sa previđenim potencijalom za medicinsku analizu: vaš dah. Tehnolog Džulijan Burška deli naučne novosti o analizi daha, skriningu isparljivih organskih jedinjenja u vašem izdahu, i kako se to može koristiti kao moćna alatka za otkrivanje, predviđanje i, na kraju, sprečavanje bolesti.

Ja imam običaj da pretpostavljam najgore,

i s vremena na vreme,
ta navika se poigra sa mnom.

Na primer, ako osetim iznenadni bol u telu

koji pre toga nisam doživeo
i koji ne mogu da identifikujem,

moj mozak ga tada iznenada
može pretvoriti u srčano oboljenje,

a bol u mišićima u trombozu dubokih vena.

Do sada mi nije dijagnostikovana
smrtonosna ili neizlečiva bolest.

Ponekad nešto jednostavno boli
bez ikakvog jasnog razloga.

Ali nisu svi te sreće kao ja.

Svake godine, širom sveta
umre 50 miliona ljudi.

Pogotovo u bogatim zemljama,
kao što je naša,

veliki broj smrtnih slučajeva uzrokuju
bolesti koje se sporo razvijaju:

srčana oboljenja, hronične bolesti pluća,
rak, Alchajmerova bolest i dijabetes

su samo neke od njih.

Čovečanstvo je ostvarilo ogroman napredak

u otkrivanju i lečenju
većine ovih bolesti.

Trenutno se nalazimo u fazi
gde se budući napredak u zdravstvu

ne može postići
samo razvojem novih lekova.

Ovo postaje očigledno
ako posmatramo jedan aspekt

koji mnoge od ovih bolesti dele.

Verovatnoća uspešnog lečenja

veoma zavisi od momenta
kada je lečenje započeto.

Ali bolest se obično uoči
tek kada se pojave simptomi.

Problem je što, u stvari, mnoge bolesti
ostaju bez simptoma,

a samim tim i neotkrivene jako dug period.

Upravo zbog ovoga, postoji
stalna potreba za novim načinima

otkrivanja bolesti u ranoj fazi,

pre nego što se bilo koji simptom pojavi.

U zdravstvenoj zaštiti,
ovo se zove skrining.

Kako je definisan od strane
Svetske zdravstvene organizacije,

skrining je „pretpostavljena
identifikacija neprepoznate bolesti

kod naizgled zdrave osobe,

kroz razne testove koji se mogu
primeniti brzo i lako."

To je dugačka definicija,
pa ću je ponoviti.

Identifikacija neprepoznatih bolesti

kod naizgled zdravih osoba

kroz razne testove
koji se mogu primeniti brzo i lako.

Želim posebno da naglasim
reči „brzo" i „lako"

zato su što mnoge
od postojećih metoda skrininga

upravo suprotno.

A oni koji su bili podvrgnuti koloskopiji

kao delu skrininga za rak debelog creva

znaju o čemu govorim.

Očigledno, postoje brojni medicinski alati

da bi se izvršio test skrininga.

Od tehnika snimanja,
kao što je npr. radiografija,

ili magnetna rezonanca,

do analiza krvi i tkiva.

Svi smo prošli takve testove.

Ali postoji jedan način
koji je dugo vremena bio zapostavljen,

način koji je lako dostupan,

koji je u suštini neiscrpan,

i ima neverovatan potencijal
za medicinske analize.

A to je naš dah.

Ljudski dah je u osnovi sačinjen
od pet komponenti:

azot, kiseonik,
ugljen-dioksid, voda i argon.

Pored ovih pet,
postoje stotine drugih sastojaka

koji su prisutni u veoma malim količinama.

Oni se nazivaju isparljiva
organska jedinjenja,

i mi ih ispuštamo na stotine,
ako ne i hiljade

sa svakim izdahom.

Analiza ovih isparljivih
organskih jedinjenja iz našeg daha

naziva se analiza daha.

U stvari, ja verujem da je dosta vas
već imalo iskustva sa analizom daha.

Zamislite: vozite se kući kasno noću,

kad odjednom, prijatan policajac

vas ljubazno, ali odlučno,

zamoli da stanete i da duvate
u napravu sličnu ovoj.

Ovo je alko-tester na dah,

koji se koristi kako bi se izmerio
nivo etanola u vašem dahu

da bi se videlo da li je vožnja
u vašem stanju pametna ideja.

Rekao bih da sam dobro vozio,

ali hajde da proverim.

(Bip)

Pokazuje 0,0 - znači, nema potrebe
za brigom, sve je u redu.

(Smeh)

Sad zamislite napravu sličnu ovoj,

koja ne samo da meri
nivo alkohola u vašem dahu,

nego detektuje bolesti,
kao one što sam vam pokazivao

i možda još mnogo više.

Koncept povezivanja mirisa iz nečijeg daha

sa određenim medicinskim problemima

u stvari datira iz drevne Grčke.

Međutim, tek je nedavno napor istraživača
vezan za analizu daha urodio plodom,

te ono što je nekada bilo san
sada postaje stvarnost.

Dozvolite mi da vratim listu
koju sam vam pokazao ranije.

Za većinu ovde nabrojanih bolesti,

postoje značajni naučni dokazi

koji upućuju na to da se bolest
može otkriti analizom daha.

Kako to tačno funkcioniše?

Osnovni deo je senzor naprave

koji detektuje isparljiva
organska jedinjenja u našem dahu.

Jednostavno rečeno,
kada se izloži uzorku daha,

senzor izbacuje složen šablon

koji je rezultat mešavine isparljivih
organskih jedinjenja koje smo izdahnuli.

Ovaj šablon je otisak našeg metabolizma,

vašeg mikrobioma

i biohemijskih procesa
koji se javljaju u vašem telu.

Ako imate neku bolest,

vaš organizam će se promeniti,

a isto tako i struktura vašeg izdaha.

Sve što tada ostaje da se uradi
je da se poveže određeni šablon

sa prisustvom ili odsustvom
određenog medicinskog stanja.

Ova tehnologija nudi
nekoliko nepobitnih koristi.

Prvo, senzor može biti minijaturan

i stavljen u ručne naprave

kao što je ovaj alko-test na dah.

To bi omogućilo da se ovaj test
koristi u različitim okruženjima,

čak i kod kuće,

što znači da posete doktoru

nisu potrebne svaki put
kad se ovaj test radi.

Drugo, analiza daha je neinvazivna

i može biti jednostavna
kao duvanje u alko-tester.

Ovakva jednostavnost i lako korišćenje
bi smanjilo teret pacijenta

i podstaklo širu upotrebu ove tehnologije.

Treće, ova tehnologija je tako fleksibilna

da se jedna naprava može koristiti

za otkrivanje širokog spektra
medicinskih stanja.

Analiza daha može se koristiti
za skrining više bolesti u isto vreme.

U današnje vreme, svaka bolest
obično zahteva drugačiji medicinski alat

da bi se izvršio test skrininga.

Što znači da možete naći
samo ono za čim tragate.

Uz sve ove karakteristike,
analiza daha je predodređena

da pruži ono što mnogim tradicionalnim
testovima skrininga manjka.

A ono što je najvažnije,

sve ove karakteristike
bi jednom trebalo da nam obezbede

platformu za medicinsku analizu

koja može da funkcioniše
sa veoma niskom cenom po testu.

Suprotno tome, postojeći medicinski alati

obično vode ka skupoj ceni po testu.

Onda, da bi se snizili troškovi,

broj testova mora biti ograničen,

što znači, pod a,
da se testovi mogu sprovesti

samo na malom delu populacije,
npr. u visokorizičnim grupama;

i pod b, da broj testova po osobi
treba držati na minimumu.

Zar ne bi bilo korisno

da se test izvodi na većoj grupi ljudi,

češće i u dužem periodu
za svakog ponaosob?

Ovo drugo bi dalo pristup
nečem veoma vrednom,

a to su longitudinalni podaci.

Longitudinalni podaci su skup podataka
koji se odnose na jednog pacijenta,

prikupljenih tokom mnogo
meseci ili godina.

Medicinske odluke danas su često zasnovane
na ograničenom skupu podataka,

pri čemu je samo delić
pacijentove medicinske istorije

dostupan za donošenje odluke.

U ovakvim slučajevima,

anomalije se obično otkrivaju

poređenjem zdravstvenog profila pacijenta

sa prosečnim zdravstvenim profilom
referentne populacije.

Longitudalni podaci bi otvorili
sasvim novu dimenziju

i dozvolili anomalijama da budu otkrivene

na osnovu medicinske istorije pacijenta.

Ovo će trasirati put
ka personalizovanom lečenju.

Zvuči odlično, zar ne?

Sada ćete verovatno pitati sledeće:

„Ako je ta tehnologija tako dobra
kao što tvrdi, zašto je ne koristimo?”

Jedini odgovor koji vam mogu dati je:

nije sve tako jednostavno kao što zvuči.

Postoje tehnički izazovi.

Na primer, potrebni su
veoma pouzdani senzori

koji mogu otkriti mešavine
isparljivih organskih jedinjenja

sa dovoljnom mogućnošću
ponavljanja rezultata.

A tu je još jedan tehnički izazov:

kako uzimati uzorak daha
na veoma određen način

da sam proces uzimanja uzorka

ne menja rezultate analize?

Takođe postoji i potreba za podacima.

Analiza daha treba da bude
potvrđena kliničkim ispitivanjima

i potrebno je prikupiti dovoljno podataka

kako bi se pojedinačna stanja
mogla uporediti sa osnovnim parametrom.

Analiza daha može biti uspešna

samo ako može da se prikupi
dovoljno velika baza podataka

koja će biti dostupna za širu upotrebu.

Ako analiza daha ispuni očekivanja,

onda je ovo tehnologija
koja nam stvarno može pomoći

da transformišemo naš zdravstveni sistem -

transformišemo ga iz reaktivnog sistema,

gde je lečenje inicirano
simptomima bolesti,

u proaktivni sistem,

gde se bolest otkriva,
dijagnostikuje i leči

u ranoj fazi,

mnogo pre nego što se simptomi pojave.

Što me dovodi do poslednje tačke,
koja je najznačajnija.

Šta je u stvari bolest?

Zamislite da se analiza daha
komercijalizuje, kao što sam opisao,

i rano otkrivanje bolesti postane rutina.

Problem koji ostaje

je onaj sa kojim se suočava svaki skrining

zato što je, za mnoge bolesti,

često nemoguće predvideti sa sigurnošću

da li će bolest
uopšte izazvati neke simptome

ili dovesti osobu u životnu opasnost.

Ovo se zove hiperdijagnostika,

koja stvara dilemu.

Ako je bolest identifikovana,

možete odlučiti da je ne lečite

zato što postoji verovatnoća
da nikada nećete oboleti od nje.

Ali koliko biste patili

od samog saznanja da imate
potencijalno smrtonosnu bolest?

Zar ne biste zažalili
što vam je bolest uopšte i otkrivena?

Vaša druga opcija
je da prihvatite rano lečenje

sa nadom da ćete je izlečiti.

Ali često, ovo ne bi išlo
bez nekih nuspojava.

Tačnije:

veći problem od hiperdijagnostike

je preterano lečenje,

zato što ne zahteva svaka bolest
trenutno lečenje

samo zato što je lek dostupan.

Usvajanje rutinskog skrininga

je otvorilo pitanje:

kako nazivamo bolest
koja može opravdati lečenje,

a šta je samo anomalija
koja ne treba da nas brine?

Ja se nadam da će rutinski skrining
koji koristi analizu daha

moći da obezbedi dovoljno podataka i uvida

da ćemo u određenom momentu
moći da rešimo ovu dilemu

i sa dovoljnom preciznošću predvidimo

da li i kada lečiti u ranoj fazi.

Naš dah i mešavina isparljivih
organskih jedinjenja koje izdahnemo

sadrže neverovatnu količinu informacija
o našem fiziološkom stanju.

Sa onim što znamo danas,
samo smo zagrebali površinu.

Skupljajući sve više podataka
i profila analize daha širom populacije,

uključujući različite polove,
godine, poreklo i stil života,

moć analize daha bi trebalo da se poveća.

U jednom momentu, analiza daha
bi trebalo da nam obezbedi moćan alat

ne samo da proaktivno
otkrijemo određene bolesti,

nego i da ih predvidimo
i na kraju sprečimo.

Ovo bi trebalo da bude dovoljna motivacija

da se prihvate šanse i izazovi

koje analiza daha može da pruži,

čak i kod ljudi koji nisu
povremeni hipohondri, kao ja.

Hvala vam.

(Aplauz)