Mit o kralju Midi i njegovom zlatnom dodiru - Izolt Gilespi (Iseult Gillespie)

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/the-myth-of-king-midas-and-his-golden-touch-iseult-gillespie

U grčkoj mitologiji kralj Mida je čuven kao podao vladar čije su ludorije zabavljale njegov narod, a iritirale bogove. Mnogima je poznata klasična priča o Midinom zlatnom dodiru, ali budalasti kralj je bio poznat i po neobičnom paru ušiju. Izolt Gilespi deli sa nama mit o kralju Midi.

Lekcija: Izolt Gilespi; animacija: TED-Ed.

Svojim nepromišlejnim shemama
i budalastim odnosom prema bogovima,

kralj Mida je vladao antičkim kraljevstvom
Frigija nepravednom rukom.

Bio je čuven u grčkoj mitologiji
kao podao vladar

čije su ludorije zabavljale
njegov narod i zbunjivale bogove.

Mida je provodio svoje dane
uljuljkan u sjaju,

udovoljavajući sebi i svojoj dragoj kćerki
i prežderavajući se gozbama i vinom.

Ne iznenađuje da je osećao
naklonost prema Dionisu,

bogu vina, karnevala i predstava.

Jednog dana Mida je zatekao satira

kako drema u njegovom ružiku,
opijen nečim jačim od mirisa ruža.

Mida je prepoznao satira
kao jednog od Dionisovih sledbenika

i dozvolio mu je da zaleči
mamurluk u njegovoj palati.

Zadovoljan kraljevim gostoprimstvom,
Dionis je ponudio da mu ispuni želju.

Mida je bacio pohlepan pogled
na svoje okruženje.

Uprkos luksuzu u kom je živeo,

nikakva količina dragulja, najfinije svile
ili sjajnog dekora nije bila dovoljna.

Njegovom životu, mislio je, falio je sjaj;
bilo mu je potrebno još zlata.

Bog je poslao moć kroz Midino telo
da se sve što on dotakne pretvori u zlato.

U ekstazi, okrenuo
se svojim nepokretnostima.

Najovlašnijim dodirom
zidovi palate bi se preobratili,

kameni kipovi su sijali,

a pehari su bleštali.

Hrlio je pomamno kroz svoj dom,

rukujući svakim predmetom
dok se ne pretvori u bleštavi sjaj.

Uskoro je palata bila krcata zlatom,

a Midin delirični smeh
je odjekivao zidovima.

Iscrpljen i gladan od džumbusa,

Mida je podigao grozd
sa tek pozlaćene činije za voće.

No, skoro da je polomio zube

jer se voće pretvorilo
u metal u njegovim ustima.

Kada je podigao veknu hleba,
mrve su se stvrdnjavale u njegovoj ruci.

Kada se isfrustriran bacio na krevet,

Mida je otkrio kako su se njegovi plišani
jastuci pretvorili u čisto zlato.

Čuvši njegove očajne krike,
njegova kćerka je ušla u prostoriju.

Međutim, kada je Mida posegao za njom,

sa užasom je uvideo
da ju je zamrznuo u zlatni kip.

Užasnut onim što je učinio,

Mida je preklinjao bogove
da ga oslobode njegove moći.

Sažalivši se na budalastog kralja,

Dionis je rekao Midi
da opere ruke u reci Paktol.

Kada je Mida ušao u reku,
zlato mu se iscedilo sa prstiju.

Mida se vratio kući
da bi zatekao živu kćerku

i njegovu palatu u normalnom stanju
te je likovao.

Pomislili biste da je izvukao pouku,

no svega nekoliko nedelja kasnije,
Mida je ponovo zgrešio,

vređajući muziku i boga sunca Apolona,
proglasivši Pana boljim muzičarem.

Apolon je uvređeno izjavio kako kralj
mora da ima uši magarca

čim je napravio tako lošu procenu,
te je Midu preobrazio u skladu s tim.

Ponovo, kajući se zbog svog ponašanja,

Mida je skrivao
svoje dlakave uši od javnosti.

Jedino ih je video njegov berberin,

koji se zakleo na ćutanje tokom jedne
veoma neprijatne seanse brijanja.

Berberin je prigušivao smeh
i borio se protiv poriva da nekome kaže,

međutim, tajna ga je obuzela.

Jednog dana šetao je van grada
i iskopao rupu u zemlji.

Zabivši glavu u zemlju,

očajni berberin je šaputao:
"Mida ima magareće uši."

Nedugo potom, iznikao je žbun trske

na mestu na kom je berberin
zakopao svoje reči.

Kada bi duvao vetar, nosio bi eho
njegovog šapata na povetarcu:

"Mida ima magareće uši."

Na taj zvuk, magarci u polju bi podizali
glave u znak prepoznavanja,

a ljudi su se u sebi kikotali
budalaštinama njihovog kralja.

Zbog zlatnog dodira i magarećih ušiju,
Mida nije bio nacenjeniji vladar.

I dok su drugim vođama odavali poštu
putem kipova i hramova,

njegov narod ga je upamtio malo drugačije:

u dubinama svetlucave reke
i na žagoru frigijskog vetra.