Dva pitanja kako biste otkrili svoju strast - i pretočili je u karijeru

Šta je tvoja strast? Društvena preduzetnica Noelin Kirabo razmišlja o svom radu na pomaganju omladini van škola u Ugandi da pretoče svoje strasti u profitabilne biznise - i deli dva pitanja koja možete sebe zapitati kako biste započeli da činite isto.

Kada imate posao koji je dovoljno plaćen
da pokriva osnovne potrebe,

račune i čak vam nešto ostane za trošenje,

pretpostavka je da ćete biti srećni,

ili, još bolje, ispunjeni.

Čini se nezamislivim
da se probudiš i kažeš

da napuštaš takav posao
u potrazi za strašću.

To je bila moja dilema pre šest godina.

Imala sam ležeran posao,
živela komfornim životom,

i ljudi su očekivali od mene
da budem ispunjena,

ali ja to nisam bila.

Postojalo je nešto u meni
što je tražilo više.

Postojao je nesklad onoga
što sam radila svakodnevno

i onoga do čega mi je bilo izuzetno stalo.

Zato sam rešila da dam otkaz

i istražim mogućnost da unesem
tu strast u svoju svakodnevnicu.

A problem oko pronalaženja strasti

je da to nije baš jednostavno.

Čak ni za ljude sa novcem i diplomama.

I oni se bore da pronađu svoju strast.

I tako, eto mene sa 30 godina,

govorim kako sam pronašla svoju strast

i kako sam je pretvorila u karijeru.

Doslovce, ljudi su mi rekli,

"Ne pričaš o strasti
sve dok ne zaradiš dovoljno novca -

(Smeh)

ili bar dok nisi spreman za penziju."

Jer postoji zamisao da je samoopažanje

i nalaženje onoga što nam pruža
zadovoljstvo i ispunjava nas

luksuz u kome samo bogati mogu da uživaju,

ili zadovoljstvo kome samo
penzioneri mogu da se prepuste.

Što me je navelo da se zapitam:

Da li je strast samo za bogate

ili iskustvo u kome
samo penzioneri mogu uživati?

Mnogi od nas su navedeni da veruju

da je život trka za opstanak.

Uslovljeni smo da vidimo
sebe kao preživele

koji moraju učiniti sve
u svojoj moći da opstanu.

U Africi nas odgajaju da idemo u školu,
da učimo i da je završimo,

u nadi da ćemo dobiti posao posle.

Ako ga dobijete, držite ga se
bez obzira koliko ničemu ne valja.

(Smeh)

Dok ne dobijete bolju ponudu
ili vas pošalju u penziju.

Kao neko ko je napustio školu,

znala sam da nemam nikakvih povlastica.

Svaka prilika je bila privilegija.

Tako da kada sam razmišljala o napuštanju,

bio je to veliki rizik.

Pružene su mi dve alternative

koje su najpopularnije u Africi.

Prva je da se upišem na bilo koji kurs
u zanatskoj školi i da ga završim.

Moja druga opcija,
da prihvatim bilo kakav posao,

bez obzira na uslove rada,

i da radim.

To verovatno objašnjava
zašto imamo toliko mladih ljudi

koji su postali žrtve trgovine ljudima
u potrazi za boljim životom.

Odlučila sam se za prvu opciju.

Posetila sam nekoliko zanatskih škola

u nadi da ću pronaći kurs koji će biti
u skladu sa mojom ličnošću,

mojim snovima i aspiracijama.

Bila sam razočarana kada sam saznala
da nema mesta za nepodobne poput mene

u ovim institucijama.

Obrazovni sistem u mnogim delovima sveta

je sazdan oko unapred odabranih opcija

gde se od mladih očekuje da se uklope
ili rizikuju da postanu nepodobni.

I tako, tokom školovanja,
odgajana sam i uslovljavana

da razmišljam pravolinijski
i da se držim te linije.

Ali kada sam sve napustila,
otkrila sam svet pun mogućnosti.

Znala sam da mogu biti bilo šta,
da mogu da učim bilo šta,

te sam koristila besplatne onlajn kurseve.

Tako sam izgradila svoj CV, našla posao

i radila osam godina.

I nakon osam godina,

rekla sam sebi da život mora biti više

od prostog prolaska kroz životne rutine.

Tako sam 2014. godine osnovala
organizaciju pod imenom "Kjusa" (Kyusa)

gde radimo sa omladinom bez škole

da ih osposobimo da pretvore svoje strasti

u isplative, nadogradive
i održive biznise.

Sada, kada govorimo o strasti,

jedno od najčešćih pitanja
koja ljudi postavljaju je "Šta je strast?

Kako da je pronađem?"

I najprostije definisano,

strast je skup tvojih životnih iskustava

koja ti daju najdublji
osećaj ispunjenosti.

Da bi identifikovao strast,
treba da pogledaš unutar sebe.

Koristimo dva reflektivna pitanja.

Prvo pitanje koje upitamo je:

"Kad bi imao sve vreme i novac ovog sveta,

kako bi to vreme provodio?"

Zvuči kao vrlo jednostavno pitanje,

ali dosta ljudi teško dolazi do odgovora,

jer nikada nisu o tome razmišljali.

Drugo pitanje koje pitamo je:

"Šta te čini srećnim

ili ti daje najdublji
osećaj ispunjenosti?"

Sada, pretpostavili biste da svi znamo
šta nas čini srećnima,

ali jednako je interesantno uočiti
da mnogo ljudi nema predstavu

šta ih čini srećnima,

jer su toliko zauzeti
svojim životnim rutinama

da nikada nisu zastali
da pogledaju unutar sebe.

Tako su identifikovanje onoga
što nam daje dubok osećaj ispunjenosti

i onoga što nam daje duboko zadovoljstvo

zamisli koje nas upućuju ka našoj strasti.

I ako ste se zapitali

koji su vaši odgovori na ta dva pitanja,

pozivam vas da ih se setite kasnije
i razmislite o njima.

Ipak, takođe sam svesna

da strast sama po sebi
ne može garantovati uspeh u životu.

Treba da podvučem

da svaka strast ne može postati karijera.

Da bi strast postala karijera,

mora se spojiti sa pravim setom veština,
uslovima i pozicioniranjem.

Tako da, kada navedemo mlade
da se bave samoopažanjem,

pitamo ih i koje veštine poseduju,

koji su im talenti, koja su im iskustva

koja mogu koristiti da izgrade
svoju nišu na tržištu.

Više od toga, pratimo i tržišne trendove,

jer nije bitno koliko nešto volite
ili u tome uživate.

Ako nikome nije potrebno
ili niko ne želi za to da plati,

ne može postati karijera.

To je samo hobi.

I treće na šta gledamo je
kako sebe pozicionirate.

Ko vam je ciljna grupa?
Kome želite prodati?

Zašto bi oni želeli da kupe od vas?

I tako kombinacija tri elementa
vam omogućava da se razvijete

od jednostavne strasti ka biznisu.

Mnogo naših mladih su bili u mogućnosti
da pretoče svoje ideje

i žarke želje u profitabilne biznise

ili društvena preduzetništva.

Oni ne samo da stvaraju poslove,

već rešavaju izazove društva.

Podeliću sa vama dva primera.

Jedan od njih je Ester.

Srela sam Ester pre dve godine.

Nije pohađala školu već dve godine,

i bila je time duboko pogođena.

Kao rezultat, zapala je duboku depresiju

do te mere da je pokušala da oduzme
sebi život nekoliko puta.

Prijatelji i porodica nisu znali
šta da učine za nju.

Samo su se molili za nju.

Kada sam upoznala Ester
i počela da razgovoram sa njom,

upitala sam je jednostavno pitanje.

Rekla sam: "Kada bi imala sve vreme
i novac ovog sveta,

šta bi radila?"

Bez razmišljanja ili oklevanja,

oči su joj zasijale
i počela je da mi priča

kako bi volela da promeni živote mladih.

Želela je da povrati nadu
i dostojanstvo drugim tinejdžerima

pomažući im da donose
informisane odluke o životu.

Bila sam ubeđena da je goruća želja u njoj

neugasiva.

I tako smo radili sa Ester
da sastavimo okvir rada oko ove želje.

Danas u svom selu,
ona vodi društvenu organizaciju,

dižući svest o zloupotrebi supstanci,
mentalnom i reproduktivnom zdravlju

i pomaže drugima koji napuste školu
da steknu zanatske veštine

da bi mogli da zarađuju za sebe.

Ester je napunila dvadeset ove godine,

i zadnje dve godine organizuje
godišnji tinejdžerski festival

koji okuplja preko 500 tinejdžera.

(Aplauz)

Mlade ljude koji su u mogućnosti
da se povežu i sarađuju

na raznim projektima,

ali još bitnije, da upoznaju profesionalce
koje inače ne bi nikada sreli.

Sve ovo je gradila devojka koja je mislila
da joj nema mesta u svetu,

da bez obrazovanja neće ništa postići.

Ali introspekcijom
i iskorišćavanjem te goruće želje,

podizanjem strukture oko nje,

ona je postala model
koji ne samo da je promenio njen život

već menja živote stotinama
mladih svake godine.

Moj drugi primer je Musa.

Musa je prirodno nadaren umetnik.

On bi pogledao bilo koji dizajn
i replicirao ga sa lakoćom.

On nastoji da prepozna tu veštinu u sebi.

Kada sam srela Musu,
bavio se raznim zanatima -

torbama, kaiševima, novčanicima -

ali je to više bilo honorarno zanimanje.

Ili ponekad, ako bi bio u besparici,
a trebala mu je brza zarada,

onda bi napravio svoj dizajn i prodao ga.

Ali nikada nije o tome
razmišljao kao o biznisu.

Počeli smo da radimo sa Musom,

pomažući mu da promeni način
razmišljanja sa hobija ka biznisu

i da počne da razmišlja kako može
da pravi proizvode za prodaju

i da čak može da raširi biznis.

Musa pravi neke od najneverovatnijih torbi
koje sam ikada videla,

i tokom zadnje godine
Musin biznis je porastao.

Prepoznat je na mnogim mestima.

Trenutno priča o izvozu
u razvijene zemlje.

Musa je, kao svako ko napusti školu,

verovao da bez akademskih akreditacija,

neće nikada od njega biti ništa.

Mislio je da njegov talenat ne vredi

prosto jer nije imao akademski
papir kao potvrdu.

Ali introspekcijom i spoznajom da je
ono što poseduje najveća vrednost

i uz podršku da pretoči to u biznis,

on ne samo da živi - on uspeva.

Introspekcija može biti zastrašujuća,

naročito ako to činiš prvi put.

Ali istina je da nikada
ne počneš istinski živeti

dok ne naučiš da živiš iznutra ka van.

Da bismo otključali potencijal,
treba da pogledamo unutar sebe

i identifikujemo šta nam to pruža
dubok osećaj ispunjenosti,

stvari koje nam daju najdublju radost,

a potom ih utkati u šablone
naše svakodnevnice.

Tako čineći, prestajemo da radimo
i počinjemo da živimo.

Istina življenja je da nikada ne morate
da odete u penziju ili da date otkaz.

(Smeh)

(Aplauz)

I dok razmišljate o otključavanju
potencijala za sebe,

za našu omladinu, za našu decu,

hajde da ih ne uslovljavamo
da gledaju prema van,

nego ih uslovimo da gledaju prema unutra,

da izmame iz sebe ko su
i to pretoče u svoj svakodnevni posao.

Kada prestanete da radite
i počnete da živite,

kada strast postane karijera,

ne samo da postajete nenadmašni,

postanete nezadrživi.

Hvala.

(Aplauz)