Da biste rešili stare probleme, izučavajte nove vrste

Priroda je čarobno izobilje različitosti i misterije - ali se trenutno biološko istraživanje usredsređuje na svega sedam vrsta, uključujući pacove, kokoške, vinske mušice i nas. Izučavamo zapanjujuće sužen ogranak života, kaže biolog Alehandro Sančez Alvarado, i nadamo se da će to da bude dovoljno da reši najstarije, najkomplikovanije probleme u nauci, poput raka. U ovom vizuelno opčinjavajućem govoru, Alvaro nas poziva da ispitamo nepoznato i pokazuje nam izvanredna otkrića koja isplivaju na površinu kada to uradimo.

Proteklih nekoliko godina,

provodio sam leta
u morskoj biološkoj laboratoriji

u Vuds Holu u Masačusetsu.

A tu sam u suštini iznajmljivao čamac.

Želeo bih da vas zamolim

da večeras krenete
na vožnju čamcem sa mnom.

Dakle, krećemo sa Il Ponda
u Vinjard Saund,

tik do obale Martinih Vinograda,

opremljeni dronom
kako bismo odredili tačke

s kojih ćemo zuriti u Atlantik.

Ranije, hteo sam da kažem
u dubine Atlantika,

ali ne moramo ići suviše duboko
da bismo dosegnuli nepoznato.

Ovde, svega 3,2 kilometra dalje

od onoga što se smatra najvećom
morskom biološkom laboratorijom u svetu,

spuštamo u vodu
prostu mrežu za planktone

i podižemo na površinu

nešto na šta čovečanstvo
retko obraća pažnju,

a često to nikad pre nije ni videlo.

Ovo je jedan od organizama
koje smo zarobili u mreži.

Ovo je meduza.

Ali pogledajte bolje,

a unutar ove životinje
živi drugi organizam

koji je najverovatnije
potpuno nov za nauku.

Potpuno nova vrsta.

A šta je sa ovom drugom
providnom lepoticom

sa srcem koje kuca,

aseksualno na vrhu svoje glave gaji

potomstvo koje će da se odvoji
i razmnožava seksualnim putem.

Dozvolite da to ponovim:

ova životinja aseksualnim putem
gaji na vrhu svoje glave

potomstvo koje će se razmnožavati
seksualno u sledećoj generaciji.

Čudna neka meduza?

Ne baš.

Ovo je ascidija.

To je grupa životinja

za koje sad znamo da delimo s njima
ogromno genetsko nasleđe,

i verovatno nam je ona
najbliži beskičmenjak.

Upoznajte svog rođaka,

Thalia democratica.

(Smeh)

SIguran sam da niste ostavili mesto
na vašem poslednjem porodičnom okupljanju

za Thalia-u,

ali dozvolite da vam kažem,

ove životinje su suštinski
u srodstvu s nama

na načine koje tek sad
počinjemo da razumemo.

Pa, sledeći put kad čujete
da vam neko podrugljivo govori

da je ovaj vid istraživanja
samo ribarska ekspedicija,

nadam se da ćete se setiti
putovanja na kom smo upravo bili.

Danas mnogi biolozi jedino vide značaj

u proučavanju onoga
što je dublje od poznatog -

u pravljenju mapa
već otkrivenih kontinenata.

No neki od nas
su daleko zainteresovaniji za nepoznato.

Želimo da otkrijemo
potpuno nove kontinente

i da zurimo u veličanstvene
vidike neznanja.

Žudimo da iskusimo potpunu očaranost

onim što nismo videli nikad pre.

I, da, slažem se,

prilično godi egu kad možete da kažete:

"Hej, ja sam to prvi otkrio."

Međutim, ovo nije preduzeće
za lično veličanje

jer kod ovog tipa
istraživačkog otkirivanja,

ako se ne osećate
kao potpuni idiot većinu vremena,

prosto se ne bavite
naukom dovoljno posvećeno.

(Smeh)

Dakle, svakog leta iznosim na palubu
ovog našeg čamčića

sve više stvari o kojima znamo veoma malo.

Želeo bih večeras
da vam ispričam priču o životu

koju retko pričaju u sličnim sredinama.

Sa tačke gledišta naših
bioloških laboratorija iz 21. veka,

počeli smo znanjem da osvetljujemo
mnoge tajne života.

Osećamo da nakon vekova
naučnog istraživanja,

počinjemo značajnije da prodiremo

u razumevanje nekih
od najtemeljnijih principa života.

Naš kolektivni optimizam se ogleda
u rastu biotehnologije

širom sveta,

težimo da iskoristimo naučno znanje
da bismo lečili ljudske bolesti.

Stvari poput raka, starenja,
degenerativnih bolesti;

to su neke od nepoželjnosti
koje bismo želeli da ukrotimo.

Često se pitam:

zašto nam je toliko teško

da rešimo problem raka?

Da li mi to pokušavamo
da rešimo problem raka,

a ne pokušavamo da razumemo život?

Život na ovoj planeti
deli zajedničko poreklo,

i mogu da sumiram 3,5 milijardi godina
istorije života na ovoj paneti

samo jednim slajdom.

Ovde vidite predstavnike
svih poznatih vrsta na našoj planeti.

U ovom obilju života i biodiverziteta,

zauzimamo krajnje beznačajno mesto.

(Smeh)

Homo sapiens.

Poslednji naše vrste.

Iako zaista uopšte ne želim da potcenjujem

dostignuća naše vrste;

koliko god da želeli da bude tako,
i često se pretvaramo da jeste,

mi nismo mera svih stvari.

Mi smo, međutim, merioci mnogih stvari.

Neumorno merimo količinu,
analiziramo i poredimo,

a nešto od toga je potpuno neprocenjivo
i zaista neophodno.

Ali ovaj trenutni naglasak na forsiranju
biološkog istraživanja da se specijalizuje

i da proizvodi praktične ishode

zapravo ograničava našu sposobnost
da istražimo život,

da neprihvatljivo suzimo međe
i nezadovoljavajuće dubine.

Merimo zapanjujuće uzak ogranak života

i nadamo se da će te cifre
sačuvati naše živote.

Da li se pitate koliko uzak?

Pa, dozvolite da vam dam broj.

Nacionalna okeanska i atmosferska
administracija je nedavno procenila

da je oko 95 procenata
naših okeana i dalje neistraženo.

Neka vam se to slegne na tren.

95 procenata naših okeana
je i dalje neistraženo.

Mislim da pouzdano možemo reći

da čak ni ne znamo
koliko o životu ne znamo.

Stoga ne iznenađuje
što svake sedmice u mojoj oblasti

počinjemo da vidimo kako se sve više
i više novih vrsta dodaje

ovom neverovatnom drvetu života.

Ova, na primer -

otkivena je ranije ovog leta,

nova je u nauci

i trenutno zauzima usamljenu granu
na našem porodičnom stablu.

Još je tragičnije

da znamo za gomilu
drugih vrsta tamo negde,

ali njihova biologija ostaje
krajnje loše izučena.

Siguran sam da su neki od vas
čuli za činjenicu

da morska zvezda zapravo može
da regeneriše svoju izgubljenu ruku.

No neki od vas možda ne znaju

da sama ruka zapravo može
da obnovi celu morsku zvezdu.

A postoje životinje
koje rade istinski zapanjujuće stvari.

Skoro da sam spreman da se kladim

da mnogi od vas nikad niste čuli
za pljosnatog crva Schmidtea mediterranea.

Ovaj mališan ovde

radi nešto što me prosto raspamećuje.

Možete da uzmete jednu od ovih životinja
i isečete je na 18 različitih delova,

i baš svaki od ovih delova
će se regenerisati

u celovitu životinju

za manje od dve nedelje.

18 glava, 18 tela, 18 tajni.

Poslednjih oko deceniju i po,

pokušavao sam da otkrijem
kako ovi mališani rade to što rade

i kako izvode ovaj magični trik.

Ali kao i svi dobri mađioničari,

zaista mi ne odaju rado svoje tajne.

(Smeh)

Dakle, tu smo,

nakon 20 godina temeljnog
izučavanja ovih životinja,

mapiranja genoma, češanja brade,

i hiljada amputacija
i hiljada regeneracija,

i dalje u potpunosti ne razumemo
kako ove životinje rade to što rade.

Svaki planar je okean za sebe,

pun nepoznanice.

Jedna od zajedničkih osobina

svih ovih životinja
o kojima sam vam govorio

je da se čini kako nisu primile memorandum

da moraju da se ponašaju prema pravilima

koja smo izveli iz pregršti
nasumično odabranih životinja,

koje trenutno naseljavaju ogromnu većinu

biomedicinskih laboratorija širom sveta.

Upoznajte naše dobitnike Nobelove nagrade.

U suštini, sedam vrsta

koje su imale najveći uticaj
na naše trenutno razumevanje

biološkog ponašanja.

Ovaj mališa ovde -

tri Nobelove nagrade za 12 godina.

Pa ipak, uz svu pažnju koju su privukli

i uz sve znanje koje su proizveli,

kao i najveći deo fondova,

eto nas kako stojim ispred iste
litanije tvrdoglavih problema

i mnogih novih izazova.

A to je zato što, nažalost,

ovih sedam životinja se u suštini poklapa

sa 0.0009 procenata svih vrsta
koje naseljavaju planetu.

Te počinjem da sumnjam

da naša specijalizacija počinje,
u najboljem slučaju, da ometa naš progres,

a u najgorem nas navodi na pogrešan put.

To je zato što je život na ovoj planeti
i njegova istorija

je istorija kršilaca pravila.

Život je počeo na površini ove planete
u vidu jednoćelijskih organizama,

koji su plivali milionima godina u okeanu,

dok jedno od tih bića nije odlučilo:

"Danas ću da radim drugačije;

danas želim da izumim
nešto što se zove višećelijski organizam

i ja ću to da uradim."

I siguran sam da to tada
nije bila popularna odluka -

(Smeh)

ali nekako je uspeo to da uradi.

A onda su višećelijski organizmi
počeli da naseljavaju

sve te drevne okeane

i bujali su.

I tu su i danas.

Zemljane mase su počele da se pojavljuju
na površini okeana,

a drugo biće je pomislilo:

"Hej, ovo se čini kao zaista lepo
parče nekretnine.

Želim da se preselim tamo."

"Jesi li lud?

Osušićeš se tamo.
Ništa ne može da živi van vode."

Ali život je našao način

i trenutno organizmi žive na kopnu.

Čim su stigli na kopno,
pogledali bi u nebo

i rekli: "Bilo bi lepo stići do oblaka,

ja ću da letim."

"Ne možeš da prekršiš zakon gravitacije,
nema šanse da poletiš."

Pa ipak, priroda je izumila -

više i to nepovezanih puta -

načine da se leti.

Volim da izučavam ove životinje
koje krše pravila

jer svaki put kad prekrše pravilo,
izume nešto novo

što nam omogućava da trenutno budemo tu.

Ove životinje nisu dobile memorandum.

One krše pravila.

Zato ako želimo da izučavamo
životinje koje krše pravila,

zar ne bi trebalo takođe
da izučavamo kako krše pravila?

Mislim da moramo da obnovimo
naš istraživački duh.

Umesto da donosimo prirodu
u naše laboratorije

i da je tu ispitujemo,

moramo da odnesemo nauku

u veličanstvenu laboratoriju prirode,

i tu, uz naš moderni
tehnološki armamentarijum

da ispitamo svaki novi oblik
života koji otkrijemo,

kao i bilo koju novu biološku osobinu
koju možda zateknemo.

Zapravo moramo da dovedemo
svu našu inteligenciju

do toga da budemo opet glupi -

bezidejni pred ogromnošću nepoznatog.

Jer, naposletku,

kod nauke se ne radi o znanju.

Kod nauke se radi o neznanju.

To je ono što radimo.

Jednom je Antoan de Sent Egziperi napisao:

"Ako želite da sagradite brod,

ne mobilišite ljude da sakupljaju drva

i ne dodeljujte im zadatke i poslove,

već pre ih naučite da žude
za beskrajnom ogromnošću mora..."

Kao naučnik i nastavnik,

volim ovo da parafraziram u smislu

da mi naučnici moramo
da učimo naše đake

da žude za beskrajnom ogromnošću mora,

koje je naše neznanje.

Mi Homo sapiensi smo jedina poznata vrsta

koju privlači naučno ispitivanje.

Mi, kao i sve druge vrste na ovoj planeti,

smo neodvojivo utkani
u istoriju života na ovoj planeti.

I mislim da malo grešim
kad kažem da je život tajna

jer smatram da je život
zapravo otvorena tajna

koja milenijumima
poziva našu vrstu da je razume.

Stoga vas pitam:

zar mi nismo najbolja prilika
za život da razume samog sebe?

Ako jesmo,

šta kog vraga čekamo?

Hvala vam.

(Aplauz)