Zašto bi trebalo da pročitate „Mobi Dika”?

Pogledajte celu lekcija: https://ed.ted.com/lessons/why-should-you-read-moby-dick-sascha-morrell

Planina koja razdvaja dva jezera. Soba od poda do plafona obmotana u svadbeni saten. Poklopac ogromne burmutice. Ove naoko nepovezane slike nas vode u pohod na ulješurinu glavu u romanu „Mobi Dik” Hermana Melvila. Iako u knjizi zatičemo gusare, tajfune, munjevitu jurnjavu i ogromnu lignju, ona je sve samo ne konvencionalna pomorska avantura. Saša Morel zaranja u ovaj klasični roman.

Lekcija: Saša Morel; režija: Martina Meštrović.

Planina koja razdvaja dva jezera.

Soba obmotana od poda do plafona
svadbenim satenom.

Poklopac ogromne burmutice.

Ove naoko nepovezane slike
nas vode u pohod na glavu ulješure

u romanu „Mobi Dik” Hermana Melvila.

Na površini,

knjiga pripoveda o osvetničkom lovu
kapetana Ahaba na Mobi Dika,

belog kita koji mu je odgrizao nogu.

Međutim, iako u knjizi zatičemo gusare,
tajfune, munjevite jurnjave

i džinovsku lignju,

ne očekujte konvencionalnu
pomorsku avanturu.

Naprotiv, radi se o slojevitom
istraživanju, ne samo intimnih detalja

iz brodskog života kitolovaca,

već i širokog raspona tema
iz ljudske i prirodnjačke istorije,

naizmenično razigranih i tragičnih,
duhovitih i od goruće važnosti.

Pripovedač koji nas vodi
kroz ova istraživanja

je obični mornar po imenu Išmael.

Išmael započinje pripovedanje
sopstvene priče

dok se priprema da pobegne od „memljivog
i sipljivog novembra u njegovoj duši”

otiskujući se na more.

No, nakon što se sprijatelji
sa pacifičkim ostrvljaninom Kvikvegom

i pridruži Ahabovoj posadi
na brodu Pikvod,

Išmael postaje pre sveznajući
vodič za čitaoca

negoli tradicionalni književni lik.

Dok je Ahab opsednut osvetom,

a Starbak, glavni član posade,
pokušava da ga urazumi,

Išmael nas vodi
na sopstveni pohod za smislom

kroz „čitav univerzum,
ne izuzimajući ni njegova predgrađa.”

On pripoveda o najvećim životnim pitanjima
uvećavajući ih do najsitnijih detalja.

Poput svog pripovedača, Melvil
je bio neumorna i znatiželjna priroda

koja je stekla netradicionalno
obrazovanje radeći kao mornar

u nizu iscrpljujućih putovanja
širom sveta u svojoj mladosti.

Objavio je „Mobi Dika” 1851. godine

kada je lov na kitove
u Sjedinjenim Državama bio na vrhuncu.

Nantaket, odakle Pikvod isplovljava,

bio je epicentar ove unosne
i krvave globalne industrije

koja je desetkovala
svetsku populaciju kitova.

Neuobičajeno za svoje vreme,

ali Melivil ne prikriva
ružnu stranu ove industrije,

on čak u jednom trenutku
uzima tačku gledišta kita,

kada razmatra kako zastrašujuće
mora da izgledaju ogromne senke brodova

bićima koja plivaju ispod površine.

Piščevo neposredno iskustvo
sa kitolovom je očigledno

iznova i iznova
u Išmaelovim živopisnim slikama.

U jednom poglavlju koža kitovog penisa

postaje zaštitna odeća za članove posade.

Poglavlja neobećavajućeg naslova
poput „Bunar i kablovi”

postaju jedna od najizdašnijih
poglavlja romana

dok Išmael poredi beg iz glave
ulješure sa akušerstvom,

što dovodi do osvrta na Platonovo učenje.

Zamršeni tragovi kitova
izazivaju pronicljiva zapažanja

o „trajnim opasnostima”
u koje su zapetljani svi smrtnici.

On se oslanja na razne ogranke znanja
poput zoologije, gastronomije, prava,

ekonomije, mitologije i učenja koja sežu
od religijskih do kulturnih tradicija.

Knjiga, pored tema, eksperimentiše
i sa raznim stilovima pisanja.

U jednom monologu, Ahab izaziva
Mobi Dika u šekspirovskom stilu:

„U susret ti hrlim, svezatorni stvore,
koji sve uništavaš, ali ne pobeđuješ;

do poslednjeg daha ukoštac s tobom
se hvatam; iz srca pakla udaram na te;

u svesilnoj mržnji
svoj poslednji dah hučem u tebe.”

Jedno poglavlje je napisano
kao dramski tekst,

gde članovi Pikvodove multietničke posade
doprinose pojedinačno i horski.

Afrički i španski mornari
razmenjuju uvrede

dok tahićanski moreplovac čezne za domom;

kineski i portuglaski članovi posade
pozivaju na ples,

a jedan mladić predviđa katastrofu.

U jednom poglavlju,

Išmael u epskom stilu peva
o ceđenju kitovog ulja,

dok se brod klati i plovi
na ponoćnom moru,

a burad tutnje poput odrona stena.

U ovako opsežnoj knjizi,
ima za svakog po nešto.

Čitaoci su otkrili
religijske i političke alegorije,

egzistencijalna propitivanja,
društvenu satiru, ekonomsku analizu

kao i prikaz američkog imperijalizma,

industrijske odnose i rasne konflikte.

Dok Išmael juri za smislom,
a Ahab juri za belim kitom,

knjiga istražuje suprotstavljene sile
optimizma i neizvesnosti,

znatiželje i straha
koji karakterišu ljudsko postojanje

bez obzira na to za čim jurili.

Kroz brojne stranice „Mobi Dika”

Melvil poziva svoje čitaoce
da se vinu u nepoznato

i da mu se pridruže u lovu
na „nedokučivu sablazan života”.