Mračna istorija IQ testova - Stefan C. Dombrovski

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/the-dark-history-of-iq-tests-stefan-c-dombrowski

Godine 1905, psiholozi Alfred Bine i Teodor Simon osmislili su test za decu koja su teško napredovala u školi u Francuskoj. Namenjen tome da odredi kojoj deci je potrebno zasebno posvetiti pažnju, njihov metod je stvorio osnovu za savremeni test inteligencije. Dakle, kako IQ testovi funkcionišu, i jesu li pravi odraz inteligencije? Stefan C. Dombrovski istražuje kako su se testovi koristili kroz istoriju.

Lekciju priredio: Stefan C. Dombrovski, režija: Studio za animaciju Kozmonot.

Godine 1905, psiholozi
Alfred Bine i Teodor Simon

osmislili su test za decu koja su teško
napredovala u školi u Francuskoj.

Namenjen tome da odredi kojoj deci
je potrebno zasebno posvetiti pažnju,

njihov metod je stvorio osnovu
za test inteligencije.

Počevši od kraja 19. veka,

istraživači su postavili hipotezu
da kognitivne sposobnosti

poput verbalnog rasuđivanja,
radne memorije

i vizuelno-prostornih sposobnosti

predstavljaju odraz opšte inteligencije,
ili g faktora, koji im je u osnovi.

Simon i Bine su napravili bateriju testova
za merenje svake od ovih sposobnosti

i spojili rezultate u jedan skor.

Pitanja su bila prilagođena
svakoj starosnoj grupi,

i skor deteta je odražavao kakav je njegov
učinak u odnosu na druge njegovog urasta.

Deljenjem nečijeg skora uzrastom
i množenje rezultata brojem 100

dobio bi se koeficijent
inteligencije ili IQ.

Danas skor 100 predstavlja
prosek uzorka populacije,

pri čemu 68% populacije ostvaruje skor
u rasponu od 15 poena razlike od 100.

Simon i Bine su mislili da će sposobnosti
koje je njihov test procenjivao

odražavati opštu inteligenciju.

Ali kako tada tako i danas,

ne postoji nijedna definicija
opšte inteligencije oko koje se svi slažu.

A to je ljudima pružilo
mogućnost da koriste test

u službi svojih unapred stvorenih
pretpostavki o inteligenciji.

Ono što je počelo
kao način da se identifikuju

oni kojima je potrebna akademska pomoć

ubrzo se upotrebljavalo
da se ljudi sortiraju na druge načine,

često u službi
duboko pogrešnih ideologija.

Jedna od prvih velikih primena
dogodila se u Sjedinjenim Državama

za vreme Prvog svetskog rata,
kada je vojska koristila IQ test

za sortiranje regruta
i njihov odabir za obuku oficira.

U to vreme su mnogi verovali u eugeniku,

ideju da se poželjne
i nepoželjne genetske osobine

mogu i da ih treba kontrolisati kod ljudi
kroz selektivno razmnožavanje.

Bilo je mnogo problema
sa ovim načinom razmišljanja,

između ostalog i sa idejom
da inteligencija

ne samo da je fiksirana i nasleđena,

već i vezana za rasu osobe.

Pod uticajem eugenike,

naučnici su koristili
rezultate vojnih inicijativa

da donesu pogrešne tvrdnje
da su pojedine rasne grupe

intelektualno superiorne
u odnosu na druge.

Ne uzimajući u obzir
da su mnogi testirani regruti

bili novopridošli imigranti
u Sjedinjenim Državama

koji nisu imali formalno obrazovanje
ili nisu bili izloženi engleskom jeziku,

stvorili su pogrešnu
hijerarhiju etničkih grupa.

Ukrštanje eugenike i testiranja
inteligencije uticalo je ne samo nauku,

već i na zakone.

Godine 1924, država Virdžinija
je usvojila zakon

koji je dozvoljavao prisilnu sterilizaciju
ljudi sa niskim skorovima IQ,

što je odluka koju je podržao
Vrhovni sud Sjedinjenih Država.

U nacističkoj Nemačkoj,
vlada je odobrila ubistva dece

na osnovu niskog IQ-a.

Nakon holokausta
i pokreta za građanska prava,

diskriminatorno korišćenje IQ testova

osporavano je na moralnim
i naučnim osnovama.

Naučnici su počeli da prikupljaju dokaze
o uticajima sredine na IQ.

Na primer, kako su IQ testovi
periodično prepravljani tokom 20. veka,

nove generacije su konstantno postizale
veći rezultat na starim testovima

u poređenju sa starom generacijom.

Ova pojava, poznata kao Flinov efekat,

dešavala se suviše brzo da bi joj uzrok
bile nasledne evolucijske osobine.

Uzrok je pre bilo okruženje -

poboljšano obrazovanje,
bolja zdravstvena zaštita i ishrana.

Sredinom dvadesetog veka,

psiholozi su takođe pokušavali
da koriste IQ testove

radi procene drugih stvari
sem opšte inteligencije,

naročito šizofrenije, depresije
i drugih psihijatrijskih stanja.

Te dijagnoze su se delom oslanjale
na kliničku procenu evaluatora,

i koristile su podskup testova
za određivanje IQ-a,

što je praksa za koju
su kasnija istraživanja otkrila

da ne daje klinički korisne informacije.

Danas IQ testovi koriste
mnoge slične elemente dizajna

i vrste pitanja kao prvobitni testovi,

mada imamo bolje tehnike za utvrđivanje
potencijalnih pristrasnosti u testu.

Više se ne koriste
za dijagnozu psihijatrijskih stanja.

Ali slična problematična praksa
korišćenja rezultata podtesta

još uvek se ponekad koristi
za dijagnostikovanje poteškoća u učenju,

protivno savetu mnogih stručnjaka.

Psiholozi širom sveta
i dalje koriste IQ testove

da ustanove intelektualne ometenosti,

a rezultat se može koristiti
da bi se odredila

odgovarajuća podrška u obrazovanju,
obuka za posao i život sa podrškom.

Rezultati IQ testova korišćeni su
radi opravdavanja užasnih politika

i ideologija bez naučne osnove.

To ne znači da je test
sam po sebi bezvredan -

zapravo, on dobro vrši merenja sposobnosti
rezonovanja i rešavanja problema

kojima je namenjen.

Ali to nije isto što i merenje
potencijala osobe.

Iako postoji mnogo složenih
političkih, istorijskih, naučnih

i kulturalnih problema
u vezi sa testiranjem inteligencije,

sve više istraživača se sa time slaže,

i odbacuju mišljenje
da se pojedinci mogu kategorisati

na osnovu jednog numeričkog skora.