Kako da učinite stres svojim prijateljem

Stres. On čini da vaše srce ubrzano kuca, da se vaše disanje ubrza i čelo znoji. Ali dok je od stresa napravljen javni neprijatelj po zdravlje, nova istraživanja sugerišu da stres može biti loš po vas samo ako vi verujete da jeste. Psiholog Keli Mekgonigal nas podstiče da stres vidimo kao nešto pozitivno i upoznaje nas sa korisnim mehanizmom za smanjenje stresa: dopiranje do drugih.

Imam nešto da vam priznam,

ali prvo hoću

da vi priznate nešto meni.

Hoću da podignete ruku,

vi koji ste iskusili relativno malo stresa
u protekloj godini.

Bilo ko?

A umerenu dozu stresa?

Ko je osetio veliku količinu stresa?

Da. I ja, takođe.

Ali to nije moja ispovest.

Moja ispovest je ovo:
ja sam zdravstveni psiholog

i moja misija je da pomognem
ljudima da budu srećniji i zdraviji.

Ali plašim se
da nešto što podučavam

poslednjih 10 godina
čini više lošeg nego dobrog

i ima veze sa stresom.

Godinama govorim ljudima
da ih stres čini bolesnim.

To povećava rizik od svega -
od prehlade

do kardiovaskularnih bolesti.

U osnovi, pretvorila sam
stres u neprijatelja.

Ali promenila sam
svoje mišljenje o stresu,

i danas želim da promenim vaše.

Dozvolite mi da počnem sa proučavanjem
koje me je nateralo da promislim

o celom svom pristupu stresu.

Ovo proučavanje je pratilo
30.000 odraslih u SAD-u

osam godina
i počelo je pitajući ljude:

"Koliko ste stresa doživeli
u protekloj godini?"

Takođe, pitali su i:
"Da li verujete

da je stres štetan po vaše zdravlje?"

Zatim su uzeli javne evidencije smrti

da saznaju ko je umro.

(Smeh)

Okej. Loše vesti na početku.

Ljudi koji su doživeli dosta stresa
prethodne godine

imali su za 43 procenta
povećan rizik od umiranja.

Ali to je važilo samo za ljude

koji su i verovali
da je stres štetan za vaše zdravlje.

(Smeh)

Ljudi koji su iskusili dosta stresa,

ali nisu verovali da je stres štetan,

nisu imali uvećane šanse da umru.

Zapravo, imali su
najniži rizik od umiranja

u odnosu na bilo koga u studiji,
uključujući i ljude

koji su imali relativno malo stresa.

Istraživači su procenili
da preko osam godina,

koliko su pratili smrti,

182.000 Amerikanaca
je umrlo prerano,

ne od stresa, već od verovanja

da je stres loš po njih.
(Smeh)

To je više od 20.000 smrti godišnje.

Ako je ta procena tačna,

to čini verovanje
da je stres loš po vas

petnaestim najvećim uzrokom smrti

u Sjedinjenim Američnim Državama
u protekloj godini,

koji ubija više ljudi nego rak kože,

HIV/SIDA i ubistvo.

(Smeh)

Vidite zašto me je
ovo proučavanje prepalo.

Ovde trošim toliko energije
govoreći ljudima

da je stres štetan po zdravlje.

Tako, ovo proučavanje me je nateralo
da se zapitam:

može li vas menjanje načina
na koji razmišljate o stresu

učiniti zdravijim?
I nauka ovde kaže da.

Kada promenite svoje mišljenje o stresu,

možete da promenite i reakciju
svog tela na stres.

Da bih vam objasnila
kako ovo funkcioniše,

želim da se svi pravite
da ste učesnici

u proučavanju stvorenom
da vas stresira.

Proučavanje je nazvano
test socijalnog stresa.

Uđete u laboratoriju

i kažu vam
da morate održati petominutni

nepripremljeni govor
o vašim ličnim slabostima

komisiji stručnih ocenjivača
koji sede ispred vas

i da bi bili sigurni
da osećate pritisak,

uperili su jaka svetla i kameru
u vaše lice,

otprilike ovako.

A ocenjivači su trenirani

da vam daju obeshrabrujuću,
neverbalnu reakciju kao ovu.

(Smeh)

Sada kada ste dovoljno demoralizovani

vreme je za drugi deo:
matematički test.

Bez vašeg znanja,

eksperimentatori su trenirani
da vas za vreme testa uznemiravaju.

Sada ćemo svi zajedno to
da uradimo.

Biće zabavno.

Za mene.

Okej. Želim da svi brojite unazad

od 996 u razmacima od sedam.

Učinićete to naglas

što brže možete,
počevši od 996.

Kreći!

Publika: (Broji)

Brže. Brže, molim vas.

Brojite tako sporo.

Stop. Stop, stop, stop.

Onaj momak je pogrešio.

Moraćemo da počnemo sve ispočetka.
(Smeh)

Niste baš dobri u ovome, zar ne?

Okej, razumeli ste.

Da ste zaista bili deo ovoga,

verovatno biste bili
malo istresirani.

Možda bi vam srce lupalo jako,

možda biste disali ubrzano,
možda biste se znojili.

Obično tumačimo
ove fizičke promene

kao anksioznost

ili znake
da se ne nosimo dobro sa pritiskom.

Ali šta ako ste ih umesto toga

videli kao znake
da se vaše telo punilo energijom

i pripremalo vas
da se suočite sa ovim izazovom?

To je baš ono
što je učesnicima bilo rečeno

u proučavanju sprovedenom
na univerzitetu Harvard.

Pre nego što su prošli kroz
test socijalnog stresa

naučili su ih da razmišljaju
o svojoj reakciji na stres kao korisnoj.

To jako kucanje srca
sprema vas za akciju.

Ako dišete brže,
to nije problem.

To daje više kiseonika vašem mozgu.

A učesnici koji su naučili
da vide reakciju na stres

kao nešto korisno
za njihovo funkcionisanje,

bili su manje istresirani,

manje anksiozni, sigurniji,

ali najfascinantnije otkriće
mi je bilo to

kako se njihova fizička reakcija na stres
promenila.

Kod tipičnog odgovora na stres,

vaši otkucaji srca se povećavaju,

a vaši krvni sudovi se ovako skupe.

Ovo je jedan od razloga
što je hronični stres

ponekad u vezi
sa kardiovaskularnom bolešću.

Nije baš zdravo
da budete u ovom stanju sve vreme.

Ali u ovoj studiji,
kada su učesnici videli

svoju reakciju na stres
kao korisnu,

njihovi krvni sudovi su ostali
ovako opušteni.

Njihovo srce je i dalje jako kucalo

ali ovo je mnogo zdraviji
kardiovaskularni profil.

Zapravo, to jako liči na
ono što se događa

u momentima sreće i smelosti.

U životu punom stresnih iskustava

ova biološka promena

mogla bi da bude razlika između

stresom izazvanog srčanog napada
u pedesetoj godini

i dobrog života u devedesetim.

Ovo je ono
što nova nauka o stresu otkriva,

da je bitan način
na koji razmišljate o stresu.

Tako da se moj cilj
kao zdravstvenog psihologa promenio.

Ne želim više
da vas oslobodim stresa.

Želim da vas učinim
boljim u stresnim situacijama.

Upravo smo obavili malu intervenciju.

Ako ste podigli ruku i rekli

da ste imali dosta stresa
u protekloj godini,

mogli bismo da vam spasemo život,

zato što, nadajmo se,
kada vam sledećeg puta

srce bude ubrzano kucalo od stresa,

setićete se ovog govora

i mislićete:

ovo mi moje telo pomaže
da se nosim sa ovim izazovom.

A kada vidite stres na taj način,

vaše telo vam veruje

i vaša reakcija na stres
postaje zdravija.

Rekla sam da sam više od jedne decenije
demonizovala stres

da bih se iskupila,

pa ćemo uraditi još jednu intervenciju.

Želim da vam kažem o jednom od

najpotcenjenijih aspekata
reakcije na stres,

a to je

da vas stres čini
društvenom osobom.

Da bismo razumeli ovu stranu stresa

moramo da razgovaramo
o hormonu oksitocinu,

i znam da oksitocin već dobija

dosta publiciteta.

Ima čak i svoj simpatični nadimak:
hormon milovanja,

zato što se oslobodi
kada zagrlite nekoga.

Ali ovo je mali deo onoga
u šta je okstocin umešan.

Oksitocin je neurohormon.

On fino prilagođava
socijalne instinkte vašeg mozga.

Priprema vas da radite stvari

koje jačaju bliske odnose.

Oksitocin čini da žudite
za fizičkim kontaktom

sa prijateljima i porodicom.

Povećava vašu empatiju.

Čak vas čini voljnijim
da pomognete i podržite

ljude do kojih vam je stalo.

Neki ljudi čak sugerišu

da bi trebalo
da ušmrkavamo oksitocin

da bi postali osećajniji i brižniji.

Ali ima nešto
što većina ljudi ne razume

u vezi sa oksitocinom.

To je hormon stresa.

Vaša hipofiza ispumpava ovaj hormon

kao deo reakcije na stres.

Deo je te reakcije
isto onoliko

koliko i adrenalin koji čini
da vaše srce ubrzano kuca.

A kada se oksitocin oslobađa
za vreme stresa,

motiviše vas da potražite podršku.

Vaša biološka reakcija na stres

vas gurka da kažete nekome
kako se osećate

umesto da to sakrijete.

Vaša reakcija na stres
želi da osigura da primetite

kada je nekom drugom
u vašem životu teško

tako da možete
pružiti podršku jedno drugom.

Kada je život težak,
vaša reakcija na stres želi

da budete okruženi ljudima
kojima je stalo do vas.

Kako će vas onda poznavanje
ove strane stresa,

učiniti zdravijim?

Pa, oksitocin ne utiče
samo na vaš mozak.

Utiče takođe i na vaše telo,

a jedna od njegovih glavnih uloga
u vašem telu je

da štiti vaš kardiovaskularni sistem

od efekata stresa.

To je prirodni antiinflmatorni lek.

Takođe, pomaže da vaši krvni sudovi
ostanu opušteni za vreme stresa.

Ali moj omiljeni efekat na telo
je zapravo efekat na srce.

Vaše srce ima receptore
za ovaj hormon,

a oksitocin pomaže srčanim ćelijama
da se regenerišu

i zaleče od bilo koje štete
prouzrokovane stresom.

Ovaj hormon stresa jača vaše srce,

a kul stvar je to
što su sve ove fizičke beneficije oksitocina

povećane društvenim kontaktom

i društvenom podrškom,

tako da kada pod stresom
posegnete za drugima

bilo da potražite podršku
ili da pomognete nekom drugom,

oslobađate više ovog hormona,

vaša reakcija na stres
postaje zdravija,

a vi se zapravo brže oporavljate
od stresa.

Meni je zapanjujuće,

da vaša reakcija na stres
ima ugrađen mehanizam

za otpornost na stres,

a taj mehanizam je ljudska veza.

Želela bih da završim sa
pričom o još jednom proučavanju.

I slušajte pažljivo jer bi ovo proučavanje
takođe moglo da spase život.

Ovo proučavanje
prati oko 1.000 odraslih u SAD-u

koji variraju u godinama
od 34 do 93,

a proučavanje je počelo pitanjem:

"Koliko ste stresa iskusili
u protekloj godini?"

Takođe su pitali:
"Koliko ste vremena proveli

u pomaganju prijateljima, komšijama,

ljudima u vašoj zajednici?"

A zatim su korisitli javne evidencije
narednih pet godina

da otkriju ko je umro.

Okej, na početku loše vesti:

za svako veliko
stresno iskustvo u životu,

kao što su
finansijske poteškoće ili kriza u porodici,

rizik od umiranja je bio povećan
za 30 procenata.

Ali - nadam se
da ste i očekivali "ali" -

ovo nije važilo za sve.

Kod ljudi koji su provodili vreme
brinući o drugima

uopšte nije bilo povećanog umiranja
koje je u vezi sa stresom. Nula.

Briga je stvorila otpornost.

I još jednom vidimo

da štetni efekti stresa
na vaše zdravlje

nisu neizbežni.

Ono kako razmišljate
i kako se ponašate

može da transformiše
vaš doživljaj stresa.

Kada odlučite
da vidite svoju reakciju na stres

kao korisnu,

vi stvarate biologiju hrabrosti.

A kada odlučite da stupite u vezu
sa drugima pod stresom,

možete da stvorite otpornost.

Sad, ne bih baš tražila

više stresnih iskustava u svom životu,

ali ova nauka mi je dala

potpuno novu zahvalnost stresu.

Stres nam daje pristup našim srcima.

Osećajno srce
koje nalazi radost i smisao

u povezivanju sa drugima

i da, vaše fizičko srce koje jako kuca

radeći naporno
da bi vam pružilo snagu i energiju

i kada izaberete
da vidite stres na ovaj način,

ne samo da postajete bolji
u stresnim situacijama

već zapravo govorite
nešto vrlo suštinsko.

Govorite da možete verovati sebi

u nošenju sa životnim izazovima

i podsećate se

da ne morate
da se suočite sa njima sami.

Hvala.

(Aplauz)

Kris Anderson: Zaista je neverovatno
ovo što nam govorite.

Deluje mi neverovatno
da uverenje o stresu

može učiniti toliku razliku
u predviđanju nečijeg životnog veka.

Kako bi se to prenelo na savet,

kao na primer, ako neko odlučuje
o životnom izboru

između, recimo,
stresnog posla i onog koji nije stresan,

da li je bitno šta će izabrati?

Podjednako je mudro odlučiti se
za stresan posao

ako verujete da se možete
nositi s tim, u nekom smislu?

Keli Mekgonigal:
Da, i jedna stvar koju sigurno znamo

je ta da je vođenje za smislom
bolje za vaše zdravlje

nego pokušavanje
da izbegnete neprijatnost.

I zato bih rekla da je to zaista
najbolji način za donošenje odluka -

slediti ono što vam daje
smisao u životu,

a zatim verovati sebi da možete
da upravljate stresom koji dolazi.

K.A.: Mnogo hvala, Keli. To je zaista kul.
K.M.: Hvala Vama.

(Aplauz)