< Return to Video

Nervni portret ljudskog uma

  • 0:01 - 0:02
    Danas želim da vam govorim
  • 0:02 - 0:04
    o projektu slikanja
  • 0:04 - 0:06
    nervnog portreta ljudskog uma,
  • 0:06 - 0:10
    koji izvode naučnici širom sveta.
  • 0:10 - 0:12
    Glavna ideja ovog rada
  • 0:12 - 0:14
    je da ljudski um i mozak
  • 0:14 - 0:16
    nije samo procesor s opštom svrhom,
  • 0:16 - 0:20
    već je skup usko
    specijalizovanih komponenti,
  • 0:20 - 0:23
    od kojih svaka posebno
    rešava različit problem,
  • 0:23 - 0:25
    a ipak one zajedno određuju
  • 0:25 - 0:30
    ko smo mi kao ljudska bića i mislioci.
  • 0:30 - 0:31
    Da biste stekli osećaj te ideje,
  • 0:31 - 0:34
    zamislite sledeći scenario:
  • 0:34 - 0:36
    Ulazite u obdanište svog deteta.
  • 0:36 - 0:38
    Kao i obično, tu je tuce dece
  • 0:38 - 0:40
    koja čekaju da se po njih dođe,
  • 0:40 - 0:41
    ali ovoga puta,
  • 0:41 - 0:44
    sva lica dece su neobično slična
  • 0:44 - 0:47
    i ne možete da prepoznate svoje dete.
  • 0:47 - 0:49
    Da li su vam potrebne nove naočare?
  • 0:49 - 0:51
    Gubite li razum?
  • 0:51 - 0:53
    Prelećete kroz sažetu
    mentalnu kontrolnu listu.
  • 0:53 - 0:55
    No, čini se da razmišljate jasno,
  • 0:55 - 0:58
    i da vam je vid savršeno oštar.
  • 0:58 - 0:59
    Sve izgleda normalno
  • 0:59 - 1:02
    osim dečijih lica.
  • 1:02 - 1:03
    Vidite lica
  • 1:03 - 1:05
    koja se ne razlikuju,
  • 1:05 - 1:07
    niko ne deluje poznato
  • 1:07 - 1:09
    i tek uočavanjem
    narandžaste trake u kosi
  • 1:09 - 1:11
    pronalazite svoju ćerku.
  • 1:11 - 1:15
    Ovaj iznenadni gubitak
    sposobnosti prepoznavanja lica
  • 1:15 - 1:16
    zaista se događa ljudima.
  • 1:16 - 1:18
    To se zove prosopagnozija
  • 1:18 - 1:19
    i posledica je oštećenja
  • 1:19 - 1:22
    određenog dela mozga.
  • 1:22 - 1:23
    Pri tome je upadljivo
  • 1:23 - 1:26
    da je samo prepoznavanje
    lica poremećeno,
  • 1:26 - 1:28
    dok je sve ostalo sasvim u redu.
  • 1:28 - 1:32
    Prosopagnozija je jedan
    od mnogih neočekivano specifičnih
  • 1:32 - 1:37
    mentalnih nedostataka koji mogu
    da nastanu posle oštećenja mozga.
  • 1:37 - 1:38
    Ovi sindromi zajedno
  • 1:38 - 1:40
    su već dugo vremena nagoveštavali
  • 1:40 - 1:44
    da je um podeljen na različite komponente,
  • 1:44 - 1:46
    a njihovo otkrivanje odskočilo je
  • 1:46 - 1:48
    u brzinu višu od svetlosne
  • 1:48 - 1:51
    pronalaskom tehnike snimanja mozga,
  • 1:51 - 1:54
    naročito magnetne rezonance.
  • 1:54 - 1:57
    Magnetna rezonanca vam omogućava
    da vidite unutrašnju anatomiju
  • 1:57 - 1:58
    u visokoj rezoluciji,
  • 1:58 - 2:00
    pa ću vam pokazati
  • 2:00 - 2:03
    sklop MR snimaka poprečnih preseka
  • 2:03 - 2:05
    kroz poznat predmet
  • 2:05 - 2:06
    preletajući ih
  • 2:06 - 2:08
    a vi ćete pokušati da shvatite
    o kom predmetu je reč.
  • 2:08 - 2:10
    Krećemo.
  • 2:12 - 2:14
    Nije tako jednostavno. To je artičoka.
  • 2:14 - 2:16
    Ok, pokušajmo sa još jednim,
  • 2:16 - 2:18
    polazi od dna i prolazi kroz vrh.
  • 2:20 - 2:22
    Brokoli! Glava brokolija.
  • 2:22 - 2:24
    Zar to nije lepo? Meni se sviđa.
  • 2:24 - 2:26
    Ok, evo još jednog. To je mozak, naravno.
  • 2:26 - 2:28
    U stvari, to je moj mozak.
  • 2:28 - 2:30
    Prolazimo kroz režnjeve moje glave.
  • 2:30 - 2:32
    To je moj nos na desnoj strani, a sada
  • 2:32 - 2:35
    idemo ovamo, baš tu.
  • 2:35 - 2:39
    Ova slika je lepa, ako mene pitate,
  • 2:39 - 2:41
    ali ona pokazuje samo anatomiju.
  • 2:41 - 2:44
    Zaista velik napredak je nastao
    funkcionalnim snimanjem
  • 2:44 - 2:46
    kada su naučnici pronašli kako se prave
  • 2:46 - 2:49
    slike koje ne prikazuju
    samo anatomiju već i aktivnost,
  • 2:49 - 2:51
    odnosno, gde se neuroni pale.
  • 2:51 - 2:53
    Evo kako to funkcioniše.
  • 2:53 - 2:54
    Mozgovi su kao i mišići.
  • 2:54 - 2:55
    Kada su aktivni,
  • 2:55 - 2:58
    potreban im je povećani protok krvi
    za snabdevanje te aktivnosti
  • 2:58 - 3:02
    i na našu sreću, kontrola
    protoka krvi u mozgu je lokalna,
  • 3:02 - 3:04
    pa ako se gomila neurona, recimo tamo
  • 3:04 - 3:06
    počne aktivirati i paliti,
  • 3:06 - 3:08
    baš tamo se i protok krvi povećava.
  • 3:08 - 3:12
    Tako funkcionalna magnetna rezonanca
    detektuje ta povećanja protoka krvi,
  • 3:12 - 3:14
    prikazujući veći MR odziv
  • 3:14 - 3:17
    tamo gde nervna aktivnost raste.
  • 3:17 - 3:18
    Da biste dobili konkretan osećaj
  • 3:18 - 3:21
    kako se odvija eksperiment
    sa funkcionalnom magnetnom rezonancom,
  • 3:21 - 3:23
    i šta možete iz njega da naučite,
  • 3:23 - 3:24
    a šta ne možete,
  • 3:24 - 3:28
    opisaću vam jedno
    od svojih prvih istraživanja.
  • 3:28 - 3:32
    Hteli smo da saznamo da li postoji
    poseban deo mozga za prepoznavanje lica
  • 3:32 - 3:35
    i kako je već postojao
    razlog za takvo mišljenje
  • 3:35 - 3:36
    na osnovu fenomena prosopagnozije
  • 3:36 - 3:39
    koji sam ranije opisala,
  • 3:39 - 3:41
    a kako niko nikada nije video
    taj deo mozga
  • 3:41 - 3:43
    kod normalne osobe,
  • 3:43 - 3:45
    latili smo se traženja.
  • 3:45 - 3:47
    Prvi predmet posmatranja sam bila ja.
  • 3:47 - 3:49
    Ležala sam na leđima u skeneru,
  • 3:49 - 3:52
    glavu sam držala mirno koliko sam mogla
  • 3:52 - 3:57
    dok sam posmatrala slike ovakvih lica
  • 3:57 - 3:59
    i ovakvih stvari
  • 3:59 - 4:04
    satima.
  • 4:04 - 4:07
    Kao neko ko ima ukupan broj
    sati unutar MR skenera
  • 4:07 - 4:10
    prilično blizu svetskom rekordu,
  • 4:10 - 4:12
    reći ću vam da je kontrola bešike
  • 4:12 - 4:14
    jedna od jako važnih veština
  • 4:14 - 4:16
    za MR istraživanja.
  • 4:16 - 4:18
    (Smeh)
  • 4:18 - 4:19
    Kada sam izašla iz skenera,
  • 4:19 - 4:22
    napravila sam brzu analizu podataka,
  • 4:22 - 4:23
    u potrazi za delovima mozga
  • 4:23 - 4:26
    koji su izazvali veću reakciju
    kada sam gledala lica
  • 4:26 - 4:28
    nego kada sam gledala stvari
  • 4:28 - 4:30
    i evo šta sam videla.
  • 4:30 - 4:34
    Ova slika izgleda strašno
    po današnjim standardima,
  • 4:34 - 4:37
    ali u to vreme sam mislila da je lepa.
  • 4:37 - 4:39
    Ona pokazuje taj deo tamo,
  • 4:39 - 4:40
    tu mrljicu,
  • 4:40 - 4:42
    otprilike veličine masline,
  • 4:42 - 4:44
    na dnu površine mog mozga
  • 4:44 - 4:47
    oko 2,5 cm pravo unutra odavde.
  • 4:47 - 4:50
    Taj deo mog mozga
  • 4:50 - 4:53
    je proizveo veću fMR reakciju,
  • 4:53 - 4:54
    odnosno, veću nervnu aktivnost,
  • 4:54 - 4:56
    dok sam gledala lica
  • 4:56 - 4:58
    nego dok sam gledala stvari.
  • 4:58 - 4:59
    To je prilično dobro,
  • 4:59 - 5:02
    ali kako ćemo znati
    da to nije slučajnost?
  • 5:02 - 5:03
    Pa, najlakši način je
  • 5:03 - 5:05
    da ponovimo eksperiment.
  • 5:05 - 5:07
    Tako sam se vratila u skener,
  • 5:07 - 5:09
    gledajući još više lica i stvari
  • 5:09 - 5:12
    i dobila sam sličnu mrljicu,
  • 5:12 - 5:13
    a onda sam to ponovila
  • 5:13 - 5:15
    i ponavljala
  • 5:15 - 5:18
    nebrojeno puta
  • 5:18 - 5:19
    posle čega sam
  • 5:19 - 5:22
    odlučila da poverujem
    da je to stvarno tako.
  • 5:22 - 5:26
    No, možda je to
    nešto čudno u mom mozgu
  • 5:26 - 5:29
    što niko drugi nema,
  • 5:29 - 5:31
    pa kako bismo to saznali,
    skenirali smo gomilu drugih ljudi
  • 5:31 - 5:34
    i utvrdili da skoro svi
  • 5:34 - 5:36
    imaju to malo područje za obradu lica
  • 5:36 - 5:38
    u sličnom delu mozga.
  • 5:38 - 5:40
    Sledeće pitanje je bilo,
  • 5:40 - 5:42
    šta to područje stvarno radi?
  • 5:42 - 5:46
    Da li je stvarno specijalizovano
    samo za prepoznavanje lica?
  • 5:46 - 5:47
    Pa, možda i nije, zar ne?
  • 5:47 - 5:49
    Možda reaguje ne samo na lica
  • 5:49 - 5:51
    već na bilo koji deo tela.
  • 5:51 - 5:53
    Možda reaguje na bilo šta ljudsko
  • 5:53 - 5:55
    ili živo
  • 5:55 - 5:57
    ili okruglo.
  • 5:57 - 5:59
    Jedini način da se stvarno uverimo
    da je to područje
  • 5:59 - 6:01
    specijalizovano za prepoznavanje lica
  • 6:01 - 6:04
    jeste da isključimo sve te hipoteze.
  • 6:04 - 6:07
    Tako smo proveli većinu
    sledećih nekoliko godina
  • 6:07 - 6:08
    skenirajući osobe dok su gledale
  • 6:08 - 6:10
    mnoštvo različitih slika
  • 6:10 - 6:12
    i pokazali smo da taj deo mozga
  • 6:12 - 6:14
    snažno reaguje kada posmatrate
  • 6:14 - 6:17
    slike lica bilo koje vrste,
  • 6:17 - 6:19
    a da reaguje mnogo slabije
  • 6:19 - 6:22
    na bilo koju sliku koja nije lice,
  • 6:22 - 6:24
    kao što su neke od ovih.
  • 6:24 - 6:26
    Da li smo time konačno utvrdili
  • 6:26 - 6:29
    da je taj deo potreban
    za prepoznavanje lica?
  • 6:29 - 6:31
    Ne, nismo.
  • 6:31 - 6:33
    Snimanje mozga vam nikada
    ne može pokazati
  • 6:33 - 6:35
    da je neki deo potreban za bilo šta.
  • 6:35 - 6:36
    Možete jedino da posmatrate
  • 6:36 - 6:38
    područja koja se uključuju i isključuju
  • 6:38 - 6:40
    dok ljudi imaju različite misli.
  • 6:40 - 6:44
    Za tvrdnju da je deo mozga
    nužan za mentalnu funkciju,
  • 6:44 - 6:46
    potrebno je posmatranje
    šta će se desiti u zbrci,
  • 6:46 - 6:49
    na koju normalno ne nailazimo.
  • 6:49 - 6:51
    Ali ukazala se neverovatna prilika
  • 6:51 - 6:54
    nedavno, kada je nekoliko kolega
  • 6:54 - 6:57
    testiralo ovog čoveka koji ima epilepsiju
  • 6:57 - 7:00
    i koji je ovde prikazan
    u bolničkom krevetu
  • 7:00 - 7:01
    sa upravo stavljenim elektrodama
  • 7:01 - 7:03
    na površinu mozga
  • 7:03 - 7:06
    da bi se identifikovao
    izvor njegovih napada.
  • 7:06 - 7:08
    Tako je sasvim slučajno ispalo
  • 7:08 - 7:10
    da su dve od elektroda
  • 7:10 - 7:13
    tačno na vrhu područja za lica.
  • 7:13 - 7:16
    Uz pacijentov pristanak,
  • 7:16 - 7:18
    lekari su ga pitali šta se dogodilo
  • 7:18 - 7:22
    kada su strujom stimulisali
    taj deo njegovog mozga.
  • 7:22 - 7:24
    Pacijent ne zna
  • 7:24 - 7:25
    gde su elektrode
  • 7:25 - 7:28
    i nikada nije čuo za područje lica.
  • 7:28 - 7:30
    Pogledajmo šta se dešava.
  • 7:30 - 7:32
    Počeće sa kontrolom stanja
  • 7:32 - 7:34
    sa "stimulant" skoro nevidljivim
  • 7:34 - 7:36
    crvene boje dole levo,
  • 7:36 - 7:38
    dok još nije struja puštena
  • 7:38 - 7:41
    i prvo ćete čuti neurologa
    koji govori pacijentu. Pogledajmo.
  • 7:41 - 7:44
    (Video) Neurolog:
    Ok, samo posmatrajte moje lice
  • 7:44 - 7:47
    i recite mi šta se dešava kada uradim ovo.
  • 7:47 - 7:48
    U redu?
  • 7:48 - 7:51
    Pacijent: Ok.
  • 7:51 - 7:55
    Neurolog: Jedan, dva, tri.
  • 7:55 - 7:58
    Pacijent: Ništa.
    Neurolog: Ništa? Ok.
  • 7:58 - 8:01
    Ponoviću.
  • 8:01 - 8:04
    Pogledajte moje lice.
  • 8:04 - 8:08
    Jedan, dva, tri.
  • 8:08 - 8:11
    Pacijent: Upravo ste se
    pretvorili u nekog drugog.
  • 8:11 - 8:13
    Vaše lice se preobrazilo.
  • 8:13 - 8:16
    Vaš nos se spljoštio i iskrivio u levo
  • 8:16 - 8:20
    Izgledali ste skoro kao neko
    koga sam ranije video
  • 8:20 - 8:22
    ali neko drugačiji.
  • 8:22 - 8:25
    To je bio "izlet".
  • 8:25 - 8:28
    (Smeh)
  • 8:28 - 8:29
    Nensi Kenvišer: Ovaj eksperiment -
  • 8:29 - 8:33
    (Aplauz) -
  • 8:33 - 8:36
    ovaj eksperiment konačno potvrđuje
  • 8:36 - 8:38
    da se to područje mozga ne samo
  • 8:38 - 8:40
    selektivno odaziva na lica,
  • 8:40 - 8:43
    već da je uzročno uključeno
    u percepciju lica.
  • 8:43 - 8:45
    Prošla sam kroz sve te detalje
  • 8:45 - 8:48
    o području za lica da bi vam pokazala
    šta je sve potrebno
  • 8:48 - 8:50
    za stvarno utvrđivanje da je deo mozga
  • 8:50 - 8:53
    selektivno uključen
    u određenom mentalnom procesu.
  • 8:53 - 8:55
    U nastavku ću proći mnogo brže
  • 8:55 - 8:58
    kroz neke druge
    specijalizovane delove mozga
  • 8:58 - 9:00
    koje smo mi i drugi otkrili.
  • 9:00 - 9:02
    Da bih to uradila,
    provela sam dosta vremena
  • 9:02 - 9:04
    u skeneru u poslednjih mesec dana
  • 9:04 - 9:06
    pa to mogu i da vam pokažem
    u svom mozgu.
  • 9:06 - 9:10
    Počnimo. Ovo je moja desna hemisfera.
  • 9:10 - 9:12
    Tako smo orijentisani.
    Na taj način gledate moju glavu.
  • 9:12 - 9:14
    Zamislite skinutu lobanju
  • 9:14 - 9:16
    i takav pogled na površinu mozga.
  • 9:16 - 9:17
    Ok, sad kao što vidite,
  • 9:17 - 9:19
    površina mozga je sva ispresavijana.
  • 9:19 - 9:21
    To ne valja.
    Svašta bi se tu moglo kriti.
  • 9:21 - 9:22
    Želimo da vidimo celu stvar,
  • 9:22 - 9:25
    pa ćemo je napumpati.
  • 9:25 - 9:28
    Zatim, nađimo to područje za lica
    o kom sam govorila,
  • 9:28 - 9:30
    koje se odaziva na slike nalik ovim.
  • 9:30 - 9:32
    Da biste to videli, obrnućemo mozak
  • 9:32 - 9:34
    i gledaćete unutrašnju površinu na dnu
  • 9:34 - 9:36
    i evo ga, to je moje područje za lica.
  • 9:36 - 9:39
    Desno od njega je još jedno područje
  • 9:39 - 9:41
    koje je prikazano ljubičasto
  • 9:41 - 9:44
    i odaziva se dok obrađujete
    informacije o boji,
  • 9:44 - 9:46
    a blizu tih područja su druga područja
  • 9:46 - 9:49
    koja su uključena u percepciju mesta,
  • 9:49 - 9:52
    kao i sada dok gledam
    ovaj raspored prostora oko mene,
  • 9:52 - 9:53
    ova područja prikazana zelenim
  • 9:53 - 9:55
    su stvarno aktivna.
  • 9:55 - 9:57
    Tamo je još jedno na spoljašnjoj površini
  • 9:57 - 10:00
    gde takođe postoje
    još nekoliko područja za lica.
  • 10:00 - 10:02
    Takođe je u blizini
  • 10:02 - 10:04
    područje koje se selektivno uključuje
  • 10:04 - 10:06
    u obradu vizuelnog kretanja,
  • 10:06 - 10:07
    kao kod ovih pokretnih tačaka
  • 10:07 - 10:10
    i prikazano je žutim na dnu mozga,
  • 10:10 - 10:13
    a blizu njega je područje koje se odaziva
  • 10:13 - 10:16
    kada gledate slike tela i delove tela
  • 10:16 - 10:19
    nalik ovim i to područje
    je prikazano žutozelenim
  • 10:19 - 10:21
    na dnu mozga.
  • 10:21 - 10:23
    Sva ova područja koja sam vam
    do sada pokazala
  • 10:23 - 10:28
    uključena su u posebne aspekte
    vizuelne percepcije.
  • 10:28 - 10:30
    Da li imamo i specijalizovana
    područja mozga
  • 10:30 - 10:33
    za druga čula, recimo za sluh?
  • 10:33 - 10:36
    Da, imamo. Ako malo obrnemo mozak,
  • 10:36 - 10:38
    evo ga, područje prikazano tamno plavim,
  • 10:38 - 10:41
    o čemu smo izveštavali pre par meseci
  • 10:41 - 10:42
    i to područje se snažno odaziva
  • 10:42 - 10:46
    kada slušate visoke tonove,
    kao što je ovaj.
  • 10:46 - 10:48
    (Sirene)
  • 10:48 - 10:50
    (Zvuk violončela)
  • 10:50 - 10:52
    (Zvonce na vratima)
  • 10:52 - 10:55
    S druge strane, to isto područje
    se slabije odaziva
  • 10:55 - 10:57
    kada slušate savršeno poznate zvuke
  • 10:57 - 10:59
    koji nemaju jasnoću visine tona, kao ovi.
  • 10:59 - 11:02
    (Glasno žvakanje)
  • 11:02 - 11:04
    (Bubnjanje)
  • 11:04 - 11:07
    (Puštanje vode na WC šolji)
  • 11:07 - 11:09
    OK. Pored područja za visoke tonove
  • 11:09 - 11:12
    je još jedan skup područja
    koja se selektivno odazivaju
  • 11:12 - 11:14
    kada čujete zvuke govora.
  • 11:14 - 11:16
    Ok, pogledajmo sada ta ista područja.
  • 11:16 - 11:19
    U mojoj levoj hemisferi
    je sličan razmeštaj -
  • 11:19 - 11:20
    nije identičan, već sličan -
  • 11:20 - 11:22
    i većina istih područja su tu unutra,
  • 11:22 - 11:24
    iako su ponekad različite veličine.
  • 11:24 - 11:26
    Sva područja koja sam vam
    do sada pokazala
  • 11:26 - 11:29
    su uključena u različite
    aspekte percepcije
  • 11:29 - 11:31
    vida i sluha.
  • 11:31 - 11:34
    Imamo li i specijalizovana
    područja mozga
  • 11:34 - 11:36
    za zahtevne, složene mentalne procese?
  • 11:36 - 11:38
    Da, imamo.
  • 11:38 - 11:41
    U rozoj boji su
    moja jezička područja.
  • 11:41 - 11:43
    Već dugo vremena je poznato
  • 11:43 - 11:45
    da otrpike taj region u mozgu
  • 11:45 - 11:47
    učestvuje u obradi jezika,
  • 11:47 - 11:49
    ali nedavno smo pokazali
  • 11:49 - 11:50
    da se ova ružičasta područja
  • 11:50 - 11:53
    odazivaju krajnje selektivno.
  • 11:53 - 11:55
    Odazivaju se kada shvatite
    značenje rečenice
  • 11:55 - 11:58
    ali ne i kada obavljate druge
    složene mentalne radnje,
  • 11:58 - 12:00
    kao što je mentalna aritmetika,
  • 12:00 - 12:03
    zadržavanje podatka u memoriji
  • 12:03 - 12:05
    ili uvažavanje složene strukture
  • 12:05 - 12:08
    u muzičkom komadu.
  • 12:10 - 12:13
    Najneverovatnije
    pronađeno područje do sada
  • 12:13 - 12:16
    je ovo ovde tirkizno.
  • 12:16 - 12:18
    To područje se odaziva
  • 12:18 - 12:22
    kada razmišljamo šta druga osoba misli.
  • 12:22 - 12:24
    Možda izgleda čudno,
  • 12:24 - 12:28
    ali mi, ljudi, to stalno radimo.
  • 12:28 - 12:30
    To radimo kad shvatimo
  • 12:30 - 12:32
    da će se naš partner zabrinuti
  • 12:32 - 12:34
    ako se ne javimo da ćemo zakasniti.
  • 12:34 - 12:38
    Upravo to radim sa tim područjem mozga
  • 12:38 - 12:40
    shvatajući da se
  • 12:40 - 12:42
    verovatno sada pitate
  • 12:42 - 12:44
    o svoj onoj sivoj, neistraženoj
    teritoriji u mozgu
  • 12:44 - 12:46
    i šta je s njom?
  • 12:46 - 12:48
    Sama se takođe o tome pitam
  • 12:48 - 12:50
    i sada se odvija gomila
    eksperimenata u mojoj laboratoriji
  • 12:50 - 12:52
    radi pronalaska niza drugih
  • 12:52 - 12:54
    mogućih specijalizacija u mozgu
  • 12:54 - 12:58
    za druge vrlo specifične
    mentalne funkcije.
  • 12:58 - 13:00
    No, važno je, da ne mislim
  • 13:00 - 13:02
    da imamo specijalizacije u mozgu
  • 13:02 - 13:04
    za svaku važnu mentalnu funkciju,
  • 13:04 - 13:08
    čak ni za mentalne funkcije
    koje mogu biti presudne za opstanak.
  • 13:08 - 13:10
    Naime, pre nekoliko godina
    je naučnik
  • 13:10 - 13:11
    u mojoj laboratoriji
  • 13:11 - 13:12
    bio prilično ubeđen
  • 13:12 - 13:14
    da je pronašao područje mozga
  • 13:14 - 13:16
    za otkrivanje hrane,
  • 13:16 - 13:18
    koje se snažno odazivalo na skeneru
  • 13:18 - 13:21
    kada su ljudi gledali
    slike kao što je ova.
  • 13:21 - 13:24
    Zatim je pronašao sličan odziv
  • 13:24 - 13:26
    na više ili manje istom mestu
  • 13:26 - 13:28
    kod 10 od 12 osoba.
  • 13:28 - 13:30
    Bio je prilično zagrejan
  • 13:30 - 13:31
    i svima je u laboratoriji
  • 13:31 - 13:33
    govorio da će ići kod Opre Vinfri
  • 13:33 - 13:35
    sa svojim velikim otkrićem.
  • 13:35 - 13:38
    No, tada je smislio kritični test:
  • 13:38 - 13:41
    Prikazao je slike hrane kao što je ova
  • 13:41 - 13:44
    i uporedio ih sa vrlo sličnim slikama
  • 13:44 - 13:48
    po boji i obliku, koje
    nisu bile hrana, kao ove.
  • 13:48 - 13:50
    I njegovo područje se odazivalo jednako
  • 13:50 - 13:52
    na obe grupe slika.
  • 13:52 - 13:53
    To nije bilo područje za hranu,
  • 13:53 - 13:56
    već samo područje kojem su se
    sviđale boje i oblici.
  • 13:56 - 13:59
    Ništa od Opre Vinfri.
  • 14:00 - 14:03
    Naravno, ostaje pitanje
  • 14:03 - 14:05
    kako obrađujemo sve drugo za šta
  • 14:05 - 14:08
    nemamo specijalizovana područja mozga?
  • 14:08 - 14:10
    Mislim da je odgovor u tome da pored
  • 14:10 - 14:13
    ovih visoko specijalizovanih
    komponenata koje sam opisala,
  • 14:13 - 14:17
    imamo takođe mnogo mašinerije
    za opšte svrhe u našim glavama
  • 14:17 - 14:19
    koja nam omogućava da se pozabavimo
  • 14:19 - 14:20
    bilo kojim problemom koji se pojavi.
  • 14:20 - 14:23
    U stvari, nedavno smo pokazali
  • 14:23 - 14:25
    da se ova područja ovde, bele boje,
  • 14:25 - 14:28
    odazivaju pri svakom teškom
    mentalnom zadatku
  • 14:28 - 14:29
    uopšte -
  • 14:29 - 14:33
    pa, bar pri sedam koje smo testirali.
  • 14:33 - 14:35
    Dakle, svako područje mozga
  • 14:35 - 14:36
    koje sam vam danas opisala
  • 14:36 - 14:39
    prisutno je na približno istom mestu
  • 14:39 - 14:41
    u svakoj normalnoj osobi.
  • 14:41 - 14:42
    Mogla sam uzeti bilo koga od vas,
  • 14:42 - 14:43
    ubaciti u skener
  • 14:43 - 14:46
    i pronaći svaki od tih delova
    u vašem mozgu,
  • 14:46 - 14:48
    koji bi izgledao veoma nalik mom mozgu,
  • 14:48 - 14:50
    iako bi područja bila malo drugačija
  • 14:50 - 14:53
    što se tiče tačne lokacije i veličine.
  • 14:53 - 14:56
    Ono što je meni važno u ovom poslu
  • 14:56 - 14:59
    nisu posebne lokacije tih područja mozga,
  • 14:59 - 15:01
    već pre svega jednostavna činjenica
  • 15:01 - 15:04
    da imamo selektivne, posebne komponente
  • 15:04 - 15:05
    uma i mozga.
  • 15:05 - 15:07
    Hoću reći, moglo je biti i drugačije.
  • 15:07 - 15:10
    Mozak je mogao biti jedinstven
  • 15:10 - 15:11
    procesor za opštu svrhu,
  • 15:11 - 15:13
    više nalik na kuhinjski nož
  • 15:13 - 15:15
    nego na švajcarski vojni nož.
  • 15:15 - 15:18
    Umesto toga, oslikavanje mozga je pružilo
  • 15:18 - 15:22
    ovu raskošnu i zanimljivu
    sliku ljudskog uma.
  • 15:22 - 15:24
    Tako imamo ovu sliku
    mašinerije opšte svrhe
  • 15:24 - 15:25
    u našim glavama
  • 15:25 - 15:27
    uz ovaj iznenađujući niz
  • 15:27 - 15:31
    specijalizovanih komponenti.
  • 15:32 - 15:34
    To su tek počeci.
  • 15:34 - 15:37
    Naslikali smo tek prve poteze
  • 15:37 - 15:40
    našeg nervnog portreta ljudskog uma.
  • 15:40 - 15:43
    Najosnovnija pitanja ostaju bez odgovora.
  • 15:43 - 15:46
    Tako, na primer, šta svako
    od tih područja tačno radi?
  • 15:46 - 15:49
    Zašto su nam potrebna tri područja za lica
  • 15:49 - 15:50
    i tri područja za mesta
  • 15:50 - 15:53
    i kakva je podela rada među njima?
  • 15:53 - 15:56
    Drugo, kako su sve te stvari
  • 15:56 - 15:57
    povezane u mozgu?
  • 15:57 - 15:59
    Sa difuznim snimanjem
  • 15:59 - 16:01
    možete pratiti skupove neurona
  • 16:01 - 16:04
    koji povezuju različite delove mozga,
  • 16:04 - 16:05
    a sa metodom prikazanom ovde,
  • 16:05 - 16:09
    možete da pratite veze
    pojedinih neurona u mozgu,
  • 16:09 - 16:12
    što može jednoga dana
    da nam pruži dijagram
  • 16:12 - 16:14
    celokupnog ljudskog mozga.
  • 16:14 - 16:16
    Treće, kako se sva ta
  • 16:16 - 16:19
    vrlo sistematična struktura gradi
  • 16:19 - 16:22
    razvojem u detinjstvu
  • 16:22 - 16:25
    i evolucijom naše vrste?
  • 16:25 - 16:27
    Da obratimo pažnju takvim pitanjima
  • 16:27 - 16:28
    naučnici sada skeniraju
  • 16:28 - 16:31
    druge vrste životinja
  • 16:31 - 16:36
    i decu takođe.
  • 16:37 - 16:41
    Mnogi ljudi opravdavaju visoke
    troškove neuroloških istraživanja
  • 16:41 - 16:43
    ističući da će nam to možda jednom pomoći
  • 16:43 - 16:47
    u lečenju poremećaja mozga kao što je
    Alchajmerova bolest i autizam.
  • 16:47 - 16:49
    To je izuzetno važan cilj i bila bih
  • 16:49 - 16:52
    počastvovana kad bi bilo koji
    od mojih radova tome doprineo,
  • 16:52 - 16:55
    ali popravljanje onog
    što je u svetu pokvareno
  • 16:55 - 16:58
    nije jedina stvar vredna bavljenja njome.
  • 16:58 - 17:01
    Trud na razumevanju ljudskog uma i mozga
  • 17:01 - 17:04
    je vredan čak i ako nikada
    ne dovede do lečenja
  • 17:04 - 17:05
    i jedne bolesti.
  • 17:05 - 17:08
    Šta može biti uzbudljivije
  • 17:08 - 17:11
    od razumevanja osnovnih mehanizama
  • 17:11 - 17:13
    na kojima se zasniva ljudsko iskustvo,
  • 17:13 - 17:16
    od suštinskog razumevanja, ko smo mi?
  • 17:16 - 17:19
    To je po mom mišljenju
    najveće naučno traganje
  • 17:19 - 17:22
    svih vremena.
  • 17:22 - 17:28
    (Aplauz)
Title:
Nervni portret ljudskog uma
Speaker:
Nensi Kenvišer (Nancy Kanwisher)
Description:

Nensi Kenvišer, pionirka u snimanju mozga, koja koristi skenere za funkcionalnu magnetnu rezonancu da vidi aktivnosti u područjima mozga (često svog sopstvenog), deli ono što su ona i njene kolege naučili. Mozak se sastoji iz kako visoko specijalizovanih komponenata tako i iz "mašinerije" s opštom svrhom. Još jedno iznenađenje - mnogo toga je ostalo da se nauči.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
17:42

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.