Dobre vesti decenije? Dobijamo rat protiv smrtnosti dece

Hans Rosling menja oblik 10 godina UN-ovih podataka u svojim spektakularnim prikazima, osvetljavajući neverovatne, uglavnom nepoznate, dobre vesti vredne naslovne strane. Na tom putu, otkriva jedan manjkavi statistički pristup koji briše bitne priče.

Danas smo ovde

zato što su Ujedinjene nacije
definisale ciljeve za napredak zemalja.

Zovu se Milenijumski razvojni ciljevi.

A razlog zašto stvarno volim te ciljeve

je što ih ima osam.

I određivanjem osam različitih ciljeva,

Ujedinjene nacije su poručile

kako ima tako puno stvari koje bi trebalo
da se promene u nekoj zemlji,

da bismo imali dobar život za ljude.

Pogledajte ovde,
treba zaustaviti siromaštvo,

obrazovanje, rod,

zdravlje dece i majki,

kontrolisati infekcije, zaštititi okolinu

i ostvariti dobre globalne veze
među narodima u svakom pogledu,

od pomoći do trgovanja.

Postoji i drugi razlog zašto
mi se sviđaju ti razvojni ciljevi,

a to je zato što je svaki merljiv.

Uzmimo smrtnost dece.

Cilj je smanjiti dečju
smrtnost za dve trećine,

od 1990. do 2015.

To je smanjenje
od četiri procenta godišnje.

I ovo, s merenjem.

To je ono što čini razliku
između ovakvog političkog govora

i stvarnog rađenja na važnoj stvari,

na boljem životu za ljude.

A razlog zašto sam tako srećan zbog toga

je taj što smo već dokazali
da postoje mnoge zemlje

u Aziji, na Bliskom istoku,

u Latinskoj Americi i Istočnoj Evropi

koje smanjuju ovom brzinom.

Čak i moćni Brazil smanjuje
sa 5 procenata godišnje,

a Turska sa sedam procenata godišnje.

Dakle ima dobrih vesti.

A ipak ljudi mi kažu:
"Nema napretka u Africi.

A čak nema niti statistike o Africi

da se sazna šta se događa."

Dokazaću da nisu u pravu za obe stvari.

Pođite sa mnom u čudesni svet statistike.

Vodim vas na internet stranicu
ChildMortality.org,

gde možete uzeti broj smrti dece

ispod pet godina starosti za sve zemlje.

Napravili su je UN-ovi stručnjaci.

I uzeću Keniju kao primer.

Ovde vidite podatke.

Nemojte da paničite. Pomoćiću vam u tome.

Izgleda grozno, kao na fakultetu
kada niste voleli statistiku.

Ali prva stvar,
kada vidite tačke poput ovih,

treba da se pitate: odakle podaci dolaze?

Koje je poreklo podataka?

Je li tačno da u Keniji
postoje doktori i drugi stručnjaci

koji pišu potvrdu o smrti čim dete umre,

i koja se šalje u statističku kancelariju?

Ne.

Zemlje s niskim standardom kao Kenija

još uvek nemaju taj nivo organizovanosti.

Ona postoji ali nije potpuna,

jer se puno smrti događa
u kući s porodicom,

i ne beleže se.

Ono na šta se oslanjamo
nije nepotpun sistem.

Imamo intervjue, ankete.

I to su strogo profesionalne
ženske ispitivačice

koje će sedeti sa ženom jedan sat

i pitati je o istoriji njenih rađanja.

Koliko ste imali dece?

Jesu li živa?

Ako su umrla, koliko su godina
imala i koje godine?

I to je onda rađeno
na reprezentativnom uzorku

hiljada žena u zemlji

i objedinjeno u onome što se ranije zvalo

izveštaj o demografskom
ispitivanju zdravlja.

Ali ta ispitivanja koštaju,

i mogu biti urađena tek
u intervalima od tri do pet godina.

Ali su jako kvalitetna.

Tako da je to ograničenje.

I sve ove obojene linije su rezultati;

svaka boja je jedno ispitivanje.

Ali to je previše komplikovano za danas,
pa ću vam pojednostaviti

i daću vam po jednu prosečnu
tačku svakog ispitivanja.

To je bila 1977, 1988,

1992, '97.

i 2002.

I kad su stručnjaci u Ujedinjenim nacijama

postavili ispitivanja u bazama podataka,

tada su upotrebili napredne
matematičke formule

da dobiju liniju smera,
a linija smera izgleda ovako.

Pogledajte.

Ovo je najbolje podudaranje
koje mogu ovde da dobijem.

Ali pazite.

Oni produžuju liniju

iza zadnje tačke u ništa.

I procenili su kako će, 2008,

Kenija imati smrtnost dece od 128.

I bio sam tužan,

jer smo mogli da vidimo
taj preokret u Keniji

s porastom dečije smrtnosti u '90-im.

To je bilo baš tragično.

Ali u junu sam dobio e-mail

od Demografskih ispitivanja zdravlja

i bile su dobre vesti iz Kenije.

I bio sam tako srećan.

Ovo je bila procena novog ispitivanja.

I onda je trebalo samo još tri meseca

kako bi ih UN stavio na svoj server,

i u petak smo dobili novu liniju trenda.

I bila je ovde dole.

Nije li to lepo? Nije li to lepo, ha?

Ja sam zapravo u petak sedeo
ispred svog računara,

i video broj smrti kako pada

s 128 na 84 samo tog jutra.

Pa smo slavili.

Ali sada, kada imamo ovu liniju trenda,

kako merimo napredak?

Sada idem malo u detalje,

jer UN to tako radi.

Počnu 1990. mere do 2009.

Kažu: "0,9 procenata, nema napretka."

To nije pošteno.

Kao profesor, mislim da imam pravo
da predložim nešto drugačije.

Rekao bih, učinite barem ovo.

Deset godina je dovoljno
za praćenje trenda.

To su dva ispitivanja i možete videti
šta se sada događa.

Imaju 2,4 procenta.

Da sam ja u Ministarstvu
zdravlja u Keniji,

možda bih spojio ove dve tačke.

Govorim vam da mi znamo smrtnost dece.

Imamo pristojan trend.

Dolazimo do varljivih stvari

kad merimo Milenijumske razvojne ciljeve.

Iako je razlog za Afriku izuzetno važan,

jer su '90. bile loša decenija,

ne samo u Keniji, nego u celoj Africi.

Epidemija HIV-a došla je do vrhunca.

Bilo je otpora na stare lekove
za malariju, dok nismo dobili nove.

A kasnije smo dobili
i mreže protiv komaraca.

Bilo je i društveno-ekonomskih problema,

koji se sada rešavaju u puno većem opsegu.

Pogledajte ovde prosek.

Ovo je prosek cele Afrike južno od Sahare.

I Ujedinjene nacije kažu

da je to smanjenje od 1,8 procenata.

Ovo sada zvuči pomalo teoretski,

ali nije toliko teoretski.

Znate, ti ekonomisti,

vole novac i žele ga sve više
i više, žele da raste.

Pa računaju procenat
godišnjeg porasta ekonomije.

Mi u javnom zdravstvu,
mi mrzimo dečije smrti,

stoga želimo sve manje
i manje dečijih smrti.

Pa računamo procenat smanjenja po godini.

Ali i to je ista vrsta procenta.

Ako vaša ekonomija raste
za četiri procenta,

treba smanjiti dečiju smrtnost
za četiri procenta,

ako je dobro upotrebljeno
i ako su ljudi stvarno uključeni

i mogu koristiti sredstva
na način koji žele.

Je li onda pošteno
to meriti kroz 19 godina?

Ekonomista to nikada ne bi uradio.

Podelio sam to na dva dela.

U '90-im, samo 1,2 pšrocenta,

samo 1,2 procenta.

A sada, druga brzina -

to je kao da je Afrika imala prvu brzinu,

i sada su krenuli u drugu brzinu.

Ali čak i to nije pošteno
predstavljanje Aftrike,

jer je to prosek,

to je prosečna brzina smanjenja u Africi.

Pogledajte ovde, kada vas odvedem
u moje grafike s balončićima.

Još uvek ovde

broj smrti dece na 1.000 je na onoj osi.

Ovde imamo godinu.

I sad vam dajem širu sliku
od Milenijumskih razvojnih ciljeva.

Počinjem od pre 50 godina

kada je Afrika slavila
nezavisnost u većini zemalja.

Evo vam Kongo, koji je bio visoko,

Gana, niže, a Kenija još niže.

I šta se događalo
od tada kroz godine? Idemo.

Vidite, s nezavisnosti,
popravila se pismenost

i počela su vakcinisanja,
velike boginje su iskorenjene,

higijena se popravila
i stvari su se poboljšale.

Ali onda, u '80-im, pogledajte ovde.

Kongo je ušao u građanski rat,

i stali su na tom nivou.

Gana je brzo napredovala.

Kenija ovde usporava, Gana je pretiče,

ali onda Kenija i Gana
zajedno kreću prema dole -

još uvek je zastoj u Kongu.

Ovde smo danas.

(Smeh)

Možete videti, nema smisla
praviti prosek ovih nikakvih poboljšanja

i ovih jako brzih poboljšanja.

Došlo je doba kada moramo
prestati da razmišljamo

o podsaharskoj Africi kao o jednom mestu.

Te su zemlje tako različite,

i zaslužuju da se kao takve i prepoznaju,

kao što ni o Evropi ne govorimo
kao o jednom mestu.

Mogu vam reći kako su ekonomije
u Grčkoj i Švedskoj vrlo različite.

Svi to znaju.

I o svakoj zemlji se sudi
pojedinačno kako im je.

Dajte da vam pokažem širu sliku.

Moja zemlja, Švedska:

1800. bili smo ovde gore.

Kakav mi to čudan
poremećaj ličnosti mora da imamo,

kada brojimo decu tako pedantno
uprkos visokim stopama njihove smrtnosti.

To je jako čudno.
Na neki način je sramota.

Ali mi smo u Švedskoj
imali tu naviku, znate,

da smo brojali sve dečije smrti,

čak i ako nismo ništa
oko toga preduzimali.

A onda, vidite, ovo su godine gladi.

To su bile loše godine
i ljudima je bilo dosta Švedske.

Moji preci su se preselili u SAD.

I konačno, ubrzo je situacija ovde
počela da se popravlja.

Dobili smo bolje obrazovanje i zdravstvo,

smrtnost dece se smanjila.

Mi nikad nismo imali rat,
Švedska je bila u miru svo to vreme.

Ali pogledajte, stopa
smanjivanja u Švedskoj

nije bila brza.

Švedska je dosegla nisku smrtnost dece

zato što je počela rano.

Osnovna škola kod nas počela je 1842.

I tada dobijete taj predivan učinak

kada je narasla ženska pismenost

jednu generaciju nakon toga.

Morate shvatiti da su ulaganja
u napredak koja radimo,

dugoročna ulaganja.

Ne radi se samo o pet godina.

To su dugoročna ulaganja.

I Švedska nikada nije dosegla brzinu
iz Milenijumskih razvojnih ciljeva,

3,1 posto, kako sam ja to izračunao.

Dakle skrenuli smo s puta.
To je znači Švedska.

Ali o tome baš ne govorimo.

Želimo da drugi budu bolji od nas
I zaista, drugi su bili bolji.

Dozvolite da vam pokažem Tajland,

pogledajte koja je to uspešna priča,
Tajland od 1960-ih -

kako su ovde krenuli dole

i dosegli skoro istu
smrtnost dece kao Švedska.

Daću vam drugu priču, Egipat,

najbolje skriven, slavni uspeh
u javnom zdravstvu.

Egipat je bio ovde gore 1960,

više od Konga.

Delta Nila bila je patnja za decu

s dijarejom i malarijom i puno problema.

Onda su dobili asuansku branu.
Dobili su struju u svojim kućama.

Povećali su obrazovanje.

I dobili su primarnu zdravstvenu zaštitu.

I došli su dole, znate.

I dobili su čišću vodu,
iskorenili su malariju.

Zar to nije priča o uspehu.

Stope milenijumskih razvojnih ciljeva
za dečiju smrtnost su sasvim moguće.

I dobre vesti su da Gana danas
ide istom brzinom kao Egipat

kada je bio najbrži.

Sada i Kenija ubrzava.

Tu imamo problem.

Imamo ozbiljan problem
u zemljama koje su u zastoju.

Dopustite da vam sad pokažem širu sliku,

širu sliku dečije smrtnost.

Pokazaću vam odnos

između smrtnosti dece na ovoj osi -

ova ovde osa je dečija smrtnost -

a ovde imamo veličinu porodice.

Odnos između dečije smrtnosti
i veličine porodice.

Jedno, dvoje, troje, četvoro dece po ženi.

Šestoro, sedmoro, osmoro dece po ženi.

Ovo je, još jednom, 1960,

pred 50 godina.

Svaki balončić je jedna zemlja.

Boje koje vidite, su kontinenti.

Ovaj tamno plavi je podsaharska Afrika.

Veličina balončića je ukupno stanovništvo.

A ovo su takozvane zemlje "u razvoju".

Imale su visoku ili vrlo
visoku smrtnost dece

a veličina porodice, šest do osam.

A ovo ovde su takozvane Zapadne zemlje.

One su imale nisku smrtnost dece

i male porodice.

Šta se dogodilo?

Želim da sada vidite sopstvenim očima

odnos između pada smrtnosti dece

i smanjenja veličine porodice.

Jednostavno ne želim
da ostavim mesta za sumnju.

Morate videti sami.

Ovo se dogodilo. Sad pokrećem svet.

Ovde smo išli dole,
s iskorenjivanjem velikih boginja,

boljim obrazovanjem,

zdravstvenom zaštitom.

Dovde dole se došlo -
Kina dolazi u zapadnjačku kućicu.

A ovde je Brazil u zapadnjačkoj kućici.

Indija stiže. Prve afričke zemlje
stižu u zapadnjačku kućicu.

Dobijamo mnogo novih suseda.

Dobrodošli u pristojan život.

Hajde. Želimo da svi dođu ovde dole.

To je vizija koju imamo, zar ne?

I pogledajte sada,
prve afričke zemlje stižu.

Tu smo danas.

Ne postoji taj "zapadni svet"
i "svet u razvoju".

Ovo je izveštaj UN-a,

koji je izašao u petak.

Jako je dobar -

"Nivoi i kretanja dečije smrtnosti" -

osim ove stranice.

Ova stranica je jako loša.

To je kategorizacija zemalja.

Navodi "zemlje u razvoju" -
mogu vam pročitati sa liste -

zemlje u razvoju: Republika
Koreja - Južna Koreja.

Molim?

Imaju Samsung, kako mogu biti
zemlja u razvoju?

Ovde imaju i Singapur.

Oni imaju najnižu smrtnost dece
na svetu, Singapur.

Pretekli su Švedsku pre pet godina,

a označeni su kao zemlja u razvoju.

Ovde imaju i Katar.

To je najbogatija zemlja
u svetu sa Al Džazirom.

Kako dođavola oni mogu biti
zemlja u razvoju?

Ovo je budalaština.

(Smeh)

(Aplauz)

Ostatak ovoga je u redu. Ostatak je dobar.

Moramo imati moderni koncept,

koji odgovara podacima.

Moramo shvatiti da ćemo svi
živeti ovde, ovde dole.

Kakva je važnost ovih
ovde odnosa, pogledajte.

Čak i ako pogledamo Afriku.

Ovo su afričke zemlje.

Jasno možete videti povezanost
smanjenja dečije smrtnosti

i smanjenja veličine porodice,

čak i unutar Afrike.

Vrlo je jasno da je to ono što se događa.

I jako važno istraživanje
izašlo je u petak

iz Instituta za merenje
i procenu zdravstva u Sijetlu,

koje pokazuje da se skoro
50 procenata pada dečije smrtnosti

može pripisati obrazovanju žena.

To znači, kada devojčice idu u škole,

uticaj ćemo videti
15 do 20 godina kasnije,

što je vremenski trend i vrlo je jak.

Zato moramo imati dugoročnu perspektivu,

ali moramo meriti uticaj
u razdobljima od 10 godina.

Sasvim je moguće

smanjiti smrtnost dece
u svim ovim zemljama

i spustiti ih u ovaj ugao

gde bismo svi želeli zajedno da živimo.

Naravno, smanjenje dečije smrtnosti

stvar je od najveće važnosti
sa humanitarnog gledišta.

Govorimo o pristojnom životu dece.

Ali to je takođe i strateško ulaganje

u budućnost celog čovečanstva,

jer se radi i o okolini.

Nećemo moći da upravljamo okolinom

i izbegnemo užasnu klimatsku krizu

ako ne stabilizujemo svetsku populaciju.

Budimo u tome jasni.

A način kako da to učinimo
je da smanjimo dečiju smrtnost,

osiguramo pristup planiranju porodice

i iza toga sprovodimo obrazovanje žena.

To je sasvim moguće. Učinimo to!

Hvala vam mnogo.

(Aplauz)