Neverovatna istorija kineskih ratnika od terakote - Megan Kampisi i Penpen Čen (Megan Campisi and Pen-Pen Chen)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/the-incredible-history-of-china-s-terracotta-warriors-megan-campisi-and-pen-pen-chen

Godine 1974, poljoprivrednici koji su kopali bunar nadomak svog seoceta nabasali su na jedno od najbitnijih otkrića u istoriji arheologije - ogromne podzemne dvorane koje okružuju grobnicu kineskog cara. Ovde se nalazi više od 8000 vojnika u razmeri 1:1, koji su spremni za bitku. Megan Kampisi i Penpen Čen sa nama dele očaravajuću istoriju cara Đin Ši Huanga.

Lekcija: Megan Kampisi i Penpen Čen; animacija: Zedem Media.

Šta se događa posle smrti?

Da li postoji tih raj?

Večno mučilište?

Ponovno rođenje?

Ili možda ništavilo?

Jedan kineski car je mislio,
šta god će biti posle,

bolje da povede vojsku.

To znamo jer su 1974.

poljoprivrednici koji su kopali bunar
u svom malom selu

naišli na jedno od najvažnijih otkrića
u arheološkoj istoriji:

prostrane podzemne odaje,
koje okružuju grobnicu cara

i sadrže više od 8000 glinenih vojnika
u prirodnoj veličini, spremnih za bitku.

Priča o podzemnoj vojsci
počinje sa Jing Džengom,

koji došao na vlast kao kralj države Đing

246. godine p.n.e.

Ambiciozan i okrutan,

postao je Đin Ši Huangdi,

prvi kineski car, posle ujedinjenja
sedam zavađenih kineskih kraljevstva.

U 36 godina njegove vladavine došlo je
do mnogih istorijiskih postignuća,

uključujući univerzalni sistem mera,

jedinstveno standardizovano
pismo za celu Kinu

i odbrambenu prepreku koja će se kasnije
prozvati Velikim zidom.

Ali možda je Đin Ši Huangdi
uložio toliko napora

da zaštiti svoju istorijsku zaostavštinu

jer je bio opsednut
sopstvenom smrtnošću.

Poslednje godine života proveo je
očajnički unajmljujući alhemičare

i šaljući ekspedicije
u potrazi za eliksirom života

koji bi mu pomogli da ostvari besmrtnost.

Već prve godine svoje vladavine,

počeo je da gradi
ogroman podzemni nekropolj,

prepun spomenika, artefakata,

kao i vojske koja bi ga otpratila
u svet sa druge strane

gde bi nastavio da vlada.

Ova veličanstvena vojska još uvek stoji
u preciznom stavu za boj

i podeljena je u nekoliko prostorija.

U jednoj je glavna snaga
od oko 6000 vojnika,

od kojih svaki ima
nekoliko stotina kilograma,

u drugoj je preko 130 ratnih kočija
i preko 600 konja

a u trećoj je visoka komanda.

Iz prazne četvrte rupe
može se pretpostaviti da veliki projekat

nije mogao biti završen pre smrti cara.

Pored toga, susedne dvorane sadrže
figure muzičara i akrobata,

radnika i vladinih zvaničnika,

kao i raznih egzotičnih životinja,

iz čega se vidi da je car Đin
imao više planova za zagrobni život

od prostog ratovanja.

Sve figure su oblikovane od terakote,
ili pečene zemlje,

što je vrsta crvenkasto-smeđe gline.

Kako bi se one napravile, više radionica
i navodno preko 720 000 radnika

slušalo je naređenja cara,

uključujući i grupu zanatlija
koji su svaki deo tela izlivali posebno

kako bi napravili statue jedinstvene
kao pravi ratnici careve vojske.

Raspoređeni su po činu

i imaju različita oružja i uniforme,

jedinstvene frizure i izraze lica,

čak i jedinstvene uši.

Prvobitno je svaki ratnik bio obojen
u jarkoj boji,

ali od izloženosti vazduhu,
boja se osušila i oljuštila

i ostala je samo osnova od terakote.

Upravo zbog ovog razloga nije iskopana
druga prostorija

udaljena oko jednog kilometra.

Ovo je grobnica Đin Ši Huangdija,

u kojoj se navodno nalaze palate,
drago kamenje i artefakti

i čak i reke žive koje teku
kroz planine od bronze.

Ali dok se ne nađe način da se to otkrije
bez oštećenja blaga koje je unutra,

grobnica ostaje zapečaćena.

Car Đin nije bio jedini koji je želeo
društvo za svoj poslednji počinak.

Stare egipatske grobnice sadrže
glinene modele idealnog zagrobnog života,

mrtvi iz Kofun perioda u Japanu
sahranjivani su

sa skulpturama konja i kuća,

a grobovi na ostrvu Džana
na obali Meksika

prepuni su keramičkih figura.

Na sreću, iako je bio okrutan,

car Đin je odlučio da se za ovu namenu
naprave sluge i vojnici,

umesto da žrtvuje one žive
koji bi mu se pridružili,

kao što je bio običaj u Egiptu,
Zapadnoj Africi, Anatoliji,

delovima Severne Amerike

i čak i u Kini tokom prethodnih perioda
dinastija Šang i Džu.

Danas ljudi putuju iz svih krajeva sveta
da vide ove stoičke vojnike

kako u tišini čekaju naređenja za boj
u vekovima koji nadolaze.