Prvih 20 sati - Kako naučiti bilo šta: Džoš Kaufman (Josh Kaufman) na TEDxCSU

Na ovom predavanju, Džoš je ispričao kako je to što je postao roditelj njega inspirisalo da na proces učenja gleda na sasvim drugačiji način.

Zdravo svima.

Pre dve godine
moj život se zauvek promenio.

Moja žena Kelsi i ja

smo dobili ćerku Lilu.

Postati roditelj je
neverovatno iskustvo.

Ceo tvoj svet se promeni preko noći.

I svi tvoji prioriteti
se odmah izmene.

I to takvom brzinom
da je to ponekad teško ispratiti.

I moraš naučiti užasno mnogo
o tome kako biti roditelj.

Na primer, kako oblačiti svoje dete.

(Smeh)

Ovo je za mene bilo nešto novo.

Za ovu kombinaciju
sam mislio da je dobra ideja.

A čak i Lila zna
da nije dobra ideja. (Smeh)

Tako da, toliko toga treba naučiti
i toliko ludila odjednom.

I na sve to i Kelsi i ja
radimo od kuće,

oboje smo preduzetnici
i vodimo svoje poslove.

Kelsi radi na razvoju joga kurseva
preko interneta.

Ja sam pisac.

Tako da, ja radim od kuće,
Kelsi radi od kuće.

Imamo bebu i pokušavamo

da uradimo sve što je potrebno.

A tempo života je stvarno brz.

I nakon par nedelja
ovog fantastičnog iskustva,

kada me je manjak sna stigao

negde oko osme nedelje,

pomislio sam,
i to je bila ista pomisao

koju su imali roditelji oduvek i svuda,

a to je

da nikada više neću imati
slobodnog vremena.

(Smeh)

Neko je rekao da je to istina.

Nije baš potpuno istina,

ali tada se čini stvarno
i sasvim tačno.

I to me je stvarno zabrinulo,

jer jedna od stvari
u kojima zaista uživam

više od bilo čega,
je da učim nove stvari,

da se zainteresujem za nešto
i udubim se u to,

i da čeprkam i učim
kroz pokušaje i greške.

I nakon nekog vremena,
postanem baš dobar u toj veštini.

A bez slobodnog vremena

nisam mogao da zamislim kako bih
ikada to ponovo mogao da radim.

A pošto sam veliki štreber,

hoću da nastavim da učim
i napredujem.

I odlučio sam da

odem u biblioteku i knjižaru,

i vidim šta istraživanja kažu o tome

kako učimo,
i kako učimo brzo.

Pročitao sam gomilu knjiga,
pregledao puno sajtova.

I pokušao da nađem
odgovor na to

koliko nam vremena treba
da savladamo novu veštinu?

Znate li šta sam našao?

10.000 sati!

Da li je neko već čuo ovo?

Treba nam 10.000 sati.
Da biste naučili nešto novo

i da biste bili dobri u tome

treba vam 10.000 sati.

I onda sam nalazio ovo isto
u svakoj sledećoj knjizi i sajtu.

I kad sam pročitao sve to,
moj utisak je bio:

Ne!!!

Nemam vremena!
Nemam 10.000 sati.

Nikad više neću naučiti ništa novo.

Nikada.
(Smeh)

Ali to nije istina.

Radi poređenja, 10.000 sati

je puno radno vreme tokom 5 godina.

To je baš dugo.

A svi smo već nekada
učili nešto novo,

i nije nam ni blizu toliko trebalo,
zar ne?

Pa, šta je sad to?
Nešto čudno se dešava ovde.

Ono što kažu istraživanja
se ne poklapa sa onim

što očekujemo
i o čemu imamo iskustva.

Evo šta sam ja zaključio:

ovo pravilo o 10.000 sati je rezultat analize
toga kako postati stručnjak.

Na Florida Stejt univerzitetu
radi profesor

čije ime je K. Anders Erikson.

On je tvorac ovog pravila.

A došao je do njega nakon analize
profesionalnih sportista,

vrhunskih muzičara,
šahovskih velemajstora.

Svi su oni vrhunski takmičari
u vrhunski zahtevnim oblastima.

I pokušao je da shvati
koliko dugo im je trebalo

da postanu vrhunski
u onome što rade.

Zaključio je da
što su odlučnije vežbali

i što su više vremena provodili

vežbajući elemente
onoga čime se bave,

znači - što više vežbate,
to postajete bolji.

I ljudi koji su vrhunski
u tome čime se bave

su vežbali oko 10.000 sati
da bi to postigli.

Nešto ranije smo pričali
o igri gluvih telefona.

Evo šta se dogodilo:

pisac Malkom Gledvel

je 2007. napisao knjigu
"Iznad svih: Priča o uspehu"

čija suština je bilo
pravilo "10.000 sati".

Vežbaj puno, vežbaj pravilno,
i izuzetno ćeš napredovati,

postaćeš vrhunski
u onome čime se baviš.

Tako da poruka

koju nam je ustvari
preneo dr Erikson je ta

da je 10.000 sati vežbe
potrebno da se dostigne vrhunski nivo

u vrlo uskoj oblasti.

Ali ovo se dogodilo:
otkako je knjiga "Iznad svih" izdata,

tačnije čim je izdata
dostigla je vrh liste najprodavanijih,

i tamo je ostala tri meseca.

Odjednom je ovo pravilo
"10.000 sati" bilo svuda.

I počela je igra gluvih telefona
na nivou čitavog društva.

Tako je poruka: 10.000 sati je
potrebno da se dostigne vrhunsko umeće,

prešla u: 10.000 sati je potrebno
da postanete stručnjak za nešto,

što je dalje postalo:

10.000 sati je potrebno da
postanete dobri u nekoj veštini,

što je zatim postalo:

10.000 sati je potrebno
da nešto naučite.

Ali ova poslednja verzija, da vam
treba 10.000 sati da nešto naučite,

nije tačna.
To nije tačno.

A, u stvari,
istraživanje je pokazalo -

a ja sam proveo mnogo vremena ovde
u biblioteci na CSU

čitajući hrpe knjiga iz
kognitivne psihologije jer sam štreber.

I ako pogledate
studije o savladavanju veština

svuda ćete naići na ovakav grafikon.

Kada se bave istraživanjem,
bilo da je to razvoj psihomotornih veština,

nečeg što je fizička
ili mentalna veština,

istraživači vole da izučavaju stvari
u odnosu na vreme.

Zato što to možete meriti, je l' tako?

Tako će učesnicima u istraživanju
dati mali zadatak,

nešto što zahteva
fizički rad

ili nešto gde treba naučiti
neki mentalni trik

i meriće koliko je dugo potrebno
učesniku da to savlada.

I evo šta kaže grafikon,
kada počinjete -

kada su istraživači dali učesnicima
zadatak, trebalo im je puno vremena

jer je to bilo novo
i bili su loši u tome.

Sa malo vežbe,
oni postaju sve bolji i bolji.

Taj sam početak vežbe
je vrlo efikasan.

Ljudi savladaju veštinu
sa sasvim malo vežbe.

Interesantno je primetiti
da nam je

za veštine koje želimo da naučimo
samo za sebe,

nebitno koliko vremena
u tome provedemo, zar ne?

Samo želimo da smo dobri u tome,
štagod nam to "dobri" značilo.

Dakle, ako vreme učinka
preimenujemo u "koliko ste dobri u tome",

grafikon se izvrće,
i dobijamo ovu opšte poznatu

krivu učenja.

Krivom učenja se objašnjava da
kada počinjete da učite

tad ste užasno nesposobni
i to znate, zar ne?

(Smeh)

Sa sasvim malo vežbe
postajete vrlo dobri i to brzo.

Tako da taj prvi nivo napretka
stiže jako brzo.

A onda u određenom trenutku
dostižete ovaj ravni deo krive

i naredni nivoi postaju
sve teži za dostizanje

zahtevajući sve više vremena.

A moje pitanje je -
ja hoću ovo, je l' tako?

Koliko vremena je potrebno
od početka učenja

kada ste užasno nesposobni
i svesni ste toga

do momenta kada postajete
dovoljno dobri?

Što kraće, nadam se.

Koliko je to?

Evo do čega sam ja došao:
20 sati.

To je to. Možete krenuti
sa potpunim neznanjem

o bilo kojoj veštini
koju možete zamisliti.

Hoćete li da naučite neki jezik?
Hoćete da naučite da crtate?

Ili da žonglirate
zapaljenim motornim testerama?

(Smeh)

Ako uložite 20 sati
koncentrisane vežbe u to,

bićete zapanjeni.

Zapanjeni koliko ste dobri.

20 sati je dostižno,

to je oko 45 minuta dnevno
tokom jednog meseca.

Čak i ako se poneki dan
preskoči tu i tamo.

Nije tako teško skupiti 20 sati.

Postoji metod kako se to radi.

Jer ne možete tek tako početi
da se igrate 20 sati

i očekivati tako veliki napredak.

Postoji način
da se inteligentno vežba.

Način kako da se efikasno vežba

kako biste bili sigurni
da ulažete tih 20 sati

na najefektivniji mogući način.

Evo metode koja se može
primeniti na sve što se uči:

prvo, treba veštinu raščlaniti.

Odlučite tačno šta želite
da postignete kad završite,

a zatim sagledajte veštinu
i razložite je na što manje delove.

Većinu stvari
koje nazivamo veštinama,

u stvari čini puno manjih veština
koje zahtevaju razne stvari.

Što više uspete
da raščlanite veštinu,

lakše ćete moći da odlučite

koji delovi veštine
bi u stvari pomogli

da postignete svoj cilj?

I onda možete
da vežbate prvo njih.

I ako vežbate prvo
ove najvažnije stvari

moći ćete da popravite svoj učinak

za najkraće moguće vreme.

Drugo: naučite dovoljno
da možete samog sebe da ispravljate.

Pronađite tri do pet izvora
o tome što pokušavate da naučite.

To može biti knjiga, DVD,
može biti neki kurs, bilo šta.

Ali pazite da vam to ne postane
način za odugovlačenje.

Ja to dobro znam.

Nabavim oko 20 knjiga
o nečemu, kao:

"Počeću da učim
kako da programiram

čim pročitam ovih 20 knjiga".

Ne. To je odugovlačenje.

Ono što vam treba
je da naučite taman toliko

da možete početi da vežbate

i da pri tom sami sebe
korigujete dok vežbate.

Tako učenje postaje
način da se bude bolji

u uočavanju kad napravite grešku

i onda uradite nešto malo drugačije.

Treće je da uklonite sve
prepreke za vežbanje.

Zabavu, televiziju, internet.

Sve što bi vas moglo ometati

da zaista sednete i radite.

I što više uspete
da sa samo malo volje

uklonite sve što vas ometa
u vežbanju,

veće su šanse da ćete stvarno
sesti i vežbati, zar ne?

I četvrto je
da vežbate najmanje 20 sati.

Većina veština ima nešto
što ja zovem "granicom frustracije".

Znate onu tačku kada postanete
svesni koliko nemate pojma?

To je zaista frustrirajuće.
Niko ne voli da se oseća glupim.

I to što se osećamo glupim je prepreka
da zaista sednemo i radimo.

Tako da ako se obavežemo da ćemo
vežbati ono što želimo da naučimo

najmanje 20 sati,

moći ćemo da prevaziđemo
tu početnu prepreku u vidu frustracije

i vežbamo dovoljno dugo
da bismo na kraju bili nagrađeni.

I to je to!
Nije nikakva viša matematika.

To su četiri jednostavna koraka
za učenje svega što poželite.

Naravno, lako je
samo pričati o tome.

Zabavnije je
pokazati to u praksi.

Nešto što sam već dugo
hteo da naučim

jeste sviranje ukulelea.

Da li je neko gledao TED govor
Džejka Šimabukure

gde on svira ukulele
i čini da to zvuči kao da je

bog ukulelea?

Neverovatno.

Gledao sam ga i pomislio:
"To je tako kul!"

To je tako dobar instrument
i jako bih voleo da naučim da ga sviram.

I tako sam odlučio
da isprobam ovu teoriju.

Isplanirao sam da uložim 20 sati
u vežbanje ukulelea

i da vidim šta će se desiti.

Prva stvar koja vam je potrebna
da biste svirali ukulele

i vežbali,
jeste da imate ukulele, zar ne?

Pa, nabavio sam ukulele i -
moj divni asistent.

(Smeh)

Hvala gospodine.
Mislim da mi treba i kabl.

Ovo nije običan ukulele.
Ovo je električni ukulele. (Smeh)

O, da.

Prvih nekoliko sati je kao
prvih nekoliko sati u bilo čemu.

Morate da nabavite alat
koji koristite za vežbu.

Treba da proverite
da li je u funkciji.

Moj ukulele nije imao žice
kad sam ga dobio.

Morao sam da skontam
kako da ih stavim.

To je bitno, zar ne?

Kao i da naučite
kako se štimuje

i kako da uradite sve
što prethodno treba da se uradi

da biste mogli da počnete
sa vežbanjem.

Jedna od prvih stvari koje
sam uradio kada sam počeo

jeste da na Internetu pronađem
knjige za to kako se sviraju pesme.

I one kažu da na ukuleleu možete
da svirate više žica istovremeno,

što znači da možete da svirate akorde
i to je kul,

sami ste sebi pratnja, bravo za vas.
(Smeh)

A kada sam počeo
da gledam pesme

u knjizi akorda za ukulele,
bilo je na stotine akorada.

Gledao sam u ovo i pomislio:
"Ovo je tako zastrašujuće.".

Ali kada pogledate same pesme,

shvatate da se vrti
istih nekoliko akorada.

Ispostavlja se da je sviranje ukulelea
baš kao svaka druga stvar.

Postoji mali broj stvari
koje su stvarno važne

uz tehnike koje ćete
koristiti sve vreme.

U većini pesama se koristi
četiri, možda pet akorada

i to je to,
to je čitava pesma.

Ne morate znati stotine akorada,
bitno je da naučite ovih četiri ili pet.

I tako dok sam istraživao,

naišao sam na divan
miks pop pesama

od benda "Axis of Awesome".
(Zvižduk)

- Vidim da ih neko zna. -

A ono što ovaj bend kaže,
jeste da možete naučiti

ili svirati većinu pop pesama
iz proteklih pedeset godina,

ako znate četiri akorda,

a to su
G, D, Es i C.

Ova četiri akorda se sreću
u svakoj pop pesmi ikada napisanoj.

Pomislio sam kako je ovo kul,

baš bih voleo da sviram svaku
pop pesmu ikada napisanu. (Smeh)

Ovo je bila pesma
koju sam odlučio da naučim

i želeo bih da je ovde
podelim sa vama. Spremni?

(Aplauz)
Dobro.

(Muzika)

(Pevanje)
Obična devojka iz malog grada

koja živi usamljeno,

uhvatila je ponoćni voz
za bilo gde.

Čuo sam da si se skrasio,
(Smeh)

da si našao devojku

koju si oženio.

Svake noći u mojim snovima
(Smeh)

vidim te, osećam te,

tako znam da nastavljaš dalje.
(Smeh)

Neću oklevati više.
To ne može da čeka, tvoj sam.

Zato što si bila divna
radili smo divne stvari.

Da mogu, išao bih
gde god hoćeš -

Možeš li da osetiš ljubav večeras?
(Smeh)

Ne mogu da živim sa
ili bez tebe.

Kad se nađem

u teškim trenucima
Majka Marija mi dođe.

Ponekad osećam da nemam partnera.
Bez žene nema plača.

Da mama, ovo je sigurno san.

Dolazim iz južne zemlje.
(Smeh)

Nekada srećni najamnik
kampovao je kraj bilabonga.

Hej, tek sam te sreo i ovo je ludo,
(Smeh)

ali evo ti moj broj i zovi me

Hej seksi lejdi, op, op, op, op,
opan gangnam stajl. (Smeh)

Vreme je da se kaže doviđenja.

Vreme za zatvaranje, svaki novi početak
dolazi posle kraja nekog drugog početka.

(Pevanje i muzika prestaju)
(Aplauz)

Hvala, hvala vam.

Obožavam ovu pesmu.
(Smeh)

I imam tajnu koju bih
da podelim sa vama.

Ovim što sam svirao za vas,

sam upravo dostigao svoj
dvadeseti sat vežbanja ukulelea.

(Aplauz)
Hvala.

Neverovatno je, uglavnom
bilo šta što možete zamisliti,

što želite da radite.

Najveća prepreka u učenju
nečeg novog nije intelektualna,

to nije sam proces
učenja mnogo malih stvari ili trikova.

Najveća prepreka je emotivne prirode.
Svi se plašimo.

Nije prijatno kada se
osećate glupim,

kao kada tek počinjete
da učite nešto novo,

tad vam se stvarno čini
da ste glupi.

Dakle, najveća prepreka nije intelekt
već naše emocije.

Ali uložite 20 sati u bilo šta.

Nije bitno.
Šta biste voleli da naučite?

Neki novi jezik?
Da kuvate?

Da crtate?

Šta vas uzbuđuje?
Šta vas čini radosnim?

Idite i radite to.
Potrebno vam je samo 20 sati.

Zabavljajte se.

(Aplauz)