Ričard Sirs (Richard Sears): Planiranje za nestanak nafte

Kako se pažnja sveta fokusira na rizike istraživanja nafte, predstavljamo vam govor Ričarda Sirsa s početka februara 2010. Sirs, koji je stručnjak za razvoj novih izvora energije, priča o našem neminovnom i neophodnom odvajanju od nafte. Prema... čemu?

Sledećih nekoliko minuta
pričaćemo o energiji

i govor će biti pomalo šarolik.

Pokušaću da okrenem priču o energiji

i nafta zvuči kao zgodan početak.

Govor će biti o energiji uopšteno,

ali nafta je dobar početak.

Jedan od razloga je to
što je nafta neverovatna.

Uzmete oko 8 atoma ugljenika,

oko 20 atoma vodonika,

sastavite ih na pravi način

i dobićete ovu veličanstvenu tečnost:

nabijenu energijom i veoma laku za rafinisanje

u veliki broj korisnih proizvoda i goriva.

Nafta je sjajna stvar.

Kako stvari stoje,

u svetu postoji dosta nafte.

Ovde je moja mala džepna mapa

sa lokacijama nafte.

Evo jedne veće za vas.

Ali to je to, ovo je sva nafta u svetu.

Geolozi prilično dobro znaju
gde se nafta nalazi.

Ovo je oko 100 triliona galona

sirove nafte

koja tek treba da se razvije
i proizvede u svetu danas.

Ovo je samo jedna priča o nafti,

i mogli bismo ovde završiti i reći:

"Pa, nafta će zauvek da traje

jer jednostavno je ima puno."

Ali postoji puno više toga
u vezi sa ovom pričom.

Ako mislite da ste veoma daleko
od ove nafte,

1 000 metara ispod vaših sedišta

je jedno od najvećih polja nafte na svetu.

Ako želite da saznate više
dođite da popričamo o tome.

Dakle to je jedna od priča o nafti;
jednostavno je ima puno.

Ali šta je sa naftom?
Gde je u energetskom sistemu?

Evo jednog grafika o 150 godina nafte

i ona je dominatna u
našem energetskom sistemu

većinom tih 150 godina.

A evo još jedne tajne koju ću vam reći:

poslednjih 25 godina,

nafta igra sve manju ulogu

u globalnim energetskim sistemima.

Nafta je doživela jedan vrhunac u 1985.,

kada je činila 50% globalnih zaliha energije.

Trenutno čini oko 35%.

Ovaj procenat je pao

i verujem da će nastaviti da pada.

Potrošnja benzina u SAD je verovatno
dostigla vrhunac u 2007.

i od tada pada.

Tako da nafta svake godine

ima sve manju ulogu.

Pre 25 godina,

nafta je bila na vrhuncu;

baš kao što je 1920-ih,

ugalj bio na vrhuncu;

i 100 godina pre toga,

drvo je bilo na vrhuncu.

Ovo je veoma važna slika evolucije
energetskih sistema.

A šta je napredovalo poslednjih par decenija?

Pa, dosta prirodnog gasa

i pomalo nuklearne energije, za početak.

A šta će biti u budućnosti?

Pa, mislim da će u sledećih nekoliko decenija

na vrhuncu biti gas,

a posle toga,

obnovljiva energija.

Reći ću vam još nešto veoma važno

u vezi sa ovom slikom.

Neću da se pretvaram
da ukupna potrošnja energije

ne raste, ona zaista raste -

to je još jedan deo priče.
Ako želite više detalja,

obratite mi se -

ali tu je veoma važna poruka:

ovo je 200 godina istorije,

i za 200 godina smo sistematski
uklanjali ugljenik

iz našeg energetskog sistema.

Energetski sistemi sveta

su postepeno - godinu za godinom,

decenijom za decenijom, vek za vekom -

postajali manje fokusirani na ugljenik.

I to će se nastaviti i u budućnosti

sa obnovljivim energijama
koje sada razvijamo,

i koje će dostići možda 30% primarne energije

do sredine veka.

I ovo može biti kraj priče -

okej, zamenićemo sve sa
konvencionalnom obnovljivom energijom -

ali mislim da u stvari ima nešto više
u vezi sa ovom pričom.

Sledeći deo priče je -

ovde gledamo od 2100. godina i dalje.

Šta je budućnost

zaista održive energije bez ugljenika?

Moramo krenuti na malo putovanje,

i krenućemo iz srca Teksasa.

Ovo je komad krečnjaka.

Pokupio sam ga kod Marbl Folsa u Teksasu.

Star je oko 400 miliona godina.

To je samo krečnjak, ništa posebno.

A ovde je komad krede.

Ovo sam uzeo na MIT univerzitetu.
Malo je mlađa od krečnjaka.

Drugačija od njega,
to možete da vidite.

Ne biste napravili zgradu od ovoga,

i ne biste pokušali da predajete
i pišete na tabli s ovim.

Da, zaista su drugačiji - ne, nisu.

Ne, nisu drugačiji, u pitanju je ista stvar:

kalcijum karbonat i kalcijum karbonat.

Razlika je u rasporedu molekula.

Ako mislite da je to super,

ovo što sledi je stvarno super.

Sa obale Kalifornije stiže ovo:

to je sedefasta školjka.

Milioni školjki svake godine

proizvode ovu ljušturu.

I da, ako već niste pogodili,

napravljena je od kalcijum karbonata.

To je ista stvar kao i ovo

i ista stvar kao ovo.

Ali nije ista; drugačija je.

Jača je 1 000,

možda 3 000 puta od ovoga.

A zašto? Zato što male školjke

mogu da rasporede

kristale kalcijum karbonata u slojevima,

i naprave ovaj predivni sedef

koji se preliva u duginim bojama.

To je veoma specijalizovan materijal

koji školjke same prave,

milioni školjki,

non-stop, svakog dana, svake godine.

Ovo je zaista neverovatno.

Sve je isto, a šta je drugačije?

Način na koji su spojeni molekuli.

Kakve ovo veze ima sa energijom?

Ovo je komad uglja.

I tvrdim da je ovaj ugalj

jednako uzbudljiv

kao ova kreda.

Bez obzira da li pričamo o gorivu

ili prenosnicima energije

ili novim materijalima za baterije

ili ćelijama goriva,

priroda još uvek nije napravila
te savršene materijale

jer joj nije potrebno.

Prirodi nije potrebno jer,
za razliku od školjki,

opstanak jedne vrste

nije zavisio od pravljenja tih materijala,

sve do sada kada je to možda bitno.

Kada razmišljamo o budućnosti energije

zamislite

kako bi bilo

kada bi umesto ovoga,

mogli da napravimo energetski ekvivalent ovoga

običnom preraspodelom molekula.

I to je moja priča.

Nafte neće nikad nestati.

Ne zato što je imamo puno.

Ne zato što ćemo napraviti
gazilion vetrenjača.

To je zato što

hiljadama godina ranije

ljudi su smislili ideje -

imali su ideje, inovaciju, tehnologiju -

i kameno doba se završilo,

ne zato što nam je nestalo kamenja.

(Smeh)

Ideje, inovacija i tehnologija

su ti koji će završiti doba nafte,
mnogo pre nego što nafte nestane.

Puno vam hvala.

(Aplauz)