Moj automat za DNK

Automati za prodaju obično sadrže sokove, čokoladice i čips. Ali ne i onaj koji je napravio TED Fellow, Gejb Barsija-Kolambo. Ovaj umetnik je zamislio automat za DNK, koji daje izdvojenu ljudsku DNK, zapakovanu u bočicu sa jedinstvenom fotografijom osobe koja ju je dala. Šarmantno je i otkačeno, ali ukazuje na veće etičke probleme koji će se javiti kako se biotehnologija rasprostranjuje.

Ovo je automat za prodaju
u Los Anđelesu.

Nalazi se u tržnom centru
i prodaje riblja jaja.

To je automat za kavijar.

Ovo je Art-o-mat,

umetnički automat koji prodaje

male umetničke kreacije raznih umetnika,

obično na malim drvenim blokovima
ili kutijama od šibica,

u ograničenom izdanju.

Ovo je Oliver Medvedik.
On nije automat,

ali on je jedan od osnivača Dženspejsa,

biolaboratorije zajednice
u Bruklinu, Njujork,

gde svako može da pohađa časove

i nauči stvari poput uzgajanja
ešerihije koli koja svetli u mraku

ili kako da uzme DNK iz jagode.

U stvari, video sam Olivera pre oko
godinu dana kako izdvaja DNK jagode

i to me je navelo na ovaj bizarni put

o kom ću vam govoriti sada.

Jer je DNK jagode vrlo očaravajući,
jer je tako lep.

Nikada pre nisam razmišljao
o DNK kao lepoj,

pre nego što sam je video u ovoj formi.

I dosta ljudi,
posebno u umetničkoj zajednici,

se ne bave nužno naukom na ovaj način.

Odmah sam se pridružio
Dženspejsu posle ovoga,

i pitao sam Olivera:
„Ako možemo jagode,

možemo li da radimo i ljude?“

I nakon 10 minuta,

oboje smo je vrteli u bočicama i smišljali

protokol za izdvajanje ljudske DNK.

I počeo sam da radim ovo na svoju ruku,

ovako u stvari izgleda moja DNK.

Bio sam na večeri
sa prijateljima, umetnicima,

i pričao sam im o ovom projektu,

i oni nisu verovali da stvarno
može da se vidi DNK.

Onda sam rekao, u redu,
hajdemo po neki pribor odmah.

I počeo sam da priređujem te bizarne
večere kod mene petkom uveče

gde bi ljudi došli

i mi bismo radili DNK izdvajanje,

a ja bih ih snimao,

jer stvara vrstu smešnog portreta takođe.

(Smeh)

To su ljudi koji se obično

uopšte ne bave naukom.

To možete videti iz njihovih reakcija.

Ali postaju fascinirani

i bilo je zaista zanimljivo da gledam

kako ih nauka uzbuđuje.

Počeo sam da radim ovo redovno.

To je prilično čudna stvar
da se radi petkom uveče,

ali ovo sam počeo da radim

i počeo sam da skupljam grupe

DNK mojih prijatelja u bočicama

i da ih kategorišem.

To je izgledalo ovako.

I navelo me je da razmislim
o par stvari.

Prvo, ovo me je prilično
podsećalo na moj zid na Fejsbuku.

Na neki način,
stvorio sam genetičku mrežu,

genetičku društvenu mrežu.

Druga stvar, jednom je svratio prijatelj

i pogledao na moj sto i rekao:
"Oh. Zašto su numerisani?

Da li je ova osoba veća
retkost od one osobe?"

A ja nisam ni pomislio na to.

Samo su bili numerisani jer je to bio
raspored po kom sam uzeo DNK.

Ali to me je nateralo da pomislim
na skupljanje igračaka

i ovo što se sada dešava

u svetu igračaka s neobeleženim kutijama

i skupljanjem ovih retkih igračaka.

Kupite kutije.
Niste sigurni šta je u njima.

Ali onda kada ih otvorite,

imate igračke različitog rariteta.

Mislio sam da je ovo zanimljivo.

Počeo sam da razmišljam o ovome,
automatu za kavijar, Art-o-matu i svemu,

i iz nekog razloga jedne večeri
sam crtao automat za prodaju,

razmišljajući o slikanju automata,

i bočica sa mojom DNK je stajala tu,

i video sam ovu predivnu saradnju između

niti DNK i koturova
na automatu za prodaju.

Naravno, odlučio sam da napravim
umetničku instalaciju

koja se zove Automat za DNK.

Evo ga.

(Muzika)

["Automat za DNK je umetnička instalacija
o našem većem pristupu biotehnologiji."]

["Za razumnu cenu, možete kupiti uzorak

ljudske DNK iz tradicionalnog automata."]

["Svaki uzorak je upakovan sa retkim

portretom ljudskog primerka
iz ograničene serije."]

["Automat za DNK se prema DNK odnosi

kao retkom materijalu i fokusira se

na pravne probleme vlasništva DNK."]

Gabrijel Garsija-Kolombo:
Automat za DNK je trenutno

u nekoliko galerija u Njujorku,

i zapravo se prilično brzo rasprodaje.

Trenutno smo kod prve serije
od 100 komada

i nadamo se još jednoj uskoro.

Zapravo bih više voleo
da ga ubacim u metro,

poput stanica Grand Sentral ili Pen,

odmah pored drugih, pravih automata
na tim mestima.

Ali zapravo sa ovim
i dosta drugih umetničkih projekata,

želim da publici
postavim pitanje, a to je,

kada biotehnologija i DNK sekvenciranje

postanu jeftini poput,
recimo, laserskog sečenja

ili 3D štampanja
ili kupovine kavijara iz automata,

da li ćete još uvek dati svoj uzorak DNK
da bude deo automata?

I koliko će vredeti ti uzorci?

I da li ćete kupiti nečiji uzorak?

I šta ćete moći da uradite s tim uzorkom?

Hvala vam.

(Aplauz)