Markus Bern (Marcus Byrne): Balegarov ples

Balegar ima mozak veličine zrna pirinča, a ipak pokazuje ogromnu količinu inteligencije kada je u pitanju kotrljanje njegovog izvora hrane - životinjskog izmeta - ka gnezdu. Kako? Sve se svodi na ples. (Snimljeno na TEDxWitsUniversity.)

Ovo je izmet

i ono što želim da uradim danas je
da podelim svoju strast

prema izmetu sa vama,

što može biti veoma teško,

ali mislim da će vas više fascinirati

način na koji ove male životinje
postupaju sa izmetom.

Ova životinja ovde ima mozak

veličine zrna pirinča,
a ipak može da radi stvari

koje vi i ja ne možemo ni da zamislimo.

U suštini, evoluirala je do toga
da može da se nosi sa svojim izvorom hrane,

balegom.

Dakle, pitanje je, gde ova priča počinje?

Izgleda prikladno da počnemo na kraju,

jer ovo su otpadne materije koje izlaze

iz drugih životinja, ali su ipak hranljive

i dovoljno su hranljive

da obezbede balegarima život.

Tako balegari jedu balegu i njihove larve

se takođe hrane balegom.

Kompletno su obmotane balegom.

U Južnoj Africi, postoji oko 800 vrsta balegara,

u Africi postoji 2 000 vrsta balegara,

a na celom svetu postoji
6 000 vrsta balegara.

Dakle, po mišljenju balegara,
balega je prilično dobra.

Ako niste spremni
da zarijete nokte u balegu

i kopate kroz samu balegu,
nikada nećete videti

90 posto vrsta balegara

jer oni idu direktno u balegu,

tačno ispod nje
i onda se kreću gore - dole

između belege i površine zemlje

i gnezda koje prave ispod zemlje.

Pitanje je, kako oni
obrađuju ovaj materijal?

Većina balegara ga mota
u neku vrstu paketa.

Deset posto vrste u stvari pravi loptu

i oni tu loptu kotrljaju od izvora balege,

obično je zakopaju daleko
od izvora balege

i imaju specifično ponašanje

koje im omogućava
da kotrljaju svoje lopte.

Ovo je veoma ponosan vlasnik
prelepe lopte balege.

Možete videti da je mužjak

jer ima kratku dlaku
na zadnjem delu nogu

i očigledno je veoma zadovoljan
time na čemu sedi.

On će uskoro postati žrtva

žestokog udari-i-zgrabi napada.
(Smeh)

Ovo je jasan pokazatelj

da je ovo vredan resurs.

O vrednim resursima treba voditi računa

i čuvati ih na poseban način
i mi smatramo

da oni kotrljaju lopte

zbog konkurencije koja

hoće da se domogne te balege.

Dakle, ova gomila balege bila je u stvari -
pa, bila je gomila balege

15 minuta pre nego što je
ova fotografija napravljena

i smatramo da je jaka konkurencija

ono što je osposobilo balegare

da kotrljaju lopte balege.

Morate da zamislite ovu životinju ovde

kako se kreće preko afričke livade.

Njena glava je dole.
Kreće se unazad.

To je najčudniji način
za transport hrane u bilo kom pravcu

i u isto vreme mora
da se nosi sa vrućinom.

Ovo je Afrika. Vruće je.

Ono što želim da podelim sa vama

su neki od eksperimenata
koje smo ja i moje kolege

koristili da istražimo
kako se balegari

nose sa ovim problemima.

Gledajte ovog balegara

i hoću da budete svesni
dveju stvari.

Prva je način na koji se nosi
sa ovom preprekom

koju smo mu stavili na put.
Pogledajte, on izvodi mali ples

i nastavlja u potpuno istom pravcu

kojim je išao pre toga.

Mali ples i nastavlja
u određenom pravcu.

Ova životinja očigledno zna kuda ide

i zna kuda želi da ide

i to je veoma, veoma važna stvar,

jer ako razmislite o tome,
nalazite se na gomili balege,

imate lepu veliku pitu koju želite
da sklonite od svih ostalih

i najbrži način da to izvedete je
da se krećete pravolinijski.

Zadali smo im još nekoliko zadataka

i ono što smo uradili bilo je to
da smo okrenuli svet

ispod njihovih nogu.
Pogledajte njihovu reakciju.

Ovoj životinji se ceo svet

okrenuo ispod njenih nogu.
Okrenuo se za 90 stepeni.

Ali ona nije ustuknula.
Tačno zna kuda želi da ide

i odlazi baš u tom pravcu.

Naše sledeće pitanje bilo je,

kako oni ovo uspevaju?

Šta oni to rade? Postojao je nagoveštaj
koji nam je bio dostupan.

S vremena na vreme
oni bi se popeli na loptu

i bacili pogled na svet oko sebe.

Šta mislite, u šta su gledali

kada bi se popeli na loptu?

Koji su očigledni znakovi
koje bi ova životinja mogla da iskoristi

da usmeri svoje kretanje?
Najočigledniji je da pogleda u nebo

i pomislili smo

u šta su to mogli da gledaju na nebu?

Očigledna stvar u koju biste pogledali
je sunce.

Izveli smo klasičan eksperiment

pomerivši sunce.

Sada ćemo zakloniti sunce daskom

i onda ga pomeriti ogledalom

na potpuno različitu poziciju.

Pogledajte šta balegar radi.

Izvodi mali dvostruki ples

i onda nastavlja
u potpuno istom pravcu

u kome se kretao pre toga.

Šta se sada dešava?
Jasno je da oni gledaju u sunce.

Sunce je veoma bitan
nebeski znak za njih.

Problem je što nam sunce
nije uvek dostupno

jer kada zađe, ono nestane iza horizonta.

Ono što se dešava na nebu

je da postoji velika količina
polarizovane svetlosti

koju vi i ja ne možemo da vidimo.
Takva je građa naših očiju.

Ali sunce je ovde na horizontu,

a mi znamo da,
kada je sunce na horizontu,

recimo na ovoj strani,

nebom se, od severa ka jugu,
pruža ogromna staza

polarizovane svetlosti
koju mi ne vidimo,

a balegari vide.

Kako to testiramo? Veoma lako.

Uzmemo veliki polarizacioni filter,

gurnemo balegara ispod njega,
dok je filter pod pravim uglom

u odnosu na polarizacionu stazu na nebu.

Balegar izađe ispod filtera

i skrene desno,

jer se vraća ispod neba

po kome se pre toga orijentisao

i opet se vraća

na pravac kojim se prvobitno kretao.

Očigledno je da balegari
mogu da vide polarizovanu svetlost.

Dakle, ono što smo do sada zaključili je,

šta balegari rade?
Kotrljaju lopte.

Kako to rade?
Kotrljaju ih pravolinijski.

Kako zadržavaju pravolinijsko kretanje?

Gledaju u znake na nebu,

od kojih neke vi i ja
ne možemo da vidimo.

Ali kako oni primećuju
te nebeske znake?

To je ono što nas sledeće interesuje.

I baš ovo ponašanje, mali ples,

smatrali smo važnim jer pogledajte,

on pauzira s vremena na vreme,

a onda nastavlja pravcem
kojim želi da ide.

Šta oni rade kada izvode ovaj ples?

Koliko možemo da ih guramo
pre nego što se preorijentišu?

U ovom eksperimentu smo ih naterali da

uđu u kanal i možete videti da ga

nismo naterali da uđe baš u taj kanal

i postepeno smo okrenuli balegara
za 180 stepeni

dok ovaj nije počeo da se kreće
u potpuno suprotnom pravcu

od onog kojim je prvobitno
hteo da se kreće.

I da vidimo njegovu reakciju

dok prolazi prvih 90 stepeni

i sada će - kada završi ovde dole,

kretaće se 180 stepeni
u pogrešnom pravcu.

Vidite kakva je njegova reakcija.

Izvede mali ples, okrene se,

i vrati se ovde.
On zna tačno kuda ide.

On tačno zna u čemu je problem

i tačno zna kako da se nosi s njim,

a ples je prelazno ponašanje

koje mu omogućava da se preorijentiše.

Dakle, u tome je smisao plesa,
ali posle mnogo godina provedenih

u afričkom rastinju gledajući balegare
u lepim toplim danima,

primetili smo da postoji
još jedna vrsta ponašanja

koja se vezuje za ovaj ples.

S vremena na vreme,
kada se popnu na loptu,

oni obrišu svoje lice.

Vidite kako to radi opet.

Pomislili smo,
šta bi ovo moglo da bude?

Očigledno je zemlja veoma topla,
a kada je zemlja topla,

oni češće izvode ples,
a kada izvedu ovaj ples,

oni obrišu donji deo svog lica.

Pomislili smo da to može biti
termoregulatorno ponašanje.

Pomislili samo da možda pokušavaju da

se sklone sa vrućeg tla
i da pljuju na svoje lice

da bi ohladili glavu.

Onda smo napravili dve arene.

Jedna je bila vruća, druga hladna.

Ovu smo zaklonili.
Onu smo ostavili da bude vruća.

A onda smo ih snimali
termalnom kamerom.

Ono što ovde vidite je termalna slika

sistema i ono što ovde izranja

iz izmeta je hladna lopta balege.

Dakle, ako pogledate temperaturu,

balega je hladna.
(Smeh)

Ono što nas interesuje je
poređenje temperature

balegara i okruženja.

Temperatura okruženja je
oko 50 stepeni Celzijusa.

Balegar i lopta imaju oko

30 do 35 stepeni Celzijusa

i ovo je velika lopta sladoleda

koju ovaj balegar transportuje
preko vruće livade.

On se ne penje.
On ne igra, zato što

je njegova telesna temperatura
relativno niska.

Otprilike je ista kao vaša i moja.

Ono što je bitno je da je taj mali mozak
relativno hladan.

Ali ako pogledamo sada
šta se dešava u vrućem okruženju,

pogledajte temperaturu tla.

Iznosi oko 55 do 60 stepeni Celzijusa.

Pogledajte koliko često balegar igra.

Pogledajte njegove prednje noge.
Užarene su.

Lopta ostavlja malu termalnu senku

i balegar se penje na loptu

i briše svoje lice i sve vreme
pokušava da se rashladi

i da izbegne vrući pesak
po kome se kreće.

Stavili smo male čizme na ove nožice

jer je to način da testiramo
da li su nožice

učestvovale u određivanju temperature tla.

Ako obratite pažnju, sa čizmama
oni se penju na loptu

daleko ređe nego kada nemaju čizme.

Opisali smo ove čizme
kao hladne čizme.

Koristili smo dentalnu smesu
da ih napravimo.

Takođe smo ohladili loptu balege
i mogli smo

da stavimo loptu u frižider,
damo im lepo hladnu loptu balege

i peli su se na loptu mnogo ređe

nego kad su imali vruću loptu.

Ovo se zove gacanje.
To je termalno ponašanje

koje se javlja i kod mene
i kod vas kada idemo plažom,

skočimo na peškir, tuđi peškir -

"Izvinite, skočio sam na vaš peškir." -

i onda otrčimo na nečiji drugi peškir

da ne bismo izgoreli stopala.

To je baš ono što balegari rade.

Ali, postoji još jedna priča
koju bih hteo da podelim sa vama,

a radi se baš o ovoj vrsti.

Spada u rod koji se zove Pachysoma.

U ovaj rod spada 13 vrsta

i ponašaju se na određen način
koji će vam se dopasti.

Ovo je balegar. Posmatrajte šta radi.

Možete li da uočite razliku?

Oni se normalno ne kreću ovoliko sporo.
Ovo je usporeni snimak.

Ali kreće se unapred

i nosi loptu sa balege sa sobom.

Ovo je druga vrsta iz istog roda,

ali sa istim sakupljačkim ponašanjem.

Postoji još jedan interesantan aspekt

ponašanja ovog balegara
koji smatramo fascinantnim,

a to je da on sakuplja
i snabdeva gnezdo.

Pogledajte ovu jedinku -
ono što ona pokušava da uradi

je da napravi gnezdo.

I ne sviđa mu se prvi položaj,

ali on nalazi drugi položaj

i oko 50 minuta kasnije,
gnezdo je gotovo

i on odlazi da prikuplja i da se snabdeva

na gomili suvih lopti balege.

Obratite pažnju na putanju
koja odlazi od gnezda

u poređenju sa putanjom
koja vodi do gnezda i uporedite ih.

Sve u svemu, primetićete
da je putanja koja vodi ka gnezdu

mnogo direktnija od one
koja vodi od gnezda.

Na putanji koja vodi od gnezda,
on uvek pazi

da ne propusti novu loptu balege.

Na putu kući, on zna gde mu je kuća

i hoće da ode pravo do nje.

Ono što je važno je
da ovo nije jednosmeran put,

kao kod većine balegara.
Ovaj put se ponavlja

napred - nazad između mesta sakupljanja hrane
i mesta gde je gnezdo.

Pazite, vidite

još jedan južnoafrički zločin
koji se baš sada odvija. (Smeh)

Njegov sused krade
jednu od njegovih lopti balege.

Ono što ovde vidimo

je ponašanje zvano integracija putanje.

Ono što se dešava je da balegar

ima kuću, ide vijugavom stazom

i traži hranu i kada je nađe,

ide pravo kući.
Tačno zna gde mu se kuća nalazi.

Radi to na dva načina,

i možemo to da testiramo
premeštajući balegara

na novu poziciju
kada je na mestu gde sakuplja hranu.

Ako koristi orijentire,
naći će put do kuće.

Ako koristi integraciju putanje,

neće naći put do kuće.
Stići će na pogrešno mesto

i ono što radi
ako koristi integraciju putanje

ja da broji korake
ili meri rastojanje u ovom pravcu.

Zna pod kojim uglom mu se nalazi kuća,
i zna da bi trebalo da bude u tom pravcu.

Ako ga pomerite,
završiće na pogrešnom mestu.

Da vidimo šta se dešava
kada testiramo ovog balegara

sličnim eksperimentom.

Evo našeg lukavog vršioca eksperimenta.

On pomera balegara

i sada ćemo da vidimo šta će da se desi.

Ovo je jazbina. Tu je bila hrana.

Hrana je pomerena na novo mesto.

Ako koristi orijentire,

trebalo bi da nađe jazbinu

jer može da prepozna orijentire oko nje.

Ako koristi integraciju putanje,

trebalo bi da završi
na pogrešnom mestu ovamo.

Da vidimo šta se dešava

kada balegar prođe kroz ceo test.

Evo ga ovde.

Treba da krene kući
i evo šta se dešava.

Šteta.

Nema pojma gde se nalazi.

Počinje da traga za svojom kućom
na pravom rastojanju

od hrane, ali jasno je
da je totalno izgubljen.

Sada znamo da ova životinja
koristi integraciju putanje

da nađe put
i naš surovi vršilac eksperimenta

ga vodi gore levo i ostavlja ga.
(Smeh)

Ovde vidimo grupu životinja

koje koriste kompas
i koriste sunce kao kompas

da nađu put

i imaju neku vrstu sistema

za merenje rastojanja

i znamo da ova vrsta u stvari

broji korake.
To je ono što oni koriste kao merač,

sistem za brojanje koraka,
da nađu svoj put do kuće.

Još uvek ne znamo šta balegari koriste.

Šta smo naučili od ovih životinja

čiji je mozak veličine zrna pirinča?

Znamo da mogu da
kotrljaju lopte pravolinijski

koristeći nebeske znakove.

Znamo da je ples
orijentaciono ponašanje

i takođe termoregulatorno ponašanje

i znamo da koriste
sistem integracije putanje

da nađu put do kuće.

Od ove male životinje koja ima posla
sa prilično odvratnom materijom

možemo mnogo da naučimo,

iz njihovog ponašanja koje
mi nikada ne bismo mogli da izvedemo.

Hvala.
(Aplauz)