Ovo je izmet i ono što želim da uradim danas je da podelim svoju strast prema izmetu sa vama, što može biti veoma teško, ali mislim da će vas više fascinirati način na koji ove male životinje postupaju sa izmetom. Ova životinja ovde ima mozak veličine zrna pirinča, a ipak može da radi stvari koje vi i ja ne možemo ni da zamislimo. U suštini, evoluirala je do toga da može da se nosi sa svojim izvorom hrane, balegom. Dakle, pitanje je, gde ova priča počinje? Izgleda prikladno da počnemo na kraju, jer ovo su otpadne materije koje izlaze iz drugih životinja, ali su ipak hranljive i dovoljno su hranljive da obezbede balegarima život. Tako balegari jedu balegu i njihove larve se takođe hrane balegom. Kompletno su obmotane balegom. U Južnoj Africi, postoji oko 800 vrsta balegara, u Africi postoji 2 000 vrsta balegara, a na celom svetu postoji 6 000 vrsta balegara. Dakle, po mišljenju balegara, balega je prilično dobra. Ako niste spremni da zarijete nokte u balegu i kopate kroz samu balegu, nikada nećete videti 90 posto vrsta balegara jer oni idu direktno u balegu, tačno ispod nje i onda se kreću gore - dole između belege i površine zemlje i gnezda koje prave ispod zemlje. Pitanje je, kako oni obrađuju ovaj materijal? Većina balegara ga mota u neku vrstu paketa. Deset posto vrste u stvari pravi loptu i oni tu loptu kotrljaju od izvora balege, obično je zakopaju daleko od izvora balege i imaju specifično ponašanje koje im omogućava da kotrljaju svoje lopte. Ovo je veoma ponosan vlasnik prelepe lopte balege. Možete videti da je mužjak jer ima kratku dlaku na zadnjem delu nogu i očigledno je veoma zadovoljan time na čemu sedi. On će uskoro postati žrtva žestokog udari-i-zgrabi napada. (Smeh) Ovo je jasan pokazatelj da je ovo vredan resurs. O vrednim resursima treba voditi računa i čuvati ih na poseban način i mi smatramo da oni kotrljaju lopte zbog konkurencije koja hoće da se domogne te balege. Dakle, ova gomila balege bila je u stvari - pa, bila je gomila balege 15 minuta pre nego što je ova fotografija napravljena i smatramo da je jaka konkurencija ono što je osposobilo balegare da kotrljaju lopte balege. Morate da zamislite ovu životinju ovde kako se kreće preko afričke livade. Njena glava je dole. Kreće se unazad. To je najčudniji način za transport hrane u bilo kom pravcu i u isto vreme mora da se nosi sa vrućinom. Ovo je Afrika. Vruće je. Ono što želim da podelim sa vama su neki od eksperimenata koje smo ja i moje kolege koristili da istražimo kako se balegari nose sa ovim problemima. Gledajte ovog balegara i hoću da budete svesni dveju stvari. Prva je način na koji se nosi sa ovom preprekom koju smo mu stavili na put. Pogledajte, on izvodi mali ples i nastavlja u potpuno istom pravcu kojim je išao pre toga. Mali ples i nastavlja u određenom pravcu. Ova životinja očigledno zna kuda ide i zna kuda želi da ide i to je veoma, veoma važna stvar, jer ako razmislite o tome, nalazite se na gomili balege, imate lepu veliku pitu koju želite da sklonite od svih ostalih i najbrži način da to izvedete je da se krećete pravolinijski. Zadali smo im još nekoliko zadataka i ono što smo uradili bilo je to da smo okrenuli svet ispod njihovih nogu. Pogledajte njihovu reakciju. Ovoj životinji se ceo svet okrenuo ispod njenih nogu. Okrenuo se za 90 stepeni. Ali ona nije ustuknula. Tačno zna kuda želi da ide i odlazi baš u tom pravcu. Naše sledeće pitanje bilo je, kako oni ovo uspevaju? Šta oni to rade? Postojao je nagoveštaj koji nam je bio dostupan. S vremena na vreme oni bi se popeli na loptu i bacili pogled na svet oko sebe. Šta mislite, u šta su gledali kada bi se popeli na loptu? Koji su očigledni znakovi koje bi ova životinja mogla da iskoristi da usmeri svoje kretanje? Najočigledniji je da pogleda u nebo i pomislili smo u šta su to mogli da gledaju na nebu? Očigledna stvar u koju biste pogledali je sunce. Izveli smo klasičan eksperiment pomerivši sunce. Sada ćemo zakloniti sunce daskom i onda ga pomeriti ogledalom na potpuno različitu poziciju. Pogledajte šta balegar radi. Izvodi mali dvostruki ples i onda nastavlja u potpuno istom pravcu u kome se kretao pre toga. Šta se sada dešava? Jasno je da oni gledaju u sunce. Sunce je veoma bitan nebeski znak za njih. Problem je što nam sunce nije uvek dostupno jer kada zađe, ono nestane iza horizonta. Ono što se dešava na nebu je da postoji velika količina polarizovane svetlosti koju vi i ja ne možemo da vidimo. Takva je građa naših očiju. Ali sunce je ovde na horizontu, a mi znamo da, kada je sunce na horizontu, recimo na ovoj strani, nebom se, od severa ka jugu, pruža ogromna staza polarizovane svetlosti koju mi ne vidimo, a balegari vide. Kako to testiramo? Veoma lako. Uzmemo veliki polarizacioni filter, gurnemo balegara ispod njega, dok je filter pod pravim uglom u odnosu na polarizacionu stazu na nebu. Balegar izađe ispod filtera i skrene desno, jer se vraća ispod neba po kome se pre toga orijentisao i opet se vraća na pravac kojim se prvobitno kretao. Očigledno je da balegari mogu da vide polarizovanu svetlost. Dakle, ono što smo do sada zaključili je, šta balegari rade? Kotrljaju lopte. Kako to rade? Kotrljaju ih pravolinijski. Kako zadržavaju pravolinijsko kretanje? Gledaju u znake na nebu, od kojih neke vi i ja ne možemo da vidimo. Ali kako oni primećuju te nebeske znake? To je ono što nas sledeće interesuje. I baš ovo ponašanje, mali ples, smatrali smo važnim jer pogledajte, on pauzira s vremena na vreme, a onda nastavlja pravcem kojim želi da ide. Šta oni rade kada izvode ovaj ples? Koliko možemo da ih guramo pre nego što se preorijentišu? U ovom eksperimentu smo ih naterali da uđu u kanal i možete videti da ga nismo naterali da uđe baš u taj kanal i postepeno smo okrenuli balegara za 180 stepeni dok ovaj nije počeo da se kreće u potpuno suprotnom pravcu od onog kojim je prvobitno hteo da se kreće. I da vidimo njegovu reakciju dok prolazi prvih 90 stepeni i sada će - kada završi ovde dole, kretaće se 180 stepeni u pogrešnom pravcu. Vidite kakva je njegova reakcija. Izvede mali ples, okrene se, i vrati se ovde. On zna tačno kuda ide. On tačno zna u čemu je problem i tačno zna kako da se nosi s njim, a ples je prelazno ponašanje koje mu omogućava da se preorijentiše. Dakle, u tome je smisao plesa, ali posle mnogo godina provedenih u afričkom rastinju gledajući balegare u lepim toplim danima, primetili smo da postoji još jedna vrsta ponašanja koja se vezuje za ovaj ples. S vremena na vreme, kada se popnu na loptu, oni obrišu svoje lice. Vidite kako to radi opet. Pomislili smo, šta bi ovo moglo da bude? Očigledno je zemlja veoma topla, a kada je zemlja topla, oni češće izvode ples, a kada izvedu ovaj ples, oni obrišu donji deo svog lica. Pomislili smo da to može biti termoregulatorno ponašanje. Pomislili samo da možda pokušavaju da se sklone sa vrućeg tla i da pljuju na svoje lice da bi ohladili glavu. Onda smo napravili dve arene. Jedna je bila vruća, druga hladna. Ovu smo zaklonili. Onu smo ostavili da bude vruća. A onda smo ih snimali termalnom kamerom. Ono što ovde vidite je termalna slika sistema i ono što ovde izranja iz izmeta je hladna lopta balege. Dakle, ako pogledate temperaturu, balega je hladna. (Smeh) Ono što nas interesuje je poređenje temperature balegara i okruženja. Temperatura okruženja je oko 50 stepeni Celzijusa. Balegar i lopta imaju oko 30 do 35 stepeni Celzijusa i ovo je velika lopta sladoleda koju ovaj balegar transportuje preko vruće livade. On se ne penje. On ne igra, zato što je njegova telesna temperatura relativno niska. Otprilike je ista kao vaša i moja. Ono što je bitno je da je taj mali mozak relativno hladan. Ali ako pogledamo sada šta se dešava u vrućem okruženju, pogledajte temperaturu tla. Iznosi oko 55 do 60 stepeni Celzijusa. Pogledajte koliko često balegar igra. Pogledajte njegove prednje noge. Užarene su. Lopta ostavlja malu termalnu senku i balegar se penje na loptu i briše svoje lice i sve vreme pokušava da se rashladi i da izbegne vrući pesak po kome se kreće. Stavili smo male čizme na ove nožice jer je to način da testiramo da li su nožice učestvovale u određivanju temperature tla. Ako obratite pažnju, sa čizmama oni se penju na loptu daleko ređe nego kada nemaju čizme. Opisali smo ove čizme kao hladne čizme. Koristili smo dentalnu smesu da ih napravimo. Takođe smo ohladili loptu balege i mogli smo da stavimo loptu u frižider, damo im lepo hladnu loptu balege i peli su se na loptu mnogo ređe nego kad su imali vruću loptu. Ovo se zove gacanje. To je termalno ponašanje koje se javlja i kod mene i kod vas kada idemo plažom, skočimo na peškir, tuđi peškir - "Izvinite, skočio sam na vaš peškir." - i onda otrčimo na nečiji drugi peškir da ne bismo izgoreli stopala. To je baš ono što balegari rade. Ali, postoji još jedna priča koju bih hteo da podelim sa vama, a radi se baš o ovoj vrsti. Spada u rod koji se zove Pachysoma. U ovaj rod spada 13 vrsta i ponašaju se na određen način koji će vam se dopasti. Ovo je balegar. Posmatrajte šta radi. Možete li da uočite razliku? Oni se normalno ne kreću ovoliko sporo. Ovo je usporeni snimak. Ali kreće se unapred i nosi loptu sa balege sa sobom. Ovo je druga vrsta iz istog roda, ali sa istim sakupljačkim ponašanjem. Postoji još jedan interesantan aspekt ponašanja ovog balegara koji smatramo fascinantnim, a to je da on sakuplja i snabdeva gnezdo. Pogledajte ovu jedinku - ono što ona pokušava da uradi je da napravi gnezdo. I ne sviđa mu se prvi položaj, ali on nalazi drugi položaj i oko 50 minuta kasnije, gnezdo je gotovo i on odlazi da prikuplja i da se snabdeva na gomili suvih lopti balege. Obratite pažnju na putanju koja odlazi od gnezda u poređenju sa putanjom koja vodi do gnezda i uporedite ih. Sve u svemu, primetićete da je putanja koja vodi ka gnezdu mnogo direktnija od one koja vodi od gnezda. Na putanji koja vodi od gnezda, on uvek pazi da ne propusti novu loptu balege. Na putu kući, on zna gde mu je kuća i hoće da ode pravo do nje. Ono što je važno je da ovo nije jednosmeran put, kao kod većine balegara. Ovaj put se ponavlja napred - nazad između mesta sakupljanja hrane i mesta gde je gnezdo. Pazite, vidite još jedan južnoafrički zločin koji se baš sada odvija. (Smeh) Njegov sused krade jednu od njegovih lopti balege. Ono što ovde vidimo je ponašanje zvano integracija putanje. Ono što se dešava je da balegar ima kuću, ide vijugavom stazom i traži hranu i kada je nađe, ide pravo kući. Tačno zna gde mu se kuća nalazi. Radi to na dva načina, i možemo to da testiramo premeštajući balegara na novu poziciju kada je na mestu gde sakuplja hranu. Ako koristi orijentire, naći će put do kuće. Ako koristi integraciju putanje, neće naći put do kuće. Stići će na pogrešno mesto i ono što radi ako koristi integraciju putanje ja da broji korake ili meri rastojanje u ovom pravcu. Zna pod kojim uglom mu se nalazi kuća, i zna da bi trebalo da bude u tom pravcu. Ako ga pomerite, završiće na pogrešnom mestu. Da vidimo šta se dešava kada testiramo ovog balegara sličnim eksperimentom. Evo našeg lukavog vršioca eksperimenta. On pomera balegara i sada ćemo da vidimo šta će da se desi. Ovo je jazbina. Tu je bila hrana. Hrana je pomerena na novo mesto. Ako koristi orijentire, trebalo bi da nađe jazbinu jer može da prepozna orijentire oko nje. Ako koristi integraciju putanje, trebalo bi da završi na pogrešnom mestu ovamo. Da vidimo šta se dešava kada balegar prođe kroz ceo test. Evo ga ovde. Treba da krene kući i evo šta se dešava. Šteta. Nema pojma gde se nalazi. Počinje da traga za svojom kućom na pravom rastojanju od hrane, ali jasno je da je totalno izgubljen. Sada znamo da ova životinja koristi integraciju putanje da nađe put i naš surovi vršilac eksperimenta ga vodi gore levo i ostavlja ga. (Smeh) Ovde vidimo grupu životinja koje koriste kompas i koriste sunce kao kompas da nađu put i imaju neku vrstu sistema za merenje rastojanja i znamo da ova vrsta u stvari broji korake. To je ono što oni koriste kao merač, sistem za brojanje koraka, da nađu svoj put do kuće. Još uvek ne znamo šta balegari koriste. Šta smo naučili od ovih životinja čiji je mozak veličine zrna pirinča? Znamo da mogu da kotrljaju lopte pravolinijski koristeći nebeske znakove. Znamo da je ples orijentaciono ponašanje i takođe termoregulatorno ponašanje i znamo da koriste sistem integracije putanje da nađu put do kuće. Od ove male životinje koja ima posla sa prilično odvratnom materijom možemo mnogo da naučimo, iz njihovog ponašanja koje mi nikada ne bismo mogli da izvedemo. Hvala. (Aplauz)