Meri Metingli - Objekat na Vodi | "New York Close Up" | Art21

[Marija Mattingli - Umetnica]

["Trostruko Ostrvo"- 2013]

["Meri Mattingli Objekat na vodi"]

[Četiri meseca ranije]

[Jun]

[Kej 42 - Lower East Side]

Ovo čini 10 metara,

i onda, jer cev ima zakrivljenje na ivici,

koji bi trebalo da omogući za jedan-i-po- inčni prečnika

od dva-puta-četiri.

"Trostruko Ostrvo" je na keju 42..

To je direktno na vodu,

na Ist Riveru.

To je vrsta mesta između prirode i grada

koje je bilo poplavljeno tokom uragana Sendi.

"Trostruko Ostrvo" je komad iz tri dela.

Postoje tri ostrva koja su oko šesnaest metara u prečniku,

ispod kojih se nalaze bubnjevi od 55-galona

koji su pričvrčeni,

pa, u slučaju potrebe, ove strukture mogu da plutaju.

Mislim da budućnost kojoj idemo...

meni izgleda vrlo sumorno

više ekološki ekstremna,

više politički ekstremna,

i ekonomski stratifikovana.

"Trostruko Ostrvo"- to je neka vrsta predloga

za drugačiji način rada i življenja.

To je razmišljanje o,

"Šta mi je zaista potrebno?"

i "Šta je moj život bez nekih stvari koje želim?"

Mi smo izgradnju ove tri strukture.

Ovaj će biti za život...

Ovo je staklenik.

Ovo je neka vrsta produženja bašte,

i mesto u kome ćemo kuvati

i slično.

Dakle, vi ćete biti prvi...

Čula sam da ćeš i ti živeti ovde,

to je fenomenalno.

Za sad nam je ovde dozvoljena izgradnja vec mesec dana.

Dakle, ovo je skoro mesec dana.

Rad koji sam radio za neko vreme sada

je vrsta izmišlja čitav ovaj svet

koji su imali veze sa ovim budućnosti koji je stvarno perverzno

ijedina alternativa.

Rad je počeo sa manjim odevnim/nosenim strukturama,

kao čaure sa kojima se mozete pokriti noću,

a koje možete da koristite kao odeću tokom dana.

Oni takođe mogu da sadrze vodu i malo energije.

Ta distopična budućnost - to je veoma tužno za mene.

I, izbijanje iz toga

je bilo neophodno u nekom trenutku.

Stvarno sam počela samo da razmisljam o

sopstvenom životu i kako...

izvan ove moje zamisljene budućnosti...

cemo svi morati da živimo.

3:36.28 To se pretvorilo u "Projekat Kuca za Sakupljanje"

3:40.72 gde su se tri od ovih sfernih kuća

3:46.10 preselile - ili su koreografisane - po celom gradu

Kada 3:49.34 Dok je "Kuća za Sakupljanje" bila je u različitim gradskim parkovima,

mogli smo zapravo da ih naseljavamo

i mogli smo u njima ostati i preko noći.

Htela sam da zaista izrazim potrebnu za migracijom

koja je vezana sa životnom sredinom,

ekonomskom i političkom potrebom za pokret.

[septembar]

S jedne strane,

Zelim da "Trojno ostrvo" bude skulpturalno.

a, s druge strane,

potrebno je da ljudi zaista postoje u tom prostoru

da bi oživeo.

Gurnuto je u drugom pravcu--

bliže mojim ličnim životnim i umetnickim ciljevima--

kada je neko ovde.

Za mene, to znači deljenje komunalnih resursa--

sto su hrana, voda, i energija--

i kako to može da se uradi na veoma minimalan način.

[zvuk sirene kola hitne pomoći u daljini]

[Ivan Gilbert - Volonter]

[Gilbert] Ovo je moja solarna elektrana.

Ovo su moj niz baterija.

imam dva niza akumulatora

da čuvam svu svoju solarnu energiju,

koju sam prikupio iz kolektora na vrhu staklenika.

Imam ovde frižider.

Lonac-u-saksiji frižider.

U njoj namirnice mogu očuvati relativnu svežinu.

Ovo je takođe i moj dom.

Ja sam ovde od početka avgusta.

Malo vise od mesec dana.

Sada je mnogo hladnije.

[ŽENA, OFF KAMERA] Koliko dugo planiras da ostanes?

[Gilbert] Do kraja projekta,

što je otprilike blize novembru...

ili decembru.

Ali ja mislim da je veoma važno da se...

Kao 68, Ljudi su bili kao,

"Jao, biće jako hladno."

Ali, znate, to će biti veoma važno

da se doživi taj deo projekta.

[novembar]

Jer Meri je zaista apokaliptična,

i zamišlja svet u kome

nemas lanac snabdevanja

u kome možes zadovoljiti svoje potrebe...

i tako ona pronalazi stvari u kojima

se i dalje može živeti,

kao urbano stanište.

Zeleo bi da steknem

još nekoliko stepeni relativne slobode

od džinovskih, neljudskih institucija.

[MATTINGLI] Očigledno je da se nalazimo u veoma neuravnoteženom vremenu

u smislu, ko ima moć

i ko ima kontrolu--

a ko nema.

I ko nema pristup

a ko ima.

Ali onda, ono što me cini optimisticnom

je kako ljudi, mislim, mogu da rade zajedno

u nekom samoniklom i Undercurrent smislu,

i zaista napraviti nešto što je drugačiji svet.

Volela bih da dostignemo budućnosti

gde zapravo živimo na ovakav način,

u realnom prostoru i vremenu.

A skulptura više predstavlja simbol

za ovu ideju.