Kako hrana koju jedete utiče na vaš mozak - Mia Nakamuli (Mia Nacamulli)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/how-the-food-you-eat-affects-your-brain-mia-nacamulli

Kada je u pitanju ono što grizete, žvaćete i gutate, vaši izbori imaju direktan i dugotrajan uticaj na najmoćniji organ vašeg tela: vaš mozak. Od koje hrane se onda osećate tako umorno nakon ručka? Ili tako nemirno nakon večere? Mia Nakamuli vas vodi kroz mozak kako bismo ovo otkrili.

Lekcija: Mia Nakamuli; animacija: Private Island.

Vaš mozak pod uticajem hrane.

Kada biste iz vašeg mozga
isisali svu vlagu

i rasturili ga na njegove osnovne
hranljive sastojke,

kako bi to izgledalo?

Većina mase vašeg dehidriranog mozga
sastojala bi se iz masti,

koje još nazivamo lipidima.

U preostaloj masi mozga, našli biste
proteine i aminokiseline,

tragove mikronutrijenata

i glukozu.

Naravno, mozak je više
od proste sume svojih nutritivnih delova,

ali svaka komponenta ima
jedinstven uticaj na funkcionisanje,

razvoj,

raspoloženje

i energiju.

Ta apatija nakon ručka

ili uzbuđenost kasno noću
koje doživljavate,

to bi prosto mogli da budu efekti
hrane na vaš mozak.

Od masti u vašem mozgu,
superzvezde su omega-3 i omega-6.

Ove esencijalne masne kiseline,

koje povezuju sa sprečavanjem
degenerativnih bolesti mozga,

moraju da potiču iz ishrane.

Tako je jedenje hrane
bogate omega kiselinama,

poput orašastih plodova,

semenki

i masne ribe

ključno za stvaranje i održavanje
ćelijskih membrana.

I dok su omega masti dobre za vaš mozak,

dugotrajno konzumiranje drugih masti,
poput trans i zasićenih masti

može ugroziti zdravlje mozga.

U isto vreme, proteini i aminokiseline,

hranljivi gradivni materijali
našeg rasta i razvoja,

manipulišu time
kako se osećamo i ponašamo.

Aminokiseline sadrže
prethodnike neurotransmitera,

hemijskih kurira koji prenose
signale među neuronima,

što utiče na stvari poput raspoloženja,

sna,

pozornosti

i težine.

Oni su delimično razlog zašto se osećamo
mirno nakon što pojedemo tanjir testenine

ili uzbuđeno nakon obroka
koji je bogat proteinom.

Kompleksne kombinacije
jedinjenja u hrani

mogu podstaći moždane ćelije da ispuštaju

hormone koji menjaju raspoloženje
- norepinefrin,

dopamin

i serotonin.

Dolazak do vaših moždanih ćelija
je komplikovan

i aminokiseline moraju da se bore
za ograničen pristup.

Ishrana raznovrsnim namirnicama pomaže
da se održi uravnotežena kombinacija

kurira u mozgu

i sprečava da vaše raspoloženje ide
iz jedne u drugu krajnost.

Poput drugih organa u našim telima,

i naši mozgovi imaju koristi
od stalnog priliva mikronutrijenata.

Antioksidanti u voću i povrću

ojačavaju mozak u njegovoj borbi

protiv slobodnih radikala
koji uništavaju ćelije

i omogućavaju mozgu da dobro funkcioniše
duži vremenski period.

Bez moćnih mikronutrijenata,

poput vitamina B6,

B12

i folne kiseline,

naši mozgovi bili bi podložni
moždanim bolestima i propadanju.

Tragovi minerala gvožđa,

bakra,

cinka

i natrijuma

takođe su ključni za zdravlje mozga
i rani kognitivni razvoj.

Kako bi mozak efikasno
transformisao i sintetisao

ove dragocene nutrijente,

potrebno mu je dosta goriva.

Iako ljudski mozak čini
oko 2% naše telesne težine,

on koristi i do 20% naših resursa.

Većina ove energije dolazi
od ugljenih hidrata

koje naše telo razbija u glukozu,
ili šećer u telu.

Zapravo, frontalni režnjevi
su toliko osetljivi na pad glukoze

da je promena mentalnih funkcija
jedan od osnovih signala

nedostatka hranljivh materija.

Pod pretpostavkom da redovno
dobijamo glukozu,

kako određeni tip ugljenih hidrata
koje jedemo utiče na naše mozgove?

Ugljeni hidrati imaju tri oblika:

skrob,

šećer

i vlakna.

Iako ih na većini deklaracija
na namirnicama

zbrajaju u jedan broj ugljenih hidrata,

odnos podgrupa šećera i vlakana
u celoj količini

utiče na to kako reaguju telo i mozak.

Hrana sa visokim gilkemijskim indeksom,
poput belog hleba,

izaziva munjevito lučenje glukoze u krvi,

a onda sledi pad.

Šećer u krvi pada, a sa njim
i naša pozornost i raspoloženje.

S druge strane, ovsene pahuljice, žitarice
i mahunarke sporije ispuštaju glukozu,

čime se dobija stabilniji nivo
održavanja pažnje.

Za održivu snagu mozga,

ključno je odlučiti se za ishranu
koja je raznovrsna i bogata nutrijentima.

Što se tiče onoga što grizete,
žvaćete i gutate,

vaši izbori imaju direktan
i dugotrajan uticaj

na najmoćniji organ u vašem telu.