Kolosalne posledice supervulkana - Aleks Džendler (Alex Gendler)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/the-colossal-consequences-of-supervolcanoes-alex-gendler

Godine 1816, Evropu i Severnu Ameriku napale su velike kiše, snegovi neobičnih boja, glad, čudne magle i veoma hladno vreme u kasnom junu. Iako su mnogi ljudi verovali da je to apokalipsa, ova „godina bez leta” bila je zapravo posledica erupcije supervulkana koja se desila godinu dana ranije na udaljenosti od preko 1600 kilometara. Aleks Džendler opisuje istorijat i naučnu osnovu ovih epskih erupcija.

Lekciju pripremio: Aleks Džendler, animacija: Endru Forster.

Bila je to 1816. godina.

Evropa i Severna Amerika
samo što su prošle

kroz niz razarajućih ratova

i činilo se da se primiče spor oporavak,

ali priroda je imala druge planove.

Posle dve godine slabe žetve,

proleće je donelo velike kiše i hladnoću,

uzrokujući izlivanje reka
i propadanje useva

od Britanskih ostrva do Švajcarske.

Sneg čudne boje pao je
u Italiji i Mađarskoj,

a glad, pobune zbog hrane
i epidemije bolesti su usledile.

U međuvremenu, Nova Engleska
bila je obavijena

čudnom maglom

koja se nije razilazila,

dok je tlo ostajalo zamrznuto

kasno u junu.

U toku perioda koji je postao poznat
kao „godina bez leta”,

neki su mislili da je počela apokalipsa.

Mesec je ovako opisan
u pesmi Lorda Bajrona, „Tama”:

„Sanjao sam, a ipak,
to uopšte ne beše san.

Ugasilo se sjajno Sunce,

a zvezde su lutale po tmini
u večnom prostoru,

bez zraka, bez puta,

a Zemlja okovana ledom
lelujala je slepa i zacrnjena

u vazduhu bez Meseca,

svitanje je došlo i otišlo,
i došlo ne donoseći dan.”

Nije bilo načina da se sazna

da se pravi uzrok njihove nesreće

pojavio pre godinu dana na udaljenenosti
od nekoliko hiljada kilometara.

Erupcija vulkana Tambore 1815. godine

na indonežanskom ostrvu Sumbava,

onoga što je poznato kao supervulkan,

koji odlikuje ogromna količina
eruptivnog materijala,

mnogo puta veća
nego kod običnih vulkana.

Dok je popularna slika
vulkanskog razaranja

istopljena stena koja zahvata
zemlju u okolini,

mnogo veće razaranje uzrokovano je

onime što ostaje u vazduhu.

Vulkanski pepeo koji raznosi vetar

može zakloniti nebo i po nekoliko dana,

dok otrovni gasovi,
kao što je sumpor dioksid,

reaguju u stratosferi,

blokirajući solarno zračenje

i drastično rashlađujući atmosferu ispod.

Vulkanska zima koja je nastala,

zajedno sa drugim posledicama
kao što je kisela kiša,

mogu imati višestruke posledice
po kontinente,

prekidajući prirodne cikluse

i uništavajući biljni svet
od koga zavise drugi organizmi,

uključujući i ljudska bića.

Oslobađajući skoro 160 kubnih kilometara

kamenja, pepela i gasa,

erupcija vulkana Tambora

bila je najveća koja je ikada
zabeležena u istoriji,

uzrokujući čak 90 000 smrtnih slučajeva.

Prethodne erupcije su, međutim,
bile još smrtonosnije.

Erupcija iz 1600. godine
peruanskog vulkana Hajnaputina

verovatno je započela rusku glad

koja je ubila skoro dva miliona,

dok se drevnije erupcije krive
za glavne svetske događaje,

kao što je pad kineske dinastije Ša,

nestanak minojske civilizacije,

čak i genetsko usko grlo
u ljudskoj evoluciji

koje je imalo za posledicu
da su svi osim nekoliko hiljada ljudi

izbrisani sa lica Zemlje
pre oko 70 000 godina.

Jedan od najopasnijih tipova supervulkana

je eksplozivna kaldera,

koja se formira
kada se uruši vulkanski krater

posle toliko snažne erupcije

da sada prazna komora za magmu

više ne može da izdrži njenu težinu.

Iako je deo vulkana iznad tla nestao,

podzemna vulkanska aktivnost
se nastavlja.

Bez načina oslobađanja,

magma i vulkanski gasovi
nastavljaju da se akumuliraju

i šire ispod zemlje,

povećavajući pritisak
sve dok masivna i snažna eksplozija

ne postane neizbežna,

a jedna od najvećih
aktivnih vulkanskih kaldera

prostire se tik ispod
Nacionalnog parka Jeloustoun.

Poslednji put kada je bila erupcija,
pre 650 000 godina,

pokrila je veći deo Severne Amerike

sa skoro dva metra pepela i kamenja.

Naučnici trenutno nadgledaju

najaktivnije svetske vulkane,

a procedure za predviđanje erupcija,

sprovođenje evakuacija
i skretanje toka lave

poboljšale su se tokom godina.

Međutim, velike razmere

i globalni domet supervulkana

za mnoge ljude znače da neće imati
gde da beže.

Na sreću, trenutni podaci ne pokazuju

da će se takva erupcija dogoditi
za narednih nekoliko hiljada godina.

Ipak, ideja o iznenadnoj
i neizbežnoj apokalipsi

koja uništava civilizaciju
prouzrokovanoj događajem

sa druge polovine Zemljine kugle,

ostaje moćna i strašna slika.

Manje je fiktivna nego što bismo
voleli da verujemo.

„Vetrovi uvenuše u ustajali vazduh,

a oblaci nestadoše;

tami nije trebala njihova pomoć -

ona je bila svemir.” - Lord Bajron