Šta je makartizam? I kako je do njega došlo? - Elen Šreker (Ellen Schrecker)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/what-is-mccarthyism-and-how-did-it-happen-ellen-schrecker

Tokom 1950-ih, kao deo kampanje da se razotkriju navodni komunisti, vršena je agresivna istraga i ispitivanje na hiljade pojedinaca pred vladinom komisijom. Nazvana po njenom najozloglašenijem izvršitelju, pojava poznata kao makartizam uništila je živote i karijere. Međutim, kako je došlo do ove epizode političkog ugnjetavanja? Elen Šreker prati istoriju makartizma.

Lekcija: Elen Šreker; animacija: Patrik Smit.

Zamislite da vas jednog dana
pozovu pred vladinu komisiju.

Iako niste počinili bilo kakav zločin,

niti ste formalno gonjeni za nešto,

iznova vas ispituju
o političkim stavovima,

optužuju za nelojalnost

i zahtevaju da okrivite
prijatelje i saradnike.

Ako ne budete sarađivali, rizikujete
odlazak u zatvor ili gubitak posla.

Baš ovo se desilo
u Sjedinjenim Državama tokom 1950-ih

kao deo kampanje razotkrivanja
navodnih komunista.

Nazvana po njenom
najzloglasnijem izvršiocu,

pojava poznata kao makartizam
je uništila hiljade života i karijera.

Više od deceniju, američke političke
vođe su gazile demokratske slobode

u ime njihove zaštite.

Tokom 1930-ih i 1940-ih,

u Sjedinjenim Državama je postojala
aktivna, ali mala komunistička partija.

Njen značaj je mešovit.

Dok je igrala ključne uloge
u većim progresivnim borbama

za prava radnika i građana,

takođe je podržavala Sovjetski Savez.

Od početka se Američka
komunistička partija suočavala s napadima

od strane konzervativaca i poslovnih vođa,

kao i liberala koji su kritikovali njene
veze s ugnjetačkim sovjetskim režimom.

Tokom Drugog svetskog rata, kad su SAD
i SSSR bili saveznici protiv Hitlera,

neki američki komunisti
su zapravo špijunirali za Ruse.

Kada je izbio Hladni rat
i špijunaža obznanjena,

počelo se gledati na domaći komunizam
kao na opasnost po nacionalnu bezbednost.

Međutim, pokušaj da se ukloni pretnja

uskoro se pretvorio u najdužu
i najrasprostranjeniju epizodu

političkog ugnjetavanja
u američkoj istoriji.

Podstaknuta mrežom birokrata,

političara,

novinara

i poslovođa,

kampanja je krajnje preuveličavala
opasnost od komunističke subverzije.

Ljudi iza nje su maltretirali svakoga

ko je bio osumnjičen
da ima političke stavove levo od centra

ili je povezan s nekim ko je imao iste.

Ako ste okačili modernu umetnost
na svoje zidove,

imali multikulturalni društveni krug

ili ste potpisali peticiju
protiv nuklearnog oružja,

baš ste vi mogli da budete komunista.

Počevši od kasnih 1940-ih,

direktor FBI-a Dž. Edgar Huver

je koristio resurse svoje agencije
da lovi osumnjičene za komunizam

i da ih ukloni sa bilo kakve
uticajne pozicije

unutar američkog društva.

A uski kriterijum koji su Huver
i njegovi saveznici koristili

kako bi proveravali federalne uposlenike

se proširio na ostatak zajednice.

Uskoro, holivudski studiji,

univerziteti,

proizvođači automobila

i hiljade drugih javnih
i privatnih poslodavaca

su nametali iste političke testove

muškarcima i ženama
koji su radili za njih.

U međuvremenu, kongres
je sprovodio sopstveni lov na veštice

pozivajući na sud stotine ljudi
da svedoče pred istražnim telima,

poput Kuće komiteta
neameričkih aktivnosti.

Ako bi odbili da sarađuju, mogli
su da odu u zatvor zbog nepoštovanja

ili što je bilo uobičajenije,
da ih otpuste i stave na crnu listu.

Ambiciozni političari,
poput Ričarda Niksona

i Džozefa Makartija

su koristili slična saslušanja
kao partijsko oružje,

optužujući demokrate
da su popustljivi prema komunistima

i da su namerno predali Kinu
Komunističkom bloku.

Makarti, republikanski senator
iz Viskonsina

je postao ozloglašen jer se razmetao
novim spiskovima navodnih komunista

unutar Stejt departmenta.

Podstaknut od strane drugih političara,

nastavio je da pravi skandalozne optužbe,

izvrćući ili podmećući dokaze.

Mnogi građani su ružili Makartija
dok su ga drugi hvalili.

A kad je izbio Korejski rat,
činilo se da je Makarti oslobođen sumnji.

Čim je postao predsedavajući

u senatovom trajnom
potkomitetu za istrage 1953. godine,

Makartijeva nesmotrenost se povećala.

Njegovo istraživanje vojske
je konačno okrenulo javnost protiv njega

i umanjilo mu je moć.

Makartijeve kolege iz senata
su ga cenzurisali

i umro je manje od tri godine kasnije,
verovatno zbog alkoholizma.

Te je i makartizam okončan.

Uništio je stotine, ako ne hiljade, života

i drastično je suzio
američki politički spektar.

Šteta koju je naneo demokratskim
institucijama je bila dugoročna.

Sve su prilike da je i među
demokratama i republikancima bilo onih

koji su znali da su antikomunističke
čistke bile krajnje nepravedne,

ali su strahovali da će direktnim otporom
ugroziti svoje karijere.

Čak ni Vrhovni sud nije uspeo
da zaustavi lov na veštice,

opraštajući ozbiljna kršenja
ustavnih prava

u ime nacionalne bezbednosti.

Da li je domaći komunizam
bio stvarna pretnja amerčkoj vladi?

Možda, ali mala.

Međutim, reakcija na nju je bila tolika
da je nanela više štete

od same pretnje.

A ako bi se pojavili novi demagozi
u neizvesnim vremenima

koji bi napadali nepopularne manjine
u ime patriotizma,

da li bi se ovo moglo ponovo desiti?