< Return to Video

Šta ne znamo o muslimanskoj deci iz Evrope |Dija Kan (Deeyah Khan) | TEDxExeter

  • 0:12 - 0:16
    Kad sam bila dete,
    znala sam da imam supermoći.
  • 0:18 - 0:19
    To je tačno.
  • 0:19 - 0:20
    (Smeh)
  • 0:20 - 0:24
    Mislila sam da sam potpuno neverovatna
    jer sam mogla da razumem
  • 0:24 - 0:27
    i da saosećam sa smeđim ljudima,
  • 0:27 - 0:30
    poput mog dede, konzervativnog muslimana.
  • 0:30 - 0:35
    A takođe sam mogla da razumem moju majku
    Avganistanku, mog oca Pakistanca,
  • 0:35 - 0:39
    koji nisu bili naročito religiozni,
    već opušteni, prilično liberalni.
  • 0:40 - 0:41
    I naravno, mogla sam da razumem
  • 0:41 - 0:44
    i da saosećam sa belim ljudima.
  • 0:44 - 0:46
    Belim Norvežanima iz svoje zemlje.
  • 0:47 - 0:49
    Znate, belim, smeđim, kako god -
  • 0:49 - 0:51
    sve sam ih volela.
  • 0:51 - 0:52
    Sve sam ih razumela,
  • 0:52 - 0:55
    čak iako nisu uvek razumeli jedni druge,
  • 0:55 - 0:56
    svi su bili moji ljudi.
  • 0:57 - 1:00
    Moj otac je ipak bio
    stalno krajnje zabrinut.
  • 1:00 - 1:03
    Govorio bi da i uz najbolje obrazovanje
  • 1:03 - 1:06
    neću imati poštene šanse.
  • 1:06 - 1:10
    Smatrao je da ću se i dalje
    suočavati sa diskriminacijom.
  • 1:10 - 1:13
    I da je jedini način da me belci prihvate
  • 1:13 - 1:15
    to da postanem poznata.
  • 1:15 - 1:19
    Sad, možete misliti, ovako smo razgovarali
    kad mi je bilo sedam godina.
  • 1:20 - 1:23
    Kad mi je bilo sedam godina, rekao je:
  • 1:23 - 1:26
    "Gledaj, biraj sport ili muziku."
  • 1:26 - 1:31
    Nije znao bilo šta o sportu -
    srećom - pa je odabrana muzika.
  • 1:31 - 1:35
    Pa, kad mi je bilo sedam godina,
    pokupio je sve moje igračke i lutke
  • 1:35 - 1:37
    i sve ih bacio.
  • 1:37 - 1:41
    U zamenu mi je dao
    bezveznu malu kasio klavijaturu i -
  • 1:41 - 1:43
    (Smeh)
  • 1:43 - 1:45
    Da. I časove pevanja.
  • 1:45 - 1:49
    I praktično me je naterao da vežbam
    satima i satima svakog dana.
  • 1:49 - 1:54
    Veoma brzo, naterao me je da nastupam
    pred sve većom i većom publikom,
  • 1:54 - 1:57
    i, bizarno, ali postala sam
    skoro kao dete sa letka
  • 1:57 - 2:00
    norveškog multikulturalizma.
  • 2:00 - 2:02
    Bila sam veoma ponosna, naravno.
  • 2:02 - 2:05
    Jer su čak i novine u tom momentu
  • 2:05 - 2:08
    počele da pišu lepo o smeđim ljudima,
  • 2:08 - 2:11
    pa sam osećala kako moja supermoć raste.
  • 2:12 - 2:15
    Pa, kad mi je bilo 12 godina,
    vraćajući se iz škole,
  • 2:15 - 2:16
    malo sam skrenula s puta
  • 2:16 - 2:20
    jer sam želela da kupim
    omiljeni slatkiš nazvan "slana stopala".
  • 2:20 - 2:21
    Apsolutno sam ih obožavala.
  • 2:21 - 2:24
    Pa se na mom putu do radnje
  • 2:24 - 2:28
    našao odrasli belac,
    stajao je na ulazu blokirajući mi prolaz.
  • 2:28 - 2:34
    Pa sam pokušala da ga obiđem,
    i dok sam to radila, zaustavio me je
  • 2:34 - 2:36
    i zurio je u mene,
  • 2:37 - 2:39
    i pljunuo mi je u lice, rekavši:
  • 2:39 - 2:40
    "Skloni mi se s puta
  • 2:40 - 2:43
    ti mala crna kučko,
    ti mala pakistanska kučko,
  • 2:43 - 2:45
    vrati se u zemlju iz koje si došla."
  • 2:46 - 2:49
    Bila sam prestravljena.
  • 2:49 - 2:51
    Zurila sam u njega.
  • 2:51 - 2:54
    Bilo me je suviše strah
    da obrišem pljuvačku s lica,
  • 2:55 - 2:57
    čak i dok se mešala s mojim suzama.
  • 2:57 - 3:00
    Sećam se da sam se osvrćala
    u nadi da će svakog trena
  • 3:00 - 3:04
    odrasla osoba prići
    i naterati ovog čoveka da prestane.
  • 3:04 - 3:08
    No, umesto toga, ljudi su žurili mimo mene
    i pretvarali se da me ne vide.
  • 3:09 - 3:12
    Bila sam veoma zbunjena
    jer sam mislila, dobro:
  • 3:13 - 3:17
    "Moji belci, hajde!
    Gde su? Šta se dešava?"
  • 3:17 - 3:19
    Kako to da ne dolaze da me spase?
  • 3:19 - 3:22
    Pa, bespotrebno je reći
    da nisam kupila slatkiš.
  • 3:22 - 3:24
    Prosto sam što brže odjurila kući.
  • 3:25 - 3:27
    I dalje je sve ipak bilo u redu,
    mislila sam.
  • 3:27 - 3:31
    Kako je vreme prolazilo,
    postajala sam sve uspešnija,
  • 3:31 - 3:35
    vremenom sam takođe počela
    da privlačim maltretiranja smeđih ljudi.
  • 3:36 - 3:40
    Neki muškarci iz zajednice mojih roditelja
    su osećali da je neprihvatljivo
  • 3:40 - 3:44
    i nečasno za ženu da se bavi muzikom
  • 3:44 - 3:46
    i da bude toliko prisutna u medijima.
  • 3:48 - 3:53
    Pa su, veoma brzo, počeli
    da me napadaju na mojim koncertima.
  • 3:54 - 3:59
    Sećam se jednog od koncerata,
    bila sam na sceni, nagela se prema publici
  • 3:59 - 4:02
    i poslednje što sam videla
    je mlado smeđe lice,
  • 4:02 - 4:06
    a sledeće čega sam svesna
    je da mi je neku hemikaliju bacio u oči,
  • 4:06 - 4:09
    i sećam se da skoro nisam mogla da vidim
    i oči su mi suzile,
  • 4:09 - 4:11
    ali sam ipak nastavila da pevam.
  • 4:12 - 4:16
    Pljuvali su mi u lice na ulicama Osla,
    ovog puta smeđi ljudi.
  • 4:17 - 4:20
    Jednom su čak pokušali da me kidnapuju.
  • 4:20 - 4:22
    Pretnje smrću su bile beskonačne.
  • 4:22 - 4:26
    Sećam se da me je jednom stariji,
    bradati čovek zaustavio na ulici
  • 4:26 - 4:28
    i rekao: "Mrzim te toliko
  • 4:28 - 4:30
    jer zbog tebe naše kćerke misle
  • 4:30 - 4:32
    da mogu da rade šta požele."
  • 4:33 - 4:36
    Mlađi čovek me je upozorio da se pripazim.
  • 4:36 - 4:39
    Rekao je da je muzika neislamska
    i posao za kurve,
  • 4:39 - 4:42
    i ako nastavim s tim, da će me silovati
  • 4:42 - 4:47
    i da će mi raseći stomak
    kako ne bih rodila kurvu sličnu sebi.
  • 4:48 - 4:50
    Opet sam bila veoma zbunjena.
  • 4:50 - 4:52
    Nisam mogla da razumem šta se dešavalo.
  • 4:52 - 4:56
    Moji smeđi ljudi su počeli
    da me tako tretiraju - kako to?
  • 4:56 - 4:59
    Umesto da premošćujem
    svetove, dva sveta,
  • 4:59 - 5:02
    osećala sam da padam
    između moja dva sveta.
  • 5:03 - 5:05
    Pretpostavljam da je za mene
    pljuvačka bila kriptonit.
  • 5:07 - 5:09
    Do moje 17 godine,
  • 5:09 - 5:12
    pretnje smrću su bile beskrajne,
    a maltretiranje je bilo stalno.
  • 5:12 - 5:15
    Toliko se pogoršalo, da mi je majka
    u jednom momentu rekla:
  • 5:15 - 5:19
    "Gledaj, ne možemo više da te štitimo
    i da ti obezbedimo sigurnost,
  • 5:19 - 5:20
    moraćeš da ideš."
  • 5:21 - 5:26
    Pa sam kupila kartu u jednom pravcu
    za London, spakovala kofer i otišla.
  • 5:27 - 5:31
    Najviše me je tada povredilo
    to što niko nije rekao bilo šta.
  • 5:31 - 5:33
    Moj odlazak iz Norveške
    je bio itekako javan.
  • 5:34 - 5:37
    Moji smeđi ljudi, moji beli ljudi -
    niko nije rekao bilo šta.
  • 5:37 - 5:40
    Niko nije rekao:
    "Sačekaj, ovo je pogrešno.
  • 5:41 - 5:44
    Podržimo ovu devojku, zaštitimo
    ovu devojku jer je jedna od nas."
  • 5:44 - 5:46
    Niko to nije rekao.
  • 5:46 - 5:49
    Umesto toga, osećala sam se -
    znate na aerodromima,
  • 5:50 - 5:53
    na pokretnoj traci za prtljag
    imate razne kofere
  • 5:53 - 5:54
    koji kruže i kruže,
  • 5:54 - 5:57
    i uvek ima taj jedan kofer
    koji ostane na kraju,
  • 5:57 - 6:00
    onaj koga niko ne želi,
    koga niko ne traži.
  • 6:00 - 6:01
    Tako sam se osećala.
  • 6:02 - 6:06
    Nikad se nisam osećala tako usamljeno.
    Nikad se nisam osećala tako izgubljeno.
  • 6:07 - 6:11
    Pa, po dolasku u London,
    vremenom sam nastavila muzičku karijeru.
  • 6:12 - 6:15
    Drugo mesto, ali nažalost
    ista stara priča.
  • 6:16 - 6:19
    Sećam se poruke koja mi je stigla
    u kojoj je pisalo da će me ubiti
  • 6:19 - 6:23
    i da će reke krvi teći
  • 6:23 - 6:26
    i da će me silovati više puta
    pre nego što umrem.
  • 6:26 - 6:27
    Do tad, moram da kažem,
  • 6:28 - 6:30
    zapravo sam se navikla na ovakve poruke,
  • 6:30 - 6:34
    ali različito je bilo to
    da su sad počeli da prete mojoj porodici.
  • 6:36 - 6:41
    Pa sam ponovo spakovala kofer,
    napustila muziku i preselila se u SAD.
  • 6:41 - 6:43
    Bilo mi je dosta.
  • 6:43 - 6:45
    Nisam želela više da imam bilo šta s ovim.
  • 6:45 - 6:48
    I sigurno nisam želela
    da poginem zbog nečega
  • 6:48 - 6:51
    što nije ni bilo moj san -
    to je bio izbor mog oca.
  • 6:53 - 6:56
    Pa sam se nekako izgubila.
  • 6:56 - 6:58
    Nekako sam se slomila.
  • 6:58 - 7:00
    Ali sam odlučila da želim
  • 7:00 - 7:03
    da provedem ostatak
    nebitno koliko godina mog života
  • 7:03 - 7:05
    podržavajući mlade ljude
  • 7:05 - 7:08
    i pokušavajući da budem prisutna
    na neke sitne načine,
  • 7:08 - 7:10
    kako god mogla.
  • 7:10 - 7:13
    Počela sam da volontiram
    za razne organizacije
  • 7:13 - 7:18
    koje su radile s mladim muslimanima
    unutar Evrope.
  • 7:19 - 7:22
    I, na moje iznenađenje, otkrila sam
  • 7:22 - 7:26
    da se toliko tih mladih ljudi pati i muči.
  • 7:27 - 7:31
    Suočavali su se sa tolikim problemima
    u svojim porodicama i zajednicama
  • 7:31 - 7:34
    koje su se činile da više mare
    za svoju čast i ugled
  • 7:34 - 7:37
    nego za sreću i živote svoje dece.
  • 7:39 - 7:43
    Počela sam da osećam da možda nisam sama,
    da možda nisam toliko čudna.
  • 7:43 - 7:45
    Možda napolju ima još mojih ljudi.
  • 7:46 - 7:48
    Stvar je u tome,
    nešto što mnogi ne razumeju,
  • 7:48 - 7:53
    da ima toliko nas koji odrastamo u Evropi
  • 7:53 - 7:55
    koji nismo slobodni da budemo mi sami.
  • 7:55 - 7:57
    Nama nije dozvoljeno
    da budemo to što jesmo.
  • 7:58 - 8:02
    Nismo slobodni da se venčavamo
  • 8:02 - 8:05
    ili da budemo u vezama
    s ljudima koje odaberemo.
  • 8:05 - 8:07
    Ne možemo ni da biramo karijeru.
  • 8:07 - 8:11
    Ovo je norma u muslimanskim
    delovima Evrope.
  • 8:11 - 8:14
    Čak i u najslobodnijim društvima u svetu,
    mi nismo slobodni.
  • 8:14 - 8:18
    Naši životi, naši snovi, naša budućnost
    nam ne pripadaju,
  • 8:18 - 8:22
    oni pripadaju našim roditeljima
    i njihovim zajednicama.
  • 8:22 - 8:25
    Otkrila sam bezbroj priča o mladim ljudima
  • 8:26 - 8:29
    koje su promakle svima nama,
  • 8:29 - 8:30
    koji su nevidljive za sve nas,
  • 8:30 - 8:33
    ali koji pate i pate usamljeni.
  • 8:34 - 8:39
    Deca koju gubimo u ugovorenim brakovima,
    u nasilju zbog časti i zlostavljanju.
  • 8:40 - 8:44
    Naposletku sam shvatila, nakon nekoliko
    godina rada s ovim mladim ljudima,
  • 8:44 - 8:46
    da neću moći da nastavim da bežim.
  • 8:46 - 8:50
    Ne mogu da provedem ostatak života
    u strahu i skrivanju
  • 8:51 - 8:53
    i da ću zapravo morati da preduzmem nešto.
  • 8:54 - 8:58
    Takođe sam shvatila
    da moje ćutanje, naše ćutanje,
  • 8:58 - 9:00
    omogućuje da se slično
    zlostavljanje nastavi.
  • 9:01 - 9:05
    Pa sam odlučila da želim nekako
    da iskoristim svoju supermoć iz detinjstva
  • 9:05 - 9:10
    tako što ću naterati ljude s različitih
    strana ovih problema da razmeju
  • 9:10 - 9:15
    kako je biti mlada osoba zaglavljena
    između svoje porodice i svoje države.
  • 9:16 - 9:19
    Pa sam počela da pravim filmove,
    i počela sam da pričam ove priče.
  • 9:20 - 9:24
    Takođe sam želela da ljudi shvate
    smrtonosne posledice kad mi
  • 9:24 - 9:26
    ne uzmemo ove probleme za ozbiljno.
  • 9:27 - 9:29
    Pa je prvi film
    koji sam napravila bio o Banaz.
  • 9:30 - 9:33
    Bila je 17-ogodišnja Kurdkinja u Londonu.
  • 9:34 - 9:37
    Bila je poslušna, radila je sve
    što su njeni roditelji želeli.
  • 9:37 - 9:40
    Pokušavala je da sve uradi kako treba.
  • 9:40 - 9:42
    Udala se za nekog momka
    koga su njeni roditelji odabrali,
  • 9:42 - 9:45
    iako ju je stalno tukao i silovao.
  • 9:46 - 9:49
    Pokušavši da ode kod svoje porodice
    za pomoć, rekli su:
  • 9:49 - 9:51
    "Pa, moraš da se vratiš
    i budeš bolja supruga."
  • 9:51 - 9:54
    Zato što nisu želeli da imaju posla
    sa razvedenom kćerkom
  • 9:54 - 9:57
    jer bi to, naravno,
    bilo nečasno za porodicu.
  • 9:58 - 10:01
    Toliko ju je tukao da bi joj uši krvarile,
  • 10:02 - 10:07
    a kad ga je konačno napustila
    i našla mladića kog je odabrala
  • 10:07 - 10:09
    i u kog se zaljubila,
  • 10:09 - 10:11
    zajednica i porodica su otkrili,
  • 10:11 - 10:12
    i ona je nestala.
  • 10:14 - 10:16
    Pronađena je tri meseca kasnije.
  • 10:16 - 10:21
    Ugurana je u kofer i zakopana ispod kuće.
  • 10:25 - 10:29
    Zadavila su je i tukla do smrti
  • 10:30 - 10:35
    tri muškarca, tri rođaka,
    po naređenju njenog oca i ujaka.
  • 10:35 - 10:38
    Dodatna tragedija u Banazinoj priči
  • 10:38 - 10:44
    je da se pet puta obratila
    engleskoj policiji za pomoć,
  • 10:44 - 10:47
    rekavši im da će je njena porodica ubiti.
  • 10:47 - 10:50
    Policija joj nije verovala,
    te nisu uradili bilo šta.
  • 10:51 - 10:52
    A problem s ovim
  • 10:52 - 10:56
    je da ne samo da se mnoga naša deca
    suočavaju s ovim problemima
  • 10:56 - 10:59
    unutar svojih porodica
    i unutar zajednica svojih porodica,
  • 10:59 - 11:03
    već takođe nailaze na nerazumevanje
  • 11:04 - 11:08
    i apatiju u državama u kojima su odrasli.
  • 11:09 - 11:14
    Kada ih sopstvene porodice izdaju,
    obraćaju se nama ostalima,
  • 11:14 - 11:16
    a kad mi ne razumemo,
  • 11:16 - 11:17
    gubimo ih.
  • 11:19 - 11:22
    Pa, dok sam radila na ovom filmu,
    nekoliko ljudi mi je reklo:
  • 11:22 - 11:24
    "Pa, Dija, znaš,
    to je prosto njihova kultura,
  • 11:24 - 11:27
    to je prosto nešto
    što ti ljudi rade svojoj deci
  • 11:27 - 11:28
    i zaista se ne možemo mešati."
  • 11:29 - 11:33
    Uveravam vas da biti ubijen
    nije moja kultura.
  • 11:34 - 11:35
    Znate?
  • 11:35 - 11:37
    I zasigurno ljudi kao ja,
  • 11:37 - 11:39
    mlade žene koje potiču
    iz sličnih sredina kao ja,
  • 11:39 - 11:43
    bi trebalo da podležu
    istim pravima, istoj zaštiti
  • 11:43 - 11:46
    kao i bilo ko u našoj državi, zašto ne?
  • 11:48 - 11:53
    Dakle, u svom sledećem filmu
    sam pokušala da razumem
  • 11:53 - 11:56
    zašto neke od naših mladih
    muslimanskih klinaca u Evropi
  • 11:56 - 11:58
    privlači ekstremizam i nasilje.
  • 11:58 - 12:00
    Međutim, uz tu temu
  • 12:00 - 12:03
    sam takođe spoznala da ću morati
    da se suočim s najvećim strahom:
  • 12:05 - 12:06
    smeđim bradatim muškarcima.
  • 12:08 - 12:12
    Sličnim onim muškarcima
    koji su me šikanirali veći deo mog života.
  • 12:13 - 12:16
    Muškarcima kojih se plašim
    veći deo svog života.
  • 12:16 - 12:19
    Muškaracima koje takođe
    istinski nisam volela
  • 12:19 - 12:20
    dugo, dugo godina.
  • 12:21 - 12:25
    Pa sam provela sledeće dve godine
    intervjuišući osuđene teroriste,
  • 12:25 - 12:27
    džihadiste i bivše ekstremiste.
  • 12:27 - 12:31
    Otpre sam znala
    nešto što je već očigledno,
  • 12:31 - 12:36
    a to je da religija, politika,
    evropsko kolonijalno breme,
  • 12:36 - 12:40
    kao i skorašnji neuspesi
    zapadne inostrane politike,
  • 12:40 - 12:42
    da je sve to deo slike.
  • 12:42 - 12:46
    No više sam bila zainteresovana
    za otkrivanje šta su ljudski,
  • 12:46 - 12:47
    šta su lični razlozi
  • 12:47 - 12:51
    zbog kojih su neki mladi ljudi
    podložni ovim grupama.
  • 12:53 - 12:57
    A istinski me je iznenadilo
    to što sam otkrila povređena ljudska bića.
  • 12:59 - 13:02
    Umesto čudovišta za kojima sam tragala,
  • 13:02 - 13:03
    koje sam se nadala da ću naći -
  • 13:03 - 13:07
    iskreno jer bi to bilo
    veoma zadovoljavajuće -
  • 13:07 - 13:08
    pronašla sam urušene ljude.
  • 13:09 - 13:11
    Baš poput Banaz,
  • 13:11 - 13:14
    otkrila sam da su ovi mladići rastrgnuti
  • 13:14 - 13:17
    u pokušaju premošćavanja jaza
  • 13:17 - 13:20
    između svojih porodica
    i država u kojima su rođeni.
  • 13:21 - 13:25
    Naučila sam i da ekstremističke grupe,
    terorističke grupe
  • 13:25 - 13:28
    iskorišćavaju ova osećanja kod mladih
  • 13:28 - 13:32
    i usmeravaju ih - cinično -
    usmeravaju sve to ka nasilju.
  • 13:32 - 13:34
    "Priđite nama", kažu.
  • 13:34 - 13:37
    "Odbacite obe strane,
    vaše porodice i vaše države
  • 13:37 - 13:38
    jer vas oni odbacuju.
  • 13:38 - 13:42
    Vašoj porodici je čast važnija od vas,
  • 13:42 - 13:43
    a vašoj državi,
  • 13:43 - 13:49
    pravi Norvežanin, Britanac ili Francuz
    će uvek da bude belac, nikad vi."
  • 13:50 - 13:53
    Takođe obećavaju našim mladim ljudima
    ono za čim žude:
  • 13:53 - 13:58
    značaj, herojstvo,
    osećaj pripadanja i svrhe,
  • 13:58 - 14:00
    zajednicu koja ih voli i prihvata.
  • 14:01 - 14:04
    Nemoćnima daju osećanje moći.
  • 14:04 - 14:09
    Nevidljivi i utišani
    su konačno vidljivi i saslušani.
  • 14:12 - 14:14
    Eto šta oni rade našim mladim ljudima.
  • 14:14 - 14:18
    Zašto ove grupe to rade
    našim mladima, a ne mi?
  • 14:21 - 14:22
    Radi se o tome,
  • 14:22 - 14:26
    ne pokušavam da opravdam
  • 14:26 - 14:29
    ili da nađem izgovor za bilo koje nasilje.
  • 14:29 - 14:33
    Pokušavam da kažem
    da moramo da razumemo
  • 14:33 - 14:36
    zašto neke naše mlade ljude privlači ovo.
  • 14:38 - 14:40
    Takođe bih volela
    da vam pokažem, zapravo -
  • 14:40 - 14:43
    ovo su slike iz detinjstva
    nekih od momaka iz filma.
  • 14:45 - 14:48
    Zateklo me je to da mnogi od njih -
  • 14:49 - 14:51
    nikada ne bih pomislila to -
  • 14:51 - 14:54
    ali mnogi od njih
    imaju odsutne ili nasilne očeve.
  • 14:55 - 14:57
    A nekoliko ovih mladića
  • 14:57 - 15:01
    je na kraju otkrilo brižljive
    i saosećajne očinske figure
  • 15:01 - 15:03
    unutar ovih ekstremističkih grupa.
  • 15:05 - 15:09
    Takođe sam naišla na muškarce
    žrtve brutalnog rasnog nasilja,
  • 15:09 - 15:12
    ali su pronašli način
    da se više ne osećaju kao žrtve
  • 15:12 - 15:13
    tako što su i sami postali nasilni.
  • 15:13 - 15:18
    Zapravo, otkrila sam nešto,
    na moje zaprepašćenje, što sam prepoznala.
  • 15:18 - 15:25
    Otkrila sam ista osećanja koja sam osećala
    kao 17-ogodišnjakinja, bežeći iz Norveške.
  • 15:26 - 15:29
    Istu zbunjenost, istu tugu,
  • 15:29 - 15:32
    isti osećaj izdaje
  • 15:34 - 15:36
    i nepripadanja bilo kome.
  • 15:39 - 15:42
    Isto osećanje izgubljenosti
    i rastrgnutosti između kultura.
  • 15:43 - 15:45
    S tim u vezi, nisam izabrala uništavanje,
  • 15:45 - 15:48
    izabrala sam kameru umesto puške.
  • 15:48 - 15:52
    A razlog tome je moja supermoć.
  • 15:52 - 15:56
    Videla sam da je razumevanje
    odgovor, umesto nasilja.
  • 15:56 - 15:58
    Videti ljudska bića
  • 15:58 - 16:02
    sa svim svojim vrlinama i manama,
  • 16:02 - 16:04
    umesto održavanja karikatura:
  • 16:04 - 16:06
    mi i oni, zlikovci i žrtve.
  • 16:06 - 16:09
    Takođe sam se pomirila sa činjenicom
  • 16:09 - 16:12
    da moje dve kulture
    ne moraju da se sudaraju,
  • 16:12 - 16:15
    već mogu da postanu prostor
    na kom pronalazim sopstveni glas.
  • 16:16 - 16:19
    Prestala sam da se osećam
    kao da moram da izaberem stranu,
  • 16:19 - 16:21
    ali za to su mi bile potrebne
    godine i godine.
  • 16:22 - 16:24
    Ima toliko naših mladih ljudi danas
  • 16:24 - 16:26
    koji se bore sa istim ovim pitanjima,
  • 16:26 - 16:28
    i s tim se bore sami.
  • 16:30 - 16:32
    A zbog toga su izloženi kao rane.
  • 16:33 - 16:36
    A za neke pogled na svet radikalnog islama
  • 16:36 - 16:39
    postaje zaraza koja se gnoji
    u ovim otvorenim ranama.
  • 16:41 - 16:44
    Ima jedna afrička poslovica koja glasi:
  • 16:46 - 16:49
    "Ako mlade ne uvedete u selo,
  • 16:49 - 16:52
    spaliće ga, samo da osete
    njegovu toplinu."
  • 16:53 - 16:55
    Volela bih da pitam -
  • 16:56 - 16:58
    muslimanske roditelje
    i muslimanske zajednice,
  • 16:58 - 17:01
    hoćete li da volite
    i brinete za vašu decu,
  • 17:01 - 17:04
    a da ih ne primoravate
    da ispune vaša očekivanja?
  • 17:04 - 17:06
    Možete li da odaberete njih,
    umesto vaše časti?
  • 17:06 - 17:10
    Možete li da razumete
    zašto su tako besni i otuđeni
  • 17:10 - 17:12
    kad stavite svoju čast
    ispred njihove sreće?
  • 17:13 - 17:15
    Možete li da pokušate
    da budete prijatelj svom detetu
  • 17:15 - 17:17
    kako bi moglo da vam veruje
  • 17:17 - 17:19
    i moglo da deli sa vama svoja iskustva,
  • 17:19 - 17:22
    umesto da mora to da traži negde drugde.
  • 17:22 - 17:26
    A našim mladim ljudima
    koje privlači ekstremizam:
  • 17:27 - 17:30
    možete li da priznate
    da je vaš bes pokrenut bolom?
  • 17:32 - 17:35
    Hoćete li da nađete snage
    da odolite tim ciničnim starim muškarcima
  • 17:35 - 17:38
    koji žele vašom krvlju
    da ostvare sopstveni profit?
  • 17:39 - 17:41
    Možete li da pronađete način da živite?
  • 17:42 - 17:44
    Možete li da uvidite da je najslađa osveta
  • 17:44 - 17:48
    da vi živite srećne,
    ispunjene i slobodne živote?
  • 17:48 - 17:50
    Živote koje određujete vi i niko drugi.
  • 17:51 - 17:54
    Zašto želite da postanete
    tek još jedno mrtvo muslimansko dete?
  • 17:55 - 17:59
    A što se tiče nas ostalih: kada ćemo
    da počnemo da slušamo naše mlade?
  • 18:01 - 18:02
    Kako da ih podržimo
  • 18:02 - 18:06
    da bi preusmerili bol
    u nešto konstruktivnije?
  • 18:07 - 18:08
    Misle da nam se ne sviđaju.
  • 18:08 - 18:11
    Misle da ne marimo šta će da im se desi.
  • 18:11 - 18:13
    Misle da ih ne prihvatamo.
  • 18:13 - 18:16
    Možemo li da pronađemo način
    da se osećaju drugačije?
  • 18:17 - 18:20
    Šta nam je potrebno
    da ih vidimo i prepoznamo
  • 18:20 - 18:25
    pre nego što postanu bilo žrtve
    ili počinioci nasilja?
  • 18:25 - 18:29
    Možemo li se naterati da brinemo za njih
    i da ih smatramo našima?
  • 18:29 - 18:34
    A da ne budemo prosto zgroženi
    kad žrtve nasilja liče na nas?
  • 18:34 - 18:39
    Možemo li da nađemo način da odbacimo
    mržnju i zacelimo podele između nas?
  • 18:39 - 18:43
    Radi se o tome da ne možemo da priuštimo
    da odustanemo jedni od drugih i naše dece,
  • 18:43 - 18:45
    čak iako ona odustanu od nas.
  • 18:45 - 18:47
    Svi smo u ovome zajedno.
  • 18:47 - 18:53
    A na duže staze, osveta i nasilje
    neće funkcionisati protiv ekstremista.
  • 18:54 - 18:57
    Teroristi žele da budemo
    šćućureni od straha u našim kućama,
  • 18:57 - 19:00
    da zatvaramo naša vrata i srca.
  • 19:00 - 19:03
    Žele da razjapimo
    još rana u našim društvima
  • 19:03 - 19:07
    kako bi mogli da ih koriste
    i što više šire svoju zarazu.
  • 19:07 - 19:10
    Žele da postanemo poput njih:
  • 19:10 - 19:12
    netolerantni, puni mržnje i okrutni.
  • 19:14 - 19:17
    Dan nakon napada u Parizu,
  • 19:17 - 19:20
    moja prijateljica je poslala
    ovu sliku njene kćerke.
  • 19:21 - 19:23
    Ovo je bela devojčica i arapska devojčica.
  • 19:23 - 19:25
    Najbolje su prijateljice.
  • 19:25 - 19:29
    Ova slika je kriptonit za ekstremiste.
  • 19:31 - 19:34
    Ove dve devojčice sa svojim supermoćima
  • 19:34 - 19:36
    nam pokazuju put napred
  • 19:36 - 19:39
    ka društvu koje moramo
    zajedno da izgradimo,
  • 19:40 - 19:44
    društvu koje uključuje i podržava,
  • 19:45 - 19:47
    umesto da odbija našu decu.
  • 19:48 - 19:49
    Hvala vam na pažnji.
  • 19:49 - 19:56
    (Aplauz)
Title:
Šta ne znamo o muslimanskoj deci iz Evrope |Dija Kan (Deeyah Khan) | TEDxExeter
Description:

Sa 17 godina Dija je pobegla iz Norveške, zbunjena, izgubljena i rastrgnuta između kultura. Nasuprot nekim mladim muslimanima, uzela je kameru umesto puške. Sada koristi kameru (i njenu supermoć) da osvetli sudar kultura između muslimanskih roditelja, kojima je prioritet čast, i žudnje njihove dece za slobodom. Smatra da bi trebalo da razumemo šta se dešava kako bismo se oduprli ekstremizmu.

Dija Kan je kritički priznata muzička producentkinja i rediteljka dokumentarnih filmova nagrađena Emijem i Pibodijem. Njen rad stavlja u prvi plan ljudsk prava, glasove žena i slobodu izražavanja. Njene veštine višedisciplinarne umetnice su je privukle filmu i muzici kao jezicima njenog društvenog aktivizma. Rođena je u Norveškoj, od roditelja imigranata, čije poreklo ima Paštu i Pundžabi korene. Iskustvo življenja među različitim kulturama, sa svojim izazovima i lepotom, dominira njenom umetničkom vizijom.

Njen višestruko nagrađivani dokumentarac Banaz: Hronika jedne ljubavne priče - život i smrt Banaz Mahmod. Njen drugi film "Džihad", koji je nominovan za nagradu Bafta, podrazumevao je dve godine intervjuisanja i snimanja islamskih ekstremista, osuđenih terorista i bivših džihadista.

Dija je osnivačica društveno korisne umetničke i medijske izdavačke kompanije, Fuuse, koja se bavi stvaranjem međukulturološkog dijaloga i razumevanjem, tako što sukobljava najsloženije i najkontroverznije teme i deli alternativne poglede i glasove odbačenih.

Ovaj govor je održan na TEDx događaju koji koristi format TED konferencije, ali ga nezavisno organizuje lokalna zajednica. Saznajte više na http://ted.com/tedx

more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDxTalks
Duration:
19:58

Serbian subtitles

Revisions