Dokumentarci - Minotaur (Sudar bogova)

Upload:MrDaky78

Upload.MrDaky78

Polučovek - polubik, čudovište
zatvoreno u ogromnom lavirintu

iščekuje sledeći obrok
ljudskog mesa.

Ovo je mit o Minotauru,
gnevnoj i svirepoj nakazi,

večnom simbolu zveri
koja postoji u svakom čoveku.

Iza ove priče kriju
se neke stvarne činjenice.

Stvarni svet ljudskih žrtava,
surovosti, rata

i ostaci pravog lavirinta.

Ovo je mit o Minotauru

i istini koja se
krije iza ovog mita.

SUKOB BOGOVA

Teška vrata
zatvaraju se uz tresak.

Pred vama je
splet mračnih hodnika.

U vazduhu se oseća
težak zadah smrti.

Zarobljeni ste u
Minotaurovom lavirintu.

Izlaza nema.

Za stare Grke mit o Minotauru
je bio priča strave i užasa.

Lavirint je bio mesto smrti.

Oni koji bi dospeli u njega
znali su da im je suđeno

da ih proždere užasna,
gladna zver - ljudožder.

Ovaj polučovek - poluzver
raskomadao bi vas i pojeo.

Minotaur je dete žene,
ali otac mi je bik.

Ima telo neverovatno
snažnog čoveka

i glavu bika sa rogovima.

Jednim delom on je gladna,
proždrljiva zver

koja ubija ljude da bi
se hranila njihovim mesom.

Sa druge strane, Minotaur je
polučovek i to ga čini ranjivim,

a njegova ljudskost je
zarobljena u telu životinje.

U suštini, ovaj mit prikazuje
borbu razuma i svireposti,

borbu između reda i haosa.

Antički Grci, koji
su smislili ovu priču,

ponosili su se
time da su civilizovani.

Grci su verovali da je ljudski
um sposoban za velika dela.

Minotaur je neprijatelj razuma,

simbol životinjskih instinkta
kojih ima u svakom čoveku.

Minotaur, čudovište, predstavljao
je ono divlje u ljudskoj prirodi

koje su Grci bezuspešno
pokušavali da suzbiju.

To je nešto što
nisu uspevali da ukrote.

Prema ovom mitu,
Minotaur je živeo na ostrvu Krit.

U vreme ove priče, Krit
je neprikosnoveno gospodario

grčkim svetom, onako kako
je Minotaur vladao lavirintom.

U kasno bronzano doba,

Krit je bio največa sila
u tom delu Mediterana.

Atina i Sparta, najuticajnije
sile klasičnog perioda,

u to vreme upošte
još nisu bile značajne.

Šta više, morale su
da plaćaju poreze Kritu

pošto je on bio
najmoćnija sila u regionu.

Prema mitu, Minotaur je stvoren
kao kazna kritskom kralju Minosu,

koji je pokušao da prevari boga.

Svake godine, Minos
je žrtvovao najboljeg bika

Posejdonu, bogu mora.

Međutim, jedne godine u
njegovom stadu otelilo se tele

tako lepo i savršeno, da Minos
nije mogao da se rastane od njega.

Umesto njega,
žrtvovao je drugog bika.

Posejdon je to posmatrao.

Po grčkoj mitologiji,

svaki put kada pokušate da
nadmudrite boga - izgubićete.

Kada je Posejdon
to video, upitao je:

Zar ti se
toliko dopada taj bik?

Neka se onda
dopadne i tvojoj ženi!

Učinio je da Minosova žena
oseti požudu prema biku.

Minosova supruga, Pasifaja,
zaljubila se u bika.

Pasifajina strast prema biku
simbol je životinjske požude.

Svi mi volimo da mislimo
o sebi kao racionalnim bićima,

ali smo svesni da duboko u nama
postoje životinjske strasti.

Kraljica smisli
kako da zavede bika.

Prebacila je
preko sebe kravlju kožu,

otišla na pašnjak i
čekala da joj se bik približi.

To je vrlo neobičan mit
jer se Pasifaja upušta u sodomiju.

Zaljubljena je u bika
i želi da vodi ljubav s njim.

Izgleda da su
stari Grci i Rimljani

bili opsednuti određenim
oblicima seksualnog ponašanja.

Polni odnos sa
životinjama je tabu

koji je bogato zastupljen
u njihovoj mitologiji.

U stvarnosti, znamo
da su se takve mitske scene,

poznati prizori bestijalnosti
odigravali u Koloseumu,

gde su robinje bile prisiljavane
da opšte sa bikovima

radi zabave gledalaca.

Tokom ovih antičkih spektakala,
često je dolazilo do odnosa

kakav je kraljica
Pasifaja imala sa bikom.

Po predanju je njena
strategija ubrzo urodila plodom.

Bik je zapazi, obuzme ga
erotska želja i popne se na nju.

Nakon devet meseci,
rodio se Minotaur.

Često je rođenje čudovišta
posledica greha ili prestupa.

Ovde su u pitanju
dva nedela:

Pošto se Minos
nije držao dogovora,

a Pasifaja popustila
pred neprirodnom strašću,

rodilo se čudovišno
i deformisano dete.

Dečak je bio
polučovek - polubik.

Predodređen da
postane strah i trepet.

Nama je znan kao čudovište,

ali u isto vreme
on je i žrtva sudbine

i zato imam pomešana
osećenja u vezi sa njim.

Ne mogu da ga
stvarno osuđujem.

Minotaurovo ime je neobično.

Minos nije njegov otac, mada
je prvi deo imena dobio po njemu.

Drugi deo imena, "taurus"
na grčkom znači bik.

Minotaur dakle znači - Minosov bik.

Za ljude antičkog doba
ovaj melez čoveka i bika

bio je moćan
i zastrašujući pojam.

Bikovi su zauzimali značajno
mesto u grčkoj civilizaciji.

Poštovali su ih kao bogove.

Rituali i brojna žrtvovanja
vezani za kult bika

bili su rasprostranjeni
širom istočnog Sredozemlja.

Bik predstavlja mušku
plodnost i snagu.

Bik je tačno to
u religijskom smislu -

simbol muške potencije i
plodnosti, velike snage i moći.

Sećanje na snagu bika

očuvano je sve do
judeohrišćanskih vremena,

tako da na slikama
Isusovog rođenja vidimo

kako bik udahnjuje
životnu snagu bebi Isusu.

Prema mitu, tiranin Minos je
pobesneo kada je Minotaur rođen

i odlučio da ga upotrebi
kao oružje protiv bilo koga

ko se usudi da
ugrozi njegovu vladavinu.

On smišlja opak plan da izgradi
najstrašniji mogući zatvor

u kome će njegov ljudožderski
pastorak biti čuvar.

Minos gradnju poverava svom
genijalnom dvorskom inžinjeru, Dedalu.

Dedal je bio najslavniji
antički graditelj.

On je poput Tomasa Edisona
i Frenka Lojda u jednoj osobi.

Bio je u stanju da
projektuje divne građevine

i napravu za letenje,
ta čuda antičke tehnike.

Dedal projektuje zatvor
koji nema ćelije sa rešetkama -

samo ogroman, zamršen lavirint.

Bio je toliko velik i u
njemu se bilo tako teško snaći,

da bi čak i on sam
jedva izašao živ iz njega.

U srcu lavirinta, vrebajući
plen, čekao je Minotaur.

Lavirint je bio splet
hodnika i stepeništa,

toliko mističan i čudan,
da se oni koji se nađu u njemu

ubrzo zbune i izgube pojam
o tome gde se tačno nalaze.

Mračan i zbinjujući, koban.

Ovaj mitski lavirint
bio je zastrašujući.

Ipak, da li je
to zaista samo mit?

Na Kritu i danas
postoji podzemni lavirint

koji podseća na Minotaurov.

Pećina Mesara.

Taj drevni rudnik je
prema lokalnim predanjima

možda inspirisao mit.

Krivudavi prolazi, bez ikakvog
reda, protežu se preko 3 km.

Oni koji se usude da uđu u njega
nose uže, da se ne uzgube.

Istu taktiku koristile su
po predanju i Minotaurove žrtve.

Tragovi klesanja u tunelima
kazuju da su pećine

napravljene ljudskom rukom,
da su iskopane prastarim alatima.

Vekovima su posetioci koji
su ulazili da istraže ove pećine

bili ubeđeni da su pronašli
mitski dom Minotaura

i mnogi od nih su
ostavili sopstveni trag.

Istraživači se i danas prihvataju
izazova snalaženja u lavirintu

u cilju da dospeju do središta

gde je nekada po
predanju obitavao Minotaur.

Dolaze ovamo da bi
pobedili svoje strahove

i ako uspeju,
ukoliko stignu do cilja,

oni upisuju svoja imena
i izlaze zadovoljni.

Bilo bi zaista lepo
da je ovo nekadašnji lavirint.

Svi žele da saznaju
odakle potiče ideja o lavirintu

jer kada vidite ovakve pećine,

odmah pomislite da ovo možda
jeste Minotaurovo skrovište.

Prastari lavirint,
napravljen ljudskom rukom,

nalazi se na istom ostrvu
na kome se odvija radnja mita.

Ovo mesto je savršen kandidat za
Minotaurov lavirint, sem u jednom.

Većina stručnjaka veruje da je
mit stariji od lavirinta u pećini.

Prokopan je u
grčko-rimskom periodu

i postoje zapisi da su ga u to
vreme posetili mnogi hodočasnici.

Međutim, mit o lavirintu i
Minotauru nastao je mnogo ranije.

Ukoliko Mesara nije inspirisala
nastanak mita - šta jeste?

Potraga za odgovorima
vraća nas na samo predanje.

Kada je zastrašujući
lavirint bio završen,

kralj Minos se usredsredio
na potragu za prvim žrtvama.

One će postati hrana za Minotaura.

Prema drevnom mitu,

ostrvo Krit bilo je dom
čudovišta, polučoveka - polubika

koje je vrebalo
iz tame lavirinta.

Lavirint je toliko zamršen,

da čak i njegov tvorac
jedva uspeva da pronađe izlaz.

U njemu Minotaur, željan ljudskog
mesa, čeka svoje prve žrtve.

Za to vreme, 320 km severnije,
u malom gradu-državi Atini,

okupile su se atlete
sa čitavog Sredozemlja

na velikom sportskom takmičenju,
preteči Olimpiskih igara.

Među takmičarima je
i princ Androgej,

sin kritskog kralja Minosa,
Minotaurov polubrat.

Minosov sin Androgej
pobeđuje u svim disciplinama -

trčanju, bacanju, pevanju.
On je zvezda.

To je razbesnelo jednu skupinu
pijanih atinskih mladića,

koji su izazvali tuču
i ubili ga.

Kraljev sin je
hladnokrvno ubijen.

To znači rat.

Kada je vest stigla do Minosa,
preplavili su ga bol i bes

i on žudi za osvetom.

Kralj Minos odlučuje da kazni
Atinjane na najgori mogući način.

Njima će hraniti Minotaura.

Kritska mornarica se usidrila
kraj Atine i postavila ultimatum.

Minos zahteva da mu pošalju
sedam mladića i sedam devica

koje će žrtvovati Minotauru.

Device su bile veoma
cenjene u antičkom svetu

jer se verovalo da ih
čistota približava bogovima.

Ukrcaće ih na brod i
u ponižavajućim uslovima

odvesti na Krit.

Doveli su ih uplakane

i bacili u lavirint,
da ih pojede čudovište.

Tako kaže predanje,
ali ima li u tome istine?

Ova priča je simbol
stvarnog istorijskog sukoba -

epsku borbu supersile
u opadanju i države u usponu.

U ranoj istoriji Grčke, Atina i
Krit su zaista bili neprijatelji.

Krit je imao jaku flotu i zbog
toga je bio u velikoj prednosti.

I mit i stvarnost govore
o borbi Davida i Golijata.

Mit o Minotauru jasno, mada
simbolično, prikazuje istoriju.

Krit je bio moćna civilizacija
koja je ostvarila prevlast

nad gradovima-državama
na grčkom kopnu.

Minosov nečuveni zahtev
odraz prevlasti Krita

nad čitavim regionom.

Atinjani su priču o Minotauru
iskoristili kao političku propagandu.

Minotaur predstavlja
tiraniju Krita,

a lavitint njegovu
neospornu nadmoć.

Žrtve su simbol patnje Atine.

Svrha mita da se Krićani
predstave kao zli varvari.

I uspelo je.

Za Grke je ova priča
koju su vekovima doterivali

bila važan dokaz

da su oni, njihovi bogovi
i racionalno razmišljanje

superiorniji od Krićana,
njihovih bikova i čudovišta.

Prema legendi, Atina je bila
primorana da svakih devet godina

šalje mladiće i devojke
da budu žrtvovani Minotauru,

ukoliko ne žele
da zarate sa Kritom.

Ali zašto na
svakih devet godina?

Prema njihovim zapisima,
možemo da zaključimo

da su pratili kretanje Meseca
kroz različita sazvežđa,

a taj ciklus je trajao
upravo oko devet godina.

Na tome se zasnivalo
žrtvovanje svakih devet godina.

Svaki put kada se pun Mesec
poklopi sa ravnodnevnicom,

vreme je za novo žrtvovanje.

U vreme kada su prve
žrtve zatvorene u lavirint,

preko mora se odigravao
jedan važan događaj.

U malom kraljevstvu,
udaljenom 80 km od Atine,

Rodio se dečak.
Njegovo ime je Tezej,

jedan od prvih heroja
grčke mitilogije.

Predodređen
da izazove Minotaura.

Tezejevo rođenje
je od izuzetnog značaja

za stvaranje nacionalnog
identiteta Atinjana.

Tezej je junak starog kova.

Odlikuju ga neverovatna snaga,
izuzetna hrabrost i mudrost.

Tezej je sin
prelepe grčke princeze

i ne jednog,
več dva moćna oca.

U noći kada ga je začela,
njegova majka spavala je

sa Egejem, kraljem Atine
i sa Posejdonom, bogom mora.

Često je slučaj da majka
u kratkom vremenskom periodu

Dvojno očinstvo omogućilo je
Tezeju da nasledi Egejev presto,

ali i da stekne posebnu
naklonost boga Posejdona.

Motiv dva oca uobičajen je
u antičkim mitovima.

Čak i u stvarnom životu vladari
su to često tvrdili za sebe.

Možda je najpoznatiji
takav primer Aleksandar Veliki,

koji je veličao samog sebe
tvrdeći da je božanskog porekla.

Docnije su rimski carevi, počev
od Avgusta, tvrdili da su bogovi.

Tvrdnja da ste sin boga
daje vam značajan autoritet.

Mit veli da je kralj Egej,
kada se Tezej rodio,

zakopao svoj mač i
sandale ispod velikog kamena.

Rekao je Tezejevoj majci da,
kada dečak ojača i pomeri kamen,

može da zatraži ono što
mu pripada kao princu Atine.

Devet godina kasnije, Krit
ponovo zahteva sedam mladića

i devojaka koji će biti žrtvovani
u Minotaurovom lavirintu.

Kraljevstvu je potreban heroj.

Kada je Krit treći put zatražio
danak, Tezej je bio spreman.

Napokon je dovoljno
snažan da pomeri kamen

ispod koga su
očev mač i sandale.

Zaklinje se da će ući
u lavirint, pobediti Minotaura

i osloboditi Atinu
kritske tiranije.

Ovo je klasičan sukob
čudovišta i heroja.

Novi dokazi otkrivaju
da u legendi ima istine.

Atina je u žalosti.

Opet je vreme da se Minotauru
prinesu ljudske žrtve.

Kralj Minos, kritski tiranin,
zahteva nevine žrtve.

Odabrane čeka sigurna smrt.

Postoji neko ko se zakleo
da će izazvati sudbinu -

atinski princ, Tezej.

Želi da dokaže hrabrost
i oslobodi svoje kraljevstvo.

Svi junaci moraju da izvrše
velika dela, da se dokažu.

I on mora da učini nešto
izuzetno - da oslobodi

Atinjane pokornosti Minosu
i slanja dece Minotauru.

Pozornica je spremna.

Tezej, simbol junaštva
i svega najboljeg u čoveku,

protiv Minotaura - divljačkog
odraza onog najgoreg u ljudima.

Pre nego što se Tezej
otisnuo ka Kritu,

otac mu daje važan nalog.

Kada se i ako
bude vraćao na Atiku,

treba da podigne
belo jedro umesto crnog.

tako će kralj, čim
se brod pojavi na horizontu,

znati da mu je sin živ i zdrav.

Mit kaže da se
Tezej uputio ovamo.

U Knosos, prestonicu
Krita i kralja Minosa.

Stari Grci verovali su
da je tamo Minotaurov dom,

mesto užasnih zločina
protiv čovečnosti.

Među ostacima ovog grada

i danas ima tragova
onoga što se krije iza legende.

Na vrhuncu moći Krita,
između 1700. i 1450. godine pne,

Knosos je imao 100000 stanovnika.

U centru grada nalazila se
ogromna palata složene arhiteture.

Neki stručnjaci smatraju da je
ona poslužila kao inspiracija

za mit o lavirintu.

Sigurno je bilo veoma teško
snaći se u toj prostranoj palati

sa oko hiljadu odaja,
na pet nivoa u nekim delovima.

Bilo je mnogo prolaza,
ali bez velikih dvorana.

Hodnici su vodili iz
jedne male odaje u drugu,

tako da nikuda niste mogli
da dođete po pravoj liniji.

Pretpostavljam da je
ovo bilo zbunjujuće za Grke

i da je iz toga proizašla
ideja o lavirintu.

Zamišljali su ga kao
mračan i zamršen splet hodnika

koji je vređao
grčki smisao za sklad.

Grci su voleli simetriju.

Skorašnja iskopavanja
na lokalitetu palate

iznela su na videlo nove dokaze
o njenoj povezanosti sa mitom.

Na sve strane postoje
dokazi obožavanja bika.

Jedna freska u palati prikazuje
borbu mladića sa bikom.

Ta scena kao da je
neposredno proizašla iz mita.

Slika iz palate u Knososu
prikazuje kako nag mladić

preskače bika tik
iznad ogromnih rogova,

a bik deluje razjareno
i kao da ga napada.

Drevna palata nalik lavirintu
puna je artefakata vezanih za bika.

Lako je razumeti da je ovo
mesto bilo inspiracija za mit.

Ipak, njihova povezanost
se tu ne završava.

Arhaeolozi su pronašli dokaz da
je kralj Minos zaista postojao.

Prestona dvorana sa
potpuno očuvanim tronom.

Ovo je najstariji presto u
Evropi, star preko 3500 godina.

Takođe je pronađen
zapis na drevnom jeziku

U kome se čak pominje
i kraljevo ime.

U arhivama hrama na Kritu
pronađene su kamene tablice

na kojima je uklesan zapis

koji bi mogao da se
odnosi na ime kralja Minosa.

Jedna reč je "mi-nu-te"
a druga, "mi-nu ro-ja"

što bi moglo da znači Kralj Minos,
"roja" je naziv za kralja.

Ovo potkrepljuje tvrdnje da
je kralj Minos zaista postojao.

Međutim, najzanimljivija
veza sa mitom o Minotauru

pojavila se na drugoj
tablici sa istog lokaliteta.

Na njoj je opisano žrtvovanje
tzv. gospodarici lavirinta.

To je direktna veza u pisanoj
formi sa Minotaurovim lavirintom.

Da li to neosporno povezuje
grad Knosos sa mitom?

Ali ko je gospodarica lavirinta?

Njen identitet je
obavijen velom tajne.

Naučnici veruju da je ta žena
imala veliki uticaj u palati,

kao visoka sveštenica
ili čak kraljeva kći.

Po predanju,
kći Minosa, Arijadna

odigrala je važnu
ulogu u daljem toku priče.

Ne znamo ko je bila
ljubavnica lavirinta,

ali Ariadna je to mogla biti,

s obzirom da je kao najstarija
kraljeva kći bila sveštenica hrama.

Od trenutka kada je stigao
na Krit kako bi bio žrtvovan,

Tezej je privukao
pažnju princeze Arijadne.

Arijadna zapazi Tezejevo
držanje, pogled, njegovu hrabrost

i istoga časa
postane očarana njime.

Obuzeta snažnim osećanjem
ljubavi, ona bez razmišljanja

odluči da mu pomogne, da ne
strada u lavirintu poput ostalih.

Arijadna mora da dela brzo.

Pronalazi Dedala,
arhitektu lavirinta

i preklinje ga da
joj otkrije način za beg.

On joj daje klupko kanapa.

U starom engleskom
prevodu ovog mita,

reč koja označava nit vodilju
ili putokaz, takođe znači i kanap.

Upravo to Dedal dale Arijadni.

Odatle potiče savremen
izraz za putokaz ili trag.

Dedal joj kaže: Zašto
prosto ne upotrebiš kanap?

Veži jedan njegov kraj za ulaz
i zatim ga odmotavaj kroz lavirint.

Možeš da pronađeš put
iz središta prateći nit.

I danas se klupko kanapa koristi
u podvodnim istraživanjima.

Ronioci vežu uže za otvor kroz
koji ulaze u olupinu ili pećinu

i prateći uže vraćaju se
do izlaza nakon istraživanja.

Razum, koji su Grci
cenili više od svega,

upravo je ono čime
se savladavaju teškoće.

Ovo je vrlo jednostavno rešenje
naizgled nerešive situacije.

Arijadna tajno poseti Tezeja
u tamnici u kojoj je bio zatvoren

i ponudi mu klupko,
ali pod jednim uslovom:

ukoliko preživi,
mora da se oženi njome.

Tezej je bio u nevolji
kada je sreo Arijadnu.

Trebalo je da uđe u lavirint
u kome će ga Minotaur pojesti

i kada mu je Arijadna ponudila
pomoć, on nije imao mnogo izbora.

Učiniće ono što ona traži
i iskoristiti priliku

ili je neće iskoristiti.

Sledećeg jutra, 14 žrtava
zatvoreno je u lavirint.

Jagnjad za klanje.

Sa klupkom kanapa u rukama,
Tezej se probija kroz lavirint.

Tezej vezuje kanap
za vrata i korak po korak

kreće mračnim,
memljivim hodnicima.

Tezej je određen da
postane ljudska žrtva.

Danas nam se taj koncept
čini užasnim, ali dokazi govore

da stari Krićani ne samo
da su prinosili ljudske žrtve,

već su i jeli njihovo meso.

Tezej, atinski princ, predvodi
sapatnike sve dublje u lavirint

pošto je odlučio da
se sukobi sa Minotaurom.

Odmotava klupko,
da bi mogao da pronađe izlaz.

Minotaurova rika je sve glasnija,
ali Tezej je nepokolebljiv.

Svi ostali su premrli od straha.

Zamislite samo prestrašene
žrtve koje hodaju kroz lavirint.

Pomislite samo kako biste
se osećali na tom mračnom mestu,

dok tumarate ne videći
ni prst pred nosom.

Znali su da se negde
u lavirintu nalazi

taj stravični ljudožder
koji će ih požderati.

U bilo kom trenutku
su mogli da nalete na njega.

Duboko u lavirintu,
Minotaur se uznemirio.

Osluškuje krike preplašenih
žrtava koje se približavaju.

Sprema se da se
počasti njihovim mesom.

Ovo je neprijatelj
koga Tezej mora da pobedi

kako bi oslobodio Atinu
kritske tiranije.

Tako kaže mit, ali u
kakvoj je on vezi sa stvarnošću?

Postoje čvrsti dokazi da su
tokom bronzanog doba Atina i Krit

bili u zategnutim odnosima.

Zar su Krićani zaista bili
takvi divljaci kako mit veli?

Tokom iskopavanja, u palati
u Knososu pronađeni su dokazi

koji potvrđuju da u
ovom predanju ima istine.

Prema nekim tumačenjima, zapisi
pronađeni na ovom lokalitetu

ukazuju na to da su bogovima
prinošene ljudske žrtve.

Postoje zapisi o
žrtvovanju jedne sluškinje

i deset muškaraca.

U stvarnom životu, ljudi
su zaista prinošeni na žrtvu,

baš kao u mitu.

Sve to nas navodi na
zaključak da je na Kritu

zaista praktikovano
žrtvovanje ljudi.

Dokazi se ne nalaze
samo u zapisima.

Pronađene su i kosti
sa jasnim tragovima ubistva.

Godine 1979, u Knososu ih
je iskopano više od tri stotine.

Prosto je neverovatno
da su sve bile dečije.

Skoro letvrtina je imala
useke od finog sečiva.

Takve tragove bi ostavio nož
kojim se skida meso sa kostiju.

Na kostima su
ostali tragovi noža,

zarezi na površini kostiju,

tako da ne možemo
da zanemarimo činjenicu

da se radi o kasapljenju,
možda čak i o kanibalizmu.

Ne znam kako da drugačije
protumačim ovakve dokaze.

Zajedno sa ljudskim,
pronađene su i ovčije kosti.

Sve su ogoljene na sličan način.

Ovi zarezi veoma
liče na one koji nastaju

kada se meso životinja
priprema za jelo.

Iz toga možemo da zaključimo

da Krićani nisu samo žrtvovali
ljude, nego su ih i jeli.

Znači li to da je Minotaurova
glad za ljudskim mesom

metafora postojećeg kanibalizma?

To je najodbojniji i najgrozniji
zločin koji se može zamisliti.

To je savršen način da se neko
demonizuje i pretpostavljamo

da su stari Grci pripovedali o
svojim neprijateljima Krićanima

da ne samo što su grozni ljudi,
već su i čudovišta - kanibali.

Priča se nastavlja.

Hodnici lavirinta
obavijeni su tamom.

Tezej ne može da se osloni
na vid da bi pronašao put,

ali Minotaurova
rika postaje sve glasnija

i Tezej se upravlja prema njoj.

Njegovo klupko se
smanjilo na četvrtinu

od kako je ušao u lavirint.

Zver je blizu.

Oseća zadah krvi sa zidova,

opaža kosti nesrećnika koji
su ranije postali žrtve zveri.

Iza ugla primeti usnulu zver.

Čak ga Minotaurov dah
ispunjava strahom.

Međutim, u tome je razlika
između junaka i običnih ljudi.

Heroj oseti strah,
nadvlada ga i učini podvig.

Tezej napreduje u tišini,
hvata zver u polusnu.

Tezej navali, a Minotaur
iznenađen skače i napada.

Sekira sreće mač
dok se čovek bori sa zveri.

Budućnost Atine i Krita
zavisi od njih.

U praskozorje, zvuci
borbe prolamaju se kroz mrak.

U lavirintu, Tezej je
saterao Minotaura u ćošak.

Okomio se na njega, napada...

Pre nego što je zver
i shvatila šta je snašlo,

Tezej je stekao prednost.
Minotaur se batrga i dahće.

Heroj mu zadaje
smrtonosan udarac.

Minotaur - ta izmučena
i zarobljena duša je mrtav.

Tezej, sin Posejdona
i atinski princ,

prekinuo je
prokletstvo kralja Minosa.

Zamislite kako mu je srce snažno
tuklo, preplavljen adrenalinom,

prekriven prljavštinom
i krvlju mrtve zveri

i svih onih kojima se
hranila tokom proteklih godina.

Sile razuma otelotvorene
u Tezeju odnele su pobedu

nad odsustvom razuma
koje predstavlja Minotaur.

On nema vremena da slavi pobedu.
Bliži se svitanje.

Tezej mora brzo da
umakne Minosovom gnevu.

Iako je ubio Minotaura,
nije sve gotovo.

Naravno da se Minos
ovome neće obradovati

i zato Tezej mora da pronađe put
iz lavirinta i vrati se na brod.

Vraća se po sopstvenom tragu

i izvodi preživele mlade
Atinjane iz lavirinta.

Mogu samo da zamislim kakva
je radost obuzela tu decu

kada su shvatila da ih ne čeka
zla kob koju su očekivali

i da je njihovu sudbinu
promenio ovaj junački podvig.

Arijadna, kritska princeza,
provodi besanu noć osluškujući,

iščekujući znak
da je Tezej preživeo.

Obećao je da će se oženiti njome
ako umakne Minotauru

i ona namerava da ga drži za reč.

Pridružuje mu se uoči svitanja
i brod isplovljava za Atinu.

Ovo je značajan momenat
u grčkoj mitologiji.

Tezej koji ubija Minotaura -
čin je pun snažne simbolike

jer tim činom atinski junak
konačno zbacuje kritski jaram.

To je simbol
grčke pobede nad Kritom.

To je simbol
hrabrosti i oštroumlja,

što znači da su sve te
priče bile nadahnuće mladima

da budu odani svojoj zemlji,
da se žrtvuju u slavu svoga grada

i da napokon postanu
građani demokratskog društva.

Tezej napušta Krit kao heroj,

ali putovanje kući
će se tragično okončati.

Kada je krenuo da
se sukobi sa Minotaurom,

obećao je svom ovozemaljskom
ocu kralju Egeju,

da će, ako se živ vrati,
podići belo jedro u znak pobede.

Mesecima je Egej svakoga jutra
odlazio na jednu stenu na obali

ne bi li opazio sinovljev brod.

Kada se konačno pojavio na
horizontu, jedro je bilo crno.

Kralj je neutešan,

uveren da mu je
sina požderao Minotaur.

U očajanju, Egej se
ubije bacivši se u more.

Egejsko more od tada
nosi ime po njemu,

Tezejevom ocu.

Tezej je zaboravio
da raširi belo jedro,

ali prvobitna priča ne kaže
zbog čega se to dogodilo.

Prema izvornom mitu,

čini se da je razlog
mladalačka bezbrižnost.

To je najjednostavnije
objašnjenje -

bio je uzbuđen zbog pobede,
vraćao se kući

i prosto zaboravio da to uradi.

Egejeva iznenadna smrt
sve je promenila.

Tezej se iskrcao na obalu
ne samo kao oslobodilac Atine,

već i kao njen novi kralj.

Kralj, koji će prema predanju

pretvoriti provincijski gradić
u regionalnu super silu.

Prema ovom mitu, uspon
Atine pripisuje se Tezeju.

Čini se da je mit nastao
delom kako bi se to dokazalo.

Proglasivši Tezeja
za svog heroja - utemeljivača

Atinjani su ustvari
tvrdili nešto drugo.

Na taj način su objavili da
je duga prevlast Krita okončana

i da se pojavila
nova velika sila - Atina.

Atina će postati vodeći
grad-država u grčkom svetu.

Krit propada i biva porobljen.

Dugo nakon što su oba
kraljevstva otišla u istoriju,

mit o Tezeju i Minotauru
nastavio je da traje.

Kao i svaki dobar mit,
on daje uvid u ljudsku prirodu,

isto tako jasno
kao i pre 3000 godina.

Mnogo toga se može izvući
iz priče o Minotauru.

Lavirint možete da
posmatrate kao ljudski um,

kao mračno mesto koje
neprekidno svesno istražujemo -

sopstvenu životinjsku prirodu
koja nas nagoni da ubijamo.

Mitovi nam na jedinstven
i snažan način otkrivaju

one delove našeg bića
koji su inače duboko potisnuti -

skrivene porive i žudnje,

skrivena značenja naših
odnosa sa svetom oko sebe.

To je u suštini borba sa
onim najdubljim u ljudskom duhu.

- prevod LjubicaSP -
[e-mail]