< Return to Video

Nauka o boji kože - Anđela Koin Flin (Angela Koine Flynn)

  • 0:09 - 0:12
    Kada je naša koža izložena
    ultraljubičastim zracima,
  • 0:12 - 0:15
    na svakoga od nas to deluje drugačije.
  • 0:15 - 0:18
    U zavisnosti od boje kože, potrebno je
    samo nekoliko minuta izloženosti
  • 0:18 - 0:21
    da jedna osoba pocrveni kao paprika,
  • 0:21 - 0:25
    dok su drugoj osobi potrebni sati
    da bi se primetila ikakva promena.
  • 0:25 - 0:27
    Šta objašnjava ovu razliku,
  • 0:27 - 0:32
    i kako je prvobitno naša koža
    poprimila toliko različitih nijansi?
  • 0:32 - 0:35
    Bez obzira na boju,
    naša koža skriva epsku priču
  • 0:35 - 0:38
    o ljudskoj neustrašivosti
    i prilagodljivosti,
  • 0:38 - 0:43
    pokazujući da u njenom variranju
    ključnu ulogu igra biologija.
  • 0:43 - 0:45
    Središte svega toga je melanin,
  • 0:45 - 0:48
    pigment koji daje boju koži i kosi.
  • 0:48 - 0:51
    Ovaj sastojak potiče od ćelija kože
    koje se zovu melanociti
  • 0:51 - 0:53
    i poprima dva osnovna oblika.
  • 0:53 - 0:58
    Jedan je eumelanin, koji stvara
    niz smeđih nijansi kože,
  • 0:58 - 1:01
    kao i crnu, smeđu, i plavu kosu,
  • 1:01 - 1:06
    a drugi je feomelanin, koji stvara
    crvenkastosmeđe pege i crvenu kosu.
  • 1:06 - 1:08
    Ali ljudi nisu uvek bili ovakvi.
  • 1:08 - 1:13
    Različite nijanse naše kože
    su rezultat evolucionog procesa
  • 1:13 - 1:14
    pod uticajem Sunca.
  • 1:14 - 1:18
    To je počelo pre otprilike 50 000 godina
    kada su naši preci migrirali
  • 1:18 - 1:23
    iz Afrike na sever prema Evropi i Aziji.
  • 1:23 - 1:28
    Ovi drevni ljudi su živeli
    između Ekvatora i Južnog povratnika,
  • 1:28 - 1:31
    područje koje je zasićeno
    sunčevim UV zracima.
  • 1:31 - 1:35
    Kada je koža izložena UV zracima
    duži vremenski period,
  • 1:35 - 1:38
    UV zraci oštećuju DNK unutar naših ćelija,
  • 1:38 - 1:41
    i koža počinje da gori.
  • 1:41 - 1:42
    Ako je oštećenje ozbiljno,
  • 1:42 - 1:45
    ćelijske mutacije
    mogu dovesti do melanoma,
  • 1:45 - 1:50
    smrtonosnog oblika raka koji se obrazuje
    u melanocitima kože.
  • 1:50 - 1:54
    Današnja zaštita od Sunca
    nije postojala pre 50 000 godina.
  • 1:54 - 1:58
    Kako su se onda naši preci borili
    sa napadom UV zraka?
  • 1:58 - 2:02
    Ključ za preživljavanje je bila
    njihova lična zaštita od Sunca
  • 2:02 - 2:05
    koja se proizvodila ispod kože: melanin.
  • 2:05 - 2:08
    Vrsta i količina melanina u našoj koži
  • 2:08 - 2:12
    određuje da li ćemo biti
    više ili manje zaštićeni od Sunca.
  • 2:12 - 2:16
    To se svodi na reakciju kože
    pri izloženosti sunčevoj svetlosti.
  • 2:16 - 2:17
    Kada je koža izložena UV zracima,
  • 2:17 - 2:21
    aktiviraju se posebni receptori rodopsini
    koji su osetljivi na svetlost,
  • 2:21 - 2:26
    a to stimuliše proizvodnju melanina
    kako bi se ćelije zaštitile od oštećenja.
  • 2:26 - 2:31
    Kod ljudi svetle puti, taj dodatni melanin
    potamnjuje kožu i ona postaje preplanula.
  • 2:31 - 2:33
    Tokom više generacija,
  • 2:33 - 2:37
    ljudi koji žive na područjima u Africi
    koja su zasićena sunčevom svetlošću
  • 2:37 - 2:40
    su se prilagodili tako što im je povećana
    proizvodnja melanina
  • 2:40 - 2:42
    i imaju više eumelanina,
  • 2:42 - 2:45
    što koži daje tamniju nijansu.
  • 2:45 - 2:48
    Ovaj ugrađeni štit od Sunca ih je
    štitio od melanoma,
  • 2:48 - 2:51
    što ih je verovatno činilo
    evoluciono vičnijima
  • 2:51 - 2:55
    i sposobnim da prenesu
    ovu korisnu osobinu na nove generacije.
  • 2:56 - 2:59
    Međutim, uskoro su neki naši preci
    koji su se prilagodili Suncu
  • 2:59 - 3:02
    migrirali prema severu izvan tropske zone,
  • 3:02 - 3:05
    šireći se nadaleko i naširoko po Zemlji.
  • 3:05 - 3:06
    Što su išli severnije,
  • 3:06 - 3:08
    to su manje bili izloženi
    direktnoj sunčevoj svetlosti.
  • 3:08 - 3:10
    To je predstavljalo problem,
  • 3:10 - 3:12
    jer iako UV zraci mogu da oštete kožu,
  • 3:12 - 3:16
    oni su i jednako korisni.
  • 3:16 - 3:18
    UV zraci pomažu našem telu
    da proizvede vitamin D,
  • 3:18 - 3:22
    sastojak koji jača kosti i pomaže nam
    u upijanju bitnih minerala
  • 3:22 - 3:26
    kao što su kalcijum, gvožđe,
    magnezijum, fosfat, i cink.
  • 3:26 - 3:31
    Bez njega ljudi osećaju jak umor
    i slabe im kosti,
  • 3:31 - 3:34
    što može dovesti do stanja
    poznato kao rahitis.
  • 3:34 - 3:38
    Za ljude čija je tamna koža predstavljala
    delotvoran štit od sunčeve svetlosti,
  • 3:38 - 3:42
    nedostatak vitamina D bi predstavljao
    ozbiljnu pretnju na severu.
  • 3:42 - 3:45
    Međutim, neki od njih
    su proizvodili manje melanina.
  • 3:45 - 3:47
    Bili su izloženi
    malim količinama svetlosti
  • 3:47 - 3:50
    te je postojala manja verovatnoća
    za pojavu melanoma,
  • 3:50 - 3:53
    a njihova svetlija koža
    bolje je upijala UV svetlost.
  • 3:53 - 3:57
    Tako da su oni uživali pogodnosti
    vitamina D, razvili jake kosti,
  • 3:57 - 4:00
    i uspeli da prežive i da stvore
    zdravo potomstvo.
  • 4:00 - 4:03
    Nakon mnogo generacija selekcije,
  • 4:03 - 4:06
    boja kože na tim prodručjima
    je postepeno posvetlila.
  • 4:06 - 4:10
    Kao rezultat prilagodljivosti
    naših predaka,
  • 4:10 - 4:14
    danas je naša planeta puna ljudi
    sa ogromnom paletom boja kože,
  • 4:14 - 4:17
    obično, tamnija koža bogata eumelaninom
  • 4:17 - 4:19
    u vrelim sunčanim područjima oko Ekvatora,
  • 4:19 - 4:23
    i sve svetliji tonovi kože
    bogate feomelaninom
  • 4:23 - 4:24
    koji se kreću u širokom opsegu
  • 4:24 - 4:26
    shodno manjem intenzitetu
    sunčeve svetlosti.
  • 4:26 - 4:30
    Dakle, boja kože nije ništa više
    do prilagodljive osobine
  • 4:30 - 4:33
    za život na steni koja kruži oko Sunca.
  • 4:33 - 4:34
    Možda upija svetlost,
  • 4:34 - 4:38
    ali definitivno ne odražava ličnost.
Title:
Nauka o boji kože - Anđela Koin Flin (Angela Koine Flynn)
Speaker:
Anđela Koin Flin
Description:

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/the-science-of-skin-color-angela-koine-flynn

Kada je naša koža izložena ultraljubičastim zracima, na svakoga od nas to deluje drugačije. U zavisnosti od boje kože, potrebno je samo nekoliko minuta izloženosti da jedna osoba pocrveni kao paprika, dok su drugoj osobi potrebni sati da bi se primetila ikakva promena. Šta objašnjava ovu razliku, i kako je prvobitno naša koža poprimila toliko različitih nijansi? Anđela Koin Flin objašnjava nauku o boji kože.

Lekcija: Anđela Koin Flin
Animacija: Tomas Pikardo-Espaijet
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
04:54
Michelle Mehrtens edited Serbian subtitles for The science of skin color
Mile Živković approved Serbian subtitles for The science of skin color
Mile Živković edited Serbian subtitles for The science of skin color
Mile Živković edited Serbian subtitles for The science of skin color
Mile Živković edited Serbian subtitles for The science of skin color
Ivana Krivokuća accepted Serbian subtitles for The science of skin color
Ivana Krivokuća edited Serbian subtitles for The science of skin color
Ivana Krivokuća edited Serbian subtitles for The science of skin color
Show all

Serbian subtitles

Revisions Compare revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.