Елизабет Лесер: Изведите ”Другог” на ручак

У ваздуху постоји бесна, разорна напетост која прети постојању модерне политике. Елизабет Лесер истражује две стране људске природе које стварају ову напетост (назива их ”мистичка” и ”ратничка”) и дели једноставан, личан начин за започињање правог дијалога - тако што ћете отићи на ручак са неким ко се са вама не слаже и питати га три питања да бисте открили шта је заправо у њиховим срцима.

Ова просторија може да изгледа

као да садржи 600 људи,

али заправо их има много више,

јер свако од нас

има много личности.

Ја имам две главне личности

са којима сам била у сукобу и са којима сам унутар себе разговарала

још од када сам била девојчица.

Зовем их ”мистичарка”

и ”ратница”.

Родила сам се у породици

политички активних,

интелектуалних атеиста.

У мојој породици је постојала следећа једначина:

ако си интелигентан,

онда следи да ниси духован.

Ја сам била чудак породице.

Била сам чудно дете

које је желело да има дубинске разговоре

о световима који можда постоје изван

оних које доживљавамо нашим чулима.

Желела сам да знам

да ли је оно што ми као људска бића видимо,

чујемо и мислимо

потпуна и тачна слика

стварности.

У потрази за одговорима

отишла сам на католичку мису:

Придружила сам се комшијама.

Прочитала сам Сартра и Сократа.

А када сам била у средњој школи

догодила предивна ствар:

Гуруи са истока

су почели да пристижу на обале Америке.

Рекла сам себи,

”Хоћу и ја једног.”

И од тада

ходам мистичном стазом,

покушавајући да гледам изван

онога што је Алберт Ајнштајн назвао

”оптичком илузијом

свакодневне свести.”

Шта је он тиме мислио? Показаћу вам.

Сада удахните

овај чисти ваздух у просторији.

Видите ову чудну,

подводну

ствар која личи на корални гребен?

То је заправо људски душник.

А ове обојене лопте

су микроби

који пливају по овој просторији

овог тренутка, свуда око нас.

Ако не видимо ову једноставну биологију,

замислите колико тога пропуштамо

на најмањем, субатомском новоу

као и на највећим, космичким нивоима.

Моје године као мистичарка

су ме натерале да сумњам

у скоро све моје претпоставке.

Начинили су ме поносном не-свезналицом.

Када мистичан део мене

блебеће без престанка као сада,

ратница преврће очима.

Забринута је за оно

што се тренутно догађа у свету.

Забринута је.

Каже, ”Извините, љута сам,

а ја знам пар ствари,

и боље би било да се одмах латимо посла.”

Провела сам године као ратница

радећи на женским питањима,

на политичким кампањама,

као активиста за заштиту животне средине.

То може бити лудо,

сместити и мистичарку и ратницу

у једно тело.

Увек су ме привлачили

они чудни људи

који то успеју,

који посвете свој живот човечанству

са страшћу ратника

и елеганцијом мистичара -

људи као што је Мартин Лутер Кинг Џуниор,

који је написао, ”Никада нећу моћи да будем

оно што би требало да будем,

све док ви

нисте оно што би ви требало да будете.

Ово”, написао је, ”је повезана структура

стварности.”

Затим, Мајка Тереза, још једна мистична жена

која је рекла, ”Проблем света је

што нацртамо сувише мали

круг оно наше породице.”

И Нелсон Мендела

који живи по афричком појму

убунтуа,

што значи, потребан си ми

да бих ја био ја,

и потребан сам ти, да би ти био ти.

Сви ми волимо да покажемо

ова три мистична ратника

као да су рођени

са геном свеца.

Али сви ми, заправо имамо

исти капацитет као и они

и сада морамо да

радимо њихов посао.

Дубоко сам узнемирена

начинима на које све наше културе

приказују остале културе као лоше

тако што дају глас онима

нарасколнијима међу нама.

Послушајте ове наслове

неких од најпродаванијих књига

са обе стране политичкомг раскола

овде у САД-у.

”Либерализам је ментални поремећај”,

”Раш Лимба је велики, дебели идиот”,

”Глупаци и патриоте”,

”Расправљање са идиотима”.

Они су наизглед намењени да буду иронични,

али су заправо опасни.

Ево нечега што може звучати познато,

али чији вас аутор може изненадити:

”Четири ипо године борбе

против лажи, глупости

и кукавичлука.”

Ко је то написао?

То је био први наслов Адолфа Хитлера

за ”Мајн Кампф” - ”Моја битка” -

књигу која је започела нацистичку партију.

Најгора доба у људској историји,

било у Камбоџи или у Немачкој

или Руанди,

почињу са негативним отуђивањем других.

А онда мењају облик

и прерастају у насилан екстремизам.

Зато лансирам ову нову иницијативу.

То је за добробит свих нас,

укључујући и мене,

да бисмо се успротставили склоности

да карактеришемо и удаљавамо друге.

Схватам да смо сви заузети људи,

зато не брините, ово можете да урадите током паузе за ручак.

Моју иницијативу називам

”Изведи Другог на ручак.”

Ако сте

републиканац

можете извести демократу на ручак,

или ако сте демократа,

гледајте на то

као да изводите републиканца на ручак.

Ако идеја да поведете било ког од ових људи на ручак

чини да изгубите апетит,

предлажем да почнете локално,

јер ”Других” има много,

баш у вашем комшилуку.

Можда ону особу

која обожава џамију,

или цркву или синагогу у вашој улици;

или некога са друге стране

сукоба око абортуса;

или можда зета

који не верује у глобално загревање -

било кога чији вас начин живота можда плаши,

или чији погледи на свет

чине да вам из ушију крене дим.

Пре неколико недеља,

извела сам жену из конзервативне партије Чајанки на ручак.

На папиру, прошла је тест дима из ушију.

Она је активиста деснице,

а ја левице.

Користиле смо нека правила

да бисмо разговор одржале примереним,

а можете их корисити и ви,

зато што знам да ћете сви

извести ”Другог” на ручак.

Дакле, прво, одаберите циљ:

да упознате једну особу

из групе коју сте можда негативно стереотиписали.

А онда, пре него што се састанете,

договорите се о неким основним правилима.

Моја пријатељица из конзервативне партије

је смислила следећа правила:

немој убеђивати, бранити

или прекидати.

Буди радознала,

расположена за разговор, буди стварна.

И слушај.

И одатле смо кренуле.

Користиле смо следећа питања:

подели нека своја животна искуства са мном.

Шта је оно што те

дубоко брине?

И шта је оно што си одувек хтела да питаш

некога са друге стране?

Моја пријатељица током ручка и ја

смо завршиле са неким веома важним закључцима

и само ћу један од њих поделити са вама.

Мислим да је значајно

за сваки проблем

између било којих људи, било где.

Питала сам је зашто њена страна

прави тако скандалозне тврдње

и лаже о мојој страни.

”Шта?”, упитала ме је.

”А ми смо, као, гомила

снобова,

морално корумпираних обожавалаца терориста.”

Била је шокирана.

Она је мислила да је моја страна

много чешће напада њену,

да их називамо глупим,

наоружаним расистима.

И обе смо се дивиле

називима који нису

пристајали ником од људи

које заправо познајемо.

И откад смо успоставиле поверење,

веровале смо у међусобну искреност.

Договориле смо се да ћемо да говоримо и у нашим окружењима

када будемо сведоци

врсте говора који отуђују друге

и који могу да ране

и прерасту у параноју

а онда буду употребљене

да би подстицале сукоб.

При крају нашег ручка

признале смо отвореност оне друге.

Ниједна од нас није покушала да промени ону другу.

Али се исто тако нисмо претварале

да ће се наше разлике само истопити

након ручка.

Уместо тога, направиле смо

прве кораке заједно,

прешле преко наших рефлексних реакција

и отишле у убунту,

једино место

где решења

већини наших, наизглед нерешивих проблема

могу бити нађена.

Кога би требало да позовете на ручак?

Следећег пута када себе ухватите како

отуђујете оног ”другог”,

то ће бити ваш знак.

И шта се може догодити током вашег ручка?

Хоће ли се небеса отворити

а песма ”Ми смо свет” свирати звучницима ресторана?

Вероватно неће.

Јер убунту је спор,

он је компликован.

То су две особе

које престају да се претварају

да су свезналице.

То су две особе,

два ратника

која бацају оружје

и пружају један другоме руке.

Ево како је то чувени персијски песник Руми описао:

”Тамо изван идеја

или правог и погрешног,

постоји поље.

Срешћемо се тамо.”

(Аплауз)