Veliki pornografski eksperiment: Geri Vilson (Gary Wilson) na TEDxGlasgow

Kao odgovor na TED govor "Iščezavanje muškaraca?" Filipa Zimbardoa, Geri Vilson se pita da li je naš mozak evoluirao u toj meri da može da podnese hiperstimulaciju današnjih iskušenja interneta. On takođe govori o uznemirujućim simptomima koji se pojavljuju kod nekih zavisnih korisnika interneta, o iznenađujućem preokretanju ovih simptoma i o nauci koja stoji iza ovog fenomena 21. veka.

Inspirisan poslednjim govornikom,

otpevaću pesmicu
o internet pornografiji.

Šalim se.

Široko rasprostranjena upotreba
internet pornografije je jedan od

najbrže rastućih globalnih eksperimenata
ikada sprovedenih nesvesno.

Skoro svaki mladić sa pristupom internetu
postaje revnosni predmet testiranja.

Kanadski istraživač
Sajmon Ladžines je otkrio

da većina dečaka počinje da
traži pornografiju od 10 godine,

podstaknuti umom koji je
iznenada postao fasciniran seksom.

Korisnici vide internet pornografiju
kao daleko primamljiviju

nego pornografiju prošlosti.
Zašto je to tako?

Zbog stalnih novina.

U ovom australijskom eksperimentu,

nije obična golotinja, već novo,
ono što podiže uzbuđenje.

Subjekat gleda 22 pornografska prikaza.
Vidite ovaj vrh?

Tu istraživači prikazuju pornografiju
koju muškarci nisu pre videli.

Šta se desilo? Probudila se
erekcija u njihovom umu.

Zbog čega svo to uzbuđenje?

Majka priroda voli da mužjaci
oplođuju ženke koje su voljne,

dok god ima novih.

Na ovoj gornjoj liniji,
ovnu treba

sve više vremena da uspe
sa istom ženkom.

Ali ako stalno menjate ženke -
na donjoj liniji - ona nije ista.

On može da završi posao za 2 minuta
i da nastavi, sve dok ne bude potpuno iscrpljen.

Ovo je poznato kao Kulidžov efekat.

Bez Kulidžovog efekta
ne bi bilo internet pornografije.

Ovaj stari fenomen,
Kulidžov efekat,

posmatra svaku novu ženu na vidiku muškarca
kao genetsku priliku.

Da bi muškarac oplođivao,
njegov mozak luči

neurohemijski dopamin "idi i zgrabi",
za svakog novog partnera ili sliku.

Na kraju, ovan će se umoriti,

ali dok god muškarac
može da klikće mišem,

on može da nastavi dalje,
kao i njegov dopamin.

Sa internet pornografijom, muškarac
može da vidi više dobrih riba za 10 minuta

nego što su njegovi preci mogli
za nekoliko života.

Problem je što on ima um
lovca sakupljača.

Mozak čestog korisnika se prespaja
na ovaj genetski napredak,

tako da se brižljivo povezuje
sa ovim porno haremom.

Takva ponašanja su povezana
sa samoćom,

voajerizmom, kliktanjem miša,
traženjem, višestrukim prozorima,

ubrzavanjem, iznenađenjem
i konstantnim šokom pred novim.

Kako je jedan mladić
jednom pitao:

"Da li smo mi prva generacija
koja masturbira levom rukom?"

S druge strane, pravi seks je
udvaranje, dodirivanje,

primanje dodira, mirisi, feromoni,
emocionalna povezanost,

interakcija sa stvarnom osobom.

Šta se sad dešava kad naš tip
konačno sretne pravog partnera?

Pa, istraživači ne znaju mnogo
o efektima

internet pornografije
iz nekoliko razloga.

2009., kada je Ladžines pokušao
da prouči uticaj pornografije,

nije mogao da nađe nijednog muškarca
sa koledža koji je nije koristio.

Tako da je prvi ozbiljan problem
to što studije nemaju kontrolnu grupu.

Ovo stvara ogromnu tamnu mrlju.

Zamislite da svi momci
počnu da puše sa 10 godina

i ne postoje grupe
koje to ne čine.

Mislili bismo da je rak pluća
normalan kod svih momaka.

Nezaplašen nedostatkom apstinenata,
Ladžines je pitao 20 muških studenata:

"Da li internet pornografija utiče
na vas ili vaš stav prema ženama?"

Oni su odgovorili:
"Ne, mislim da ne."

Ali koristili su je manje-više non-stop
tokom otprilike jedne decenije.

To je kao da pitate ribu
šta misli o vodi.

To nas dovodi do drugog problema.

Istraživači nisu pitali korisnike pornografije
o simptomima koje je

Zimbardo opisao
u "Propadanju muškaraca".

Simptomi zavisnosti od uzbuđenja
se često brkaju

sa stvarima kao što su: hiperaktivni poremećaj,
društvena anksioznost, depresija,

problemi sa koncentracijom, strah od scene,
opsesivno-kompulsivni poremećaj i mnogi drugi.

Zdravstveni radnici često pretpostavljaju
da su ova stanja primarno

uzrok zavisnosti,
ali nikad njen rezultat.

Kao rezultat, često daju
lekove ovim ljudima,

a da ne ispitaju zaista
da li su zavisni od interneta.

Muškarci ne shvataju
da mogu da prevaziđu

ove simptome, jednostavno
promenom svog ponašanja.

Treći problem je taj da je teško
poverovati da seksualna aktivnost

može da prouzrokuje zavisnost,
jer seks je zdrav.

Ali internet pornografija nije seks.

Internet pornografija
je drugačija od pravog seksa

kao što su današnje video igre
drugačije od igre "dama".

Gledanje ekrana punog
golih delova tela

neće automatski zaštititi nekoga
od zavisnosti od uzbuđenja.

U ovoj holandskoj studiji -
evo naslova -

našli su da, od svih aktivnosti
na internetu

pornografija ima najveći potencijal
da izazove zavisnost.

Evo zašto.

Ovaj stari princip,
krug nagrađivanja,

evoluirao je da bi nas doveo
do prirodnih nagrada

kao što su seks,
stvaranje veza i hrana.

Kao posledica, ekstremne varijante
prirodnog nagrađivanja

imaju jedinstvenu sposobnost
da nas zaposednu.

Na primer: visoko kalorična hrana ili nove
zgodne devojke, daju nam dodatni dopamin.

A previše dopamina može da prevaziđe
naše prirodne mehanizme zasićenosti.

Na primer, dajte pacovima
neograničen pristup

visoko kaloričnoj hrani
i skoro svi će postati gojazni.

Zato je 4 od svakih 5
Amerikanaca debelo,

a polovina njih su gojazni.

To jest, zavisni su od hrane.

A nasuprot prirodnim nagradama,
na droge kao što su

kokain ili alkohol, navuče se samo
10% korisnika, bilo ljudi ili pacova.

Ovaj mehanizam slabosti na hranu ili seks
je jednom bio evolutivna prednost.

U suštini, uzimanje do one mere
dokle je to dobro.

Možete zamisliti vukove koji
spakuju 10 kila mesa po ulovu

ili sezona je parenja,
a vi ste alfa mužjak.

Šta ako se sezona parenja
nikada ne završava?

Svi ti udari dopamina mogu da kažu
vašem mozgu da radi dve stvari.

Prvo kažu: "Čoveče, dobio si
evolutivni džekpot."

Drugo, oni učestvuju u
promenljivom molekulu Delta-FosB.

Znam da je to bombast naziv, ali
dopamin učestvuje u Delta-FosB

i on počinje da se nagomilava
u krugu nagrađivanja mozga.

Sa preteranim hroničnim konzumiranjem
droga ili prirodnih nagrada

povećava se Delta-FosB
i on počinje da menja mozak

i podstiče krug preteranog
udovoljavanja i žudnje.

Ako se udovoljavanje nastavi,
Delta-FosB raste

i može dovesti do promena u mozgu
koje se vide kod svih zavisnika.

Tako da su to domine:
preterano konzumiranje,

povećan dopamin, Delta-FosB,
promene u mozgu.

Jedna od prvih promena je
umrtvljena reakcija na zadovoljstvo.

Tako da svakodnevna uživanja u stvari
ne zadovoljavaju zavisnika od pornografije.

U isto vreme, druge
fizičke promene u mozgu čine

da mozak pojačano reaguje
na pornografiju.

Sve drugo u životu korisnika pornografije
je dosadno, ali pornografija je super uzbudljiva.

Na kraju, njegova volja opada
kako se frontalni korteks menja.

Ne mogu da opišem
koliko je ovo važno.

Kod svih zavisnosti,
ove promene mozga su iste

i isti promenljivi molekul
se javlja u njima - Delta-FosB.

Naučnici su koristili
moždane skenere da izmere

ove promene kod zavisnika od droge.

Ovi snimci pokazuju smanjenu reakciju
na zadovoljstvo kod zavisnika od droge.

Ova i nekoliko drugih promena
su takođe primećene kod kockara,

zavisnika od hrane, nedavno i zavisnika
od video igara i sada kod zavisnika od interneta.

Izvinjavam se zbog slajdova studija mozga,
ali samo pogledajte datume,

želim da vidite da oni postoje.

Do sada, sva istraživanja mozga
pokazuju u jednom smeru.

Stalni noviteti na dohvat klika mišem,
mogu da dovedu do zavisnosti.

To znamo jer kad su naučnici ispitivali

bivše zavisnike od interneta,
otkrili su

da su se te promene mozga
preokrenule.

Nažalost, nijedna od ovih studija
ne izdvaja korisnike pornografije,

ali ih uključuje.

Evo onoga što predstavlja promenu.

Konačno imamo grupu momaka
koji više ne koriste internet pornografiju.

Tako je! Hiljade zavisnika
dobrovoljno prestaje.

Ovi ljudi su ona kontrolna grupa koja nedostaje
u velikom pornografskom eksperimentu.

Oni pokazuju stručnjacima šta promena
jedne varijable može da uradi.

Ja to zovem "Vaskrsnuće muškaraca"
nasuprot "Propadanju muškaraca".

Pre nego što nastavim,
verovatno biste hteli da znate

zašto bi se neki ljubitelj pornografije,
pri čistoj svesti, nje odrekao.

U dve reči: erektilna disfunkcija.

Internet pornografija ubija
seksualni učinak mladića.

Zimbardo kaže da mladići
doživljavaju neuspeh sa ženama.

Ovo ispitivanje italijanskih neurologa
potvrđuje

ono čega smo svedoci
poslednjih nekoliko godina.

Lekovi za potenciju često prestaju da deluju,
ako su ikada i funkcionisali,

jer problem nije ispod pojasa,
gde vijagra deluje.

Niti je njihov problem zaista psihološki.

To je zbog fizičkih promena u mozgu.

Tih promena u vezi sa zavisnošću.

Njihov umrtvljeni mozak šalje
sve slabije signale njihovim bananama.

(Smeh)
Kao što doktor Foresta kaže:

"Počinje sa slabijim
reakcijama na porno sajtove.

Onda dolazi do
opšteg opadanja libida

i na kraju, postaje nemoguće
dobiti erekciju.

Ima tri ključne stvari u ovome.

Prvo, Foresta opisuje
klasičan proces zavisnosti

- postupno smanjenje osetljivosti.

Drugo, internet pornografija je
kvalitativno drugačija od Plejboja.

Raširena impotencija kod mladih
nikada ranije nije bila viđena.

I konačno, impotencija je jedini simptom
koji privlači pažnju ovih momaka.

Pitanje je, koje manje
simptome propuštaju?

Većina to ne otkrije dok ne prestane.

Evo momka u svojim kasnim
dvadesetim.

"Išao sam kod psihologa i psihijatara
poslednjih osam godina..."

i imao sam dijagnoze: depresija,
teška društvena anksioznost,

teško oštećena memorija
i nekoliko drugih.

Probao sam fekser, ritalin,
ksanaks, paksil,

izbačen sam sa dva
različita koledža, otpušten dvaput,

koristio sam marihuanu da smirim
svoju društvenu anksioznost.

Prilazio mi je priličan broj žena,

pretpostavljam zbog mog
izgleda i statusa,

ali su brzo bežale, zbog mog
neverovatnog čudaštva.

Bio sam težak zavisnik
od pornografije od 14. godine.

Poslednje dve godine sam
eksperimentisao

i konačno shvatio
da je pornografija bila problem.

Prestao sam sa njom potpuno
pre dva meseca.

Bilo je vrlo teško, ali je vredelo.

Od tada sam prestao
da uzimam lekove.

Moja anksioznost je nestala.

Pamćenje i fokus su mi
oštriji nego ikad.

Osećam se kao veliki "magnet za devojke"
i moja impotencija je nestala takođe.

Stvarno mislim da sam se ponovo rodio
i dobio novu šansu u životu."

Zbog toga se gomile momaka pojavljuju
širom interneta - bodibilding sajtovi,

sportski sajtovi, sajtovi umetnika u muvanju -
svuda gde se okupljaju muškarci.

U suštini, oni traže ponovno
neurohemijsko rođenje.

Ovo je grupa na reddit.com,
koja se zove "Fapstronauti".

"Faping" je sleng za solo seks,

ali stvarno znači -
ostavljanje pornografije.

Dodali su oko 2.000 novih članova
od kad sam snimio ovu sliku pre mesec dana.

Ovaj pokret za skidanje
sa pornografije ubrzano raste.

U stvari, grupe se pojavljuju
širom interneta i Evrope takođe.

Ali postoji jedan bizaran problem.

Muškarcima u ranim 20-im se vraća potencija
sporije nego starijim muškarcima.

Kako to da 50-godišnjak može da povrati
svoju funkciju brže od 20-godišnjaka?

Odgovor je, da iako stariji muškarci
koriste pornografiju mnogo duže,

oni nisu počeli sa današnjom
internet pornografijom.

Znamo da je ovo ključna varijabla

jer stariji muškarci nisu
imali seksualne probleme

dok nisu dobili brzi internet.
(Smeh)

A današnji tinejdžeri
počinju na brzom internetu,

kad je njihov mozak na vrhuncu
proizvodnje dopamina i neuroplastičnosti.

Tada su najpodložniji zavisnosti,
ali postoji još jedan rizik.

Do odraslog doba, tinejdžeri ojačavaju
često korišćene šeme

i oslabljuju one koje ne koriste.

Tako, do otprilike 22 godine, seksualni afinitet
može biti duboko ukorenjen u mozgu.

To može da izazove paniku ako je mladić
napredovao do ekstremne pornografije

ili pornografije koja se više ne slaže
sa njegovom seksualnom orijentacijom.

Srećom, mozak je prilagodljiv, tako da njegov
afinitet može da se povrati kada ostavi pornografiju.

Pošto se muškarac vrati
na normalnu osetljivost,

njegov mozak traži nagrade
za koje je evoluirao da ih vidi,

kao što su prijateljska interakcija
i, naravno, pravi partneri.

Evo još jednog primera
onoga što čujemo svakodnevno:

"Osećam se kao sledeći
Isak Njutn ili Leonardo da Vinči.

Otkad sam prestao, pre mesec dana,
bukvalno sam

započeo posao, počeo da sviram klavir,
učim francuski svakog dana,

programiram, crtam, pišem,
počeo sam da vodim svoje finansije

i imam više sjajnih ideja
nego što mogu da upotrebim.

Moje samopouzdanje je ogromno.

Već osećam da mogu da razgovaram
sa bilo kojom devojkom!

Ja sam onaj isti momak kome je trebalo
dve i po godine duže da završi koledž

zbog odugovlačenja i depresije."

Završiću sa jednom željom:

voleo bih da vidim Zimbardove momke

koji prestaju i one koji ih leče
i stručnjake,

kako slušaju hiljade muškaraca
koji nas uče

o bekstvu od zavisnosti
od uzbuđenja.

Hvala na slušanju.

(Aplauz)