IWOW - Part 4 - Beyond Thinking

Život, sloboda i traganje za srećom.

Tokom naših života često sreću tražimo "tamo negde"

kao da je to neki predmet ili roba.

Postali smo robovi sopstvenih želja i čežnji.

Sreća nije nešto što se može uloviti

ili kupiti kao jeftino odelo.

Ovo je Maja,

iluyzija,

večni ples oblika.

U Budizmu,

Samsara, ili večni ciklus patnji

je ovekovečen čežnjom ka zadovoljstvu.

i udaljavanjem od bola.

Frojd je ovo nazvao "Princim nagona."

Sve što radimo je pokušaj da izazove zadovoljstvo,

kako bi dobili nešto što želimo,

ili da proteramo ono što je nepoželjno

Čak i najjednostavniji organizam, poput papučice se ponaša isto.

To nazivamo odgovor na stimulans.

Nasuprot papučici, ljudi imaju mnogo više opcija.

Imamo slobodu mišljenja, i tu se nastaje problem.

Razmatranje naših želja nas je izbacilo iz ravnoteže.

Nedoumica savremenog društva je to što se trudimo da razumemo svet,

ne u vidu starinske unutrašnje svesti,

već time što kvantifikujemo i kvalifikujemo ono što opažamo

kao spoljni svet koristeći se naučnim sredstvima i principima.

Razmišljanje je dovelo jedino do još razmišljanja i postavilo još pitanja.

Tragamo za znanjem koje razotkriva sile koje pokreću svet

i koje upravljaju njegovim tokom.

Ali mi gledamo na tu suštinu kao da je izvan nas,

ne kao živu stvar, svojstveno našoj prirodi.

Poznati psihijatar Karl Jung je rekao,

"Onaj koji posmatra spolja sanja, onaj koji posmatara unutra je budan"

Nije pogrešno želeti lucidnost i sreću.

Pogrešno je tragadi za srećom spolja

kada je samo moguće pronaži je unutra.

4. Avgusta, 2010 na "Techonomy" konferenciji na Tahoe jezeru u Kaliforniji,

Erik Šmidt, izvršni direktor Google-a, pomenuo je zapanjujući statistički podatak.

Svakog drugog dana me stvorimo onoliko informacija

koliko smo stvorili od početka civilizacije do 2003.

prema Eriku.

To je od prilike 5 eksabajta podataka.
(5 milijardi gigabajta)

Nikada u istoriji čovečanstva nije bilo toliko mnogo razmišljanja

i nikada nije postojalo toliko nemira na planeti.

Možda se dešava da kada god smislimo rešenje za jedan problem,

nastanu nova dva problema?

Čemu toliko razmišljanje

ako nas ne čini srećnijim?

Da li smo srećniji?

Više uravnoteženi?

Radosniji od svog tog razmišljanja?

Ili nas to izoluje,

odvaja od dubljih i izrazitijih

iskustava života.

Razmišljanje, delanje i ponašanje,

se mora dovesti u ravnotežu sa bićem.

Jer mi smo prvo ljudska bića, a ne ljudski radnici

Želimo promenu i stabilnost u isto vreme.

Naša srca su se odvojila od zavojnice života,

zakona promene,

jer nas naši racionalni umovi vuku u pravcu stabilnosti,

sigurnosti i utišavanju naših čula.

Sa bolesnim očarenjem gledamo ubistva, cunamije,

zemljotrese i ratove.

Trudimo se da zaposednemo naš um, napunimo ga podacima.

TV emsije emitiju sa svakog mogućeg uređaja.

Igre i zagonetke.

Slanje poruka.

I još mnoštvo trivijalnih stvari.

Dozvoljavamo sebi da postanemo hipnotisani

neprestanim emitovanjem novih slika, vesti,

novim načinom da mučimo i stišamo čula.

U tišini samoposmatranja srca nam mogu saopštiti

da život mnogo veći nego naša trenutna stvarnost,

da živimo u svetu gladnih duhova,

koji neprestano žude i nikad nisu zadovoljni.

Stvorili smo vrtlog podataka

koji se rasprostranjuje po planeti kako bi podstakao razmisljanje,

i još ideja o tome kako da se popravi svet,

da se isprave problemi koji postoje samo zato što ih je ljudski um stvorio.

Razmišljanje je stvorilo ogromnu zbrku u kojoj živimo.

Borimo se protiv bolesti, neprijatelja i problema.

Paradoks je da čemu god da se suprostaviš istrajaće.

Što se više odupireš nečemu, postaće jače.

Kao što vežbanjem mišića, vi ustvari jačate

ono čega ste hteli da se rešite.

Dakle, šta je alternativa razmišljanju onda?

Koje druge metode mogu ljudi da upotrobe kako bi postojali na ovoj planeti?

Dok se zapadna kultura u poslednjih par vekova skoncentrisala na istraživanje

fizičkog sveta putem analitičkog razmišljanja

druge drevne kulture su razvile podjednako sofisticirane

tehnologije za istrašivanje unutrašnjeg prostora.

Naše udaljavanje od unutrašnjih svetova

je stvorilo nesklad na našoj planeti.

Drevni citat "Spoznaj sebe" je zamenjen

željom da se iskusi spoljni svet oblika.

Odgovor na pitanje "Ko sam ja?" ne leži

u tekstu koji stoji na vašoj vizit karti.

U Budizmu, vi niste sadržina vaše svesti.

Vi niste čak ni skup misli ili ideja

zato što iza misli stoji onaj koji svedoči misli.

Imperativ "Spoznaj sebe" je Zen koan, nerešiva zagonetka

U nekom trenutku će um postati iscrpljen pokušajima da pronađe odgovore.

Kao što pas juri svoj rep, ostaje samo identitet Ega

koji želi da pronađe odgovor, smisao.

Za tačnost tvog identiteta nije potreban odgovor

jer je sva pitanja postavio egoistični um.

Ti nisi tvoj um.

Istina ne leži u postavljanju više pitanja, već manje

Kao što je Jozef Kembel rekao,

"Ne verujem da ljudi tragaju za smislom života,

u meri u kojoj tragaju za iskustvom zbog koga se osećaju živim."

Kada su pitali Budu, "Šta si ti?" on je jednostavno odgovorio,

"Ja sam budan"

Šta znači biti budan?

Buda ne odgovara, jer je cvetanje

svačijeg života različito.

Ali dodaje jednu stvar "To je kraj agoniji"

U svim većin religijama postoji naziv

za stanje budnosti

Raj,

Nirvana,

ili Mokša.

Tih um je sve što je potrebno da shvatiš prirodu toka.

Sve će se samo dogoti nakon što se um dovede u stanje smirenosti.

U toj tišini, unutrašnja energija se budi

i deluje bez tvog tvog napora.

Kako Taoisti kažu, "Či prati svest.",

Usled umnog mirovanja je moguće čuti mudrost

biljaka i životinja.

Tihi šapat u snovima,

i ovladati subtilnim mehanizmom koji

te snove prikazuje kao materijalne oblike.

U Tao te Čingu, ovakav tip života se naziva "Wei wu wei"

"Delati, ne delanje."

Buda je govorio o "srednjem putu" kao put

koji vodi do prosvetljenja.

Aristotel je pričao o zlatnoj sredini

između dva ekstrema, kao put lepote.

Ne previše napora, ali ne i premalo.

Jin i Jang u savršenoj ravnoteži.

Vedanteova ideja o Maji ili iluziji,

je da mi ne doživljavamo okolinu samu po sebi,

već naprotiv projekciju stvarnosti koju diktiramo našim mislima.

Naravno misli vam dozvoljavaju da iskusite vibracioni svet

na jedan način, ali naša unutrašnja staloženost ne treba da pripada

spoljnim dešavanjima.

Verovanje u spoljni svet ne vezano za subjekat koji opaža

je temelj nauke.

Ali naša čula nam samo daju indirektne podatke.

Naše zaimisli o takvom umno stvorenom fizičkom svetu

uvek bivaju filtrirane kroz naša čula i zbog toga su uvek nedovršene.

Postoji jedno polje vibracija ispod svih čula.

Ljudi sa dijagnozom koja se zove "sinestezija", ponekad iskuse

ovo vibraciono polje na različite načine.

Mogu da vide zvuke u boje ili oblike ili da asociraju

kvalitete jednih čula sa drugim.

Sinestezija se odnosi na sintezu ili izmešanost čula.

Čakre i čula su kao prizma

izdvajajući kontinuitet vibracija.

Sve što postoji u univerzumu vibrira

ali različitim brzinama i frekvencijama.

Horusovo oko je sastavljeno od šest simbola,

i svaki predstavlja jedno od čula,

Kao u drevni Vedizamu

za misao se smatra da je čulo.

Misli se dobijaju istoveremeno

čm se osećaji iskuse na telu.

Proističu iz istih izvora vibracija.

Razmišljanje jednostavno nije oruđe.

Jedno od šest čula.

Uzdigli smo ga toliko visoko

tako da identifikujemo sebe sa sopstvenim mislima.

Činjenica je da mi ne prepoznajemo suštinsku bitnost

razmišljanja kao jednog od šest čula.

Toliko smo utopljeni u mislima, da kada pokušamo da objasnimo misao kao čulo

zvuči kao kad bi smo ribi objašnjavali šta je voda.

Voda, kakva voda?

Na Unpanišadima je napisano:

Ono što pogledom ne
gleda, a po čemu je pogled vidljiv

Uvidi da je brahma to,a ne
ono što ovde uvažavaju.

Ono što sluhom ne sluša, a po čemu sluh čuje

Uvidi da je brahma to,a ne
ono što ovde uvažavaju.

Ono što se rečju ne izražava,a po čemu je reč izražena,

Uvidi da je brahma to,a ne
ono što ovde uvažavaju.

Ono što mišlju ne zamišlja,a po čemu je misao zamišljena

Uvidi da je brahma to,a ne
ono što ovde uvažavaju.

Poslednjih decenija, znatno se napredovalo

u oblasti istraživanja mozga.

Naučnici su otrkili neuroplastičnost - termin koji

prenosi ideju o tome kako se fizičke vezame unutar mozga

menjanju u skladu sa mislima koje prolaze kroz njih.

Kanadski psiholog Donald Hebb je rekao,

"neuroni koji su aktivni zajedno, spajaju se."

Neuroni se spajaju kada je osoba u stanju održane pažnje.

Ovo bi značilo da je moguće usmeriti vaš sopstevni

subjektivan doživljaj stvarnosti.

Bukvalno, ako vam u glavi preovladava strah, briga, uznemirenost

i negativnost, samim tim izgrađujete i ojačavate put za buju takvih misli.

Ako fokusirate misli na ljubav,

saučešće, zahvalnost i radost,

jačate vezu preko koje će se ponoviti takva iskustva.

Ali kako da sprovedemo to u delo, ako smo orkuženi nasiljem i patnjom?

Da nije ovo neka vrsta zablude ili željnog razmišljanja?

Neuroplastičnost nije isto kao ideja novog doba

u kojoj vi gradite vašu stvarnost razmišljajući pozitivno.

To je zapravo ista stvar o kojoj je Buda pričao

pre 2500 godina

Vipašana meditacija ili uvidna meditacija

se može opiusati kao neuroplastika usmerena ka sebi.

Prihvatite stvarnost onakvu kakva jeste.

Ali vi iskusite to u samom korenu senzacije,

na vibracionom nivou ili energetskom nivou bez predrasuda ili

uticaja misli.

Kroz održanu pažnju na temeljnom nivou svesti,

neuronske veze za potpuno drugačije opažanje stvarnosti se izgrađuje.

Obično nam se obrnuto dešava.

Stalno dozvoljavamo da nam ideje o spoljnom svetu oblikuju naše neuralne mreže,

ali naš unutarnji sklad nije neophodno da zavisi od spoljnih dešavanja.

Okolnosti nisu bitne.

Jedino je stanje svesti važno.

Meditacija u Sanskritu označava oslobađanje svih ocena.

Oslobađanje od poređenja.

Biti slobodan svega podesnog.

Ne pokušavaš da postaneš neko drugi.

Prihvataš ono što jeste.

Način da se uzdignemo izvan patnje fizičke stvarnosti

je da je potpuno privatimo.

Pomiriti se sa istinom.

Na taj način postaje deo tebe,

pre nego što ti postaješ deo toga.

Na koji način neko može dosegnuti to stanje svesti

u kome više nema konflikta svešću sa svojom sadržinom.

Kako se neko isprazni srce puno lepih ambicija?

Mora da postoji totalni preobražaj u ljudskoj svesti.

Radikalan pomeraj orijentacije od spoljnjeg ka unutarnjem.

To nije revolucija koja je doneta samo voljom ili naporom.

Već i predajom.

Prihvatanjem stvarnosti, onakvom kakva jeste.

Predstavljanje Hrista sa otvorenim srcem snažno prenosi ideju

da se moramo otvoreno ophoditi svom bolu.

Moramo prihvatiti SVE ako želimo biti otvoreni

ka evolucionom izvoru.

To ne znači da treba biti mazohist,

ne tražiš bol,

ali kad se pojavi, a pojaviće se

jednostavno prihvatiš stvarnost onakvu kakva jeste,

umesto da žudiš za nekom drugom stvarnošću.

Havajci su dugo verovali

da se istina spoznaje kroz srce.

Srce poseduje sopstvenu inteligenciju naspram one koja je u mozgu.

Egipćani su verovali da je srce, a ne mozak,

izvor ljudske mudrosti.

Srce se smatra za centar

duše i ličnosti.

Kroz srce su svetci govorili,

davajući drevnim Egipćanima znanje o njihovom stvarnom putu.

Ovaj papirus oslikava "težinu srca"

Smatralo se da je odlazak u

zagrobni život sa laganim srcem dobra stvar.

Značilo je da taj živeo srećno.

Jedan opšti ili arhetipski stadijum koji ljudi iskuse

u procesu buđenja centra srca

je osećaj da je energija jedne individue takođe i energija univerzuma.

Kada dopustite sebi da osetite tu ljubav,

da postanete ova ljubav,

kada se povežete svoj unutarnji svet sa spoljnim svetom,

kada sve postaje jedno,

Kako neko doživljava muziku sfera?

Na koji način se otvara srce?

Šri Ramana Maharaši je rekao,

"Bog leži u tebi, kao što ti,

i ti ne moraš ništa da preduzimaš

kako bi bio shvaćen od Boga ili sebe.

To je već tvoje iskreno i prirodno stanje.

Odbaci svu pretragu,

usmeri svoju pažnju ka unutra,

i žrtvuj svoj um jednom sebi,

zračeći srcem svog bića.

Da bi iskusio ovako nešto,

samo posmatranje je neposredan i i trenutan način."

Kada nakon meditacije i posmatranja unutarnjih utisaka,

vašu unutarnju svest, vi ustvari posmatrate promenu.

Sila promene se uzdiže i prolazi

kako energija menja svoj oblik.

Stepen do kojeg je osoba evoluirala ili postala prosvećena,

je stepen do koga se dostigla sposobnost

da se adaptira na svaki trenutak,

ili da preobražava neprestane tokove ljudske promene

okolnosti, bola i zadovoljstva

u ushićenje.

Lav Tolstoj, autor dela "Rat i Mir", rekao je

"Svi misle o promeni sveta,

a niko ne misli o promeni samoga sebe."

Darvin je izjavio da najvažnija karakteristika

preživljavanja vrste nije snaga ili pamet

već sposobnost prilogođavanja promeni.

Čovek mora postati vešt u prilagođavanju.

Ovo je Budističko učenje "Anika"

Sve se nastaje i nestaje, menjajući se.

Neprestano menjajući.

Patnja postoji samo zato što smo se vezali za određen oblik.

Kada se vežete za svedočni deo sebe,

sa razumevanjem Anike, ushićenje nastaje u srcu.

Sveci, mudraci, i učitelji joge u prošlosti

jednoglasno opisuju jednu svetu ujedinjenost unutar srca.

Da li je to tekst St. John of Cross,

Rumijeva poezija

ili indijska učenja tantre,

sva ova različitanja predanja pokušavaju da izraze

subtilnu misteriju srca.

U srcu je ujedinjenje Šive i Šakti.

Muževno probijanje u spiralu života

i ženska nežna predaja promeni.

Prisustvovati

i bezuslovno prihvatanje svega ovog.

Sa ciljem da otvorite vaše srce,

morate da otvorite sebe promeni.

Živeti u naizgled čvrstom svetu,

plesati sa njim,

povezati se sa njim,

živeti potpuno,

voleti potpuno,

ali sa znanjem da je to sve privremeno

i da se svi oblici na kraju raspadnu i promene.

Blaženstvo je energija koja je odziv na spokojstvo.

Izpraćena je uz pražnjenje svesti sve misane sadržine.

Sadržina ove blažene energije se rađa iz staložene svesti.

Nova svest iz srca.

Svest koja je povezana sa svim što jeste.