Samadhi Part 2 (It's Not What You Think)

Krajnja istina je bez reči,
tišina unutar tišine. -Pirke Avot-

Najveći svetski duhovni učitelji
od davnina do današnjeg dana,

dele stav da najdublja istina
našeg bića ne pripada ni jednoj

određenoj religiji ili duhovnoj
tradiciji, ali se može naći

unutar srca svake osobe.

Pesnik Rumi je rekao:

"Gde je taj mesec koji
nikada ne izlazi niti zalazi?

Gde je ta duša koja nije
ni s nama ni bez nas?

Nemoj reći da je tu ili tamo.

Cela kreacija je "To",
ali samo za oči koje mogu videti."

SAMADI

DRUGI DEO:
(NIJE ONO ŠTO TI MISLIŠ)

U priči o Vavilonskoj kuli,
čovečanstvo je podeljeno

na bezbroj jezika, verovanja,
kultura i interesa.

Vavilon bukvalno znači "Božja vrata."

Vrata su naš intelekt,
naše uslovljene strukture.

Oni koji shvate svoju pravu prirodu,
svoju suštinu izvan imena i formi,

dobijaju uvid o velikoj misteriji
koja leži iza kapije.

Drevna parabola, parabola slona,
korišćena je da opiše kako

različite tradicije zapravo
ukazuju na jednu veliku istinu.

Grupa slepih ljudi, dotakla bi
pojedinačno različite delove slona,

dobijajući tako utisak šta je slon.

Osoba koja stoji na slonovoj nozi,
opisuje slona kao drvo.

Osoba na repu kaže da
je slon sličan konopcu.

Slon je kao koplje,
kaže onaj što stoji na kljovi.

Onome što mu dodiruje uvo,
slon mu liči na lepezu.

Osoba koja mu dodiruje bok,
kategorički tvrdi da je slon kao zid.

Problem je u tome što
dodirujući naš deo slona,

verujemo da je naše
iskustvo jedina istina.

Mi ne priznajemo niti cenimo,

da je iskustvo svake osobe
drugačiji aspekt iste životinje.

Večna filozofija je
shvatila da sve duhovne

i verske tradicije dele
jednu univerzalnu istinu.

Mističku ili transcendentnu
stvarnost na kojoj se bazira

svako duhovno znanje i doktrina.

Svami Vivekananda sumirao je
višegodišnja učenja rečima:

"Kraj svih religija je
ostvarenje Boga u duši.

To je jedina univerzalna religija."

U ovom filmu, kada koristimo
reč Bog, to je samo metafora

za transcedentno, ukazujući
na veliku misteriju

izvan ograničenog egoističkog uma.

Da bi se shvatilo istinsko
ili imanentno "ja",

osoba mora postati svesna
svoje božanske prirode.

Svaka duša ima potencijal da
stekne novu svest višeg nivoa.

Da se probudi iz sna i njegove
identifikacije sa formom.

Pisac i vizionar, Oldus Haksli,

poznat po svojoj knjizi
"Vrli novi svet",

i autor knjige "Večna
filozofija" u kojoj govori

o doktrini koja se stalno iznova
vraća u istoriju, uzimajući oblik

kulture u kojoj se ostvaruje.
Napisao je:

"Večna filozofija izražena je
skraćeno u sanskrtskoj formuli

"Tat Tvam Asi",
"To si ti".

Atman ili duša (individualna
svest) je jedno s Brahmanom,

apsolutnim principom celog postojanja

i krajnji cilj svakog ljudskog bića je

da otkrije tu činjenicu za sebe.
Da on ili ona shvate ko su zapravo.

Svaka tradicija je
poput brušenja dragulja,

koja tako reflektuje određenu
tačku gledišta iste istine,

dok istovremeno odražavaju
i osvetljavaju jedni druge.

Bez obzira na jezik
i konceptualni okvir koji koriste,

sve religije dele ideju
o postojanju jedinstva,

nečeg većeg, nečeg iznad nas.

Moguće je učiti i integrisati
učenja jednog ili više izvora,

bez lične indentifikacije s njima.

Rečeno je da su sva duhovna učenja

prsti upereni prema
transcendentnoj istini.

Ako se držimo dogmatskih
učenja, zbog utehe,

usporićemo naš duhovni razvoj.

Da bi se shvatila istina
izvan bilo kog koncepta,

treba se osloboditi svakog
priklanjanja i vezivanja.

Otpustiti sve religiozne koncepte.

Iz perspektive ega,
prst koji pokazuje na Samadi,

pokazuje direktno prema ambisu.

Sveti Jovan od Krsta reče: "Ako želiš
da budeš siguran u put kojim ideš,

moraš zatvoriti oči i hodati u mraku."

"Živeti u potpunosti znači
uvek biti na ničijoj zemlji

i biti spreman umreti opet i opet."
~Pema Chodron~

Samadi počinje sa skokom u nepoznato.

U drevnim tradicijama je rečeno,
da bismo prepoznali Samadi,

moramo isključiti svesnost od
svih poznatih predmeta,

od svih spoljašnjih fenomena,

uslovljenih misli i senzacija,
do same svesti.

Prema unutrašnjem izvoru,
srcu ili suštini bića.

U ovom filmu kada koristimo reč Samadi,
označavamo transcendenciju,

najviši stepen Samadija, nazvan
Nirvikalpa Samadi.

U Nirvikalpa Samadiju nastaje
prekid mentalnih aktivnosti,

svih traganja i radnji. Možemo
samo pričati o tome šta nestaje

kada mu se približavamo i ono što se

ponovo pojavljuje kada
se vraćamo iz njega.

Ne postoji nikakva percepcija,
niti ne-percepcija, stvar ili ne-stvar,

niti svesnost, niti nesvesnost.

Ovo je apsolut,
neshvatljivo i zagonetno za um.

Kada se vratimo u aktivno stanje,

nema znanja, postoji
nešto poput novog rođenja

i sve ponovo postaje novo.
Miris božanskog je ono

što ostaje u nama koji traje sve
duže kako putovanje napreduje.

U drevnim tradicijama opisani
su mnogi tipovi Samadija,

ali jezik je izazvao mnogo
zbunjenosti tokom godina. Izabrali smo

da korisimo reč Samadi da bismo
istakli transcedentno jedinstvo,

ali mogli smo da koristimo reč iz
neke druge tradicije. Samadi je drevni

termin sanskrta, zajednički za vedsku,

jogičku i samkhijsku
tradiciju u Indiji,

infiltriran u mnoga druga učenja.

Samadi je osmi ud
Patanđalijeve joge od osam udova

i deo Budinog plemenitog
osmostrukog puta.

Buda koristi reč Nirvana,
prestanak 'vane' ili samoaktivnosti.

Patanđali opisuje jogu ili Samadi kao
"Chitta Vritti Nirodha",

preveden na sanskrt znači
"prekid vrtloga ili spirale uma."

To je otpetljavanje svesti iz
celokupog matriksa ili kreacije uma.

Samadi ne označava nikakav koncept
jer je za njegovu realizaciju potrebno

napuštanje konceptualnog uma.

Različite religije koriste različite
reči da bi opisale božansko jedinstvo.

Zapravo,
reč religija ima slično značenje.

Na latinskom "religare"
znači svezati ili prepovezati.

Ovo je slično reči joga (yuj) što znači

ujediniti - svetovno sa transcedentnim.

U islamu, sama reč islam,
prema drevnom arapskom jeziku znači

što znači predanost Bogu.

To znači potpunu poniznost
ili odricanje od samo-identiteta.

Hrišćanski mistici poput sv.
Franje Asiškog, sv. Terezije Avilske

i sv. Jovan od Krsta, opisuju nebesku

uniju s Bogom,
s carstvom Božjim unutar sebe.

U Jevanđelju po Tomi, Hrist reče:
"Kraljevstvo Božje nije ovde ili tamo.

Očevo kraljevstvo rasejano je po
celoj zemlji, ali ljudi to ne vide."

Radovi grčkih filozofa,
Platona, Plotina, Parmenida

i Heraklita gledan kroz prizmu večne
nauke, ukazuju na istu mudrost.

Plotin tvrdi da je najveći
ljudski izazov dovesti

ljudsku dušu u krajnje stanje
savršenstva i jedinstva s Jednim.

Crni Los (Black Elk) sveti čovek
indijanskog Lakota plemena je rekao:

"Prvi mir, koji je najvažniji,
je onaj koji dolazi iz duše čoveka

kad razume svoje srodstvo i jedinstvo
sa univerzumom i njegovim moćima.

I kada shvati da Veliki Duh
živi u centru univerzuma

i da je ovaj centar zapravo svuda.
On je u svakom od nas.

Na putu buđenja,
osim ako nismo u Samadiju,

uvek postoje dve polarnosti,
dvoja vrata na koja se može ući.

Dve dimenzije: jedna do čiste
svesti i druga u svet fenomena.

Uzvodna struja prema apsolutu
ili nizvodna prema Maji i svim

njenim manifestacijama,
vidljivim i nevidljivim.

Odnos između relativnog i
apsolutnog može se rezimirati

citatom Šri Nisargadatta Maharađa:

"Mudrost je znati da nisam ništa,
ljubav je znati da sam ja sve

i između njih dve moj život se kreće."

Ono što je rođeno iz ove veze
je nova božanska svest.

Nešto se rodi izvan braka
ili veze ova dva polariteta

ili kolapsa dualističke identifikacije,

ipak, ono što se stvori nije
stvar i nikad se nije rodilo.

Svest je cvetala, kreirajući
nešto novo, ono što se može nazvati

večno Trojstvo.

Bog Otac, transcendentan,
neprepoznatljiv i nepromenljiv,

ujedinjen je sa Božanskim
ženskim principom,

koji je sve što je promenljivo.

Ovaj odnos donosi
alhemičku transformaciju,

neku vrstu smrti i ponovnog rođenja.

U vedskim učenjima božansku uniju
predstavljaju dve osnovne sile.

Šiva i Šakti.

Imena i lica različitih bogova
menjali su se kroz istoriju,

ali njihove suštinske karakteristike
su očuvane. Ono što se rodi iz ovog

odnosa je nova božanska svest,
nov način postojanja u svetu.

Dva nerazdvojna polariteta.

Univerzalna energija bez
centra i ograničenja.

To je čista ljubav. Ne postoji ništa
što se može dobiti ili izgubiti,

jer je potpuno prazna,
ali potpuno ispunjena.

Bilo da se radi o misterioznim
školama Mezopotamije,

duhovnoj tradiciji Vavilonaca i
Asiraca, religiji drevnog Egipta,

nubijskoj i kemetičkoj kulturi, drevnoj
afričkoj, šamanskoj ili domaćim

tradicijama širom sveta, mističarima
drevne Grčke, gnostičarima,

ne-dualistima, budistima,
taoistima, Jevrejima,

zoroastrijancima,
džainistima, muslimanima

ili hrišćanima, shvatamo da
je ono što im je zajedničko

su njihovi najviši duhovni uvidi,
koji su njihovim sledbenicima

omogućili da razumeju Samadi.

Sama reč Samadi
znači nešto kao što je

shvatanje svog identiteta ili
jedinstva sa svim stvarima. Uniju.

To znači ujediniti sve aspekte "sebe".

Ali ne mešajte
intelektualno razumevanje

sa stvarnom realizacijom Samadija.

To je vaš mir, vaša praznina,

ono što ujedinjuje sve
nivoe životne spirale.

Putem drevnih učenja o Samadiju,
čovečanstvo može početi da shvata

da postoji zajednički izvor
svih religija i može se ponovo

usaglasiti sa spiralom života,
Velikim Duhom, Darmom ili Taom.

Spirala je most koji se proteže
od mikrokosmosa do makrokosmosa.

Od vaše DNK do energije unutrašnjeg
lotosa koja se proteže kroz čakre,

do spiralnih krakova galaksija.

Svaki nivo duše izražava se kroz
spiralu kao grane u stalnoj evoluciji,

živeći, istražujući. Istinski Samadi
je ostvarenje praznine

na svim nivoima sopstva.
Svih plašteva duše.

Spirala je beskrajna igra
dualnosti i ciklusa života i smrti.

Ponekad zaboravljamo
našu vezu sa Izvorom.

Objektiv kroz koji
gledamo je jako mali

pa se indentifikujemo
sa ograničenim stvorenjem

koje puzi po Zemlji, samo da ponovo
dovrši putovanje nazad do Izvora.

Do centra koji je svuda.

Čuang Ce je rekao: "Kada više nema
razdvajanja između ovog i tog,

to se naziva nepokretna tačka Tao-a.
U ovoj mirnoj tačci, u centru spirale,

može se videti beskonačnost
u svim stvarima.

Drevna mantra "om mani padme hum"
ima poetsko značenje.

Probuđeni shvata da
je dragulj u lotosu.

Njegova prava priroda se budi u duši,

unutar sveta, kao sam svet.

Koristeći princip hermetizma:

"Kako je gore, tako je dole.
A kako je dole, tako je gore",

možemo koristiti
analogije da bismo razumeli odnos

između uma i tišine,
relativnog i apsolutnog.

Jedan od načina da se krene

sa razumevanjem
neshvatljive prirode Samadija

jeste korišćenje analogije crne rupe.

Crna rupa je tradicionalno opisana
kao prostor svemira s ogromnim

gravitacionim poljem, toliko moćnim

da mu ni svetlost ni
materija ne mogu pobeći.

Prema novim teorijama, svi objekti,
od najmanjih mikroskopskih čestica

do makrokosmičke formacije kao
što su galaksije, imaju crnu rupu

ili misterioznu tačku
u njihovom centru.

U ovoj analogiji, koristićemo novu

definiciju cene rupe kao
"centar koji je svuda."

U Zenu postoje mnoge pesme i koani
koji nas suočavaju licem u lice

sa kapijom bez vratnica.

Morate proći kroz ovu
kapiju bez vratnica

kako bi Samadi postao realnost.

Horizont događaja je
prostorno-vremenska granica preko koje

događaji ne mogu da utiču na
spoljašnjeg posmatrača, što znači

da je sve što se događa izvan
horizonta događaja nepoznato za vas.

Možete reći da je horizont događaja

crna rupa, analogna
kapiji bez vratnica.

To je prag između ja i ne-ja.

Ne postoji "ja"
koji prolazi kroz horizont događaja.

U centru crne rupe je
jednodimenzionalna singularnost koja sadrži

masu od milijardu sunaca u
nezamislivo malom prostoru.

Zapravo beskonačna masa.
Bukvalno, univerzum u nečemu

što je beskrajno manje od zrnca peska.

Singularnost je nešto neshvatljivo
izvan vremena i prostora.

Prema fizičarima, pokret nije moguć.
Postojanje stvari nije moguće.

Šta god da je,
to ne pripada svetu percepcije,

ipak to se ne može
opisati samo kao tišina.

To je izvan tišine i kretanja.

Kada prepoznate centar koji
jeste svugde i nigde,

dualitet se razbija, oblik i praznina,

vreme i bezvremenost.

Može se nazvati dinamičnom
tišinom ili trudnom prazninom,

unutar centra apsolutne tame.

Taoistički učitelj, Lao Ce, rekao je:

"Mrak u tami je kapija
do potpunog razumevanja."

Pisac i mitolog, Džozef Kembel
opisuje ponavljajući simbol,

deo večne filozofije koja se
naziva Axis Mundi (osovina sveta)

centralna tačka ili najviša planina,

stub oko kog se sve okreće. Tačka
gde su mirovanje i kretanje zajedno.

Iz ovog centra izrasta
moćno cvetno drvo.

Bodhi drvo koje spaja sve svetove.

Baš kao što Sunce biva usisano u crnu
rupu, tako i vi kada se približite

velikoj stvarnosti,
vaš život počinje da se vrti oko nje,

i vi počinjete da nestajete.

Dok se približavate imanentnom Sopstvu,

to može biti zastrašujuće
za strukturu ega.

Čuvari kapije su tu
da testiraju one koji putuju.

Morate biti spremni da se suočite
s najvećim strahovima i istovremeno

da prihvatite urođenu moć
i dovedete svetlost u nesvesne užase

i skrivenu unutrašnju lepotu.

Ako se vaš um ne pomeri,
ako ne reaguje,

onda se svi fenomeni generisani
u podsvesti probude i prođu.

Ovo je tačka u duhovnom putovanju
gde je vera najpotrebnija.

Šta mi podrazumevamo pod verom?

Vera nije isto što i verovanje.

Verovanje znači prihvatiti
nešto na nivou intelekta

što donosi udobnost i sigurnost.

Verovanje je način na koji um
označava ili kontroliše iskustvo.

Vera je zapravo suprotna. Vera znači
ostati na mestu potpunog neznanja

i prihvatiti sve što se
pojavi iz nesvesnog.

Vera se prepušta privlačnosti
(tačke u centru)

rastvaranju ili dezintegraciji jastva
da prođe kroz kapiju bez vratnica.

Evolucija i struktura galaksije

tesno je povezana sa
veličinom svoje crne rupe,

baš kao što je i vaša evolucija vezana
za prisustvo imanentnog jastva.

osobenosti koja je vaša prava priroda.

Mi ne možemo videti crnu rupu,
ali možemo da znamo kako se

stvari kreću oko nje po načinu
uzajamnog dejstva na fizičku stvarnost.

Na isti način, mi ne možemo
videti ni svoju pravu prirodu.

Imanentno jastvo (ja) nije objekat,

ali možemo posmatrati
prosvetljujuću akciju.

Kao što reče Zen učitelj Suzuki:
"Ispravno govoreći,

nema prosvetljenih ljudi,
postoji samo prosvetljujuća aktivnost."

Ne možemo to videti baš kao
što oko ne može videti sebe.

Ne možemo to videti, jer je to
upravo ono što omogućava viziju.

Kao i crna rupa, Samadi nije
ništavilo, niti je stvar.

To je kolaps dualiteta
između stvar i ne-stvar.

Nema vrata za ulazak
u veliku stvarnost,

ali postoje beskonačne staze.

Putevi Darme su kao beskrajna spirala

bez početka i kraja. Niko ne može
proći kroz kapiju bez vratnica.

Nijedan um još nije
shvatio kako i nikada neće.

Niko ne može proći kroz kapiju
bez vratica, pa budite Niko.

Samadi je put bez staze,

zlatni ključ.
To je kraj naše identifikacije

sa slikom o sebi (ego), koji odvajaju
naš unutrašnji i spoljni svet.

Postoji mnogo razvojnih modela
koji opisuju slojeve ili nivoe

strukture jastva.
Koristićemo drevni primer.

U Upanišadama, slojevi koji
pokrivaju Atman ili dušu nazivaju se "koše".

Svaka koša je kao ogledalo.
Sloj strukture ega, veo ili nivo Maje

koji nas odvlači od spoznaje
naše istinske prirode

ako se identifikujemo s njima.

Većina ljudi vidi refleksije
i veruju da su to oni.

Jedno ogledalo reflektuje
životinjski sloj, fizičko telo.

Drugo ogledalo reflektuje vaš um,
misli, instinkt i percepciju.

Sledeće, unutrašnju energiju ili pranu

koja se može posmatrati
unutrašnjim fokusom.

Još jedno ogledalo se
odražava na nivou imaginarnog

što je viši sloj uma ili mudrost,

a postoje i slojevi transcendentnog
ili ne-dvojnog blaženstva

koji se doživljavaju kada
se neko približi Samadiju.

Postoji bezbroj ogledala
ili aspekata samog sebe

koji se mogu razlikovati
i konstantno menjati.

Većina ljudi još uvek
nije otkrila pranički,

sloj višeg uma i ne-dualne
slojeve blaženstva.

Čak ne znaju ni da postoje.

Ovi slojevi sadrže informacije o
vašem životu, ali ih ne vidite.

Skrivena ogledala daju više
informacija o našem životu od vidljivih.

Nevidljiva su jer za većinu ljudi
nisu potpuno osvetljena svesnošću.

Kao Indrina mreža dragulja,
ogledala reflektuju jedni druge,

a refleksije refleksuju svaku
drugu refleksiju do beskonačnosti.

Promena na jednom nivou,
istovremeno utiče na sve nivoe.

Neka od ovih ogledala mogu ostati
u senci, osim ako imamo sreće

da imamo dobrog vodiča koji
će nam pomoći da ih osvetlimo.

Istina je da mi ne znamo šta ne znamo.

Sada zamislite da ste
razbili sva ogledala.

Nema više odraza koji
vas podseća na sebe.

Gde si ti?

Kada um postane miran,
ogledala prestaju s refleksijom.

Nema više predmeta ni objekta.

Ali ne mešajte prvobitno stanje
sa ništavilom ili zaboravom.

Imanentno jastvo nije nešto,
ali nije ni ništa.

Izvor nije stvar.
To je praznina ili tišina mira.

To je praznina, ali je izvor svih stvari.
Oblik se realizuje upravo

kao praznina, a praznina se
realizuje tačno kao oblik.

Ovaj Izvor je velika materica stvaranja,
bremenita sa svim mogućnostima.

Samadi je buđenje bezlične svesti.

Baš kao kad sanjate,
nakon buđenja shvatate

da je sve u snu bilo
samo u vašim mislima.

Nakon postizanja Samadija shvatate

da se sve u ovom svetu dešava unutar
nivoa na nivoima energije i svesti.

To su sve ogledala u ogledalima,
snovi u snovima.

"Ja" za koje mislite da ste,
samo su san i sanjar.

Šta god da kažemo u ovom filmu, pustite
ga, ne pokušavajte da razumete.

Duša sanja, sanjajući san o vama.

San je sve što se menja ali
moguće je shvatiti nepromenljivo.

Ovo dostignuće se ne može shvatiti
s ograničenim individualnim umom.

Nakon povratka iz Nirvikalpa
Samadija, ogledala ponovo počinju

sa refleksijom i tada
shvatite da je svet

u kome ste mislili da živite,
zapravo "vi."

Ne ograničeni "vi",
što je samo privremena refleksija,

već bivate svesni svoje istinske
prirode kao izvora svega što jeste.

Ovaj bljesak veće mudrosti,
embrion, "prađna"

ili gnoza, je ono što
se rađa iz Samadija.

Po Knjizi o Jovu,
"hokma" ili mudrost dolazi iz ničega.

Ova tačka mudrosti je beskrajno mala

ali ipak istovremeno
obuhvata celo postojanje,

međutim, ostaje nerazumljiva

sve dok ne dobije sliku i
oblik u palati ogledala,

nazvana "binah", materica
izrezbarena od strane više mudrosti

koja daje embrionalni
oblik Duhu Božjem.

Lord's Prayer (Abwoon d'bashmaya)
grupa - IndijaJiva

Postojanje ogledala ili
postojanje umova nije problem.

Naprotiv, greška ili
odstupanje ljudske percepcije

je to što se identifikujemo s njim.

Ova iluzija da smo
ograničeno biće je Maja.

Jogistička učenja govore da je
za postizanje Samadija potrebno

posmatrati objekt meditacije
sve dok ne nestane.

Sve dok vi ne nestanete
u njemu ili on u vama.

Mada su jezici u različitim
tradicijama drugačiji,

svi oni ukazuju na
prestanak samoidentifikacije

i egoističnih aktivnosti.

Buda je uvek podučavao
u negativnim terminima.

Upućivao je na direktan
rad na strukturi jastva (sebe).

Nije rekao šta je Samadi,
osim da je to kraj patnji.

U Advaita Vedanti postoji izraz
"neti neti" što znači "ni ovo-ni to".

Ljudi na putu ka samorealizaciji
istražiće svoju pravu prirodu,

ili prirodu Brahmana,
najpre otkrivanjem šta nisu.

Slično tome, u hrišćanstvu sveta
Terezija Avilska opisuje pristup

molitvi baziranom na negativnom
putu ili Via Negativa (negiranje).

Molitva mira, predaje i jedinstva

jedini je način da se
približite apsolutu.

Kroz ovaj postepeni proces guljenja,
odbacujete sve što nije trajno,

svega što se menja,
um, izgradnja ega

i svih fenomena uključujući
skrivene slojeve sebe.

Nesvesno mora postati
transparentno da bi se taj izvor odrazio.

Ako i dalje postoji neko duboko
uverenje ili neka akcija u podsvesti,

onda naši životi ostaju zaključani
u lavirintu skrivenih obrazaca

koji sadrže neotkriveno "ja".

Kada se svi slojevi sebe otkriju

kao prazni, onda se čovek oslobađa.
Oslobađa se svih koncepata.

Prelomna tačka u vašoj evolucije je
kada shvatite da ne znate ko ste.

Ko oseća dah? Ko oseća ukus?

Ko doživljava pesmu, ritual, ples,

planinu? Svedočite svedoku,
posmatrajte posmatrača.

U početku, kada posmatrate posmatrača,
videćete samo lažno "ja",

ali ako budete uporni,
ono će se povući.

Ispitajte direktno ko ili
šta doživljava iskustvo.

Neumorno, pronicljivo, prodorno,
s punom snagom svog bića.

"Gate, Gate, paragate.
Parasum gate, bodhisvaha."

Nestao, otišao daleko ispred,
potpuno iznad probuđenog izvora.

Ne postoji "ja" koji se budi.
Nema "tebe" koji se budi.

Probudite se od iluzije o sebi.

Iz snova o limitiranom "ja".

Besmisleno je i pričati o tome.

Mora nastati potpuni prekid sa "ja",
da bi se direktno shvatilo šta je to

i kada se to shvati,
o tome se ne može reći ništa.

Čim nešto kažete, vraćate se u um.
Već sam rekao previše.

Obično imamo tri stanja svesti:
buđenje, sanjanje i duboki san.

Samadi se ponekad naziva četvrtim
stanjem, osnovnim stanjem svesti,

prvobitna budnost, koja može
biti prisutna kontinuirano

i paralelno s drugim stanjima svesti.

U Vedanti to se naziva Turija.

Drugi termini za Turiju su;
Hristova svest, Krišnina svest,

Budina priroda ili Sahadža Samadi.

U Sahadža Samadiju imanentno
jastvo ostaje prisutno

uz punu upotrebu svih
ljudskih funkcija.

Mir ostaje nepokretan u centru
spirale promenljivih fenomena.

Misli, osećanja, osećaji i energija
kreću se oko svog kruga,

ali stepen mirovanja ili nepostojanja
"ja" ostaje za vreme

spoljne aktivnosti,
baš kao u meditaciji.

Moguće je da imanentno "ja"ostane
prisutno čak i tokom dubokog sna,

da vaša svesnost o sebi
"Ja sam" neće nestati bilo gde

čak i kada se
stanje svesti menja.

Ovo je jogijski san.

U Pesmi nad pesmama ili Pesmi
Solomonovoj iz Hebrejske Biblije

ili Starom Zavetu piše:
"Ja spavam, a srce je moje budno."

Ova svesnost o večnoj nepristrasnoj
svesti ogledava se u Hristovim rečima:

"Pre nego što je bio Avram, Ja sam."

Jedna svest koja sija kroz
nebrojena lica, nebrojene oblike.

Prvobitno je kao slabi plamen
rođena od polariteta unutar vas.

Muška penetrirajuća svest sa predajom
ili otvaranjem ženske energije.

Plamen je slab, lako se gubi i
morate se pobrinuti da ga zaštitite

i održavate život u njemu dok ne ojača.

Samadi je istovremeno
bezvremensko stanje svesti

i faza u evolutivnom razvojnom procesu.

Nešto životno i rastuće tokom vremena.

Kada neko provodi sve
više vremena u Samadiju,

u sada, u bezvremenosti,

on dobija sve više i više
uputstava od srca, duše ili Atmana,

a manje od uslovljenih struktura.

Na taj način čovek se
oslobađa primitivnog uma.

Oslobađa se patološkog razmišljanja.

Unutrašnja struktura se menja.
Energija više ne prolazi nesvesno

u starom uslovljenom sistemu,

što drugim rečima
znači da se osoba više

ne identifikuje sa strukturom sebe,
sa spoljnjim svetom oblika.

Postizanje Samadija
zahteva toliki napor,

da to postaje potpuna predaja sebe

i ova predaja je toliko sveobuhvatna
da ona zahteva napor celog bića,

svu njegovu energiju.

To je ravnoteža između
napora i predaje.

Jin i jang. Neka vrsta
napora bez napora.

Indijski mistik i jogi
Paramahansa Ramakrišna je rekao:

"Ne traži prosvetljenje,
osim ako ga tražiš

baš kao osoba koja sa
plamenom u kosi traži jezero.

Traži ga svim svojim bićem.

Tokom prakse za prevazilaženja ega,
potrebna vam je velika hrabrost,

budnost i upornost da bi
fetus održali u životu.

Da se više ne vratite
u ovozemaljske šablone.

Potrebna je spremnost
da se ide protiv struje,

protiv neizbežnog povlačenja iz
matriksa i točka Samsare koji drobi.

Svaki dah, svaka misao, svaka akcija,

mora biti usmerena prema
spoznavanju Izvora.

Samadi se ne postiže naporom ili
nedostatkom njega. Ne trudite se.

To je dualitet koji postoji samo u umu.

Stvarna realizacija Samadija
je toliko jednostavna, tako univerzalna

da se ne može preneti jezikom
koji je po prirodi dualističan.

Postoji samo jedna primarna
svest koja se budi kao i svet,

ali ona je zamagljena
višestrukim slojevima uma.

Poput Sunca skrivenog iza oblaka.

Kad se svaki sloj uma odbaci,
naša suština je otkrivena.

Kako svaki nivo uma nestaje,

ljudi zovu taj Samadi
drugačijim imenom.

Daju imena različitim iskustvima
ili različitim vrstama fenomena.

Ali Samadi je tako jednostavan

da kada vam se kaže šta
je to i kako se postiže,

vaš um to nikada neće razumeti.

Zapravo, Samadi nije
ni jednostavan ni težak,

samo ga um tako definiše.

Kada nema misli, nema problema,

jer um je taj koji se mora
zaustaviti pre njegove realizacije.

Nije to nešto što se dešava odjednom.

Možda se najsažetije učenje
o Samadiju može naći u frazi:

"Budite tihi i znajte".

"Tišina je Božji jezik,
sve ostalo je loš prevod" -Rumi-

Kako možemo preneti
mir kroz reči i slike?

Kako možemo preneti
tišinu stvarajući buku?

Umesto da pričamo o Samadiju
kao o intelektualnom konceptu,

ovaj film je radikalni
poziv na neaktivnost.

Poziv na meditaciju,
unutrašnju tišinu i unutrašnju molitvu.

Poziv na STOP!

Zaustavite sve što je aktivirano
patološkim egoističkim umom.

Budite tihi i znajte.

Niko vam ne može reći šta
će iskrsnuti iz tišine.

To je poziv na akciju iz duhovnog srca.

To je kao pamćenje nečeg drevnog.

Duša se budi i seća se.

Bila je uspavani putnik
ali sada praznina se probudila

i uviđa sebe kao i sve stvari.

Ne možete da zamislite šta je
Samadi s ograničenim ego umom,

kao što ni slepom čoveku ne
možete opisati boje. Vaš um ne zna.

Ne može to zamisliti.

Da biste razumeli šta znači Samadi
morate gledati na drugačiji način,

ne gledajući stvari odvojeno,
nego da prepoznate posmatrača.

Sveti Franjo Asiški je rekao:
"Ono što tražiš već je u posmatraču."

Ako ste jednom videli Mesec,
prepoznaćete ga u svakom odrazu.

Vaše istinsko biće je uvek bilo tamo,

u svemu, ali vi niste
shvatili njegovo prisustvo.

Kada naučite da prepoznate i da
prebivate kao stvarno jastvo

izvan uma i čula, moguće je da
doživite čuda u svakodnevnom životu.

Mi postajemo čudo.

Nemojte se truditi da
budete oslobođeni želja,

jer to već predstavlja želju.

Ne pokušavajte da budete mirni,
jer je sam trud već pokret.

Shvatite tišinu koji je uvek prisutna.

Budite ta tišina i znajte.

Kada sve pretpostavke nestanu,
Izvor će se otkriti.

Ali ne vezujte se čak ni za Izvor.
Velika stvarnost "Tao" nije jedan,

niti dva. Ramana Maharši je rekao:

"Jastvo je samo jedno,
ako je ograničeno, to je ego,

kada je neograničeno ono je
beskonačno i velika stvarnost."

Ako verujete u ono što je rečeno,
napravili ste propust.

Ako ne verujete,
opet ste napravili propust.

Verovanje i neverovanje funkcionišu
na nivou uma. Oni zahtevaju znanje.

Ali ako započnete sopstvenu istragu
istražujući sve aspekte svog bića,

otkrivajući onog ko istražuje.
Ako ste voljni da živite po principu

"Ne moja volja, nego Tvoja neka bude."
Ako ste spremni da putujete

izvan svakog znanja,
onda možete shvatiti

ono što sam pokušavao da istaknem.

Tek tada ćete osetiti ukus duboke
misterije i lepotu samog postojanja.

Postoji i drugi način života.
Postoji nešto sveto, nepoznato,

koje se može otkriti u mirnim
dubinama vašeg bića,

izvan svih koncepata, izvan dogmi,

izvan uslovljenih
aktivnosti i svih želja.

Ne stiče se tehnikama,
ritualima ili praksama.

Ne postoji "kako" to postići.

Ne postoji sistem. Nema staze na Putu.

Kao što kažu u Zenu,

to je otkrivanje vašeg stvarnog
lica pre nego što ste se rodili.

To ne znači da dodajete nešto sebi.
To je svetlost u vama,

koja raspršuje iluzije o sebi.

Život će uvek ostati neispunjen
i srce će zauvek ostati nemirno

sve dok ne nađe svoj mir u toj
misteriji izvan forme i imena.