Кружење угљеника - Натанијел Менинг (Nathaniel Manning)

Погледајте целу лекцију: http://ed.ted.com/lessons/the-carbon-cycle-nathaniel-manning

Шта је тачно циклус угљеника? Натанијел Менинг нам даје упрошћен преглед цикличних односа угљеника, људских бића и животне средине.

Лекцију припремио: Натанијел Менинг, анимација: Џил Џонстон

Угљен-диоксид или CO2
је главни гас стаклене баште

у климатским променама.

Како CO2 стиже у нашу атмосферу?

Па, угљеник је део циклуса.

Започиње са Сунцем,

које загрева Земљину површину
са више енергије током једног сата

него што цео свет искористи
током једне године.

Биљке, које су нека врста
биолошких кувара,

преузимају ту сунчеву светлост,
а затим повлаче CO2 из ваздуха,

помешају их и БАМ!

Стварају ускладиштени облик енергије
у облику угљених хидрата,

као што су глукоза и сахароза.

Овај процес се зове фотосинтеза.

Када животиње као ми поједу ове биљке,

наш стомак опет претвара ову храну
у енергију за наш раст.

Гасови стаклене баште
су споредни производ овог процеса,

а ослобађају се кроз отпад.

Ако ове биљке угину, оне се распадну,

а малени микроорганизми
разложе ове угљене хидрате

и, опет, ослобађају гасове стаклене баште
као споредни производ.

Као што видите,
енергија проистиче из сунца.

Затим се преноси док се креће
кроз ланац исхране.

Међутим, понекад се организми
на бази угљеника,

као што су биљке или животиње,

заглаве у земљи.

Када се ово деси,
сабијају се под тонама притиска

и претварају се у фосилна горива
на бази угљеника,

као што су нафта, угаљ или природни гас.

Од индустријске револуције,

људи су извлачили
ова фосилна горива из земље

и палили их,

активирајући ускладиштену енергију
да би створили струју и напајали моторе.

Међутим, ствар је у томе
да ово такође враћа у ваздух и CO2

који се складиштио милионима година.

Уз то, људи удишу кисеоник, а издишу CO2,

али биљке чине супротно.

Дрвеће усисава огромне количине CO2,
што уноси равнотежу у циклус.

Самим тим, сеча шума смањује биљке
које складиште CO2.

Нападамо тај циклус са обе стране.

Размишљајте о томе као о компјутеру.

Он може да ради са неколико програма
у исто време, зар не?

Обично, када завршите са документом,
сачувате га и затворите,

да не бисте оптеретили компјутер.

Затим замислите да сте престали
да затварате документа.

Дакле, сва су отворена у исто време.

Ваш компјутер не би могао то да обради.

Почео би да успорава, затим да кочи,
а на крају би престао да ради,

а можда је на том путу
и наша животна средина

ако наставимо да оптерећујемо
циклус угљеника.

Па, да ли постоји неки начин
да поново уведемо равнотежу у екосистем?

Шта је са технологијом?

Технологија се дефинише
као техника за решавање проблема.

Тако су одрживе технологије оне
чији је учинак једнак уложеним средствима.

Не стварају негативне последице,

као што је CO2,
у садашњости или у будућности.

На неки начин су поништиле себе
да би решиле овај проблем.

Да бисмо постигли ово,
треба да осмислимо одрживе технологије.

Ако ставимо све идеје и технологије
које су икада створене у један круг,

онда открића шире границе тог круга.

Подручје ван круга је бесконачно,

што значи да је потенцијал
за открића без граница.

Помислите на неке невероватно чисте
технологије које данас имамо.

[Ветар; електрични
и соларни аутомобили; биогас]

[Биогорива; фотосинтетичке алге; компост]

За све ове идеје
је заједничка једна ствар.

Потичу од људи.
Људи стварају изуме. Људи креирају.

Безгранични потенцијал креативних људи
да створе незамисливе технологије

зауставиће климатску промену
и поново довести екосистем у равнотежу,

а ово је нешто чему се треба надати.