< Return to Video

Atlantska trgovina robljem: o čemu premalo udžbenika govori - Entoni Hazard (Anthony Hazard)

  • 0:07 - 0:12
    Robovlasništvo, tretiranje ljudi
    kao svojine lišene ličnih prava,
  • 0:12 - 0:14
    se pojavljivalo u raznim oblicima
    široma sveta.
  • 0:14 - 0:20
    Ali se jedna institucija ističe
    i po opsegu i po trajnim posledicama.
  • 0:20 - 0:22
    Atlantska trgovina robljem,
  • 0:22 - 0:26
    koja je trajala od kasnog 15.
    do sredine 19. veka
  • 0:26 - 0:27
    i prostirala se na tri kontinenta,
  • 0:27 - 0:32
    nasilno je dovela više od deset miliona
    Afrikanaca u Ameriku.
  • 0:32 - 0:35
    Posledice koje će ostaviti za sobom
    uticaće, ne samo na ove robove
  • 0:35 - 0:37
    i njihove potomke,
  • 0:37 - 0:41
    već i na ekonomije i istorije
    značajnih delova sveta.
  • 0:41 - 0:44
    Vekovima su Evropa i Afrika
    bile u kontaktu
  • 0:44 - 0:46
    preko Mediterana.
  • 0:46 - 0:49
    Ali je atlantska trgovina robljem
    počela kasnih 1400-ih
  • 0:49 - 0:52
    u portugalskim kolonijama
    u Zapadnoj Africi
  • 0:52 - 0:55
    i uskoro
    u španskim naseobinama u Americi.
  • 0:55 - 1:00
    Usevi šećerne repe, duvana i pamuka
    u novim kolonijama
  • 1:00 - 1:01
    su zahtevali intenzivan rad,
  • 1:01 - 1:04
    a nije bilo dovoljno doseljenika,
    ni najamnika
  • 1:04 - 1:06
    koji bi obrađivali novu zemlju.
  • 1:06 - 1:11
    Američki domoroci su porobljeni,
    ali su mnogi pomrli od novih bolesti,
  • 1:11 - 1:13
    dok su se drugi uspešno opirali.
  • 1:13 - 1:16
    Stoga da bi odgovorili
    na ogromnu potražnju radne snage,
  • 1:16 - 1:18
    Evropljani su se okrenuli Africi.
  • 1:18 - 1:22
    U Africi je robovlasništvo
    postojalo vekovima u raznim oblicima.
  • 1:22 - 1:24
    Neki robovi su bili najamnici
  • 1:24 - 1:27
    na određeno vreme
    i s mogućnošću otkupa slobode.
  • 1:27 - 1:30
    Drugi su bili poput evropskih kmetova.
  • 1:30 - 1:33
    U nekim društvima, robovi su mogli
    da budu deo gospodarove porodice,
  • 1:33 - 1:37
    da poseduju zemlju, pa čak i da se
    uzdignu na poziciju vlasti.
  • 1:37 - 1:40
    Ali kada su beli kapetani
    počeli da nude robu,
  • 1:40 - 1:42
    oružje i rum za robove,
  • 1:42 - 1:46
    afrički kraljevi i trgovci
    nisu mnogo oklevali.
  • 1:46 - 1:51
    Nisu gledali na ljude koje su prodavali
    kao na braću Afrikance,
  • 1:51 - 1:56
    već kao na kriminalce, dužnike ili ratne
    zarobljenike iz neprijateljskog plemena.
  • 1:56 - 1:59
    Njihovom prodajom,
    kraljevi su obogaćivali svoja kraljevstva,
  • 1:59 - 2:02
    jačajući tako
    u odnosu na svoje neprijateljske komšije.
  • 2:02 - 2:05
    Afrička kraljevstva su prosperirala
    od trgovine robljem,
  • 2:05 - 2:09
    ali velika evropska potražnja
    stvorila je snažnu konkurenciju.
  • 2:09 - 2:12
    Ropstvo je zamenilo
    druge oblike kažnjavanja,
  • 2:12 - 2:15
    a uzimanje robova
    je postalo razlog za ratovanje,
  • 2:15 - 2:17
    umesto njegova posledica.
  • 2:17 - 2:19
    Kako bi se odbranili
    od najezdi robokradica,
  • 2:19 - 2:22
    susednim kraljevstvima
    je bilo potrebno evropsko oružje,
  • 2:22 - 2:25
    koje su takođe plaćali u roblju.
  • 2:25 - 2:27
    Trgovina robljem
    je postala trka u naoružavanju,
  • 2:27 - 2:31
    koja je menjala društva i ekonomiju
    širom kontinenta.
  • 2:31 - 2:35
    Što se tiče samih robova,
    bili su suočeni s nezamislivom okrutnošću.
  • 2:35 - 2:38
    Nakon što bi ih odveli
    u priobalne kampove za robove,
  • 2:38 - 2:41
    obrijali zbog vaški i žigosali,
  • 2:41 - 2:44
    ukrcavali su ih na brodove
    spremne za Ameriku.
  • 2:44 - 2:48
    Oko 20% njih nikada više neće videti tlo.
  • 2:48 - 2:51
    Većina tadašnjih kapetana
    je pretrpavala brodove,
  • 2:51 - 2:54
    trpajući što više muškaraca ispod palube.
  • 2:54 - 2:58
    Zbog nedostatka sanitetsko-zdravstvenih
    mera, mnogi su pomrli od bolesti,
  • 2:58 - 3:00
    dok su drugi izbacivani s broda
    zbog bolesti
  • 3:00 - 3:02
    ili kao oblik discipline.
  • 3:02 - 3:06
    Kapetani su osiguravali svoju zaradu
    odsecajući robovima uši
  • 3:06 - 3:08
    kao potvrdu kupovine.
  • 3:08 - 3:11
    Neki zatočenici
    su uzimali stvari u svoje ruke.
  • 3:11 - 3:15
    Mnogi Afrikanci iz unutrašnjosti
    nikada pre nisu videli belce
  • 3:15 - 3:17
    i mislili su da su kanibali,
  • 3:17 - 3:20
    jer su stalno odvodili ljude
    i vraćali se po još.
  • 3:20 - 3:24
    Strahujući da će da budu pojedeni
    ili prosto da izbegnu dalje patnje,
  • 3:24 - 3:27
    izvršavali su samoubistva
    ili su se izgladnjivali,
  • 3:27 - 3:31
    verujući da će se nakon smrti
    njihove duše vratiti svojim domovima.
  • 3:31 - 3:34
    Oni koji su preživeli
    su u potpunosti dehumanizovani,
  • 3:34 - 3:36
    tretirani su kao puki teret.
  • 3:36 - 3:40
    Žene i decu su držali na palubi
    gde ih je posada zlostavljala,
  • 3:40 - 3:42
    dok su muškarce terali da plešu
  • 3:42 - 3:47
    kako bi ih održavali u kondiciji
    i obuzdavali pobune.
  • 3:47 - 3:50
    Šta se dešavalo sa Afrikancima
    koji su dospeli u Novi svet
  • 3:50 - 3:53
    i kako robovlasničko zaveštanje
    i dalje utiče na njihove potomke
  • 3:53 - 3:55
    je prilično poznato.
  • 3:55 - 3:56
    Ali o čemu se retko raspravlja
  • 3:56 - 4:01
    je uticaj koji je atlantska trgovina
    robljem imala na budućnost Afrike.
  • 4:01 - 4:05
    Ne samo da je kontinent izgubio
    na desetine miliona zdravih ljudi,
  • 4:05 - 4:09
    već zato što su robovi
    uglavnom bili muškarci,
  • 4:09 - 4:12
    trajne demografske posledice
    su bile još izraženije.
  • 4:12 - 4:16
    Kada je trgovina robljem
    zakonom zabranjena u Americi i Evropi,
  • 4:16 - 4:20
    afrička kraljevstva, čije su ekonomije
    dominirale zahvaljujući njoj, propala su,
  • 4:20 - 4:24
    ostajući tako podložna
    osvajanjima i kolonizaciji.
  • 4:24 - 4:27
    A rastuća konkurencija
    i priliv oružja iz Evrope,
  • 4:27 - 4:32
    podstakli su ratove i nestabilnost
    koji i danas traju.
  • 4:32 - 4:36
    Atlantska trgovina robljem je takođe
    doprinela razvoju rasističke ideologije.
  • 4:36 - 4:40
    Robovlasništvo u Africi najčešće
    nije imalo dublje razloge od kažnjavanja
  • 4:40 - 4:42
    ili unutar plemenskih ratova,
  • 4:42 - 4:45
    ali Evropljanima,
    koji su propovedali univerzalnu religiju
  • 4:45 - 4:49
    i koji su odavno zakonom zabranili
    porobljavanje braće hrišćana,
  • 4:49 - 4:51
    bilo je potrebno opravdanje za ovaj čin
  • 4:51 - 4:55
    koji se tako očigledno kosio
    s njihovim idealom jednakosti.
  • 4:55 - 4:59
    Zato su tvrdili da su Afrikanci
    biološki inferiorni
  • 4:59 - 5:01
    i da su stvoreni da budu robovi,
  • 5:01 - 5:03
    ulažući velike napore
    kako bi opravdali ovu teoriju.
  • 5:03 - 5:07
    Tako je robovlasništvo u Evropi i Americi
    dobilo rasnu osnovu,
  • 5:07 - 5:10
    onemogućujući robovima
    i njihovim budućim potomcima
  • 5:10 - 5:14
    da steknu jednak status u društvu.
  • 5:14 - 5:15
    U svim ovim slučajevima,
  • 5:15 - 5:19
    atlantska trgovina robljem
    bila je ogromna nepravda
  • 5:19 - 5:22
    čiji uticaj još traje
    dugo nakon njenog ukidanja.
Title:
Atlantska trgovina robljem: o čemu premalo udžbenika govori - Entoni Hazard (Anthony Hazard)
Speaker:
Anthony Hazard
Description:

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/the-atlantic-slave-trade-what-your-textbook-never-told-you-anthony-hazard

Robovlasništvo se pojavljivalo u raznim oblicima širom sveta, ali atlantska trgovina robljem - koja je nasilno dovela preko 10 miliona Afrikanaca u Ameriku - se ističe i po opsegu i po trajnim posledicama. Entoni Hazard raspravlja istorijski, ekonomski i lični uticaj ove ogromne istorijske nepravde.

Lekcija: Entoni Hazard, animacija: NEIGHBOR
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
05:39

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.