Tri nova načina da ubijemo komarce

Možemo da iskoristimo sopstvene instinkte komarca protiv njega samog. Na TEDxMaastricht govornik Bart Nols demonstrira domišljata rešenja koja njegov tim razvija za borbu protiv malarije - uključujući limburški sir i smrtonosnu pilulu.
(Snimljeno na TEDxMaastricht.)

(Zujanje komarca)

(Udarac)

Imam te.

Komarci. Mrzim ih.

Zar vi ne?

Taj grozan zvuk zujanja
oko vaše glave noću

koji vas potpuno izluđuje?

Znanje da on želi da zabode iglu
u vašu kožu i isisa vam krv?

To je grozno, zar ne?

U stvari, ima samo jedna dobra stvar
koje mogu da se setim

u vezi sa komaracima.

Kada ulete noću u našu sobu,

radije ujedu moju ženu.

Ali to je fascinantno, zar ne?

Zašto nju više ujedaju nego mene?

I odgovor je miris, miris njenog tela.

I pošto svi imamo drugačiji miris
i proizvodimo hemikalije

u našoj koži koje ili privlače
ili odbijaju komarce,

neki od nas su prosto
privlačniji od drugih.

Tako moja žena miriše lepše nego ja

ili ja više smrdim od nje.

U svakom slučaju, komarci nas nađu u mraku
tako što nas njuše.

Namirišu nas.

I u toku mog doktorata,
hteo sam da znam tačno

koje hemikalije iz naše kože
komarci koriste,

afrički malarični komarci,
da nas nađu noću.

I ima čitav niz jedinjenja koje koriste.

Izgledalo je da to neće biti lak zadatak.

I zbog toga, sproveli smo
razne eksperimente.

Zašto smo sproveli ove eksperimente?

Zato što je polovina
svetskog stanovništva pod rizikom

da dobije smrtonosnu bolest
kao što je malarija

putem običnog ujeda komarca.

Svakih 30 sekundi negde na ovoj planeti

umre jedno dete od malarije
i Pol Levi je jutros

govorio o metafori Boinga 727
koji se ruši u Sjedinjenim Državama.

U Africi imamo ekvivalent
od sedam džambo džetova 747

koji se ruše svakog dana.

Ali možda, ako bismo mogli
da privučemo ove komarce u zamke,

namamimo ih našim mirisom,

možda ćemo uspeti da zaustavimo
prenošenje zaraze.

Rešenje ove zagonetke nije bilo lako

zato što proizvodimo stotine
raznih hemikalija na koži,

ali smo sproveli
neke neobične eksperimente

koji su nam omogućili
da rešimo ovu zagonetku veoma brzo.

Prvo smo gledali da ne ujedaju
sve vrste komaraca isti deo tela.

Čudno.

Tako da smo izveli eksperiment

gde smo stavili nagog
dobrovoljca u veliki kavez

i u taj kavez pustili komarce

da vidimo koji deo tela te osobe ujedaju.

I otkrili smo neke neobične razlike.

Ovde levo vidite ujede

holandskog malaričnog komarca
na ovoj osobi.

Oni su veoma naginjali ka ujedanju lica.

Nasuprot tome, afrički malarični komarac

je veoma naginjao ka ujedanju
za članke i stopala ove osobe

i to je naravno trebalo već da znamo

jer se oni zovu "mosqui-toes"
(toes - prsti na nogama), vidite? (Smeh)

Tako je.
(Aplauz)

I tako smo počeli da se
fokusiramo na miris stopala,

na miris ljudskih stopala,

sve dok nismo naišli
na neobičnu izjavu u literaturi

koja kaže da sir miriše na noge,
a ne obrnuto.

Razmislite o tome.

I ovo nas je podstaklo da napravimo
neobičan eksperiment.

Probali smo, sa komadićem limburškog sira,

koji gadno smrdi na noge,

da privučemo afričke malarične komarce.

I znate šta? Uspelo je.

U stvari, uspelo je tako dobro
da sada imamo sintetičku mešavinu

arome limburškog sira
koji smo koristili u Tanzaniji

i tamo se pokazalo da je dva do tri puta

privlačniji komarcima
nego što su to ljudi.

Limburg, budi ponosan na svoj sir,

jer se on sada koristi
u borbi protiv malarije.

(Aplauz)

Ovo je taj sir, samo da vam pokažem.

Moja druga priča je isto tako neobična.

Ona je o čovekovom najboljem prijatelju.
O psima.

I ja ću vam pokazati

kako možemo da koristimo pse
u borbi protiv malarije.

Jedan od najboljih načina
za ubijanje komaraca

nije da čekamo dok ne počnu
da lete kao odrasli

i ujedaju ljude i prenose bolest,

već da ih ubijemo dok
se još nalaze u vodi kao larve.

Zašto? Jer su oni baš kao CIA.

U toj bari su ove larve koncentrisane.

Sve zajedno su ovde. Nepokretne su.

Ne mogu da pobegnu iz te vode.
Ne mogu da lete.

I pristupačne su.

Možete da došetate
do te bare i ubijete ih tu, zar ne?

Problem sa kojim se ovde
suočavamo je taj da su,

širom predela, sve ove bare sa larvama

razbacane na sve strane,

što znatno otežava nadzorniku poput ovog

da nađe sva ova legla
i poprska ih insekticidima.

I prošle godine smo razmišljali intenzivno
kako da rešimo ovaj problem.

Dok nismo shvatili

da kao što mi imamo jedinstven miris,

tako i larve komarca imaju
vrlo jedinstven miris.

I tako smo izveli
još jedan ludi eksperiment,

zato što smo pokupili miris ovih larvi,

stavili ga na komade tkanine i onda
uradili nešto vrlo neobično.

Ovde imamo gredu sa četiri rupe

i stavili smo miris larvi u levu rupu.

O, to je bilo brzo.

I onda vidite psa. Zove se Tvid.
On je Border Koli.

On pretražuje ove rupe
i sada je već našao.

Vraća se da proveri kontrolne rupe ponovo,

ali se vraća do prve,

i sada pamti taj miris,

što znači da sada možemo da koristimo pse

sa ovim nadzornicima da mnogo lakše nađemo

legla komaraca u polju

i tako imamo mnogo veći
uticaj na malariju.

Ova dama je Elen van der Zvep.

Ona je jedan od najboljih
dresera pasa na svetu

i ona veruje da možemo
da uradimo mnogo više.

Pošto znamo takođe da ljudi
koji nose parazite malarije

mirišu drugačije od ljudi
koji nisu zaraženi,

ona je ubeđena da možemo
da dresiramo pse

da nađu ljude koji nose parazite.

To znači da u populaciji
u kojoj je malarija pobeđena

i malo je ljudi ostalo sa parazitima,

psi mogu da nađu ove ljude,

možemo ih lečiti anti-malaričnim lekovima
i zadati konačan udarac malariji.

Čovekov najbolji prijatelj
u borbi protiv malarije.

Moja treća priča je možda još neobičnija.

i nikada do danas nije pokazana javnosti.

Da.

Priča je luda, ali verujem
da je to možda najbolja

i konačna osveta komarcima.

U stvari, ljudi su mi rekli
da će sada uživati

u ujedima komaraca.

I pitanje je naravno, zbog čega bi neko

uživao u ujedima komaraca?

I odgovor

imam upravo ovde u džepu,

ako ga nađem.

To je tableta, obična tableta

i kada je popijem s vodom,

ona čini čuda.

Hvala.

Da vam pokažem kako ovo radi.

Ovde u kutiji imam kavez

sa nekoliko stotina gladnih

ženki komaraca

koje ću upravo pustiti.
(Smeh)

Šalim se, šalim se.

Gurnuću ruku unutra

i pokazaću vam koliko brzo će oni ujedati.

Idemo.

Ne brinite, radim ovo stalno
u laboratoriji.

Tako. Okej.

Sada, na snimku, na video snimku,

pokazaću vam upravo istu stvar,

osim što se, ono što vam
pokazujem na videu

desilo jedan sat
pošto sam popio tabletu.

Pogledajte. Ovo ne radi. Izvinite.

Uvlačim ruku. Dajem im veliki sočni

obrok od krvi, stresam ih sa ruke
i pratimo ih kroz vreme

da bismo videli da se
ovi komarci razboljevaju,

ovde je pokazano ubrzano

i tri sata kasnije vidimo
na dnu kaveza mrtve komarce,

potpuno mrtve komarce i reći ću,
dame i gospodo,

zamenili smo uloge sa komarcima.

Ne ubijaju oni nas. Mi ubijamo njih.

(Aplauz)

Sada - (Smeh) -

Mastriht, budi spreman.

Pomislite šta možemo da uradimo sa ovim.

Možemo da iskoristimo ovo
da zaustavimo izbijanje zaraza

koje potiču od komaraca, zar ne?

I još bolje, zamislite
šta bi se desilo kad bi,

na jako velikom podučju,
svi uzeli ovaj lek,

samo na tri nedelje

To bi nam dalo mogućnost
da u stvari eliminišemo

malariju kao bolest.

Znači sir, psi i pilula
za ubijanje komaraca.

To je vrsta kreativne nauke
koju ja volim da praktikujem,

za poboljšanje čovečanstva

ali naročito za nju,
da bi ona mogla da odraste

u svetu bez malarije.
Hvala vam. (Aplauz)