Hiwa K: "The Bell Project" | Art21 "Extended Play"

[Hiwa K: "Projekat Zvono"]

[Zvuk zvona]

Ne volim skupa umetnička dela,

Umesto da potrošite 80 000 evra,

možete pomoći
mnogim porodicama

u Iraku, Africi i drugim zemljama

Nisam mogao mirne savesti da potrošim
toliko novca na ''Projekat Zvono'',

Sve ovo je iz SAD-a.
Ima delova kabina, džipova...

-Ovo su delovi njihovih automobila.

Ovo su cevi iz kabina.

Ovo je iz blindiranog vojnog vozila.

Ovi takođe...

Sve ovo pripada američkoj vojsci.

Oružje iz većine zemalja

stiže ovde:

Sve završava kod mene.

Imao sam ortaka u poslu.

Zvao se Nazhad,

preduzetnik iz Iraka koji topi oružje,

On ima ugovore sa američkom vojskom.

Sakuplja sve vrste oružja

i saliva ga u kalupe.

Grupiše ga.

Svrstava u kategorije

u zavsnosti od toga odakle dolazi,

kada je prodato Iraku

i od strane koje zemlje.

[GOVOR NA KURDSKOM]

Više od četrdeset zemalja
prodaje oružje

Iraku i Iranu

Koliko me sećanje ne vara

to su

SAD, Italija

Nemačka, Japan,

Kina...

Iz razvijenih zemalja takođe

Isto tako iz Turske..

Ne mogu sada da se setim svih zemalja

Mnoge su prodavale oružje Iraku
u isto vreme

Ovo oružje je proizvedeno
u zapadnim zemljama

i poslato nama.

Nazhad mu daje mogućnost transfromacije

GOVOR NA ITALIJANSKOM
Ovo je Nazhadov materijal

Analizirćemo ga u laboratoriji

da bismo odredili
procenat nečistoće

i stepen radioaktivnosti

s obzirom da sve to stiže iz
ratnih zona i nikad se ne zna

Ovde je sve što nam treba,
tačnije 300 kilograma

koliko je potrebno da napravimo zvono,

U Evropi je uobičajeno topljenje zvona
za pravljenje oružja.

Na stotine zvona je istopljeno u oružje,

Razmišljao sam
o tom stalnom opticaju materijala

i o načinu preusmeravanja

čitavog procesa

kako bi se od oružja
ponovo napravilo zvono.

Tako da je ovo zvono veoma jednostavno.

Samo delo je veoma pristupačno.

A to je ono što mi se dopada.

To je razlog

zbog kojeg prihvatam

ovaj projekat.

Umetnici se često suočavaju sa sobom

ili se izražavaju teškim jezikom

koji je nepristupačan običnim ljudima.

Rekao bih da je to problem sa umetnošću.

U razgovoru sa ljudima često čujem

''Žao mi je ali ne volimo
da posećujemo muzeje

niti izložbe.''

Čak ni ja ne idem na izložbe i u muzeje,

jer previše je to za mene,
ta vrsta umetnosti.

Previše je teško za mene.

Zato volim da istaknem da

imam površan odnos prema znanju

jer ne želim da prezasitim
svoj rad filozofijom.

Svake godine kada se vratim kući

ukratko predstavim porodici
moje nove radove

Kada moja mama kaže da razume,
ja sam srećan.

Poznato mi je to kada ljudi shvataju

i zato volim jednostavnost

i smatram da mi je potrebna.

Prevod: Ivana Popović