Ne insistirajte na engleskom jeziku!

Na TEDxDubai, dugogodišnja profesorka engleskog jezika Patriša Rajan postavlja provokativno pitanje: da li globalno usmerenje na engleski jezik sprečava širenje sjajnih ideja na drugim jezicima? (Na primer: šta da je Ajnštajn morao da položi TOEFL?) Strastvena odbrana prevođenja i deljenja ideja.

Znam šta mislite.

Mislite da sam se izgubila,

i da će me neko svakog trenutka
povući sa bine

i sprovesti me lagano nazad do mog mesta.

(aplauz)

To mi se stalno dešava u Dubaiju.

"Draga, ovde ste na odmoru?"

(Smeh)

"Došli ste u posetu deci?

Koliko ostajete?"

Pa, u stvari se nadam
da ću ostati bar još neko vreme.

Živim i radim u Zalivu

preko 30 godina.

(Aplauz)

I za to vreme, viđala sam mnogo promena.

Ta statistika je

prilično šokantna.

I želim da vam danas govorim

o gubitku jezika

i globalizaciji engleskog jezika.

Hoću da vam govorim o svojoj prijateljici

koja je predavala engleski
odraslima u Abu Dabiju.

I jednog lepog dana,

odlučila je da ih odvede u vrt

da ih uči rečima iz prirode.

Ali je na kraju ona završila učeći

arapske reči za lokalne biljke,

kao i njihovu upotrebu -

medicinsku, kozmetičku,

kuvarsku, biljnu.

Kako su svi ti studenti stekli to znanje?

Naravno, od njihovih baka i deka

pa čak i pradeda i prababa.

Nije neophodno
da vam kažem koliko je važno

imati mogućnost komunikacije

kroz generacije.

Ali nažalost, danas,

jezici umiru

po nečuvenoj stopi.

Svakih 14 dana umre jedan jezik.

E sada, u isto vreme,

engleski je neosporno globalni jezik.

Ima li tu neke povezanosti?

Pa ne znam.

Ali znam da sam videla mnogo promena.

Prvi put kad sam došla u Zaliv,
došla sam u Kuvajt,

u trenutku kada je još bilo
teškoća u komunikaciji.

Ustvari, ne tako davno.

Ovo je prerano.

Ali ipak,

Britiš Kaunsil me je regrutovao

zajedno sa oko 25 drugih učitelja.

I mi smo bili prvi ne-Muslimani

koji su predavali
u državnim školama u Kuvajtu.

Dovedeni smo da predajemo engleski

jer je vlada želela da modernizuje zemlju

i osnaži građane kroz obrazovanje.

I naravno, Britanija je dobila

nešto od tog divnog naftnog bogatstva.

Okej.

Ovo je velika promena koju sam videla -

kako se učenje engleskog

od obostrano

korisne prakse pretovrilo u

masovni međunarodni biznis,
koji danas viđamo.

Više nije samo strani jezik
u školskom programu.

I više nije isključivo vlasništvo

majke Engleske.

Postao je trend

u svakoj naciji na Zemlji
koja govori engleski.

I zašto da ne?

Na posletku, najbolje obrazovanje -

prema najnovijoj rang listi
Svetskog univerziteta -

može se naći na univerzitetima

u Engleskoj i Americi.

Dakle, prirodno je da svi žele
englesko obrazovanje.

Ali ako vam to nije maternji jezik,

morate da prođete test.

E sad, da li je ispravno

odbiti studenta samo

na osnovu jezičkih sposobnosti?

Možda imate kompjuterskog naučnika

koji je genije.

Da li je njemu potreban isti jezik
kao i advokatu, na primer?

Pa, mislim da ne.

Mi profesori engleskog
ih stalno odbacujemo.

Postavimo znak stop,

i zaustavimo ih na njihovom putu.

Više ne mogu da prate svoj san,

dok ne prođu engleski.

Hajde da to postavim ovako,

da upoznam jednojezičnog
holandskog govornika

koji ima lek za rak,

da li bih ga sprečila da uđe
na britanski univerzitet?

Mislim da ne.

Ali zapravo, to je upravo ono što činimo.

Profesori engleskog su čuvari na kapiji.

I prvo morate nas da zadovoljite

svojim dovoljno dobrim engleskim.

Može biti opasno dati

preveliku moć

uskom delu društva.

Možda bi granice bile suviše univerzalne.

Okej.

"Ali", čujem vas kako kažete,

"šta sa istraživanjima?

Sve je na engleksom."

Knjige su na engleskom,

časopisi se pišu na engleskom,

ali to je proročanstvo
koje se samo ispunjava.

Ono hrani zahteve engleskog.

I tako to ide.

Pitam vas, šta se desilo prevođenju?

Ako se prisetite islamskog zlatnog doba,

tada su rađeni mnogi prevodi.

Prevodilo se sa latinskog i grčkog

na arapski, persijski,

pa se onda prevodilo

na germanske jezike Evrope

i onda romanske jezike.

I tako je sunce sinulo
na mračno doba Evrope.

Nemojte me pogrešno shvatiti;

nisam ja protiv učenja engleskog,

svi vi profesori engleskog.

Volim to što imamo globalni jezik.

Danas nam je potreban više nego ikada.

Ali sam protiv toga da se on koristi

kao barijera.

Da li zaista želimo
da završimo sa 600 jezika

a da glavni bude engleski ili kineski?

Treba nam više od toga.
Gde povlačimo crtu?

Ovaj sistem

izjednačava inteligenciju

sa znanjem engleskog

što je vrlo proizvoljno.

(Aplauz)

I želim da vas podsetim

da giganti na čijim ramenima

stoje današnji intelektualci

nisu imali engleski,

nisu morali da polože test iz engleskog.

Na primer, Ajnštajn.

Inače, smatrali su da mu je potrebna
specijalna škola

jer činjenica je da je bio disleksičar.

Ali srećom po svet,

nije morao da položi test engleskog.

TOEFL, američki test engleskog,

je počeo da se koristi

tek 1964.

Sada je on eksplodirao.

Postoje gomile i gomile testova engleskog.

I milioni i milioni studenata

svake godine polažu te testove.

E sad možete pomisliti, vi i ja,

da kotizacije nisu loše, da su okej,

ali one su prevelike

za milione mnogih siromašnih ljudi.

I u samom startu ih mi odbijamo.

(Aplauz)

Sećam se naslova koji sam nedavno videla:

"Obrazovanje: Veliki delilac."

Sada shvatam,

razumem zašto bi se ljudi
usmerili na engleski.

Žele da svojoj deci pruže
najbolju moguću priliku u životu.

A da bi to mogli, potrebno im je
zapadnjačko obrazovanje.

Jer, naravno, najbolji poslovi

idu ljudima koji dolaze
sa univerziteta sa zapada,

kako sam ranije navela.

To je kružna stvar.

Okej.

Dozvolite da vam ispričam priču
o dva naučnika,

dva engleska naučnika.

Radili su eksperiment

u vezi sa genetikom

i unutrašnjim i zadnjim udovima životinja.

Ali nisu mogli da dođu
do željenih rezultata.

Stvarno nisu znali šta da rade,

sve dok se nije pojavio nemački naučnik

koji je shvatio da su koristili dve reči

za unutrašnje i zadnje udove,

dok genetika zapravo ne pravi razliku

kao ni nemački.

Dakle bingo,

rešen problem.

Ako ne možete da mislite misao,

zaglavili ste se.

Ali ako neki drugi jezik može to da čini,

onda, saradnjom,

možemo postići i naučiti mnogo više.

Moja ćerka

je došla u Englesku iz Kuvajta.

Studirala je nauku i matematiku
na arapskom.

Arapska viša škola.

Morala je da to prevede
na engleski u gimnaziji.

I bila je najbolja u odeljenju

u tim predmetima.

To nam govori

da, kada studenti dođu
kod nas iz drugih zemalja,

moguće je da im ne odajemo priznanje

za ono što već znaju,

a znaju to na svom jeziku.

Kada jezik umre,

ne znamo šta sa njim gubimo.

Ovo je - ne znam da li ste to videli
nedavno na CNN-u -

dali su Heroes Award (Nagrada heroju)

mladom kenijskom čobanu

koji nije mogao noću da uči u svom selu,

poput ostale dece iz sela,

jer se kerozinska lampa,

dimila i oštetila njegove oči.

I svakako, nikada nije bilo
dovoljno kerozina,

jer šta možete da kupite
sa dolarom na dan?

Tako je napravio

solarnu lampu koja ništa ne košta.

I sada deca u njegovom selu

dobijaju iste ocene u školi

kao i deca čije kuće imaju struju.

(Aplauz)

Kada je primio svoju nagradu,

izgovorio je ove divne reči:

"Deca mogu Afriku da vode
od onoga što je ona danas,

mračni kontinent,

do srećnog kontinenta."

Jednostavna ideja,

koja može da ima dalekosežan uticaj.

Ljudi koji nemaju svetlosti,

bilo fizičke ili metaforičke,

ne mogu proći naše testove,

i nikada ne možemo znati šta oni znaju.

Hajde da ne držimo ni sebe ni njih

u mraku.

Hajde da slavimo različitost.

Negujte svoj jezik.

Koristite ga da širite sjajne ideje.

(Aplauz)

Mnogo vam hvala.

(Aplauz)