Istorija protiv Kristofera Kolumba - Aleks Džendler (Alex Gendler)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/history-vs-christopher-columbus-alex-gendler

Mnogi ljudi u Sjedinjenim Državama i Latinskoj Americi odrasli su slaveći godišnjicu putovanja Kristofera Kolumba. Ali, da li je on bio neustrašivi istraživač koji je spojio dva sveta, ili nemilosrdni eksploatator koji je doneo kolonijalizam i ropstvo? I da li je on uopšte otkrio Ameriku? Aleks Džendler poziva Kolumba kao svedoka u Istoriji protiv Kristofera Kolumba.

Lekcija: Aleks Džendler; animacija: Bret Anderhil

Mnogi ljudi u SAD i Latinskoj Americi

odrasli su slaveći godišnjicu putovanja
Kristofera Kolumba,

ali da li je on bio neustrašivi istraživač
koji je spojio dva sveta,

ili nemilosrdni eksploatator koji je doneo
kolonijalizam i ropstvo?

I da li je on uopšte otkrio Ameriku?

Vreme je da pozovemo Kolumba kao svedoka u
Istoriji protiv Kristofera Kolumba.

"Mir, mir u sudnici.

Čekajte, da li bi ja uopšte danas trebalo
da budem na poslu?"

(Kašalj)

"Da, Časni sude.

Od 1792, Dan Kolumba slavi se u
mnogim delovima Sjedinjenih Država

12. oktobra, na samu godišnjicu.

Ali iako je proglašen
zvaničnim praznikom 1934.

pojedine države nisu u obavezi
da ga se pridržavaju.

Samo 23 države zatvaraju državne službe

i sve više država ga
u potpunosti zaobilazi.

(Kašalj)

"Kakva šteta.

70ih godina smo ga čak pomerili
za drugi ponedeljak u oktobru

kako bi ljudi imali lep
produženi vikend,

ali izgleda da vi ljudi
baš ne volite slavlja."

"Hm, šta mi to zapravo slavimo?"

"Ma dajte, Časni sude,
svi smo to učili u školi.

Kristofer Kolumbo je ubedio
Španskog kralja da ga pošalje u misiju

da pronađe bolji trgovački put
do Indije,

i to ne idući na istok kopnom,
nego ploveći zapadno oko Zemljine kugle.

Svi su govorili da je to ludo je su i
dalje verovali da je Zemlja ravna ploča,

ali on je znao bolje.

I kada je 1492. oplovio okean,

pronašao je nešto bolje od Indije:

čitav novi kontinent."

"Kakva glupost.

Prvo i prvo, obrazovani ljudi znaju da je
Zemlja okrugla još od Aristotela.

Kao drugo, Kolumbo nije ništa otkrio.

Ljudi su tamo živeli već milenijumima.

A on čak nije bio ni prvi
Evropljanin koji ih je posetio.

Nordijci su naselili Njufaundlend
skoro 500 godina ranije."

"Ma nemoj, i kako to da ne nosimo
one kravlje šlemove?"

"U stvari, ni oni ih nisu nosili zapravo."

(Kašalj)

"Koga briga šta su neki Vikinzi radili
Boga pitaj kada?

Ta staništa nisu potrajala,
ali Kolumbo jeste.

I vesti koje je doneo u Evropu
daleko su se raširile,

inspirišući istraživače i doseljenike
koji su došli kasnije.

Bez njega, niko od nas
ne bi bio danas ovde."

"I zbog njega milioni domorodaca
nisu danas ovde.

Znate li šta je Kolumbo radio
u kolonijama koje je osnovao?

Zarobio je prve domoroce na koje je naišao

i napisao je u svom dnevniku kako veoma
lako može sve da ih osvoji i zarobi."

"Ma dajte.
Svi su se sa svima borili u to vreme.

Zar nisu domoroci čak rekli Kolumbu

o drugim plemenima koja su pravila racije
i uzimala zarobljenike?"

"Da, ali plemenska ratovanja su bila
sporadična i ograničena.

Sigurno nisu zbrisala 90% stanovništva."

"Hm. Zašto je uopšte obeležavanje Kolumba
vama toliko važno?"

"Časni sude, Kolumbovo putovanje
bilo je inspiracija

namučenim ljudima širom Evrope, i simbol
slobode i novih početaka.

I njegovo otkriće dalo je našim
dedama i pradedama

šansu da dođu ovde i stvore
bolje živote za svoju decu.

Zar ne zaslužujemo heroja da podseti sve
da je naša zemlja

izgrađena na muci imigranata?"

"A šta je sa mukama domorodaca

koji su umalo zbrisani i
proterani u rezervate

i čiji potomci i dalje trpe
siromaštvo i diskriminaciju?

Kako možete čoveka koji je prouzrokovao
toliko patnje da nazivate herojem?"

"To je istorija. Ne možete suditi tipu iz
15. veka po modernim standardima.

Ljudi su u to vreme čak
verovali da je širenje

hrišćanstva i civilizacije po svetu
moralna obaveza."

"U stvari, on je bio vrlo loš,
čak i po starim standardima.

Dok je vladao Hispaniolom
mučio je i sakatio

domoroce koji mu ne bi doneli
dovoljno zlata

i prodavao je devetogodišnje devojčice
kao seksualne robinje,

i bio je brutalan čak i prema
drugim kolonijama kojima je upravljao,

do te tačke da je bio svrgnut s moći
i bačen u zatvor.

Kada je misionar Bartolome de las Kases

posetio ostrvo, napisao je:

"Od 1494 do 1508,
iščezlo je preko 3,000,000 ljudi

što od rata, ropstva i mina. Ko će od
budućih generacija da poveruje u ovo?"

"Pa, nisam siguran da verujem
u te brojke."

"Zar se ovaj praznik ne slavi
i na neke druge načine?"

"U nekim Latinoameričkim zemljama,

slavi se isti datum, ali pod drugačijim
nazivom, kao što je Dan trke.

U tim mestima, više je to slavlje
domorodačke i mešane kulture

koja je preživela kolonijalni period.

Neka mesta u Sjedinjenim Državama su
takođe preimenovala praznik

u Domorodački dan ili
Urođenički dan

i promenila i proslavu shodno tome."

"Zašto se samo ne promeni ime,
ako je već toliki problem?"

"Zato što je to tradicija.

Običnim ljudima trebaju heroji i
njihovi osnivački mitovi.

Zar ne možemo jednostavno da nastavimo da
slavimo kao što smo radili proteklog veka

bez udubljivanja u ova
ozbiljna istraživanja?

Nije kao da neko slavi genocid."

"Tradicije se menjaju, i način na koji
odlučimo da ih održimo u životu

govori mnogo o našim vrednostima."

"Izgleda da davanje slobodnog dana umornim
sudijama nije jedna od tih vrednosti."

Tradicije i praznici su važni
u svim kulturama,

ali heroj u jednoj eri
može postati zlikovac u sledećoj,

kako se naše istorijsko znanje širi
i naše vrednosti razvijaju.

I odlučivanje šta tradicija treba da
predstavlja danas

veliki je deo stavljanja istorije na sud.