Kako životinje doživljavaju bol? - Robin Dž. Kruk. (Robyn J. Crook)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/how-do-animals-experience-pain-robyn-j-crook

Ljudima je poznat iznenađujući ubod igle, probadajući bol udarenog palca i pulsirajuća zubobolja. Možemo da odredimo mnoge tipove bola i lečimo ga na više načina - ali šta je sa drugim vrstama? Kako životinje oko nas doživljavaju bol? Robin Dž. Kruk istražuje bol, kako kod kičmenjaka, tako i kod beskičemenjaka.

Lekcija: Robin Dž. Kruk; animacija: Anton Bogati.

Ljudima je poznat iznenađujući ubod igle,

probadajući bol udarenog palca

i pulsirajuća zubobolja.

Možemo da prepoznamo mnogo tipova bola
i imamo više načina da ga lečimo.

Međutim, šta je s drugim vrstama?

Kako životinje oko nas doživljavaju bol?

Važno je da otkrijemo.

Držimo životinje kao ljubimce,

one obogaćuju našu okolinu,

uzgajamo mnoge vrste zbog hrane

i koristimo ih u eksperimentima da bismo
unapredili nauku i ljudsko zdravlje.

Očigledno je da su nam životinje važne,

pa je jednako važno da izbegavamo
da im nanosimo nepotreban bol.

Kod životinja koje su nam slične,
poput sisara,

često je očigledno kad su povređene.

Međutim, ima mnogo toga
što nije očigledno,

poput da li i njima pomažu
ublaživači bolova koji deluju na nas.

A što je životinja različitija od nas,

teže je razumeti njeno iskustvo.

Kako da znate da li je škamp u bolovima?

Zmija?

Puž?

Kod kičmenjaka, uključujući ljude,

bol može da bude podeljen
u dva posebna procesa.

U prvom, nervi i koža osećaju nešto bolno

i prenose tu informaciju
do kičmene moždine.

Tu, motorni neuroni aktiviraju pokrete

zbog kojih se žustro trzamo od opasnosti.

Ovo je fizičko prepoznavanje povrede
koje se naziva nocicepcijom

i skoro sve životinje,

čak i one veoma jednostavnog
nervnog sistema,

to doživljavaju.

Bez ove sposobnosti, životinje
ne bi bile u stanju da izbegnu bol

i njihov opstanak bi bio ugrožen.

Drugi deo je svesna spoznaja bola.

Kod ljudi dolazi do ovoga
kada senzorni neuroni u našoj koži

naprave drugu rundu veza
preko kičmene moždine do mozga.

Tu milioni neurona u raznim delovima mozga
stvaraju osećanje bola.

Kod nas se radi o složenom iskustvu
povezanom s emocijama poput straha,

panike

i stresa,

koje možemo da saopštimo drugima.

Ali je teže pouzdano znati
kako životinje doživljavaju

ovaj deo procesa

jer nam većina njih
ne može da pokaže kako se osećaju.

Međutim, imamo nagoveštaje
posmatrajući ponašanje životinja.

Poznato je da divlje, povređene životinje
neguju svoje rane,

prave zvukove da bi pokazale uznemirenost

i izbegavaju društvo.

U laboratoriji su naučnici otkrili
da životinje, poput kokoški i pacova,

same sebi daju lekove za ublažavanje bola,
ako su povređene.

Životinje takođe izbegavaju situacije
u kojima su prethodno povređene,

što nagoveštava svest o opasnosti.

Stigli smo dotle da su nas istraživanja
poprilično ubedila

da kičmenjaci prepoznaju bol,

te je ilegalno u mnogim državama
bespotrebno povređivati ove životinje.

Ali šta je s drugim vrstama životinja,
poput beskičmenjaka?

Ove životinje nisu zakonom zaštićene,

delom jer je njihovo ponašanje
teže razumeti.

Možemo tačno da preptostavljamo o nekima,

poput ostriga,

crva

i meduza.

Ovo su primeri životinja
koje bilo da nemaju mozak

ili imaju veoma prost mozak.

Na primer, ostriga može da ustukne
kad je poprskate sokom od limuna

zbog nocicepcije.

No, uz tako prost nervni sistem,

nije verovatno da doživljava
svesni deo bola.

Drugi beskičmenjaci
su, pak, komplikovaniji,

poput hobotnica,

koje imaju prefinjen mozak

i smatraju se jednim
od najinteligentnijih beskičemenjaka.

Ipak, u mnogim državama, ljudi i dalje
praktikuju da jedu žive hobotnice.

Takođe kuvamo žive rakove, škampe i krabe,

iako pouzdano ne znamo
ni kako to utiče na njih.

Ovo predstavlja etički problem

jer možda ovim životinjama
uzrokujemo bespotrebnu patnju.

Naučni eksperimenti, iako kontroverzni,
daju nam neke nagoveštaje.

Testovi na rakovima samcima
pokazuju da će napustiti nepoželjni oklop

ukoliko ih pecnete strujom,

ali će ostati ukoliko je oklop dobar.

A oktopod koji prvenstveno povija
povređenu ruku da bi je zaštitio

će da rizikuje njenu upotrebu
kako bi uhavtio plen.

To nagoveštava da ove životinje prosuđuju
u vezi sa senzornim informacijama,

umesto da samo refleksivno reaguju na bol.

U međuvremnu, poznato je da krabe
uporno češu tačku na njihovim telima

gde su primili električne šokove.

Čak i morski puževi ustuknu

kad znaju da će da prime
neprijatan stimulans.

To znači da imaju neko prisećanje
na fizičke osećaje.

I dalje ima mnogo da naučimo
o bolu kod životinja.

Kako naše znanje raste,

možda nam nekad omogući da živimo u svetu
u kom bespotrebno ne nanosimo bol.