ЏД Шрам: Прекинимо тишину за преживеле самоубице

Чак и када наши животи споља изгледају добро, унутар нас је можда закључан свет тихе патње, који предводи одлуку о прекидању сопственог живота. На TEDYou, ЏД Шрам нас позива да прекинемо тишину која окружује самоубиство и покушаје самоубиства и да створимо преко потребне ресурсе за помоћ људима који покушавају да живе након покушаја самоубиства. Извори: http://t.co/wsNrY9C

Према свим спољним критеријумима,

Џону је све ишло од руке.

Управо је био потписао уговор

о продаји свог стана у Њујорку

за шестоцифрену цену,

а поседовао га је тек пет година.

Факултет где је завршио мастер студије

управо му је био понудио место предавача,

што је значило не само плату,

него и бенефиције по први пут после много времена.

А ипак, упркос чињеници да му је све ишло добро,

Џон се борио, против

зависности и депресије која га је савладавала.

Ноћи 11. јуна 2003. године

попео се на ивицу

ограде моста Менхетн

и скочио у опасну воду испод.

Невероватно -

не, зачудо -

преживео је.

Пад му је смрскао десну руку,

сломио му сва ребра,

пробио плућно крило

а несвестица и свест су се смењивале

док је плутао Ист Ривером

испод бруклинског моста и

у путању трајекта са Статен Ајленда,

где су путници на трајекту

чули његове крике бола,

позвали капетана

који је контактирао Обалску Стражу

која га је извукла из Ист Ривера

и одвела га у болницу Белвју.

Ту заправо почиње наша прича.

Јер једном кад се Џон посветио

томе да свој живот доведе у ред -

прво физички, потом емотивно

а онда и духовно -

увидео је да је јако мало помоћи доступно

некоме ко је покушао да прекине свој живот

на начин као што је он урадио.

Истраживање показује

да од 20 људи

који покушају самоубиство

19 неће успети.

Али они који не успеју,

имају 37 пута више шанси да

успеју из другог покушаја.

Ово је заиста

ризична популација,

са веома мало ресурса помоћи.

Дешава се да, када људи покушају да

се уклопе поново у живот, због

наших табуа у вези са самоубиством,

ми нисмо сигурни шта да кажемо

и веома често не кажемо ништа.

А то повећава изолацију

у каквој су се нашли Џон и њему слични.

Веома добро знам Џонову причу

јер ја сам Џон.

А ово данас је

први пут да сам у некој јавној

прилици испричао

пут који сам прошао.

Али пошто је самоубиство извршио драги учитељ

2006. и добар пријатељ прошле године,

и пошто сам прошле године био на TEDActive,

знао сам да морам да искорачим из своје тишине

и превазиђем табуе

и говорим о идеји вредној ширења -

а то је да је људима

који су донели тешку одлуку

да се врате животу

потребно више ресурса и наша помоћ.

Као што каже "Тревор Пројекат", постаје боље.

Постаје много боље.

Данас бирам да признам

једну много другачију ствар,

да вас охрабрим, подстакнем да,

ако сте неко ко

је размишљао или покушао самоубиство,

или знате некога ко јесте,

разговарајте о томе, потражите помоћ.

То је разговор који вреди водити,

идеја коју вреди ширити.

Хвала вам.

(аплауз)