< Return to Video

Zbog čega je poezija... poezija? - Melisa Kovač (Melissa Kovacs)

  • 0:07 - 0:11
    Muhamed Ali je godinama trenirao
    da bi postao najveći bokser
  • 0:11 - 0:14
    koga je svet ikad video,
  • 0:14 - 0:17
    ali je za nekoliko trenutaka
    stvorio najkraću pesmu.
  • 0:17 - 0:21
    Ali je opčinio klasu diplomaca
    sa Harvarda 1975.
  • 0:21 - 0:25
    svojom porukom
    o jedinstvu i prijateljstvu.
  • 0:25 - 0:27
    Kada je završio, publika je želela više.
  • 0:27 - 0:29
    Želeli su pesmu.
  • 0:29 - 0:33
    Ali je izveo nešto što se smatra
    najkraćom pesmom ikad napisanom.
  • 0:33 - 0:36
    "Ja, mi."
  • 0:36 - 0:38
    Ili je to bilo "ja, mini"?
  • 0:38 - 0:39
    Niko zasigurno ne zna.
  • 0:39 - 0:45
    Kako god, ako su ove dve reči poezija,
    onda šta tačno čini pesmu pesmom?
  • 0:45 - 0:48
    Sami pesnici su se borili s ovim pitanjem,
  • 0:48 - 0:52
    često koristeći metafore
    kako bi se približili definiciji.
  • 0:52 - 0:54
    Da li je pesma mali mehanizam?
  • 0:54 - 0:55
    Vatromet?
  • 0:55 - 0:56
    Eho?
  • 0:56 - 0:57
    San?
  • 0:57 - 1:01
    Poezija uopšteno ima određene
    prepoznatljive karakteristike.
  • 1:01 - 1:06
    Prva - pesme naglašavaju
    muzički kvalitet jezika.
  • 1:06 - 1:08
    Ovo može da se postigne
    putem rime, ritma i metra,
  • 1:08 - 1:10
    od Šekspirovih soneta
  • 1:10 - 1:12
    preko Konfučijevih oda
  • 1:12 - 1:14
    do Veda iz sanskrita.
  • 1:14 - 1:17
    Druga - pesme koriste jezgrovit jezik,
  • 1:17 - 1:20
    nalik književnosti
    iz koje je isceđena sva voda.
  • 1:20 - 1:24
    Treća - pesme često sadrže
    snažna osećanja,
  • 1:24 - 1:26
    od Rumijeve duhovne poezije
  • 1:26 - 1:29
    do "Ode luku" Pabla Nerude.
  • 1:29 - 1:34
    Poezija, poput same umetnosti,
    zna kako da izazove proste definicije.
  • 1:34 - 1:36
    Dok su ritmički obrasci najranijih pesama
  • 1:36 - 1:40
    bili način da se zapamte priče
    čak i pre pojave pisanja,
  • 1:40 - 1:43
    pesma ne mora da bude lirska.
  • 1:43 - 1:44
    "Apfel" Rajnharda Dola
  • 1:44 - 1:47
    i "silencio" Jugena Gomringera
  • 1:47 - 1:50
    pomeraju granicu između
    vizuelne umetnosti i poezije.
  • 1:50 - 1:54
    U međuvremenu, E. E. Kamings je pisao
    pesme čiji su oblici podjednako važni
  • 1:54 - 1:55
    kao i same reči,
  • 1:55 - 2:02
    u ovom slučaju naglašavajući tužnu
    usamljenost lista koji pada u prostoru.
  • 2:02 - 2:06
    Ako bi se vizuelna priroda poezije
    stopila sa pozadinom,
  • 2:06 - 2:08
    možda bi nam preostala muzika,
  • 2:08 - 2:11
    a to je oblast o kojoj ljudi
    vole da raspravljaju.
  • 2:11 - 2:13
    Jesu li tekstovi pesama poezija?
  • 2:13 - 2:16
    Mnogi ne smatraju kantautore
    pesnicima u književnom smislu,
  • 2:16 - 2:19
    međutim tekstovi umetnika,
    poput Pola Sajmona,
  • 2:19 - 2:20
    Boba Dilana
  • 2:20 - 2:21
    i Tupaka Šakura
  • 2:21 - 2:24
    često mogu da stoje i bez muzike.
  • 2:24 - 2:27
    U repu su pesnički elemeti,
    poput rime, ritma i slika
  • 2:27 - 2:30
    neodvojivi od oblika.
  • 2:30 - 2:32
    Uzmite ovaj tekst Notorijus Biajdžija:
  • 2:32 - 2:35
    "Čujem znoj kako niz obraz kaplje ti
  • 2:35 - 2:37
    Otkucaj srca ti
    zvuku Saskvačevih stopala naliči
  • 2:37 - 2:40
    Grmi, trese beton."
  • 2:40 - 2:43
    Do sad, svi primeri koje smo videli
    su imali prelomljene stihove.
  • 2:43 - 2:48
    Možemo čak i da zamislimo dve reči
    Alijeve pesme kako se sklapaju u vazduhu -
  • 2:48 - 2:50
    Ja, Mi.
  • 2:50 - 2:53
    Poezija ima oblik
    koji obično možemo da prepoznamo.
  • 2:53 - 2:57
    Njeni prelomi stihova pomažu čitaocima
    da se snađu u ritmu pesme.
  • 2:57 - 3:00
    Međutim, šta kad ne bi bilo
    prelomljenih stihova?
  • 3:00 - 3:02
    Da li bi pesma izgubila svoju suštinu?
  • 3:02 - 3:03
    Možda ne.
  • 3:03 - 3:05
    Uzmite pesme u prozi.
  • 3:05 - 3:08
    Prozne pesme koriste
    živopisne slike i igre rečima,
  • 3:08 - 3:11
    ali su uobličene kao paragrafi.
  • 3:11 - 3:15
    Kada posmatramo poeziju
    manje kao oblik, a više kao koncept,
  • 3:15 - 3:18
    možemo da zapazimo
    poetičnost svuda oko nas:
  • 3:18 - 3:19
    duhovne himne,
  • 3:19 - 3:22
    govori govornika,
    poput Martina Luterka Kinga mlađeg,
  • 3:22 - 3:23
    Džona F. Kenedija
  • 3:23 - 3:25
    i Vinstona Čerčila,
  • 3:25 - 3:27
    kao i na iznenađujućim mestima,
    poput društvenih mreža.
  • 3:27 - 3:33
    Godine 2010. novinarka Džoana Smit je
    tvitovala novine o zemljotresu na Haitiju.
  • 3:33 - 3:36
    "Oblačila sam se u sobi
    kad čula sam mi ime.
  • 3:36 - 3:39
    Podrhtavanje. Istrčavam
    kroz klizeća vrata.
  • 3:39 - 3:43
    Sve je sad mirno. Bezbedno.
    Petlovi kukuriču."
  • 3:43 - 3:46
    Smit koristi jezik na snažan,
    direktan način,
  • 3:46 - 3:48
    s mnogo živopisnih slika.
  • 3:48 - 3:51
    Uporedite njen jezik s haikuom,
  • 3:51 - 3:56
    drevnim japanskim pesničkim oblikom
    koji naglašava izlive sažete siline
  • 3:56 - 4:01
    sa svega tri stiha
    od pet, sedam i pet slogova.
  • 4:01 - 4:04
    Vode poezije teku široko i duboko.
  • 4:04 - 4:06
    Poezija je vremenom evoluirala,
  • 4:06 - 4:07
    danas možda više nego ikad pre,
  • 4:07 - 4:13
    granica između poezije, proze, pesme
    i vizuelne umetnosti je zamagljena.
  • 4:13 - 4:15
    Međutim, jedno se nije promenilo.
  • 4:15 - 4:19
    Reč poezija je zapravo
    nastala u glagolskom obliku,
  • 4:19 - 4:24
    potiče od antičke grčke reči poesis
    što znači stvarati.
  • 4:24 - 4:28
    Pesnici, nalik zanatlijama, i dalje rade
    sa sirovim materijalom iz sveta
  • 4:28 - 4:30
    kako bi skovali nova razumevanja
  • 4:30 - 4:36
    i zapažanja o tome kako je biti čovek,
    kako to samo ljudi znaju.
  • 4:36 - 4:38
    Istraživači sa Dartmauta
    su testirali ovu ideju,
  • 4:38 - 4:42
    tražeći od robota da napišu poeziju.
  • 4:42 - 4:45
    Komisija procenitelja
    je razvrstavala gomile soneta
  • 4:45 - 4:49
    kako bi videli da li mogu da razlikuju
    koje su napisali ljudi, a koje mašine.
  • 4:49 - 4:53
    Možda će vas razveseliti saznanje
    da dok naučnici uspešno
  • 4:53 - 4:56
    koriste veštačku inteligenciju
    u proizvodnji,
  • 4:56 - 4:57
    medicini,
  • 4:57 - 4:59
    pa čak i novinarstvu,
  • 4:59 - 5:01
    poezija je nešto drugo.
  • 5:01 - 5:05
    Roboti su uhvaćeni na delu 100% puta.
Title:
Zbog čega je poezija... poezija? - Melisa Kovač (Melissa Kovacs)
Description:

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/what-makes-a-poem-a-poem-melissa-kovacs

Zbog čega je tačno poezija... poezija? Sami pesnici su se borili s tim pitanjem, često koristeći metafore kako bi se približili definiciji. Da li je pesma maleni mehanizam? Vatromet? Eho? San? Melisa Kovač deli sa nama tri prepoznatljive karakteristike većeg dela poezije.

Lekcija: Melisa Kovač; animacija: Ace & Son Moving Picture Co., LLC.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
05:20

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.