Dijagram toka za faktorijel program

Dijagram toka za faktorijel program.

Jedna stvar za koju ćete
čuti ili videti da se mnogo pominje

je nešto što se zove dijagram toka

bilo u računarskim naukama,

u suštini kad god ljudi pričaju

o bilo kakvoj vrsti algoritma ili procesa.

Znači ono što sam mislio da uradim je

da za svaki program koji napišem -

da napravim jednostavan dijagram toka.

Možda ga neću napraviti svaki,

ali počeću sa nekim od osnovnih.

Samo da razumemo da

dijagram toka zaista nije ništa fensi.

Dakle, u ovom faktorijel programu

koji smo gledali

u poslednjih par snimaka -

bilo koji dijagram toka
će biti samo neka vrsta početne tačke,

koja zaista započinje, pretpostavljam,

prikazan krugom ili nekom vrstom ovala.

Dakle počinjemo, možete da vidite kako

počinjemo kod ove linije

iznad ove brojne oznake

gde zapravo pitamo korisnika za ulazni parametar.

I onda, nakon toga,

pitamo korisnika za ulazni parametar

Ova linija upravo ovde.

Tražimo od korisnika ulazni parametar.

Dakle, baš ovo ovde.

I to ćemo predstaviti paralelogramom.

Dakle ovo je ulaz od korisnika,

i onda bismo mogli jednostavno da kažemo

"number (prevod: broj)
jednak korisničkom ulaznom parametru".

I ovde možete da budete malo opušteniji

sa terminologijom,

zapravo samo pokušavate da kažete

šta je to što radite u ovom koraku.

Paralelogram nam govori da

na neki način komuniciramo sa korisnikom.

Ili nešto uzimamo od korisnika

ili mu nešto dajemo.

Dakle ovde, kažemo da je
korisnički ulazni parametar jednak number.

Dodeljujemo promenljivu number
ulaznom parametru od korisnika.

Onda, sledeće što ćemo da uradimo je samo obična operacija.

Samo ćemo da postavimo da je product (prevod: proizvod) jednak 1, dakle, samo to postavimo.

I ovde ćemo to da uradimo u pravougaoniku,

*"product equals 1"*, (prevod: proizvod jednak 1)

product je jednak 1.

I onda, desiće se nešto interesantno.

Ulazimo u našu for petlju.

i počinjemo sa -

i šta ću da uradim ovde

napisaću to malo drugačije

nego što smo napisali ovde -

dakle počinjemo sa -

ono što radimo je

započećemo našu for petlju

zapravo sa dodelom

gde ćemo dodeliti -

for petlja je zapravo masa stvari

koje se dešavaju u isto vreme.

Dodeljuje i prvom broju iz sekvence

ili testira da li može da dodeli i

prvom broju iz sekvence.

Ako može,

onda nastavlja.

Ako ne može,

onda izlazi iz petlje.

Dakle, hajde da to predstavim ovako.

Napraviću neki vrstu testnog slučaja upravo ovde.

Znači, *"items left in sequence"*.
(prevod: preostali elementi sekvence)

I kada govorim o sekvenci

mislim na ovu sekvencu ovde -

opseg našeg broja.

U primeru koji sam dao u prošlom snimku

broj je bio 3.

Dakle, elemnti koji su preostali u ovoj sekvenci.

Znam da je teško čitati ovo ovde.

Ako postoje - recimo da kažemo da

postoje preostali elementi u sekvenci.

Dakle ako postoje elementi preostali u sekvenci.

Znači, samo ćemo reći:

*"i is equal to next item"*
(prevod: i je jednako sledećem elementu)

i je jednako sledećem...

i je jednako sledećem elementu.

Ako postoje -

pa, samo ću odložiti slučaj

da ne postoje elementi koji su preostali u sekvenci -

ali recimo da postoje.

*"i is equal to the next item"*

I onda takođe definišemo -

definišemo product

da bude

definišemo product

zapravo, ovo želim da napišem plavo

samo naš redovan...

Dakle, hajde da napišem ovo

je "YES". (prevod: DA)

Ako postoje preostali elementi u sekvenci,

onda je *"i is equal to the next item"*
(prevod: i je jednako sledećem elementu)

to je jedna operacija koju ćemo uraditi.

I onda poništimo product -

izvršimo ponovnu dodelu da je product jednak

onome što je bila prethodna vrednost product

puta i + 1.

I u ovoj tački, mi zapravo...

vraćamo se nazad na ovu proveru ovde.

Dakle, u ovoj tački, vraćamo se -

pokušaću da to uredno napišem -

vraćamo se nazad do -

hajde da to napišem baš ovde -

vraćamo se nazad do ove tačke programa.

To je razlog zašto se zove petlja.

Jer, nakon što izvršite ovu operaciju -

ovo je ugnježdeno u petlji -

vraćate se na početak

da vidite da li ima još nešto što petlja treba da uradi.

Dakle, vraćate se na početak, pre petjle

i kažete: "Hej, imali li još elemenata u sekvenci?"

i ovde bi trebalo da bude znak pitanja.

Ove tačke odluke sa znakom pitanja

se obično označavaju ovakvim rombom.

Ukoliko postoji još neki element u sekvenci

onda je i jednako sledećem elementu

i product je jednak

onome što je product prethodno bilo puta i + 1.

Dakle, idemo do sledećeg

"Da li ima preostalih elemenata u sekvenci?"

I u nekom trenutku

više neće biti preostalih elemenata u sekvenci.

Znači, neće biti -

u nekoj tački neće biti

elemenata preostalih u sekvenci.

I mogli bismo da idemo na desno

ili ću samo da izađem ovde dole.

I sada smo izašli iz ove petlje.

Izašli smo iz ove petlje.

I onda, sledeće što ćemo uraditi

jednom kada smo završili sa našom for petljom

samo ćemo prikazati vrednost promenljive product.

Samo ćemo prikazati vrednost product.

Dakle, ovo je interakcija sa korisnikom.

Znači, bukvalno samo prikazujemo vrednost product.

Prikazujemo -

*"output product"* (prevod: prikaži proizvod)

i gotovi smo!

I mogu da napišem "end" (prevod: kraj)

za kraj našeg programa,

i program će prestati da se izvršava.

"end".

Dakle, ovo je samo jednostavan
dijagram toka za ovaj jednostavan program.

I nadam se da će vam pomći da cenite ovo

jedno malo razumevanje samog programa,

ukoliko poslednja dva snimka
nisu bila od velike pomoći,

i takođe vam daje jednostavan način

kako da napišete dijagram toka.