Dijagram toka za faktorijel program

Flowchart for the factorial program.

Jedna stvar za koju ćete
čuti ili videti da se mnogo pominje

je nešto što se zove dijagram toka

bilo u računarskim naukama,

u suštini kad god ljudi pričaju

o bilo kakvoj vrsti algoritma ili procesa.

Znači ono što sam mislio da uradim je

da za svaki program koji napišem -

da napravim jednostavan dijagram toka.

Možda ga neću napraviti svaki,

ali počeću sa nekim od osnovnih.

Samo da razumemo da

dijagram toka zaista nije ništa fensi.

Dakle, u ovom faktorijel programu

koji smo gledali

u poslednjih par snimaka -

bilo koji dijagram toka
će biti samo neka vrsta početne tačke,

koja zaista započinje, pretpostavljam,

prikazan krugom ili nekom vrstom ovala.

Dakle počinjemo, možete da vidite kako

počinjemo kod ove linije

iznad ove brojne oznake

gde zapravo pitamo korisnika za ulazni parametar.

I onda, nakon toga,

pitamo korisnika za ulazni parametar

Ova linija upravo ovde.

Tražimo od korisnika ulazni parametar.

Dakle, baš ovo ovde.

I to ćemo predstaviti paralelogramom.

Dakle ovo je ulaz od korisnika,

i onda bismo mogli jednostavno da kažemo

"number (prevod: broj)
jednak korisničkom ulaznom parametru".

I ovde možete da budete malo opušteniji

sa terminologijom,

zapravo samo pokušavate da kažete

šta je to što radite u ovom koraku.

Paralelogram nam govori da

na neki način komuniciramo sa korisnikom.

Ili nešto uzimamo od korisnika

ili mu nešto dajemo.

Dakle ovde, kažemo da je
korisnički ulazni parametar jednak number.

Dodeljujemo promenljivu number
ulaznom parametru od korisnika.

Onda, sledeće što ćemo da uradimo je samo obična operacija.

Samo ćemo da postavimo da je proizvod jednak 1, dakle, samo to postavimo.

I ovde ćemo to da uradimo u pravougaoniku,

*"product equals 1"*, (prevod: proizvod jednak 1)

proizvod je jednak 1.

I onda, desiće se nešto interesantno.

Ulazimo u našu for petlju.

i počinjemo sa -

i šta ću da uradim ovde

napisaću to malo drugačije

nego što smo napisali ovde -

dakle počinjemo sa -

ono što radimo je

započećemo našu for petlju

zapravo sa dodelom

gde ćemo dodeliti -

for petlja je zapravo masa stvari

koje se dešavaju u isto vreme.

Dodeljuje i prvom broju iz sekvence

ili testira da li može da dodeli i

prvom broju iz sekvence.

Ako može,

onda nastavlja.

Ako ne može,

onda izlazi iz petlje.