Zašto se pamuk nalazi u svemu? - Majkl R. Stif

Pogledajte lekciju na: https://ed.ted.com/lessons/why-is-cotton-in-everything-michael-r-stiff

Pre stotinu godina, Inke su razvile domišljate oklope koji su mogli da zaštite ratnike od najžešćih fizičkih napada. Ove tvrde strukture nisu napravljene od gvožđa ili čelika, nego od nečeg neočekivano mekog, od pamuka. Danas se pamuk koristi za pravljenje svega, od tkanina, do novca, pelena, mreža za pecanje. Majkl R. Stif istražuje šta čini pamuk tako svestranim.

Lekciju smislio Majkl R. Stif, režirao studio WOW-HOW.

Pre stotinu godina,
Inke su razvile domišljate oklope

koji su mogli da se saviju
kada prime udarce koplja i buzdovana,

štiteći ratnike čak i od
najžešćih fizičkih napada.

Ove tvrde strukture nisu napravljenje
od čelika ili gvožđa,

nego od nečeg neočekivano
mekog, od pamuka.

Ovi debelo tkani, slojeviti pamučni umeci

su mogli da raspodele energiju udarca
duž velike površine,

braneći ratnike bez ograničavanja
njihove pokretljivosti.

Ove naizled kontradiktorne karakteristike,

jačina i fleksibilnost,
mekoća i istrajnost,

potiču od zamršene biologije
skoro nevidljivih pamučnih vlakana.

Ova vlakna počinju život
duboko unutar cveta pamuka,

na površini semena.

Jedno seme proizvodi čak 16.000 vlakana,

ona izlaze iz povšine semena
kao minijaturni baloni vode.

Svako vlakno pamuka je,
bez obzira koliko izraste,

napravljeno od samo jedne ćelije.

Ta ćelija ima više slojeva ćelijskog zida.

Nakon nekoliko dana, strane prvog sloja,

koje se zovu ćelije primarnog zida,

se ukrućuju, terajući ćeliju
da raste u jednom pravcu

i uzrokuju da se vlakno izduži.

Vlakno se brzo izduži, za oko 16 dana.

Onda počinje sledeća faza,
ojačanje zida ćelije.

To radi tako što proizvodi više celuloze.

Celuloza čini 34 procenta
ćelijskg zida u ovoj fazi

i taj procenat se brzo povećava.

Ovaj novi razvoj takođe ojačava zid ćelije

tako što se protivi zrnu postojećeg zida.

Ojačani zid je krući,
ograničavajući dalji rast.

To znači da ako vlakno prepravi
svoje zidove prerano,

biće kratko,

i naposletku će stvoriti
grubu, slabu tkaninu.

A ako jačanje zida ćelije počne prekasno,

zid neće očvrsnuti dovoljno,

i proizvodiće vlakna koja nisu
dovoljno jaka da drže tkanine u celosti.

U idealnim uslovima za rast,

pri tačnoj temperaturi, sa vodom,
đubrivom, deratizacijom i svetlom

vlakno pamuka može da bude
do 3,6 centimetara dugačko

i sa širinom samo 25 mikrometara.

Dugačka, tanka vlakna mogu
da se zamotaju jedno o drugo

bolje nego kraća, deblja vlakna,

što znači da ona duga, tanka vlakna
prave snažnije niti

koje se drže bolje kao materijal.

Pamuk sa ovakvim kvalitetima
ima raznolike upotrebe,

od meke tekstilne robe
do novčanica za američki dolar,

koje sadže 75% pamuka.

Sledeća presudna faza rasta
vlakna pamuka

počinje kad se zadeblja
njegov sekundarni ćelijski zid,

tako što dostavlja velike količine
celuloze u sekundarni sloj.

Celuloza tako čini
preko 90% težine vlakna.

Što više celuloze bude dostavljeno,

to će taj sekundarni sloj postati gušći,

a ovo određuje jačinu konačnog vlakna.

Ova faza je esencijalna
za razvoj dugotrajnog materijala

kao na primer majice.

Sposobnost odeće da izdrži godine
pranja i nošenja

je u velikoj meri određena
debljinom tog sekundarnog zida ćelije.

S druge strane,

njegova mekoća je uslovljena
dužinom vlakna,

i zasniva se na prepravljanju
primarnog zida ćelija.

Na kraju, nakon oko 50 dana,
vlakno je potpuno naraslo.

Živa materija unutar ćelije umire,

ostavljajući za sobom samo celulozu.

Osušene ljuske semena pamuka, ili omotači,
koje okružuju vlakna se otvaraju,

i započinje raznošenje nekoliko hiljada
ćelija vlakana u paperjastom obliku.

Tanke niti vlakana koje vidimo
su tanje su od ljudske kose,

i ostaci onih gustih,
osušenih zidova celuloze.

Desetine hiljada ovih vlakana,
koja su zavrtena u oblik prediva,

će se koristiti za pravljenje svega,
od tkanine, do filtera za kafu, pelena

i mreža za pecanje.

I uz pomoć moderne nauke,

pamuk možda uskoro bude mekši,
snažniji, i izdržljiviji nego ikad

dok istraživači ispituju
kako da optimizuju njegov rast

na osnovu hranljivih sastojaka,
vremenskih uslova i genetike.