0:00:06.971,0:00:11.031
Pre stotinu godina,[br]Inke su razvile domišljate oklope

0:00:11.031,0:00:15.871
koji su mogli da se saviju[br]kada prime udarce koplja i buzdovana,

0:00:15.871,0:00:20.277
štiteći ratnike čak i od[br]najžešćih fizičkih napada.

0:00:20.277,0:00:24.557
Ove tvrde strukture nisu napravljenje[br]od čelika ili gvožđa,

0:00:24.557,0:00:28.765
nego od nečeg neočekivano[br]mekog, od pamuka.

0:00:28.765,0:00:31.976
Ovi debelo tkani, slojeviti pamučni umeci

0:00:31.976,0:00:36.205
su mogli da raspodele energiju udarca[br]duž velike površine,

0:00:36.205,0:00:40.045
braneći ratnike bez ograničavanja[br]njihove pokretljivosti.

0:00:40.479,0:00:42.990
Ove naizled kontradiktorne karakteristike,

0:00:42.990,0:00:46.815
jačina i fleksibilnost,[br]mekoća i istrajnost,

0:00:46.815,0:00:52.289
potiču od zamršene biologije[br]skoro nevidljivih pamučnih vlakana.

0:00:52.625,0:00:56.575
Ova vlakna počinju život[br]duboko unutar cveta pamuka,

0:00:56.575,0:00:58.565
na površini semena.

0:00:58.565,0:01:03.157
Jedno seme proizvodi čak 16.000 vlakana,

0:01:03.157,0:01:07.127
ona izlaze iz povšine semena[br]kao minijaturni baloni vode.

0:01:07.530,0:01:10.750
Svako vlakno pamuka je,[br]bez obzira koliko izraste,

0:01:10.750,0:01:13.185
napravljeno od samo jedne ćelije.

0:01:13.185,0:01:16.975
Ta ćelija ima više slojeva ćelijskog zida.

0:01:16.975,0:01:20.115
Nakon nekoliko dana, strane prvog sloja,

0:01:20.115,0:01:22.245
koje se zovu ćelije primarnog zida,

0:01:22.245,0:01:25.605
se ukrućuju, terajući ćeliju[br]da raste u jednom pravcu

0:01:25.605,0:01:28.322
i uzrokuju da se vlakno izduži.

0:01:28.575,0:01:32.345
Vlakno se brzo izduži, za oko 16 dana.

0:01:32.345,0:01:36.510
Onda počinje sledeća faza,[br]ojačanje zida ćelije.

0:01:36.510,0:01:40.765
To radi tako što proizvodi više celuloze.

0:01:40.765,0:01:45.035
Celuloza čini 34 procenta[br]ćelijskg zida u ovoj fazi

0:01:45.035,0:01:47.110
i taj procenat se brzo povećava.

0:01:47.110,0:01:50.250
Ovaj novi razvoj takođe ojačava zid ćelije

0:01:50.250,0:01:53.670
tako što se protivi zrnu postojećeg zida.

0:01:53.670,0:01:58.049
Ojačani zid je krući,[br]ograničavajući dalji rast.

0:01:58.049,0:02:01.554
To znači da ako vlakno prepravi[br]svoje zidove prerano,

0:02:01.554,0:02:02.584
biće kratko,

0:02:02.584,0:02:05.904
i naposletku će stvoriti[br]grubu, slabu tkaninu.

0:02:05.904,0:02:08.750
A ako jačanje zida ćelije počne prekasno,

0:02:08.750,0:02:10.920
zid neće očvrsnuti dovoljno,

0:02:10.920,0:02:15.100
i proizvodiće vlakna koja nisu[br]dovoljno jaka da drže tkanine u celosti.

0:02:15.100,0:02:17.096
U idealnim uslovima za rast,

0:02:17.096,0:02:23.892
pri tačnoj temperaturi, sa vodom,[br]đubrivom, deratizacijom i svetlom

0:02:23.892,0:02:28.472
vlakno pamuka može da bude[br]do 3,6 centimetara dugačko

0:02:28.472,0:02:32.082
i sa širinom samo 25 mikrometara.

0:02:32.082,0:02:35.070
Dugačka, tanka vlakna mogu[br]da se zamotaju jedno o drugo

0:02:35.070,0:02:37.800
bolje nego kraća, deblja vlakna,

0:02:37.800,0:02:41.740
što znači da ona duga, tanka vlakna[br]prave snažnije niti

0:02:41.740,0:02:44.279
koje se drže bolje kao materijal.

0:02:44.279,0:02:47.150
Pamuk sa ovakvim kvalitetima[br]ima raznolike upotrebe,

0:02:47.150,0:02:50.090
od meke tekstilne robe[br]do novčanica za američki dolar,

0:02:50.090,0:02:53.143
koje sadže 75% pamuka.

0:02:53.143,0:02:56.058
Sledeća presudna faza rasta[br]vlakna pamuka

0:02:56.058,0:02:59.348
počinje kad se zadeblja[br]njegov sekundarni ćelijski zid,

0:02:59.348,0:03:04.037
tako što dostavlja velike količine[br]celuloze u sekundarni sloj.

0:03:04.037,0:03:08.507
Celuloza tako čini[br]preko 90% težine vlakna.

0:03:08.507,0:03:10.655
Što više celuloze bude dostavljeno,

0:03:10.655,0:03:13.278
to će taj sekundarni sloj postati gušći,

0:03:13.278,0:03:16.338
a ovo određuje jačinu konačnog vlakna.

0:03:16.338,0:03:20.072
Ova faza je esencijalna[br]za razvoj dugotrajnog materijala

0:03:20.072,0:03:22.618
kao na primer majice.

0:03:22.618,0:03:26.548
Sposobnost odeće da izdrži godine[br]pranja i nošenja

0:03:26.548,0:03:30.958
je u velikoj meri određena[br]debljinom tog sekundarnog zida ćelije.

0:03:30.958,0:03:31.995
S druge strane,

0:03:31.995,0:03:35.800
njegova mekoća je uslovljena[br]dužinom vlakna,

0:03:35.800,0:03:39.826
i zasniva se na prepravljanju[br]primarnog zida ćelija.

0:03:40.430,0:03:44.571
Na kraju, nakon oko 50 dana,[br]vlakno je potpuno naraslo.

0:03:44.571,0:03:47.170
Živa materija unutar ćelije umire,

0:03:47.170,0:03:50.390
ostavljajući za sobom samo celulozu.

0:03:50.390,0:03:55.707
Osušene ljuske semena pamuka, ili omotači,[br]koje okružuju vlakna se otvaraju,

0:03:55.707,0:04:01.175
i započinje raznošenje nekoliko hiljada[br]ćelija vlakana u paperjastom obliku.

0:04:01.175,0:04:05.115
Tanke niti vlakana koje vidimo[br]su tanje su od ljudske kose,

0:04:05.115,0:04:09.418
i ostaci onih gustih,[br]osušenih zidova celuloze.

0:04:09.819,0:04:13.099
Desetine hiljada ovih vlakana,[br]koja su zavrtena u oblik prediva,

0:04:13.099,0:04:17.535
će se koristiti za pravljenje svega,[br]od tkanine, do filtera za kafu, pelena

0:04:17.535,0:04:19.110
i mreža za pecanje.

0:04:19.110,0:04:21.155
I uz pomoć moderne nauke,

0:04:21.155,0:04:26.092
pamuk možda uskoro bude mekši,[br]snažniji, i izdržljiviji nego ikad

0:04:26.092,0:04:29.522
dok istraživači ispituju[br]kako da optimizuju njegov rast

0:04:29.522,0:04:33.255
na osnovu hranljivih sastojaka,[br]vremenskih uslova i genetike.