Film Vorosilovski strelac 1999 -Voroshilovskiy strelok -srpski prevod

The Rifleman of the Voroshilov Regiment 1999

"VOROSILOVSKI STRELAC"

- Ti igras.
- U redu.

Sedi!

- A mi, Fjodoric... Mi tako...
- Evo, i ja cu tako. - A mi?

- A mi cemo tako... - Fjodoric?
- Cekaj, cekaj, cekaj... - Ma sta radis?

- Tebe mi je vec muka. Sedi!
- Ali, Fjodoric... - 'Ajde, 'ajde...

- I sta ces da radis bez kraljice?
- Tako...

- Sah!
- Sah!

- O, nije to nista, tu cu... - A mi, Fjodoric?
- A mi, mat. - A mi, mat! - Sah-mat.

- E, tako! - I sad, i sad...
- Bravo, Fjodoric!

- Zdravo, Katjuska!
- Zdravo, ujka-Kolja!

Sta je to?

Vode ima, travke ima, sunca ima,
pa sta ste se unervozili tako...

- Kada ces doneti?
- Uskoro! Strpi se.

Koji je model?

"Bimer-525".

- Koje boje? - Zelen!

- I koliko? - Tu negde oko 20.
- Mudro... normalno!

Da znam kako voznju u
sredu da organizujem.

Takvu marku jos nisam vozio, a?

- A kada dodje sreda, znaci bas mnogo...
- Zasto, "bas mnogo"?

- Vidi kakva je to riba!
- Gde?

Uuu, to je Kaca Afonjina,
isli smo u skolu zajedno. Ne daje!

Ne da kad ne trazis. Zovi je!

- Ma, ne, 'Ajmo u centar da pokupimo ribe.
- Zovi, zovi, zovi... Zar ti je tesko?

Kaca!

Kaca, Kaca, sacekaj sekundu!
Silazim dole!

Igore, 'ajde, 'ajde samnom!

"Igore, Igore, 'ajmo..." k'o dete si.
Bez mene ne mozes?

Evo me, Kacusa!

- Kacice... Znas li... - Zdravo! Sta
se desilo? - Izvini... ti si Katarina?

- Sergejevna. - Drago mi je, Sergejevna.
Ja se zovem Igor. Drago mi je. Dopustite...

Predivno... Moze jos jednom?
Moze jos jednom?

- Kaca Sergejevna, vidite li ono inteligentno
lice? - Da? - Nas drug, Borja Cihanov. Heroj!

- Heroj kapitalistickog rada. - I sta hocete?
- Katarina Sergejevna, situacija je sledeca...

Danas mu je rodjendan, a niko,
cak ni njegova devojka mu nije cestitala.

- I sta ja mogu da pomognem? - Samo casu
sampanjca, i malo topline za rodjendan dusi!

- Ne, ne mogu, moram da zurim. - Katarina
Sergejevna, molim vas! - Moram kod dede.

- 5 minuta Kacusa!
- Moram kuci!

- Hocete da klecimo? Evo!
- Ne! Poludeli ste! Ustanite!

Hocete da ustanemo?
Idemo? Idemo? 5 minuta!

Bobi! Dajte mi torbu da je okacim.
Niko je nece ukrasti, a ni vas.

Ovaj skromni dom je naseg druga.
Zivi jednostavno, ali sa ukusom. Evo...

- Zdravo! - Zdravo!
- Udjite!

- Kako se zove lepotica? - Kaaaca!
Katarina Sergejevna, osecajte se kao kuci...

- Dajte momci, dogovorili smo se.
Samo 5 min. - Naravno! - Ko kaze!

- Mislio je 15 minuta, bar.
- Za mene? - A-ha.

- Sta je to? - Obicna casa! - Ne! Ne mogu!
- Vidi, iz boce je! - Ne! Ne mogu!

- Ne uznemirujte gosta. - Tako! Case za
sampanjac! - Samo ja imam sampanjac?

- Ah, gusari piju tekilu. - Sta je tot?
- Tekila? Meksicka vodka. - Od kaktusa.

Znaci, to je votka meksickih gusara!

- 'Oblozimo trbuh'. - To znaci: Hajde,
pijmo! Prevodicu sa ceskog na ruski.

- Sada, prva zdravica!
- Ja ne umem... - Eeeh...

- Katarina Sergejevna, podarite nam
zdravicu iz duse. - Zelim vam sve dobro.

No-no-no-no... jos,jos, jos...

- Poljubac! Sada poljubac!
- Ovo je rodjendan, ne svadba.

- Ciji je rodjendan? - Sta mu je sad?!
-Ah! Meni je rodjendan. 'Zaboravio sam'!

To znaci da je glup i dosadan.
Kacusa, otpevaj nesto.

- A sta, Katarina Sergejevna dobro peva?
- Katarina Sergejevna studira muzicku!

- Stvarno? A na kom fakultetu?
- Dirizorskom! - Na Dirizorskom?

- Skolujes se za dirigenta? - Naravno!
Katarina Sergejevna, pokazacete mi?

- Pokazacu ti svoju palicu! - Bas smesno...
Eto, covek biznismen, a vaspitenje nikakvo.

- Kaca, pevaj! Otpevaj nesto! - Ne znam sta...
- Pevaj nesto za rodjendjan! - Kacusa, molim te!

- Bravo. - Bravo! - Bravo!
- Bravo! Tako, za zdravlje i svetkovinu!

Toliko bolesti postoji unaokolo.
Zato pijmo, radi preventive.

- Meni je to mnogo. - Pa, za zdravlje!
- De-de-de-de-de... - Ispi do dna!

Ispi do dna!! Ispi do dna!!
Ispi do dna!! Ispi...

- Bas je gorko.
- A ovo da probas? "Novi Svet"!

- Ja idem... - Gde? - Kaca!
- Moram da idem...

- Nije mi dobro.
- 'Torknulad'!

'Torknulad,' to znaci:
sampanjac ti je udario u glavu. To je.

- Vreme je da idem.
- Dobro, ja cu te... - Sedi!

- Moram da idem! - Odnecu vas, Katarina
Sergejevna! - Moram dedi... - Ne rusite zabavu!

- Moram, moram, moram da idem!
- Ali, Katarina Sergejevna, ne rusite zabavu!

- Deda ce da brine... - Nece. Ostani
jos, divna si! - Ali, dogovorili smo se.

Dogovorili smo se. Aah...
pa niste videli naseg druga!

- Sta je to?
- Sado-mazohisticka sprava. Model 3001.

Kazu da jutrom, nas heroj
muci i istezeeee... sebe!

I ima dobre rezultate.
Za posao... na bojnom polju.

- Ili bi ga upucali, k'o zeca.
- Mamlaze, ugrizi se za jezik.

Katarina Sergejevna, a gde zivite?

Tamo, u onoj kuci.

- Kojoj? - Onoj tamo.
- Ah! vidim, vidim, vidim...

Jedina ima ulaz sa strane.

Idem sada.

Pustite me!

- Sto me tako gledate?
- Zaljubili smo se.

- U vas smo se zaljubili.
- Pustite me!

- Biblioteka jos nije otvorena. - Ni zabaviste.
- Mozes u budoar, Grofice! - Pa 'ajde, 'ajde...

- Sta vi hocete.
- Sta?

- Ma, sta vam je?
- Bolje se spremi! - Opusti se!

- Pustite me odavde. Recicu vas...
- Polako, smirise! Uzivaj u zadovoljstvu.

- Jeste li poludeli? - Da, poludeli smo.

Yes, I went to eat there.
Tako je, Katarina Sergejevna.

Ko ne bi poludeo,
na takvu suknjicu?

- Vristacu! - Vristite. Vristite, Katarina
Sergejevna! - Mislis, pomocice ti!

Need some help?
All right, hold it, hold it!

- Pa dobro, tiho. Tiho! - Tiho, tiho, tiho...
- Pustite me, bitange!

'Ajde bre, brze!

Sto pre zavrsimo, pre ces kuci...
da vidis babu i dedu.

- Sta je? Jebem li ti mater! Umukni!
- Pustite me !!

Stop!

Ah, kurvo! Sad ima da te boli.

Bospode... Ne!

I sta? Tesko je kada je prvi put?

- 'Oces jos jednom?
- Ne.

Sta mislis za sredu?
'Oces da dodjes?

Zeleli bi to... Nista... Nista...
Hladan sam. Kontrolisem se...

Cuj ti... Romanticar, ide druga tura!
Prekidaj. Ustaj momcino! Film smo odgledali.

- A da pobegnemo? - Sto to?
- Pa neznam. Komsinica je.

- Ko su joj roditelji?
- Ne znam. Zivi sa dedom, penzionerom.

I sta je problem, onda?
Idi zvekni je jos jednom.

Katarina, ne mozemo vise. Nije nasa greska sto
nam u sredu vise sile poslase takvo stvorenje.

- Boze, kakva gadost!
- Katarina, sve cemo isptaviti, ne placi!

Katarina, udaj se za mene. Sta mislis? 'Ajde,
'ajde, 'ajde sutra! Danas se odmori...

... a sutra se vidimo...
- Gubi se, kopile!

Kopile? Dobro, dobro... Znas sta...
Evo malo novca za tebe.

Da sebi nesto da kupis, u redu?

Dopustite... Izvolte, madam!

- Idemo kuci?
- Gde drugo? Kuci da se odmorimo.

- Dao si joj kintu?
- Da. 150.

Ej...!

Dobra je...

- Uh bre...
- Ruke!

Lopove!

Katarina, ti si?

Boze moj...

Kaca... Kaca, sta se desilo?
Sta? Sta je bilo?

Kcenka, unuko... duso...
Reci mi, gde si bila?

Ko te je povredio?
Slusaj... Pa, reci mi!

- Ko? - Vadim. - Koji Vadim?
- Pasutin, da drugovima.

- Sta? Nije jedan?
- Trojica.

- Gde? - U komsiluku,
gde mu prijatelj zivi.

- I ko je? 'Bakalin'? Ko? - Da. - A sto si
mu otisla? - Rekao je da mu je rodjendan...

'Ajdemo, 'ajdemo, Kácenka.

'Ajdemo, dete moje. 'Ajmo moja
duso, moje srce. Nista, nista...

Gde ces?

Kaca, ne pravi gluposti!

Izadji odmah, Kaca.
Otvori vrata! Otvori!

- Fjodoric, gde ces?
- Ljoska, strasno... Mnogo strasno.

- Pa ajde udji. Sta se desilo?
- Pomagaj Ljosa, pomagaj! - Udji u kucu!

- Kaca... - Sta, Kaca? - Kacu su silovali.
- Ko je to uradio? - Taj... prokleti 'Bakalin'.

- Cuhanov?
- I sa njim, dva prijatelja.

- Vidi... jos slave, muzika... briga ih, kao da
se nista nije desilo... - Rekoh, zatvori vrata!

- Gde je Kaca? - Kuci, kupa se...
- To je problem.

- Kakav problem? - Dokaz.
Oprace ga! Daj, Fjodoticu...

- Kakav dokaz? - Za pokretanje
slucaja. Sta je? Ne razumes?

Na ekspertizu treba odmah da ode.
Da se dokumentuje...

... i situacija bi sasvim bila drugacija.
- I sta ce da bude? Njima treba...

- Polako, razborito...
Slusaj me pazljivo! - Dobro.

Odmah se vrati kuci. Iz kuce nigde
ne izlazi, Kacu nigde ne pustaj!

- O svemu tome, sedi i napisi prijavu. Razumes?
- Kakvu prijavu, Ljoska? Jedva ziva ostade...

- Nemojte tako, Ivane Fjodoricu!
- Gadovi. Ne samo nju, i mene su silovali!

- Gadovi...
- Idi kuci. Hajde, odmah.

Kopilad...

- I sta? Idemo li da se sukobimo
sa njima? Koliko ih je? - Trojica.

Jos nesto. U slucaju ikakvog otpora...
lice... Ne. Lice ne diraj. Lisice, prvo njih.

Nece ti vise da maltretiraju ljude.
Toliko. Idemo.

Stani. Dodji ovamo.

- Tu je?
- A-ha.

Daj mi automat.

Ko je to?

Mamlaze, svu mi vodu potrosi? 7 dana kako sam
izasao iz zatvora a jos ne mogu da se okupam.

Otvaraj, pederu!

- Na pod! - Sta je to...?
- Samo korak i ostaces bez 'bubuljice'.

- Sta hocete? Iz kog ste odeljenja?
Hocu da telefoniram. - Gde, u UN?

- Telefon je mrtav. - Hvala. - Advokat ti
ne treba. - Treba... - Praparscek! - Da!

- Dovuci advokata! - Razumem!
- Smiri se. Procitacu ti tvoja prava.

Usli smo po prijavi da se u ovom stanu dogodio
zlocin silovanja, iz clana KZ 131 paragrafa RF.

Lisavanje slobode do 10 godina.
Mali! Ja bih te kastrirao!

Zrtva je spremna da svedoci. Pored tebe,
ko je jos ucestvovao? Ko je organizator?

- Ti si to bio, da? - Zasto ja?

Bas si slatkoreciv.
Ako nisi ti, ko je? Onaj tamo?

- Mislim da mi imamo...
- Ne treba da mislis. I zapamti...

Saradnja ti pomaze na Sudu. U redu porucnice,
sastavi protokol dobrovoljnog priznanja!

- Potpisani priznaje nasilje...
- Ne priznajem. Vi ste me naterali...

Druze kapetane, posuda je razbijena, a
u kupatilu, evo, jedan dokaz sam nasao.

A sta je to? Jel' to dokaz? Dokaz!
Odmah potpisi priznanje!

- Necu da potpisem nikakvo priznanje.
- Sta? - Necu da potpisem nikakvo priznanje.

- Porucnice, culi ste? Osumnjiceni pruza otpor.
- Vidim Kapetane. Napisacu u izvestaju.

- Cuo si? Hoces da potpises?
- Ne! A i vama cu doci glave...

- Ih, djubre jedno... - Docice vam glave...
- Ih, kakav si seronja, kao i svi oni.

- Ti si taj manijak koga cele godine lovim!
Pogledaj kroz prozor, porucnice! - Zasto?

Pun je mesec. Psihoticni
tada nisu pod kontrolom.

- Jesi li citao o manijaku, koji je sekao i jeo
zenske grudi? - Jesam. - Onda, pred tobom je!

On jede zenske grudi! Evo ima krvi na
bradi! Vidi mu bradu! Sva je krvava!

- Nisam joj jeo grudi... - Nisi jeo? - Da!
- Samo si joj lizao? - Da. - Lizao? - Da!

Pisi priznanje!

- I tako, jedan je sve priznao i potpisao
priznanje. A ti? - A, sta ja? - Priznajes?

Sta?

- Pa, silovanje. - Cuj kapetane,
pojma nemam o cemu govoris?

- Cemu to, kapetane?
- A sta to?

- Mozemo da se dogovorimo.
- Ah, novo-rus...

'Bez dogovora, nema razgovora.' Sve se kupuje
i sve prodaje. Nista nema na veresiju. Da?

- Sta njemu? - Pa on je glavni. Organizator
je, i glavni silovatelj. Pisi, porucnice!

- Nista o cemu pricas, nisam bio!
- Tako cu da te odradim, smradu...

... i priznaces i preuzeti na sebe i ubistvo
Princeze Diane, razumes? - Nista ne potpisijem.

- Potpisaces. - Ne! - Da vidimo.
Stepanov! - Da. - Ovamo!

- Ovoga, pritvori. - Razumem!
- U kriminalno. 24 sata! Sa olosom...

... i recice nam sve svoje prljavstine! Znas li
sta tamo rade onima optuzenim za silovanje?

Prvo, poseru se na tebe, da bi
ti telo bilo meko i zenstveno...

... a onda, guzicu ti puste u promet.
Za robijase, to je prosto poklon.

A ujutru, oticices u drugu celiju,
i dobices u bulju par flasa votke.

- Sta? Vi to ozbiljno? - Glavno da bude
po zakonu, i u duhu pravde! Idem ja!

- Da vidim kako ti se drug,
koprca u mrezi pravosudja. - Ustaj.

- Druze kapetane! Druze kapetane!
- Slusam!

- Nisam sam u tome ucestvovao!
- Ah! Resio si da govoris. - A-ha. - Dobro.

- Napisaci tvoje priznanje, uz priznanje
ostalih clanova bande...

- Kakvoj bre bandi? Samo smo se
zezali, popili... - Devojku ste silovali?!

- Razumite... - Pitao sam te, smradu, a ti ne
odgovaras! Pricaj ili si u corki za pola sata.

- Nije sanamerom... - Kazi prosto:
"Uradio sam!" - Pa, uradio sam!

- Sva trojica? - Da!
- Ko je prvi?

- Shvatite... - Ponovicu pitanje: Ko je prvi?
- Rekli su: "'Ajde ti!" - I ti, podje. - Podje.

Bednice... sad si ga najeb'o! Tacno,
glavni je! K'o lokomotiva. Koliko si tezak?

- Sta? - Sta bre ti, sta? Koliko imas
kilograma? - 100 kg. - Jasno, crve!

- Zamisli samo torturu i koju je na devojci
skot izvrsio. - Bilo je brzo, samo to...

- Kakva si stoka! Zar, Kacu? Pred
ocima mi je rasla. - Carsaf je pun krvi!

- Kao malu sam je na rukama nosio. - Cija je
to krv? Tvoja? - Nisam ginekolog, kapetane.

Platices, obecavam ti! Smradu debeli!
Pisi njegovo priznanje!

Shvatate li, kako je to cudna
kombinacija okolnosti. Zdravo.

- Student? - Student! - Sta studiras?
- Studiram srukturnu lingvistiku.

Sve ucimo pomalo, nesto i nekako.
Upravo, druze kapetane!

- Da pogledam? - Sve gledajte.
- Video! - Ta kaseta nije moja.

"Grubi seks'... Inteligencija! Elita.

- Sedi kako prilici. - U kom smislu?
- Sedi kako prilici!

- Da vam kazem nesto...
- Sta da mi kazes?

- Treba da ste informisani. Cinjenica je da...
- Cinjenica je da su ti ortaci vec dali iskaz.

Vec su potpisali priznanje i iz njega sledi,
da si glavni nasilnik ti! Ti, Prljava bitango!

- Ti si devojku uvukao si je u kucu i ti sve si
isplanirao! - Zasto ja? - Druze kapetane...

- Prijavicu vas zbog ovog?
- Slobodno prijavi. Pismeno cu ti potvrditi.

- Pa, sta se ovde desava?
- Grupno silovanje. Hapsimo bandu.

- Koliko ih je? - Trojica. - Ko su oni?
- Vlasnik stana, Boris Cuhanov...

... biznismen, ima lanac piljarnica.

Mladji islednik Podberjozkin! Drugi je
Igor Zvarugin, student, a treci: Pasutin.

- Da se upoznamo: Pasutin Nikolai Petrovic.
- Kapetan Kosajev.

Znamo se, Nikolai Petrovicu. Lane ste mi
pisali prijavu zbog navodno losih rezultata.

- I sta, dobili ste priznanje? - Da, tacno!
Satavili priznanje, a uhapseni su potpisali.

- Pametno uraseno. - Naucio sam kritiku.
A kako ste vi saznali. Slucajno?

Komsije su pozvale. Oni znaju mog
kretena, i da stalno pravi gluposti.

Pijancenje, silovanje,
ugrozavanje zivota, podmicivanje...

... sasvim uvereni u svoju nedodirljivost.
- Pazite se pazite, kapetane. U redu...

- I sta raditi?
- Privecu ih u teritorijalnu stanicu.

- A ako vas zamolim da zaboravite privodjenje?
- Ako mi naredite, zaboravicu privodjenje.

A ako vas jednostavno zamolim?
Od vas zavisi, kapetane. Imate li dece?

Da. Dvoje. Devojcice, 8 godina i 15.

- Druze kapetane! Izvinite... Ovo
je ispalo mnogo vise. - Sta to?

- Kazu da se svake srede slucno dogadja.
- Sta znaci: "slucno dogadja"?

Sta hocete da kazete?
Da svake srede nekoga siluju?

- Stalno se dogadja...
- Govorite jasnije!

Uhapseni Pasutin je priznao,
a komsije su potvrdile.

Sredom im je 'zenski dan'. Momci se obicno
suncaju, posmatraju cure i navlace ih...

... zbog seksualnog zadovoljstva.
- Dokaz imate? - Da, tacno.

- Svedoke?
- Naravno, druze kapetane.

Ustaj!

Pa, onda sine?
Uspeo si da nadjes svoju zabavu?

- Ta dromfulja...
- Kaca dromfulja?

Zapravo, sud to ne dozvoljava, druze
pukovnice. Nije dobro za sudski proces.

- Upotreba sile stvara problem.
- Dajte mi ga, kapetane, ja cu ga kazniti.

- Vodite ga... cim mi date pismenu izjavu.
- Kakvu pismenu izjavu?

"Ja, dole potpisani izjavljujem da preuzimam
uhapsenog silovatelja Pasutina" Datum i potpis.

Gresis... gresis, kapetane.

- A vi? Ne gresite? - Postaracu se,
da ti to dokazem. Postaracu se.

- Gde da ih vodim? - Samo ne
sa njim, molim vas! Ubice me.

Da sam siguran u to,
licno bih te odveo roditeljima.

- I gde? - U stanicu! U celiju!
- Kapetane, da prosledimo prijavu?

Da, iako ce za pola sata,
da izadju odatle... U celiju.

Kaca!

Ostavi me.

Dobro jutro.

Kaca! Caj ce se ohladiti.

Ne mogu. I sebi izgledam
odbojno u ogledalu.

Znas cega sam se setio?
Kod nas, na trecem spratu...

... zivi doktorka. Popricaj sa njom.
Moze ti pomoci.

Ne mogu.
Trebala bih sve da joj kazem.

- Ja ne treba nista da kazem. I tako
vec ceo kraj zna. - Ceo kraj zna?

- Pa, milicija je dosla. - Deda, sada ni na
ulicu necu moci da izadjem? - A zasto?

- Svi ce da upiru prstom u mene.
- Neka upiru! Krvi cu im se napiti!

- I kako je? - Ne brite, Ivane
Todorovicu, nije tako lose.

- Dakle ja gresim? - A sta ste mislili?
U takvoj situaciji nikada nije dobro.

- Sada devojka nije bas pri sebi.
- Oh, Boze, Boze moj... Boze moj...

Neka ostane kod kuce. Vreme leci,
a glavno je, da proba sve da zaboravi.

A znate, ona ne izlazi iz kupatila.
I mislim se... Da ne naudi sebi?

- Ne, nista tako nisam primetila. - Niste?
- Ona se drzi poprilicno. - Hvala Bogu.

Da...
Ona je sada u sred ispitnog roka.

- Pozovite Akademiju i recite, da je
bolesna. Dacu joj opravdanje. - Dobro.

Ivane Todoricu, ne ubijajte se tako. Za toliku
brigu nema razloga, verujte. Bice sve u redu.

- Slusate li me? - Slusam, slusam.
- Slusate?!

- A sta ona voli da jede? - Sve.
- Onda, dajte joj zdravu hranu.

Hvala vam.

Fjodoricu, polufinale pocinje!
Kako si ti?

Da... zalosno je to.

A vi, jeste li culi? Pustili su ih...

Da! Ah, to si ti... Odakle?
Bas te dobro cujem.

Normalno zivim. Moj glas, k'o glas...
Normalan glas.

Katarina? A, gde bi bila?
Na Akademiji.

Sta? Zar si zaboravio
kolika ti je kcerka?

Kada dodjes, razgovaracemo.
Zdravo!

Jel' moze? Mati ti je zvala, iz Turske.
Uskoro dolazi. Donece ti kaput.

Koja ti je velicina?
- Ne secam se.

Ima jos nesto.
Obavestenje je doslo.

Istrazitelji su te zvali.

- Treba da ides, Kaca.
- A cemu?

- Pa, treba da kazes to sto su ti uradili.
- Ma, pusti... - Ne, necu da pustim!

- Necu da pustim! Samo je zatvor
za takve svinje! - Deda! Ne mogu...

- De-de, sta ti je? Sta ti je duso? Sve ce biti
dobro, videces. - Ne, dobro nikada nece biti.

Bice... rec ti dajem.

Cekaju vas, udjite.

- Jel' slobodno?
- Cekacu te ovde.

- Dodjoste, najzad. A ja mislio da ste resili
da odustanete. - Odustanem, od cega?

Uobicajeno je zahtevati miran dogovor, npr.
No dobro, da vidimo sta se sa vama desava.

Sa mnom se nista ne desava.

Znaci, kazete da nije bilo silovanja?
Pa, kako se to desilo?

- Sve sam napisala. - I milicija je svasta
napisala i imam osecaj, sve sa namerom.

- Ali, nisam bio prisutan, kod samog
akta silovanja. - Vama je to smesno?

Naravno, ne! Ako sam rekao nesto
neprijatno, molim vas oprostite.

Ja hocu samo tacne detalje.
Da li se...

... vi, sa Vadimom Paasutinom
odavno poznajete?

- Da, isli smo zajedno u skolu.
- Druzili ste se?

Ne. Mozda smo jednom, dva puta
razgovarali u skoli.

Razgovor ruku daje.
A onda sledi silovanje.

- Mogu li ici?

Bezite, naprasno?
Ne zelim da vas povredim.

Ali, shvatite, karakter naseg posla je da se
srecemo sa najgorim stvarima u ljudskom zivotu.

Ma, sedite, sedite, sedite...

A drugu dvojicu... Zvarigina i
Cuhanova, da li ste poznavali?

Zvarigin je cesto bio u nasem dvoristu.
Dolazio je kod Cuhanova.

Taj Zvarigin je simpatican. Lepuskast.
Sportista. Ljubimac devojaka.

- Je li vas on nagovorio da dodjete u stan?
- Da, on i Pasutin. - Da, on...

Misljenje fakulteta o Zvariginu,
uopste nije lose.

A zasto nije? Verovatno
da tamo nije nikoga silovao.

Pravi odgovor.

Istrazitelj Seveljov. Slusam.

Ah... ti si. Ne, ne mogu,
danas nije dosao. Slobodan dan.

- A Cuhanov Borisa, odavno znate?
- Da.

- Godina? 10 god., 20...? - Ja nemam 20.
- 10 godina imate? - 10, jeste.

- I, koliko godina znate Cuhanova?
- Od kako se uselio u stan.

- Ima vec nekoga. - Znaci, poznajete
Cuhanova godinu. - Nismo prijatelji.

Saprigina, sacekaj malo!

- Matori, oces da te namirisem?
- Glupost.

I pitacu vas jos nesto. Koliko ste cesto
bili u stanu, gde su vas silovali?

- Nikada pre nisam bila ranije! - Ali, tada
ste bili, i pili ste. I tu je tacno napisano...

... da ste otisli tamo sami, pod ruku sa
Zvariginom, zajedno smejuci se...

... Kao da znate sta vas tamo ceka. - Jeste da
sam isla? Ali recite, cemu sam se to nadala?

Odgovor je: Moze biti da ste hteli
na brzinu da zaradite novac.

A mozda, da vam se svidjao stan
i zeleli da zivite u njemu...

... i smislili ste plan, kako da do
toga dodjete, i da vas ozeni.

Vi mislite da bih se udala za
onoga sto mi je uradio tu grozotu?

Ne, nisam tako rekao.
Ali da vidimo sledece.

- Zasto ste unistili sve tragove?
- Nisam znala sta da radim.

- Zasto niste otisli kod doktora?
- Nisam znala da moram!

Bez obzira na vase emocije,
vas slucaj proslediti ne mogu.

Djubre.

Ja cu pravdu da nadjem!
Ma koje su to bitange...

Deda, slusaj... A mozda sam
i htela na brzinu da zaradim...

... ili Cuhanov stan da dobijem.
Salim se, deda, salim se.

Pu, Gospode...

Ih, bre... Kaca slusaj. Na obali Majamia, to je
Americka turisticka destinacija... Majami...

... 5.000 posetilaca je iz Rusije.

A odakle oni tamo? U Majamiu?

Lopvcine...

- Sto tu stojis, matori?
- Da te zapamtim.

Sa zaljenjem, dokazi koji su prikupljeni o
narusavanju, javnom narusavanju normi...

... kao takvi, ne mogu biti
iskorisceni.

Ovo je jasno. "... stoga, u odsustvu dokaza
toga, slucaj o zlocinu ostaje zatvoren."

Ja se sa tim potpuno saglasavam,
i sve je u okviru zakona.

A vama porucujem, da je nuzno
bolje vaspitavati vase dete, tj. unuku.

- Imate li pitanja?
- Imam jedno.

- Cemu se vi nadate?
- Ne razumem. - Razumeces!

- Doci ce vreme, da ces da
razumes. Usranko... - Sta?

- To sto si cuo! - Da se gubis
odavde! I ovde vise da ne krocis!

Oj-oj-oj, vidi kako dize glas. Ponosan,
gazduje, vazan... Tako si profesionalan....

Rano verujes u svoju pobedu, rano.
Platices sve, sve ces platiti, nalickani...

Optuzujes me deda, ali kod mene
se sve snima.. svaka tvoja rec.

Da, tacno, i dobro. Preslusavaj
to nocu i Bices pametniji.

Mada, to tebi
nikako nece uci u glavu.

Usranko!

- Zdravo! - Zdravo!
- Prodjite!

Da... Uzivas... Pa kazi mi...
Kako ide posao?

Drzava novca nema,
a jos banke gradi.

Deda Vanja, da popijes caj?

- Zahvaljujem.
- Caj, molim vas!

Oh, sta je to?
Vidite ko dolazi i odlazi?

Zasto si dosao?

Shvati, potrebno mi je 5.000 dolara.

- Ne shvatam, deda. - Sta ne razumes?
Rekao sam: Treba mi je 5.000 dolara!

Hoces negde da putujes?

Nesto slicno.

- Lepo mesto, ali put je...
- E, tu sam se rodio.

- Razumem, deda Vanja, ali to vredi 300,
najvise 500. - A ja prodajem za 5.000 $.

Kuca nije bitna, moze se srusiti.
Ali, tamo ce ici put, ti to znas... Znas li?

- Da, deda Vanja, ozbiljan je ovaj posao.
- Kupujes ili ne? - Kada ti treba novac?

Sutra.

- Zdravo, Fjodoricu! - Zdravo, Sura!
- Sta je novo? - Nista.

- Gde teras ovo? - U Tursku. Prevoz otpada.
- Aaa... - Kako unuka? - Hvala, dobro.

- Deda, jesi li to ti? - Ja, Kati,ne boj se.
- Tako sam se zabrinula.

- A, bio na selu. Da vidim sta ima...
- Znas li sta se desilo? - Reci, sta se desilo.

On je dosao.

- A ko to? - Pukovnik.
- Zbog cega? - Novac je doneo.

- Kakav novac? - Mnogo novca.
- I sta? Prihvatila si?

Nisam znala da je novac. Otvorila sam vrata,
a on stoji bez uniforme.

Rekao je: "Oprostite Kaca, jel mogu..."
Ja sam stajala, a on je gurnuo i usao.

U lice si mu trebala baciti novac! Glupaco!
Sto mu u lice nisi bacila?! U lice !!

Na !! Zadrzi ga !!

- To je lose sto si uradio, starce. - Jos nista
nisam uradio. - Ali, nameravas? - Nameravam!

U zdravlje!

Teta Masha Artimova je dolazila.
Ostavila je kljuceve.

- Gde je to ona otisla?
- U selo. Zamolila je da joj prepazis pticu.

- Jel' dugo?
- Rekla je, tri nedelje.

- I sta sad? Tamo svi znaju.
- Gde tamo?

Tamo... Na vrhu...

- Sacekaj me, na trenutak.
- Deada, ohladice se!

- Zdravo, Ivane Tedorovicu!
- Zdravo.

Oh! Papagajce...!
Papagajce, ne secas me se?

Papagajce...

Nikome ne otvaraj! Cujes li?

Deda, sto se normalno ne obuces za Molskvu!
K'o zeleznicar si. Besplatno ce da te prevezu.

Sta to prevoze, besplatno?

Odoh!

- A grabulje, cemu ce ti?
- Ko mnogo pita... mnogo zna.

Deda, sta si naumio? Promenio si
se, ali ne znam na koju stranu?

Na pravu, Katya, pravu...

Tesko je svoje godine menjati.

- Deda! U Moskvu ides da se zalis?
- Da se zalim...

- I sta? Nedostaje ti nesto?
- Gas. - Sta? - Gas!

Ti cale, izaberi. Kao veteranu,
dacu ti ekstra popust.

- Svuda je pseta.

A ti bi, Sta? Pusku, mozda?

'Gauvic'...

Mozda... repetirka.

Ti ces ubica da postanes, ili sta?
Ili vec jesi, matori.

Usta zatvori. Muva ce ti uleteti.

Eto, vidi sta televizija od ljudi radi.

- Cale, jesi li se ti za oruzje raspitivao?
- Ti se raspitujes. Ja se interesujem.

Pa, 'ajmo...

'Ajmo.

- I samo da te obavestim...
Novac nije kod mene. - A gde je?

Adresu, da ti zapisem?
Ili ces da zapamtis?

- Ovde? - A-ha.
- Sta zelis, cale.

Pozdravljam.

- Kakva ti, cale, puca treba? - Puca treba
vama mladima, a meni treba repetirka.

Na nasem jeziku, tako se ne naziva puca.
I zvuci zastarelo. Cujes kako zvuci?

- Have you heard any?
- I had to be lucky.

Zvuci suvo i ostro u ustima,
i zato je, puca.

- Znaci, meni treba puca?
Ne mislim tako. - A zasto?

- U lov idem... - A optika?
- Nije zgodno, ne isplati se.

- Lepo! A kako to znate koja je roba dobra?
- Televizor gledam. - Gledate, dobro!

- I punjenje hocete?
- Sta je to? Patrone? - Brzo uci, da?

- Trebace mi punjenja... oko 20.
- Sto tako mnogo? - Da gadjam u metu.

Profesionalna roba. To mnogo kosta.

- Da...
- A zakon i vlast?

A gde si ti video zakon? Samo sede
u kabinetima, a kabineti su im puni.

A ti, novac probaj da im das, koliko
za repetirku dajes. Novac sve kupuje.

'Ajde vec, hocu da kupim.

- Sada, cale, izvini, moram da ti vezem
oci. U redu? - Napred. - Onda, dobro.

- Stigli smo?
- Da, samo pravo.

Ta je uobicajena.
Takav kalibar ti ne bi odgovarao.

- A ova?
- To je dobra sprava. SVU, dobra puska.

- Sa prigusivacem?
- Ne, cale, sa zastitnikom plamena.

Onda, ne, momak.
Treba mi sa prigusivacem.

- Pa, gde si bre ti posao?
- Pa, dobro. Ima jedna specijalna.

- Ali zbog te, nisi dosao.
- Pa, pokazi je! - Sura, donesi!

- Ali, nece ti biti teret na dzepu, ne tebi,
kao veteranu. - I kao ucesniku velikog rata.

- Oj-oj... A, jel' s' prigusivacem?
- S' prigusivacem

- A procenjena udaljenost? - Za decu! Ako
ne pijes pogodices sibicu sa 300 metara.

- Spreman si?
- A-ha...

Ne, cale, ne ide tako. Slusaj, pomeri
palac i polako povlaci oroz jagodicom.

- Tako? - Dobro. Vrhom ne celim.
Ne disi dok povlacis.

- Onda lovis trenutak, izmedju dva
otkucaja srca. Spreman? - Spreman...

'Ajde.

- Ti si za snajper, cale. - U jebem
ti, k'o vorosilovski strelac da je...

- Kakve patrone hoces? - A kakve imas?
- Obicne, za zivotinje... - Pola, pola.

- A kazes da djtetu da pravis neces.
- Predomislio sam se. - Koliko komada.

- Daj mi po deset. - Za rezervu? - Zivot sam
sacuvao zbog rezerve. Malo od svega...

... sibice, kerozin, hleb, so... i sada eto,
i do patrona sam dosao. Gospode...

- Zdravo, Vanya.
- Zdravo.

- Hej, ima li nekoga?!!
- Deda! - Eh ti, duso moja?

- Zdravo.
- Cale!

Eh, kakav je kaput... Prava Snezana.

- David. - Zdravo.
- De, tata, de, de... Hajde, opusti se.

- Umi se. - Dobro. - 'Ajmo, Kaca,
'ajmo, 'ajmo... e, tako, posli smo.

Zaboravices Kaca, zaboraviti...
Zaboraviti k'o da nikada nije bilo.

Evo... Znas, kada bih ja...
Davide, zatvori usi!

Kada bih se secala svih nasilnika u
svom zivotu, ukljucujuci i tvog oca...

- Majka ne mogu biti. - Muskarce bi trebalo
ustrojiti ako siluju zenu, bez obzira ko da je.

A nedavno, kada je novac govorio
u Varsavi, ti si pobegao. Bolje cuti!

- Idem sa dedom da popricam.
- Miskarac je uvek kriv. U redu, u redu...

- Znas... sta mi je na srcu?
- Sta?

Sto si tako jeftino,
svoju kucu prodao?

- Hajde... de, hajde da nazdravimo.
- Pa, hajde, kceri, hajde...

Tata...

... znas... novac mi je jako potreban.
Kod nas, ulaganje u investicije je dobro.

Treba da bude zamenjen...
David, uskoro ce otici.

- A on, sta je? - Pa...
- Sledeci muz?

- Treba da je u vrticu? - Ne, tata, ne, ne...
- Kako uvek decu izaberes?

Ako nema nicega tamo u 'planinama',
zasto ti treba? Zasto?

Ma, tata, ne... kako da ne...

Neko treba da ga vuce. Onaj je bio pravi,
ne samo pijano kopile, oprosti Gospode...

Tata, neophodan mi je novac, tata...

- Nemam vise novac! - Kako to, kako? Za
kucu na selu, po zakonu, deo i meni pripada.

- Po zakonu? - Da.
- Nemam vise novac! Stracio sam ga.

- To nije moguce. Sta, kockate se? Na
strptiz idete? Toliki novac... - Slusaj ti...

... smrdljivi grebatoru!
- Nemoj tata, nemoj... - Umukni!

David ti se ne mesaj. On je star, i drugacije
razmislja. Idi odavde, idi, idi... hajde...

- Nesposobni!
- De, tata, sta jos? Nemoj bre, nemoj...

Tvoja jadna cerka je jedva ziva ostala.
A tebi je samo novac vazan... i muskarci!

Nikada pre nisi bila takva.
Olja...

Od tebe...

... Kaca je mnogo vise zasluzila.
- I vratio si novac od pukovnika.

- Od kakvog pukovnika?
- Od Pasutina.

Zbog sinovog zlocina.

- Ej! e-e-ej... Sta, sta, sta to radis?
- Maaars !!

- Napolje!
- Tata, tata! Ma, prestani, tata!

Cerka?!

- Deda, pa sta ti je?
- Nista, nista...

Zasto od mene stalno krijes stvari?

Oh! Ne boj se, necu umreti.

Sada ne smem da umrem.

- Pozdrav, Fjodoricu! - Pozdrav.
- Zdravo, Fjodoricu!

- Ej, Fjodoricu, zdravo Fjodoricu. Sedi.
- Izgledas sveze, Szlavka? - Sedi...

Fjodoricu, kada ces se
glavnom sportu vratiti?

- Kakvom to najboljem sportu? Ja sam bolestan.
- I bolestan, trener bi mogao da budes.

Sreda... Mamlazi stizu!
Piju, razgolicuju, razvlace...

- Razvukli su se, odavno.
- Riba razna, bas nije zarazna !!

- Lovac i konj zajedno, velike su vodje.
- Ma da, u Africi su vodje. Sah!

- Sta savetujes, Fjodoricu?

Od saha se ne umire. Mrdni kralja.

Ovamo!

Brze!

- Sta se desilo? - Glupost neka.
Izgleda da mi je sampanjac eksplodirao.

- Sta? Je li mu jajca razbilo? - Ma, daj...
A sto ne moze biti? Sto ne moze biti?

- Deda, sta je sa tobom?
- Zamorio sam se.

- A kakva je to buka na ulici?
- Nesto se desilo. Danas svi zaboravljaju sve.

Rat... to sada ne razumem...
ko sa kim ratuje.

Zbog koga su hitnu zvali?
- Zbog studenta. - Kog?

Tamo nekog.

- Zvarigina? - Ne znam im ja
prezimena, niti hocu da znam.

- Sta ste pili? - To nas pitas?
- To pitam: sta ste pili?!

- Sampanjac. - I sta?
Eksplodirao je? - Da.

- Gde je on sedeo?
- Tu.

- Oruzje, jel' se culo? - Odakle sad oruzje?
- Ni granata, ni petarda. - Ne.

- A ovo? Mozda je imao nesto u dzepu?
- Ne. Bio je u gacama.

- Da, bio je. Zvargin je bio u gacama.
Sto me tako gledas? - Ja hocu da shvatim...

... sta se ovde desilo?!!

- MOze biti da je ovde bilo i stranaca?
- Ne. - A device. Kakve, device?

- Danas je sreda.
- Ma, majke mi Bozije, ne interesuju me.

Pa, prijatelju vasem se ne moze pomoci.
On je kastriran.

Ali, da bih spapsao vas,
moram da shvatim sta se desilo.

- Spasao? - Od cega?
- E, to i pokusavam da saznam.

- Ko je to? - Ne znam. - Nekoga cekate?
- Ne. Sad cu da vidim... - Sedi !!

Ja sam Vote.

- Svidjam ti se?
- Veoma. Udjite. Odavno vas cekaju.

- A kuda zuris, "mladi" covece?
- Tamo ce ti i bez mene posla biti.

- Zdravo, Fjodoricu! - Zdravo, zdravo...
- Cuj, dobio sam ideju.

- Sastavicu pismo glavnom Tuziocu. - Sta?!
- Icicu da se obratim Glavnom Tuziocu!

- A... 'Ajde, 'ajde, hvala ti za trud...
- A gde si ti bio?

- Kad god sam te trazio, nisi tu.
- Putesestvujem.

I u Americi, kazu,
oni najstariji samo putuju.

Gade...

I, procitao si! Pitanja, imas?

Ne. Sve je izlozeno
veoma gramaticki.

Kaca je i zapete napisala kako treba.
Gramaticki se bas potrudila...

Pojasnicu ti, jer si ti glup i jadan.
Ekspert je utvrdio da je to bio metak.

Shvatas? Metak. Taj koji je
otkinuo jajca tvom prijatelju.

- Tako, konacno shvatas. Imali ste oruzje?
- Vec sam ti odgovorio na to pitanje.

Ako mi ne verujes,
mozes da otvoris istragu.

Pusti svoje kostolomce,
da mi iznude priznanje.

- Napisu priznanje i puste psa da
te prati. - Izlazi napolje. - Sta?

Bio je momak...

Pa, takav je nas zivot.

- Vidi, vidi! - Sta?
- Da, prava su. - O-ho-ho!

- Da...
- To zato, sto je 'novo-Rus'.

- Problem? - Samo gledam vas auto.
- Ti bednice da znas, sve sam novo kupio.

- Cuj decko! Daj mi krug, a? A da ti
operem motor? - Operi sebe, matori.

Tako su dobra kola na putu
zaustavili, a ona, puna oruzja.

Sto ne parkira gde treba. Tamo nema
stanova. Ne sve da nas ugrozava.

Pusti sad kola, u pizdu materinu!

- Sta se desilo? - Jel' ti znas sta se desilo?
Mozda su bombu podmetnuli? - Ma kakva bomba?!

Meljete, samo meljete.

- Deda, jesi li kuci? Zamisli sta se
u dvoristu desilo! - A sta se desilo?

- Ti nisi cuo? - Ne.
- U kupatilu si dan presedeo?

Takoce sav zivot mimo tebe da prodje.

Sta ste pronasli u vezi kola?

- Zdravo druskane. I kako mu je?
- Malo je goreo. Ali se dozvao pameti.

- Koji deo tela mu je nastradao?
- Ledja, zadnjica... - Jajca.

- Bas mi je prijatno kad tako govoris.
- Hoces li da ti kazem tajnu? - De!

- Ti si sledeci. - Ne razumem.
- Sve ti razumes.

Sve ti razumes. Pa, dragi moj, u vasem
krugu pojavio se jos jedan dobitnik...

... i nadajmo se da ces imati srece.
- A ako nemam srece? - Sahranjen si.

- Ne mislis da je to slucajno?
- Dva puta je metak pogodio cilj.

- A sta kaze Igor?
- Mozes procitati zakljucak eksperta.

Ali ti nista ne razumes,
zbog ogranicene mentalne sposobnosti.

- Tamo je jasno receno: metak.
Metak! - I zbog cega sve ovo?

- Upucava vas neko, jednog po jednog.
- Ko? - Pa, ti sedi i razmisli.

Seti se zrtava, i ko su im rodjaci.
Mozda ces saznati ko je tako dobar strelac.

Klinac! Pravilno, sakrij se.
Sad mu je bas tesko da te upuca.

Da li ce konacno da puca u prozor?
E, on nece putacti u prozor.

Kako sam video, zna da koristi situacije.
Interesantno je, sto te je ostavio za kraj.

- Koji je dan danas? - Sreda. - I prosli se
put desilo u sredu... I danas je sreda.

I svo to kaznjavanje, samo sto
smo se u sredom malo zezali.

Dvoje su vec najebali zbog tog zezanja.
Dobro su najebali, i u dusi!

A ti si, izgleda mi, otavljen
za zakusku... za desert.

- Sta da radim?
- Da bezis, bezis, i da se ne okreces.

- Hvala, tata. - Oh, Boze, sada me i 'tata'
zoves, ali sledece srede mamu da ne zoves.

- A zasto da je ne zovem?

Advokata zovi, doktora, medicinsku
sestru, koga god, samo ne majku.

Kurve pozovi, ulicarke, ulicarke su
ti drustvo na mestu, skoro kao rod.

- Deda je kuci? - Ne. - Pa dobro,
docicu kasnije. - Ma daj, udjite!

- Pa, kako si? Dobro izgledas.
- Hvala.

- Pa gde je on? Na putu? - U prodavnicu
je otisao. - Znaci skoro ce doci. Jasno...

- Sto ti sat brzo razi? - Ne stedimo.
- A ovo, nije vase? - Teta Mase je.

- Koje teta Mase? - Iz zgrade 14.
- Artemovna? - A-ha. - A gde je ona?

- U selo je otisla. Kljuceve uvek
ostavlja nama. - Uskoro se vraca?

- Rekla je, za tri nedelje.
- Jasno. Daj mi vode da popijem!

- Otanite.
- Treba vec da krenem.

Hvala, i cuvaj se.

Zanimljivo, zanimljivo...
Stari je i kucu prodao. Zanimljivo...

Govorim ja, svako pristupanje
zlocinu ima svoj finansijski sled.

Ivane Ivanovicu, mozes li mi poslati
dvojicu tvojih? Pouzdanihs.

- Nikakav problem. Za 45 min.
su kod vas. - Dobro.

- Vlasnik ce se opirati? - Vlasnik je starac.
- Penzioneri su malo nervozni - I to je slucaj?

- Sta trazimo? Lovu, oruzje, dokumenta,
narkotike? - Pa, nadjemo li to, buniti se necu.

Zapravo, najvise me interesuje oruzje. Patrone,
caure... i repetirka, sa dobrom opremom.

Ustanite, molim vas.

Deda, a sta oni traze?

Savest... Savest oni traze.

A sta je ovo? A? Sta je ovo?

- Parce papira. - Nije to parce papira. List je
iz kalendara. Nasao sam ga u kanti za djubre.

- Pa, sta? - Pa koji je to znak?

- Krst. - Sta on oznacava?
- Oznacava, krst.

Genije...

- Milicija! Upali su mi u stan! Ovde su
trojica... - Sta to sebi dozvoljavate?

- Sta vi sebi dozvoljavate, g. pukovnice?
- Pazi stari, ne pravi gresku!

Ne pravim gresku.

Spokojno, ljudi.

Neka... ja cu da otvorim.

Ivan Fjodor... moze?

- Zdravo Ivane.
- Oprostite, ko ste vi?

- Artomova, Maria. - A on, sta ce vam?
- Kljucevi mi trebaju. - Kakvi kljucevi?

- Od stan. - Od kakvog stana?
- Od mog stana. Ostavila sam mu.

- Gde su kljucevi?

- Koji?
- Od zeninog stana.

- Druze pukovnice, mozda su ovi.
Gdjo, to su vasi kljucevi? - Da, moji.

Zamnom, momci.
I vi gradjanine, takodje.

Ej, gledaj tamo... Sta rade ovde?

Oh, sto ovuda?
Ovim putem je blize. Izvinite.

Idemo drugim putem.

- Sta se desilo, znas?
- Ja idem da vidim.

Hajde, starce!

Idealni sektor, za vatru.

- Cisto. - Dobro ste pogledali?
- Nista nismo propustili, druze pukovnice.

To si ti. Znam da si to ti.

Evo sta cu ti reci, narodnim jezikom!

- Kunem ti se, ako se Vadimu nesto desi...
- Kasno. - Sta, kasno?

Kasno si se setio. Vec se desilo.

Sta? Sta si rekao?

Sta si rekao?!!!

Za njim!

Konacno se desilo...

Stao sam nasilniku na put,
i sa njim sam zavrsio.

- Ma sta se sa vama desava?
- I ja bih to hteo da znam.

Otkud ja znam!

Vadim! Vadim! Sine moj!
Vadim! Vadim!

Druze pukovnice, sta radite,
druze pukovnice?!

Polako... polako, polako, polako...

E, tako...

Brzo, imamo ranjavanje.
Polje slobode 12, stan 4.

A, da... i psihijatra pozvati.
kako izgleda, mozda je odlepio.

Fjodoricu! Dodji.

- Kod tebe?
- Kod mene, kod mene...

- Pa...? - Nije dobro, Ivane
Fjodoricu. - Sta nije dobro?

Nije dobro svoj
'instrument' razbacivati.

A sta ce tebi, 'instrument'?

- Na selu bi ti bilo bolje, zar ne?
- Tamo vise nicega nema.

Tolki zivot mi je nazalost prosao.
Nije dzabe instrument.

Nikako nije. I sam vidis.

Gotovo je, Ivane Fjodoricu. Sud je donesen
i ne podleze zalbi. Konfiskujem vlasnistvo.

Slobodan si!

- A kako da zivim?
- Slobodan si.

Hvala, Aljoska.

- Fjodoricu! Tebe su puustili?
- Nije me niko ni drzao.

- Fjodoricu, daj da te poljubim.
- Ej, bre, sta ti je?!!

- Fjodoricu, pravi si muzjak. Daj drugu ruku.
- Gospode, sta ti je? Napadas me na sred ulice.

- I sada....
- Slava...

----- K R A J -----
(Prevod: POPesku)