Kako nastaje karijes? - Mel Rozenberg (Mel Rosenberg)

Pogledajte celu lekciju na: http://ed.ted.com/lessons/what-causes-cavities-mel-rosenberg

Kada je grupa arheologa nedavno naišla na ljudske ostatke stare nekih 15 000 godina, došli su do zanimljivog otkrića: zubi ovih drevnih ljudi su bili prekriveni rupama. Dakle, kako nastaje karijes i kako ga možemo sprečiti? Mel nas vodi u unutrašnjost naših zuba da bismo to saznali.

Lekciju priredila: Mel Rozenberg, animacija: Endru Forester.

Kada je grupa arheologa nedavno naišla

na ljudske ostatke
stare nekih 15 000 godina,

došli su do zanimljivog otkrića -

zubi ovih drevnih ljudi
su bili prekriveni rupama.

Njihov karijes je bio prouzrokovan
onim što nas muči i danas,

određenim majušnim mikrobima
koji žive u našim ustima.

Ovi mikrobi su sa nama
ubrzo nakon rođenja.

Obično ih kao bebe
pokupimo iz majčinih usta.

Kako nam zubi izbijaju,

prirodno počinju da akumuliraju
kolonije bakterija.

U zavisnosti od toga šta jedemo

i naročito koliko šećera unosimo,

određeni mikrobi se mogu
prenamnožiti i izazvati karijes.

Ishrana bogata slatkom hranom
izaziva eksploziju bakterija

pod nazivom mutans streptokoke
u našim ustima.

Kao i ljudi, ovi mikroorganizmi vole šećer

i koriste ga kao molekularni
gradivni blok i izvor energije.

Dok jedu šećer,

bakterije stvaraju nusproizvode
u obliku kiselina,

kao što je mlečna kiselina.

Mutans streptokoke
su otporne na ovu kiselinu,

ali, nažalost, naši zubi nisu.

Iako je svaki ljudski zub obložen
otpornim zaštitnim slojem gleđi,

ona ne može da se nosi sa kiselinom

koja vremenom slabi zaštitni sloj
i rastapa minerale kalcijuma.

Kiselina postepeno utire put bakterijama

u drugi sloj naših zuba
koji se zove dentin.

Pošto su krvni sudovi i živci
u našim zubima usađeni duboko,

u ovom stadijumu,
karijes koji se širi nas ne boli.

Ipak, ako se oštećenje
proširi dalje od dentina,

invazija bakterija napreduje

i izaziva nepodnošljiv bol
dok živci postaju izloženi.

Bez lečenja se ceo zub može inficirati

i vađenje može biti neophodno,

a sve zbog tih bakterija-šećeroljubaca.

Što više šećera naša hrana sadrži,

naši zubi su više izloženi riziku.

Ipak, malo je verovatno da su
ti pećinski ljudi uživali u slatkišima.

Pa, od čega su oni dobijali karijes?

U ishrani bogatoj mesom postojao je
veoma mali rizik za nastajanje karijesa

jer posno meso sadrži veoma malo šećera,

ali to nije sve što su naši preci jeli.

Pećinski ljudi su takođe konzumirali
korenasto povrće, koštunice i žitarice,

koje sve sadrže ugljene hidrate.

U kontaktu sa enzimima iz pljuvačke

ugljeni hidrati se razgrađuju
na proste šećere,

koji mogu postati hrana
onim proždrljivim bakterijama iz usta.

Iako su drevni ljudi zaista jeli
manje šećera u poređenju sa nama,

njihovi zubi su ipak bili izloženi šećeru.

To ipak ne znači da nisu
bili sposobni da leče karijes.

Arheološki ostaci pokazuju
da su pre 14 000 godina

ljudi već koristili naoštren kremen
za uklanjanje delova trulih zuba.

Drevni ljudi su čak pravili
rudimentarne bušilice

da bi poravnali hrapave rupe
koje bi nastajale

i pčelinji vosak za punjenje rupa
koji je bio nalik modernim plombama.

Danas imamo prefinjenije metode i alate,

što je dobro jer moramo da se borimo

i protiv naših štetnih
prehrambenih navika i opsesije šećerom.

Nakon Industrijske revolucije
pojava karijesa kod ljudi se jako povećala

jer smo odjednom imali tehnološka otkrića

koja su omogućavala da prerađeni šećer
bude jeftiniji i dostupan.

Danas neverovatan procenat od 92 posto
odraslih Amerikanaca ima karijes.

Neki ljudi su podložniji
karijesu zbog gena

koji mogu da prouzrokuju izvesne slabosti
kao što je mekša gleđ,

ali, u večini slučajeva, unošenje
velikih količina šećera je krivac.

Ipak, razvili smo druge načine
smanjenja nastajanja karijesa

osim smanjenja unošenja šećera i skroba.

U većini pasta za zube i mnogim vodovodima

koristimo male količine fluorida.

To ojačava zube
i podstiče razvoj kristala gleđi

koji grade odbrambeni sistem
zuba protiv kiseline.

Kada se karijes pojavi

koristimo plombe da popunimo
i zatvorimo inficirano područje,

čime sprečavamo pogoršanje.

Najbolji način da se izbegne karijes
je, i dalje, smanjivanje unosa šećera

i dobra higijena zuba

da bismo se rešili bakterija
i njihovih izvora hrane.

To uključuje redovno pranje zuba,

upotrebu konca za zube

i izbegavanje šećera,

skroba

i lepljive hrane koja se zadržava
na zubima između obroka.

Kolonije mikroba-šećeroljubaca
u vašim ustima će se postepeno smanjiti.

Za razliku od pećinskih ljudi iz prošlosti

danas posedujemo znanje potrebno

da se izbegne katastrofa
vezana za karijes.

Treba samo da ga upotrebimo.