Kako da ne mislite na posao tokom slobodnog vremena

Osećate da ste pregoreli? Možda provodite previše vremena razmišljajući o svom poslu, kaže psiholog Gaj Vinč. Naučite kako da prestanete da brinete o sutrašnjim zadacima ili da premotavate kancelarijske tenzije uz pomoć tri jednostavne tehnike koje su usmerene da vam pomognu da se potpuno opustite i napunite baterije posle posla.

Od kad sam bio tinejdžer
želeo sam da budem psiholog,

i proveo sam godine
stremeći ka tom jednom cilju.

Otvorio sam privatnu praksu
čim sam dobio licencu.

To što se nisam zaposlio u bolnici
ili na klinici bio je rizičan potez,

ali u roku od godinu dana
mi je išlo prilično dobro

i zarađivao sam više novca
nego ikada ranije.

Naravno, celog života sam bio student.

(Smeh)

Mogao sam da radim u Mekdonaldsu

i da zaradim mnogo više novca
nego ikada ranije.

Ta prva godišnjica bila je
jednog julskog petka.

Došetao sam do stana

i ušao u lift sa jednim komšijom
koji je bio lekar u hitnoj pomoći.

Lift je krenuo,

potom se zatresao
i zaglavio između spratova.

A čovek čiji je posao bio
da se bavi hitnim slučajevima

počeo je da udara dugmiće
i da udara na vrata govoreći:

"Ovo je moja noćna mora,
ovo je moja noćna mora!"

A ja sam mislio:
"A ovo je moja noćna mora."

(Smeh)

Ipak, posle sam se osećao užasno.

Jer ja nisam bio u panici

i znao sam šta da kažem da ga smirim.

Samo sam bio previše prazan za to,

nisam imao šta da ponudim
i to me je zbunilo.

Na kraju krajeva,
konačno sam živeo svoj san,

pa zašto nisam bio srećan?

Zašto sam se osećao tako sagorelo?

Nekoliko užasnih nedelja

pitao sam se da li sam pogrešio.

Šta ako sam odabrao pogrešnu profesiju?

Šta ako sam proveo čitav život
jureći za pogrešnom karijerom?

Ali onda sam shvatio
da i dalje volim psihologiju.

Problem nije bio posao
koji sam obavljao u kancelariji.

Problem su bili sati koje sam provodio
razmišljajući o poslu

kada sam bio kod kuće.

Svake večeri sam zatvarao
vrata kancelarije,

ali vrata u mojoj glavi
su ostajala širom otvorena

i stres je samo uleteo.

To je zanimljivo u vezi sa stresom posla.

Ne doživljavamo ga mnogo na poslu.

Previše smo zauzeti.

Doživljavamo ga van posla,

kada putujemo na posao,

kada smo kod kuće,

kada pokušavamo da se opustimo.

U slobodno vreme je važno da se oporavimo,

oslobodimo stresa
i radimo stvari koje volimo,

a najveća prepreka u tome je ruminacija.

Jer svaki put kad to radimo,

mi zapravo aktiviramo odgovor na stres.

Ruminirati znači prežvakavati.

Reč se odnosi na to kako krave vare hranu.

Za vas koji niste upoznati
sa divotom kravlje probave,

krave žvaću,

onda progutaju,

onda povrate i žvaću ponovo.

(Smeh)

Odvratno je.

(Smeh)

Ali za krave je dobro.

(Smeh)

Za ljude nije dobro.

Jer mi prežvakavamo neprijatne stvari,

stvari koje nas stresiraju,

a to radimo na načine
koji su potpuno neproduktivni.

Provodimo sate opsednuti
zadacima koje nismo završili

ili razmišljajući o tenzijama sa kolegom

ili anksiozno brinući o budućnosti

i preispitujući odluke koje smo doneli.

Postoji mnogo istraživanja
o tome kako razmišljamo o poslu

kada nismo na poslu,

i nalazi su prilično alarmantni.

Prežvakavanje posla,

ponavljanje istih misli i briga
iznova i iznova

značajno ometa našu sposobnost
da se oporavimo i odmorimo kad ne radimo.

Što više ruminiramo o poslu
kada smo kod kuće,

veća je verovatnoća
da ćemo imati poremećaj sna,

da ćemo jesti nezdravu hranu

i biti lošije raspoloženi.

Možda ćemo biti pod većim rizikom
od kardiovaskularne bolesti

i oštećene izvršne funkcije,

a to su veštine koje su nam potrebne
za dobro obavljanje posla.

Da ne pominjem štetu koju to nanosi
našim odnosima i porodičnim životima

jer ljudi oko nas vide
da smo odsutni i preokupirani.

Ta ista istraživanja su našla

da iako ruminiranje o poslu
kada smo kod kuće

nanosi štetu našem emotivnom blagostanju,

razmišljanje o poslu na kreativan
ili način usmeren na rešenja, to ne čini.

Jer takva razmišljanja
ne pokreću emocionalni stres

i što je važnije, pod našom su kontrolom.

Možemo da odlučimo
da li da ogovorimo na imejl

ili da to uradimo ujutru,

ili da li želimo da razmišljamo
o projektima koji nas uzbuđuju.

Ali ruminiranje nije voljno.

Ono je napadno.

Uleće nam u misli kada to ne želimo.

Uznemiruje nas kada ne želimo
da budemo uznemireni.

Pokreće nas kad želimo da se isključimo.

I veoma mu je teško odoleti

jer razmišljanje o svim
nedovršenim zadacima se čini hitnim.

Nervozno razmišljanje
o budućnosti deluje hitno.

Ruminiranje uvek deluje
kao da radimo nešto važno,

a u stvari radimo nešto štetno.

I svi to radimo
mnogo više nego što shvatamo.

Onda kada sam se osećao sagoreno,

odlučio sam da nedelju dana vodim dnevnik

i beležim tačno koliko vremena
provodim u ruminiranju.

Rezultati su me užasnuli.

Više od 30 minuta uveče
kada sam pokušavao da zaspim.

Tokom celog putovanja do i od posla -

to je bilo 45 minuta dnevno.

Potpuno sam se isključio na 20 minuta

tokom jedne večere kod kolege.

Nisu me više pozivali.

(Smeh)

I 90 minuta tokom
prijateljevog "šoua talenata"

koji je, baš slučajno, trajao 90 minuta.

(Smeh)

Ukupno, te nedelje, skoro 14 sati.

Toliko sam slobodnog vremena gubio

na nešto što je povećavalo moj stres.

Probajte da vodite dnevnik nedelju dana.

Vidite koliko vi to radite.

Tada sam shvatio
da još uvek volim svoj posao.

Ali ruminiranje je uništavalo tu ljubav

i takođe je uništavalo moj lični život.

Pročitao sam svako istraživanje
koje sam pronašao

i krenuo u rat protiv svojih ruminacija.

Sad, promena navike je teška.

Bila je potrebna prava disciplina
da se uhvatim u ruminiranju svaki put

i prava doslednost
da bi se nove navike zadržale.

Ali na kraju su se zadržale.

Pobedio sam u ratu protiv ruminiranja

i ovde sam da vam kažem
kako i vi možete pobediti.

Prvo, potrebne su vam jasne granice.

Morate da odredite
kada se isključujete svake večeri,

kada prestajete sa radom.

I morate biti strogi.

Ja sam tada napravio pravilo
da prestajem u 8 uveče.

I primorao sam se da ga se držim.

Ljudi me pitaju:

"Stvarno? Nisi odgovorio
ni na jedan imejl posle 8?

Nisi ni pogledao u telefon?"

Ne, nijednom.

Jer to su bile devedesete,
nismo imali pametne telefone.

(Smeh)

Prvi pametni telefon sam kupio 2007.

Znate, ajfon je tek izašao,

ja sam želeo kul i moderan telefon.

Kupio sam blekberi.

(Smeh)

Ipak, bio sam uzbuđen,

znate, prva misao bila mi je:
"Dobijam imejlove gde god da sam."

Posle 24 sata,

bio sam u fazonu:
"Dobijam imejlove gde god da sam."

(Smeh)

Mislim, borba protiv ruminiranja
je bila dovoljno teška

kada je napadalo samo vaše misli.

Ali sada ima i trojanskog konja,

naše telefone, u kojima se krije.

I svaki put kad samo i pogledamo
svoje telefone posle posla,

oni nas podsećaju na posao,

i misli mogu da se provuku

i upropaste nam veče ili vikend.

Pa, kad se isključite,

isključite obaveštenja o imejlovima.

A ako morate da proveravate imejl,
odlučite kada će to biti

kako vam ne bi ometalo planove,

i činite to samo tad.

Mobilni telefoni nisu jedini način na koji
tehnologija omogućava ruminiranje,

jer nam sledi još veća bitka.

Rad na daljinu je porastao
115 procenata tokom poslednje decenije.

I očekuje se da se u budućnosti
poveća još više.

Sve više nas gubi fizičke granice

između posla i doma.

A to znači da će podsetnici na posao

moći da pokrenu ruminiranje
iz bilo kog dela našeg doma.

Kada nemamo fizičku granicu
između posla i doma,

moramo da napravimo psihološku granicu.

Moramo da prevarimo um

da definiše poslovno
i neposlovno vreme i mesta.

Evo kako to da uradite.

Prvo, napravite određenu
radnu zonu u svom domu,

čak iako je malecna,

i probajte da radite samo tamo.

Probajte da ne radite
na kauču u dnevnoj sobi

ili na krevetu

jer zaista, ti prostori treba da asociraju

na življenje i... spavanje.

(Smeh)

Sledeće, kada radite od kuće,

obucite odeću koju nosite
samo kada radite.

I na kraju dana

presvucite se,

i koristite muziku i osvetljenje
da promenite atmosferu

sa radne na kućnu.

Napravite ritual od toga.

Neki od vas možda misle da je to smešno.

Da će presvlačenje i menjanje svetla

ubediti mozak da više nije na poslu.

Verujte mi, vaš mozak će nasesti.

Jer mi smo veoma pametni,
ali naš um je veoma glup.

(Smeh)

Stalno pada na nasumične
asocijacije, zar ne?

Mislim, zato je Pavlovljev pas
počinjao da balavi kad bi čuo zvono.

I zato TED govornici počinju da se znoje
na sam pogled na crveni krug.

(Smeh)

Te stvari će pomoći,

ali ruminiranje će se i dalje javljati.

I kad se to desi, morate da ga preobratite

u produktivne načine razmišljanja,
kao što je rešavanje problema.

Dobar primer je moja pacijentkinja Sali.

Dobila je unapređenje života,

ali ono je imalo cenu.

Više nije mogla da ide po ćerku

svakog dana u školu,

i to joj je slamalo srce.

Pa je smislila plan.

Svakog utorka i četvrtka,
Sali je odlazila s posla ranije,

pokupila ćerku iz škole,

igrala se s njom, hranila je,
kupala i stavljala u krevet.

Onda je išla nazad u kancelariju

i radila do posle ponoći da nadoknadi.

Ali Salin dnevnik ruminiranja je pokazao

da je provodila skoro svaki minut
vremena sa svojom ćerkom

razmišljajući o tome koliko ima posla.

Ta razmišljanja nam često
oduzimaju najvrednije trenutke.

Salino razmišljanje "imam toliko posla"

je veoma uobičajeno.

I kao i sva razmišljanja,

beskorisno je i štetno,

jer nikad o tome ne mislimo
kad smo na poslu, kad radimo.

Mislimo kad smo van posla,

kad pokušavamo da se opustimo
ili radimo nešto nama značajno,

kao što je igranje sa decom

ili izlazak sa partnerom.

Da biste preveli
takve misli u produktivne,

morate da ih postavite
kao problem koji treba rešiti.

Verzija rešavanja problema
za misao "imam toliko posla"

je pitanje rasporeda.

Na primer, "gde mogu da uglavim
zadatke koji me muče?"

Ili, "šta u rasporedu mogu da pomerim
kako bih uglavio ovu hitniju stvar?"

Ili čak, "kada ću imati 15 minuta
da pregledam svoj raspored?"

Sve su to problemi koji se mogu rešiti.

"Imam toliko posla" nije.

Borba protiv ruminiranja je teška,

ali ako se držite granica,

ako napravite ritual
od prelaska sa posla kući

i ako se istrenirate
da preokrenete ruminacije

u produktivne načine razmišljanja,

uspećete.

Proterivanje ruminacija
zaista je poboljšalo moj lični život,

ali ono što se još više poboljšalo

bili su moja radost i zadovoljstvo
koje imam od posla.

Početna tačka u kreiranju
zdravog balansa između posla i života

nije u spoljašnjem svetu.

Ona je u našoj glavi.

Ona je u ruminiranju.

Ako želite da smanjite stres
i poboljšate kvalitet života,

ne morate da menjate
radno vreme ili posao.

Morate samo da promenite
način razmišljanja.

Hvala vam.

(Aplauz)