Šta Indeks društvenog napretka otkriva o vašoj zemlji

O terminu "bruto domaći proizvod" često se govori kao da je božja reč urezana u kamenu. Ali ovaj koncept je izmislio jedan ekonomista 1920-ih. Majkl Grin kaže da nam je potreban efektivniji merni instrument za potrebe 21. veka: Indeks društvenog napretka. Šarmantno i uz humor, on nam pokazuje kako ovaj instrument meri društva na tri dimenzije koje su zaista važne. I otkriva kako se poredak država dramatično menja kada ga koristite.

Četvrtog januara 1934.

jedan mladić je dostavio izveštaj

Kongresu SAD

koji i posle 80 godina

oblikuje živote svih danas ovde prisutnih,

kao i živote svih na ovoj planeti.

Taj mladić nije bio političar,

niti biznismen,

ni aktivista za građanska prava,

ni verski vođa.

Bio je najneupadljiviji od svih junaka,

bio je ekonomista.

Zvao se Sajmon Kuznets,

a izveštaj koji je dao nazvan je

"Nacionalni dohodak, 1929-1932".

Pomislićete da je ovo

veoma suvoparan i dosadan izveštaj.

I potpuno ste u pravu.

I suviše je suvoparno.

Ali danas je ovaj izveštaj

osnov za procenu uspeha zemalja:

ono što je poznato
kao bruto domaći proizvod.

BDP.

BDP definiše i oblikuje naše živote

poslednjih 80 godina.

Danas želim da govorim

o jednom drugačijem načinu
merenja uspeha zemalja,

drugačijem načinu
merenja i oblikovanja naših života

u narednih 80 godina.

Ali prvo moramo razumeti

kako je BDP počeo
da dominira našim životima.

Kuznets je dostavio izveštaj

u trenutku krize.

Američka ekonomija je strmoglavo padala

u veliku ekonomsku krizu,

a kreatori politike su se mučili
da nađu rešenje.

Mučili su se jer nisu znali šta se dešava.

Nisu imali podatke i statistiku.

Kuznetsov izveštaj im je pružio

pouzdane podatke o onome
što je američka ekonomija

proizvodila,

ažuriran iz godine u godinu.

Naoružani ovim informacijama,

kreatori politike su konačno

uspeli da nađu izlaz iz recesije.

Pošto se Kuznetsovo otkriće

pokazalo korisnim,

proširilo se celim svetom.

Danas svaka zemlja

pruža statistiku o BDP-u.

Ali u tom prvom izveštaju,

sam Kuznets upozorava.

U uvodnom poglavlju.

Na sedmoj strani kaže:

"Stoga se o blagostanju naroda

teško može šta zaključiti

na osnovu merenja
nacionalnog dohotka

kako je to gore definisano."

Ovo nije najprivlačniji odlomak

i obavijen je opreznim rečima ekonomista.

Ali poruka je jasna:

BDP je sredstvo

koje nam pomaže
u merenju ekonomskog učinka.

To nije mera za blagostanje.

I ne treba se njim voditi
pri donošenju svih odluka.

Ali ignorisali smo Kuznetsovo upozorenje.

Živimo u svetu u kome je

BDP standard uspeha

u globalnoj ekonomiji.

Naši političari se hvale kada BDP poraste.

Tržišta se kreću

i bilioni dolara kapitala

kruže svetom

na osnovu porasta

i pada određenih zemalja,

u merenju BDP-a.

Naša društva su postala

mašine za stvaranje većeg BDP-a.

Ali znamo da BDP ima mana.

Ignoriše okruženje.

Bombe i zatvore računa kao napredak.

Ne može da uračuna sreću ili zajednicu.

I ne govori ništa o pravdi.

Da li iznenađuje da se naš svet,

koračajući u ritmu BDP-a,

nalazi na ivici ekološke katastrofe

i ispunjen je besom i konfliktom?

Potreban nam je bolji način
da merimo naša društva,

mera koja je zasnovana na realnim stvarima
koje su važne realnim ljudima.

Da li imam dovoljno da jedem?

Da li umem da čitam i pišem?

Da li sam bezbedan?

Da li imam prava?

Da li živim u društvu
u kom nisam diskriminisan?

Da li je moja i budućnost moje dece
zaštićena od ekološkog uništavanja?

Ovo su pitanja

na koja BDP ne odgovara
i ne može da odgovori.

Naravno,

u prošlosti je bilo pokušaja

da se ode korak dalje od BDP-a.

Ali mislim da živimo u trenuktu

kad smo spremni za mernu revoluciju.

Spremni smo,

jer smo u ekonomskoj krizi 2008.

videli kako nas je opsednutost
ekonomskim rastom

odvela na pogrešan put.

U Arapskom proleću smo videli

kako su zemlje kao što je Tunis,

navodno bile ekonomske zvezde,

ali to su bila društva

koja su ključala od nezadovoljstva.

Spremni smo, jer danas imamo tehnologiju

za skupljanje i analiziranje podataka,

na načine koji bi Kuznetsu
bili nezamislivi.

Danas želim da vam predstavim
Indeks društvenog napretka.

To je mera dobrostanja društva,

potpuno odvojena od BDP-a.

To je potpuno novi način gledanja na svet.

Indeks društvenog napretka

počinje definišući

šta znači biti dobro društvo,

na osnovu tri dimenzije.

Prva: da li svi imaju
osnovne životne potrebe:

hranu, vodu, skrovište, sigurnost?

Drugo: da li svi imaju pristup

elementima za unapređenje života:

obrazovanju, informacijama, zdravlju
i održivom okruženju?

I treće: da li svaka osoba ima pristup

mogućnostima da ostvaruje svoje ciljeve,

snove i ambicije,

bez prepreka?

Da li ima prava,

slobodu izbora,

slobodu od diskriminacije,

i pristup najnaprednijem svetskom znanju?

Zajedno, ovih 12 komponenti

oblikuju okvir Društvenog napretka.

I za svaku od ovih 12 komponenti

imamo indikatore da izmerimo
kako se države kotiraju.

Ne indikatore truda ili namere,

nego stvarnog postignuća.

Ne merimo koliko neka zemlja
troši na zdravstvo,

merimo trajanje i kvalitet života ljudi.

Ne merimo da li vlade donose zakone
protiv diskriminacije,

merimo da li ljudi
doživljavaju diskriminaciju.

Ali vi želite da znate

ko je na vrhu, zar ne?
(Smeh)

Znam, znam.

Okej, pokazaću vam.

Pokazaću vam na ovom grafiku.

Dakle,

ovde sam na vertikalnu osu postavio
društveni napredak.

Više je bolje.

I kao poređenje,

samo radi zabave,

na horizontalnoj osi je BDP
po glavi stanovnika.

Dalje desno je više.

Dakle, ona zemlja na svetu

koja ostvaruje najviši društveni napredak,

prva zemlja po društvenom napretku,

je Novi Zeland.

(Aplauz)

Bravo! Nikad nisam bio, moram da odem.

(Smeh)

Zemlja sa najnižim društvenim napretkom,

žao mi je, to je Čad.

Nikad nisam bio, možda dogodine.

(Smeh)

Ili godinu dana kasnije.

Znam šta razmišljate.

Mislite:

"Aha, ali Novi Zeland ima viši BDP

od Čada!"

Odličan komentar, sasvim na mestu.

Dozvolite da vam pokažem

još dve zemlje.

Evo ih Sjedinjene Države -

mnogo bogatije od Novog Zelanda,

na nižem nivou društvenog napretka.

I potom Senegal -

koji je na višem nivou
društvenog napretka od Čada,

ali ima isti nivo BDP-a.

Šta se dešava? Pogledajte.

Ubaciću i ostale svetske zemlje,

132 koje smo uspeli da izmerimo,

svaka je predstavljena tačkom.

Evo ga. Mnogo tačaka.

Naravno, ne mogu da predstavim sve,

pa evo nekoliko primera:

zemlja iz G7 koja je najbolje kotirana
je Kanada.

Moja zemlja, Ujedinjeno Kraljevstvo,

nekako je osrednja, dosadna,

ali koga briga -

bar smo bolji od Francuza.

(Smeh)

I gledajući zemlje u razvoju,

zadovoljstvo mi je da kažem,
na vrhu BRIK grupe, je Brazil.

(Aplauz)

Hajde, navijajte!

Bravo za Brazil!

Ispred Južne Afrike,

Rusije,

potom Kine

i onda Indije.

Ušuškanu u desnom uglu,

videćete jednu tačku zemlje
sa visokim BDP-om,

ali sa malo društvenog napretka,

a to je Kuvajt.

Tik iznad Brazila

je supersila društvenog napretka,

Kosta Rika.

Na istom nivou društvenog napretka
kao neke zapadnoevropske zemlje,

ali sa mnogo nižim BDP-om.

Nastala je gužva na slajdu,

pa ću se vratiti malo unazad.

Izbaciću ove zemlje,

i ubaciću regresionu liniju.

Ovo pokazuje prosečnu vezu

između BDP-a i društvenog napretka.

Prvo što ćete primetiti

je da postoji mnogo gužve

oko linije trenda.

To pokazuje,

i empirijski pokazuje,

da BDP nije sudbina.

Na svakom nivou BDP-a po glavi stanovnika

postoje prilike za dodatni
društveni napredak,

i rizici za manje.

Sledeće što se primećuje,

je da je linija vrlo strma

kod siromašnih zemalja.

To nam govori

da ako siromašne zemlje

dobiju malo dodanog BDP-a,

i ako ga ulože

u lekare, sestre, zalihe vode,

sanitarije i tako dalje,

društveni napredak se značajno povećava

za svaki uloženi dinar.

I to su dobre vesti, to viđamo
poslednjih 20, 30 godina,

kod mnogo ljudi
koji su izašli iz siromaštva

uz ekonomski rast i dobru politiku

u siromašnijim zemljama.

Ali pođite dalje uz liniju,

i videćete da postaje ravna.

Svaki dodatni dinar BDP-a

kupuje manje i manje društvenog napretka.

I kako sve više svetske populacije

živi na ovom delu krive,

to znači da BDP postaje

sve manje koristan

kao vodič našeg razvoja.

Pokazaću vam na primeru Brazila.

Evo ga Brazil:

društveni napredak je oko 70 od 100,

BDP po glavi stanovnika
je oko 14,000 dolara godišnje.

I vidite, Brazil je iznad linije.

Brazil na prilično dobar način

pretvara BDP u društveni napredak.

Ali kuda Brazil ide?

Recimo da Brazil usvoji

hrabar ekonomski plan

za udvostručavanje BDP-a
u sledećoj deceniji.

Ali to je samo polovina plana.

Čak i manje od polovine,

jer kuda Brazil želi da ide
na društvenom napretku?

Brazil, moguće je da povećate

svoj rast,

povećate svoj BDP,

ali da stagnirate ili nazadujete

u društvenom napretku.

Ne želimo da Brazil

postane kao Rusija.

Ono što želite je da Brazil postane

efikasniji u pretvaranju BDP-a
u društveni napredak

da bi postao sličniji Novom Zelandu.

A to znači da društveni napredak

mora Brazilu da bude prioritet

u razvojnom planu,

i da ne bude samo rast,

nego rast sa društvenim napretkom.

I to je ono što Indeks
društvenog napretka radi:

preformuliše debatu o razvoju,

ne samo o BDP-u,

nego o inkluzivnom, održivom rastu,

koji donosi prava unapređenja
u živote ljudi.

Ne radi se samo o zemljama.

Ranije ove godine,

sa prijateljima iz neprofitne organizacije
Imazon, ovde u Brazilu,

lansirali smo prvi podnacionalni
Indeks društvenog napretka.

Uradili smo to za region Amazona.

To je oblast veličine Evrope,
sa 24 miliona ljudi,

jedan od najsiromašnijih delova zemlje.

I evo rezultata,

ovo je rasparčano

na skoro 800 različitih opština.

Sa ovim detaljnim informacijama

o stvarnom kvalitetu života

u ovom delu zemlje,

Imazon i drugi partneri

iz vlade, društvenog i poslovnog sektora

mogu zajedno da naprave

razvojni plan

koji će pomoći
da se unaprede životi ljudi,

dok se istovremeno štiti
to vredno globalno blago,

amazonska prašuma.

A ovo je samo početak.

Indeks društvenog napretka
možete napraviti

za bilo koju zemlju, region,
grad ili opštinu.

Svi znamo i volimo TEDx;

ovo je Društveni napredak-x.

Ovaj alat svako može da koristi.

Nasuprot uobičajenom mišljenju,

BDP nije urezan u kamen
i poslat od boga. (Smeh)

To je merni instrument
izmišljen u 20. veku

kako bi se suočio sa izazovima 20. veka.

U 21. veku

suočeni smo sa novim izazovima:

starenjem, gojaznošću,
klimatskim promenama, itd.

Da bismo se sa njima suočili,

potrebni su nam novi merni instrumenti,

novi načini vrednovanja napretka.

Zamislite kad bismo mogli da merimo

stvaran doprinos koji u našem društvu

ostvaruju neprofitne i dobrotvorne
organizacije,

volonteri, organizacije civilnog društva.

Zamislite da se firme ne takmiče

samo na osnovu ekonomskog doprinosa,

nego na osnovu doprinosa
društvenom napretku.

Zamislite da političari odgovaraju

za stvarno unapređenje života ljudi.

Zamislite da zajedno radimo -

vlade, firme, građansko društvo, ja, vi -

i da ovaj vek napravimo
vekom društvenog napretka.

Hvala vam.

(Aplauz)