Шта није у реду са нашим системом производње хране

Једанасетогодишњи Бирк Баер представља свој став о највећем извoру наше хране - далекe и непривлачнe индустријскe фармe. Постављање фарми далеко од очију промовише ружичасту, нестварну слику гломазне пољопривредне архитектуре, каже Баер, подржавајући еколошку и локалну прехрамбену производњу.

Здраво. Зовем се Бирк Баер,

и имам 11 година.

Данас сам дошао да причам о томе шта није у реду са нашим системом прехрамбене производње.

Пре свега, желео бих да кажем

да сам заиста запањен колико лако деца могу бити наведена да верују

у сав маркетинг и рекламе

на телевизији, у школама

и где год да погледате.

Мени се чини да корпорације

увек покушавају да учине да деца као што сам ја

наговоре своје родитеље да купе ствари

које реално нису добре за нас ни за планету.

Мала деца су посебно

привучена шареним паковањима

и пластичним играчкама.

Морам да признам да сам некада и ја био такав.

Такође сам мислио да сва наша храна

долази са неких срећних, малих фарми

где се свиње ваљају у блату, а краве по цео дан пасу траву.

Открио сам да то није тачно.

Почео сам да се информишем о тим стварима

на интернету, у књигама и документарним филмовима,

и путујући са породицом.

Открио сам мрачну страну индустријализованог прехрамбеног система.

Прво, постоје генетички модификовано семе и оганизми.

То је када се семе манипулише у лабораторији

да би урадило нешто што му природом није предодређено -

као што је на пример, узимање ДНК из рибе

и стављање тог рибљег ДНК у ДНК парадајза - бљак.

Немојте ме погрешно разумети, ја волим рибе и парадајз,

али ово је стварно језиво.

(Смех)

Семе се онда посади, и расте.

Доказано је да храна коју они производе

изазива рак и остале проблеме на лабораторијским животињама.

А људи једу тако произведену храну

још од 1990-их.

А многи ни не знају да таква храна постоји.

Да ли сте знали да су пацови који су јели генетички модификован кукуруз

развили знаке јетреног и бубрежног тровања?

Укључујући запаљење бубрега као и повреде и увећану тежину бубрега.

Ипак, сав кукуруз који једемо

је на неки начин генетички измењен.

И дозволите ми да вам кажем,

кукуруз је све.

А да не помињем затворена агро-индустријска постројења за товљење животиња,

познатија у САД као ”КАФО”.

(Смех)

Конвенционални пољопривредници користе вештачка, хемијска ђубрива

направљена од фосилних горива

која онда мешају са земљом да би биљке расле.

То раде јер су оставили земљиште без хранљивих материја

приликом непрестаног узгоја једног те истог усева.

Даље, све више штетних хемикалија се прска на воће и поврће,

као што су пестициди и хербициди,

да би се убиле траве и бубе.

Када пада киша, ове хемикалије цуре у земљу,

или се сливају у наше водене системе,

трујући нашу воду.

Онда нам зраче храну, како би је учинили дуготрајнијом,

да би могла да путује хиљадама миља

од места где је узгојена до супермаркета.

Тако да се ја питам

како се ја могу променити? Како ја могу променити ове ствари?

Открио сам следеће:

открио сам да постоји покрет за нешто боље.

До недавно сам

хтео да будем професионални фудбалер.

Одлучио сам да бих радије био органски пољопривредник.

(Аплауз)

Хвала вам.

На тај начин могу да имам већи утицај на свет.

Овај човек, Џоел Салатин, зову га луди пољопривредник

зато што узгаја против система.

Пошто сам ја школован код куће,

желим да једног дана одем да чујем његов говор.

Тај човек, тај луди пољопривредник,

не користи пестициде, хербициде,

или генетички модификовано семење.

И због тога га, по систему, називају лудим.

Желео бих да знате да сви ми можемо да направимо разлику

тако што ћемо направити различите изборе,

купујући храну директно од локалних пољопривредника,

или од наших комшија које познајемо цео живот.

Неки кажу да су органска или локална храна скупље,

али јесу ли стварно?

Са свим овим стварима о прехрамбеном систему о којима сам научио

чини ми се да или платимо пољопривреднику,

или можемо да платимо болници.

(Аплауз)

Дефинитивно знам шта бих ја изабрао.

Желим да знате да постоје фарме -

као што су Бил Кинер на Секyoчи Ков Фарми у Тенесију -

чије краве једу траву

и чије се свиње ваљају у блату, баш као што сам и мислио.

Понекад одем на Билову фарму да волонтирам,

да бих изблиза могао да видим

одакле долази месо које једем.

Желим да знате да ја верујем

да ће деца јести свеже поврће и добру храну

ако знају мало више о њој и о томе одакле долази.

Желим да знате да постоје пијаце

у сваком селу, све их је више.

Желим да знате да ја, моји брат и сестра

у ствари, волимо да једемо печени кељ.

Покушавам ово да испричам где год да одем.

Недавно,

ујак ми је рекао да је свом шестогодишењем сину понудио житарице.

Питао га је да ли жели органски ”Корн Флекс”

или шећерни ”Корн Флекс”-

знате онај што има нацртаног лика из цртаног филма на кутији.

Мој мали брат од ујака је рекао тати

да би више волео да једе органски ”Корн Флекс”,

зато што сам му ја рекао да не треба да једе житарице које се сијају.

И на тај начин, пријатељи моји, можемо да постигнемо нешто другачије

дете по дете.

Тако да када следећи пут уђете у радњу, мислите локално,

бирајте органско, и знајте сељака који узгаја вашу храну.

Хвала вам.

(Аплауз)